Власи

[симо]

I ne, ne zastupam ja tezu da su svi Vlasi bili romanofoni u XVIII, XVI ili XIV stoljeću.  Ja vjerujem da su Vlasi koji se prije i nakon provale Osmanlija naglo šire po raznim dijelovima Balkana isto ono vlaško stanovništvo koje spominju srpski srednjovjekovni spomenici.  I da je u etnogenezi tih Vlaha srednjovjekovne Raške postojala neka starobalkanska jezgra.  I naravno da se od vremena Žičke povelje do 1500. ili 1600. taj proces etnogeneze nastavlja i da sve to nije jednostavan linearan proces.

Ни ја не спорим старобалканску језгру, која је уосталом и генетски видљива. Сем тога у уводном дијелу сам то негдје и поменуо. Али словенско-ромејско стапање на тлу српских земаља је било већ завршен процес прије експанзије влаха у правцу запада, било оних предтурских, било оних за вријеме Турака. Дакле, већ у 14. и 15. вијеку ми немамо како их тих називаш билингуалних или романофорних влаха (ако говоримо само о овима поријеклом из Србије и Босне), може се говорити само о статусу, влашком и оних који нису у том статусу, тј. Срба. Али то није етничка разлика већ статусна. И то је преузето из старијих српских правних споменика, па је као такво унијето и у онај списак цетинских влаха 1436. гдје се одвојено приказују Срби одвојено власи, али у смислу статуса. Исто имамо и у првом турском попису Херцеговине из 1477. гдје се исто код Чапљине и на другим мјестима помињу српска села која су сад влашка. Слично статусно раздвајање имамо и у документима о досељавању Срба у Жумберак, гдје се помињу и Срби и Власи. Влах је у том смислу био стил живота, није имао ни етничку ни језичку садржину. Власи који се спомињу заједно са Србима су заправо Срби у влашком статусу и ништа више ни мање од тога. Нису сви Срби били у влашком статусу и отуд и та разлика у помињању.

Уосталом, ми већ сад знамо да су влашке групације у Херцеговини и Далмацији имале словенску генетику. Довољно је само споменути Мириловиће, који су огледни примјер херцеговачких влаха, а словенског су поријекла. Никшиће и Озриниће сам спомињао и раније. Красојевићи-Шаренци такође.

Ћићи за које си се закачио заиста одударају од ових влашких група из Србије и Босне и стилом живота, (били су у феудалном односу) и романским језиком и спомињао сам ти тезе румунских лингвиста (које не морају бити тачне) да њихов језик оригинално није централнобалканског поријекла, већ ближи дакорумунским говорима. Укратко, не видим директну везу која би повезала ове Ћиће са босанско-далматинско-херцеговачким власима српског језика.

И сам назив Ћић је егзоним и вјероватно је крањског поријекла, јер се види да из тог извора долази. Назив Ћић крањски војни заповједници и писци употребљавају често и када пишу о Србима и чак изједначавају та два термина, као што је случај код Курипешића. Хоћу рећи да се исти називи често користе за сасвим разнородне популације.

[Pavo]

Није спорна нека старбалканска језгра, али је спорно одрицање словенског субстрата у етногенези влаха, а он је итекако присутан.

Je li on supstrat ili superstrat onda?

[Zor]

 Мислим да је павин приступ превише симплификаторски у том смислу да су Власи представљали један блок, нити се слажем да је поуздано утврђено исходиште Влаха у Тесалији, обзиром и на њихово касно помињање итд.

 С друге стране симо као да инсинуира да тиме што већина херцеговачких влаха јесте словенског поријекла да су они сви нужно Словени који су у 14./15. постали сточари по начину живота. При томе као да се игноришу докази који за многа херцеговачка племена на исходиште упућују југоисток Балкана, нпр. за Мириловиће гдје и њихова подграна на то упућује. Дакле по чему дио тих родова нису ушли у влахе у 8.,10., 11. вијеку? Код Цинцара има словенске генетике.

 Мене превасходно назима даље поријекло разних влашких племена и популација (посебно оних који су најстарији у влашкој популацији), а ту нема мјеста генерализацији, већ као што симо напомену, свако је свој случај, што иначе уопште је правило.

 Ја сам раније навео да је у Фогарашу (хвала Пави за тај извор) и Кључу, дакле јасно романофоним срединама у 17. и 18. вијеку преко 10 % личних имена имало наставак -ул, с друге стране на нпр херцеговачким просторима то је далеко нижи проценат. Занимљиво је и што у Жичкој повељи није било имена са наставком -ул али јесте било прегршт имена карактеристичних за Влахе а страним словенској популацији.
 Нпр. у дечанским хривосуљама, код влашких катуна доминира словенска антропонимија, али при томе се јављају и "влашка" имена много више него код земљорадничке популације. И наравно, ово су влашке групе са углавном сасвим различитим поријеклом у односу на нпр. херцеговачке (нека имена код њих која су непостојећа код херцеговачких катуна).

[Pavo]

Ћићи за које си се закачио заиста одударају од ових влашких група из Србије и Босне и стилом живота, (били су у феудалном односу) и романским језиком и спомињао сам ти тезе румунских лингвиста (које не морају бити тачне) да њихов језик оригинално није централнобалканског поријекла, већ ближи дакорумунским говорима. Укратко, не видим директну везу која би повезала ове Ћиће са босанско-далматинско-херцеговачким власима српског језика.

Ja ih prije svega povezujem s čakavskim Vlasima.  Dakle, ličkim Vlasima hrvatskog jezika. 


I sjetih se gdje sam vidio podatak koji bi govorio o tom da Ćići dolaze u Istru iz Hrvatske.


Heinrich Bidermann u "Neure Slavische Siedlungen auf Süddeutschem Boden" govoreći o selima Mune Male i Velike i Žejane(on krivo čita Zajevše), citira listinu vezanu za utvrđivanje urbarnih daća iz 1574. i kaže:


"Bei den Erhebungen hierüber stellte sich heraus, dass diese drei Dörfer zur Zeit, wo Graf Christoph Frangepan Pfandinhaber des Schlosses Castelnuovo gewesen war, nämlich in den Jahren 1510 bis 1525, durch ihn mit 'vertriebenen Unterthanen aus Crabathen' besetzt worden waren."

[Pavo]

Нпр. у дечанским хривосуљама, код влашких катуна доминира словенска антропонимија, али при томе се јављају и "влашка" имена много више него код земљорадничке популације.

Postoji metodološki problem kod ovog pristupa analize antroponimije gdje se gledaju samo postoci po etimološkom podrijetlu imena.  On uzima sva imena istog podrijetla kao jednaka, što ne mora biti slučaj.  Kao primjer zašto taj pristup nije najbolji, navest ću muška imena u katoličkoj župi i pravoslavnoj parohiji Vrlika, koja sam prepisao za krštenja 1825-1840.  Na prvi pogled, postoci su identični.  98% kalendarska imena, 2% narodna.  Kažem narodna u množini, no tu se radi samo o imenu Cvitan/Cvitko.  Kod katolika se to čak nekad upisuje Florian, pa je u stvari kalendarsko.  No, kad raščlanimo koja kalendarska imena se pojavljuju, onda antroponimija nije identična.  Na uzorku od 300 pravoslavnih, jedan je Ante i jedan Mate.  Ni jedan Frane.  Kod katolika nema ni jedan Vaso, Sava, Lazar ili Mitar. 


Tako i u slučaju Dečanskih hrisovulja bi trebalo analizirati specifična imena.  Ja sam primijetio da se recimo Hrvatin bilježi samo u vlaškim katunima.  Mitar Pešikan je napravio malu analizu imena Srba i Vlaha iz dvije povelje.  Uzorak mu je 250 Srba, 250 dečanskih Vlaha, 250 svetoarhanđelovskih Vlaha.  Pa primjećuje da je Miloš mnogo češće kod Srba.  Imena koja počinju sa Ber- i Vlad-(!) se nalaze samo u katunima.  Isto važi za imena na Bald-.  Šarban se sreće samo kod Vlaha.  Zapanjujuće je da se Dmitar, Stěpan i Konstantin pojavljuju samo kod Vlaha, dok imena na Đur-/Đor- ima dosta kod Vlaha, a samo jednom kod Srba.  Nikola je češće kod Srba no kod Vlaha.  Naravno, ovo je uzorak, ne čitava antroponimska građa ovih povelja.


Spominje i da katun Guncati(arhanđelovska povelja) obiluje imenima na -ul.  On ih nalazi 12 i veli da je znak da se tu još govorilo vlaški.

[ДушанВучко]

Срби са статусом влаха и Власи нису исто...најбоље би било да се направи јасна подела на племена са статусом влаха и на племена која су Власи...мислим да констатација "херцеговачки власи словенског порекла" више нагиње томе да су они Власи (етнички) са словенским пореклом...не иде ми нешто да су Никшићи,Озринићи и друга племена помињана у дубровачким и которским архивама,себе тада доживљавала као Власи (етнос)...можда би прецизнија подела била "српска племена са статусом влаха" и "Власи"

[ДушанВучко]

Јер овако је превише збркано,пореде се неке ствари које уносе више конфузије него јасноћа...да се једноставно ограничи трагање за Власима са ових простора за које извори то потврђују,а да се неко име које има романски корен нашло и међу тадашњим Србима,не доказује да је тај род влашки (ако се међу 20 нађе неки Дрекале или Дракула)

[симо]

Неки закључци могу да се изведу и непосредно из писаних извора. Гледајући податке везано за ову расправу примјетих и једно писмо цетинских влаха ускока у Жумберку из 1538, упућене капетану Ивану Галу. Ту се ради о Србима са Цетина досељеним у Жумберак 1538. године. У организацији ове сеобе учествовали су раније досељени жумберачки Срби (са подручја Срба, Унца, Гламоча),а прије свега Вук Поповић. Писмо је писано ћирилицом икавским језиком, што је уз писмо влаха поунских из 1596. још један доказ заступљености штокавске икавице међу православном српском популацијом у крајини тог периода. Писмо одсликава незавидну позицију у којој су се досељени Срби нашли, јер аустријске власти нису испуниле своја обећања у вези досељења и становништво је практично умирало од глади. Коју годину послије овог писма доћи ће до побуне међу жумберачким Србима, који ће се због неиспуњених обећања покушати вратити Турцима. Покушаће да одселе и сународнику Павлу Бакићу у Словачку. Међутим аустријске војне власти су осујетиле побуну,, похватале вође, Вука Поповића и још неке су објесили.

Срби који су писали ово писмо директни су преци Срба из Мариндола и Бојанаца у Белој крајини, јер је управо ова група Срба којој нису нашли мјесто у Жумберку насељена у ова два села Беле Крајине.

Срби који су писали ово писмо су у аустријским писмима названи управо Власима или Ћићима, сами себе називају Власима, што као и у случају поунских влаха говоре да то име сматрају својим.  На једном мјесту се каже да се овим Власима, код нас познатим као Стари Римљани (Alt Romer) дају исте привилегије као и досељеним Србима (Sirfen).


 На другом мјесту се каже:



Покушаћу преписати писмо.

Племенитоме изабраноме и сваке племените части и господске фале достојному господину Ивану Галу, капетану огулинском и вошарскому и модрушкому, поклон и поздрављење, како господину племенитому, од нас нових влаха ерцегове свитлости, подложника малога и великога. Што Вашој Милости сви скупа (од) стране Господина Бога и од стране наше сиромашке, ако ћете бити Ваша Милост наш господин и наш капетан становити, да нам пришкрбите за наш живот; зашто, господине племенити, три године прођоше, у четврту се обрати, а ми стојимо како капља на листу, гледајући када ће Турци од нас русвај учинити. Како дођосмо к вашем честитоме крилу, посиља к нами господин Зрински људи своје, посиља господин Тржачки људи своје, пак и он главом доходи, и ми се нехтисмо одврћи од свитлости херцегове, ни од вашега честитога крила; а сада господине племенити, господин Бог зна, да ми сиромаси сви за ваше здравље Бога молимо, и свима је нами драго да сте нами Ваша Милост становити капетан. И ако ћете бити наш становити капетан, ово говоримо ми влашки сви скупа, да нами пришкрбите правицом, како зна Ваша милост да можемо живи бити, онако нам правицу учините, а ми ћемо Вашој Милости покорни бити. И Бог беседи Вашој Милости поштено и узвишено.
Племенитоме, изабраному и сваке поштене части и господске фале достојноме господину Ивану Галу, капетану огулинскому и вошарскому и модрушкому, буди дана у њихове племните руке.

Оригинал:



Значи људе који су написали ово писмо горе поменути аустријски извори називају: Власима, Старим Римљанима, Ћићима. Погледајте језик из писма и реците да ли ту видите икакав траг било каквих романизама. Зар неко ко напише "стојимо како капља на листу" може бити билингуалан или романофон?

[Pavo]

Значи људе који су написали ово писмо горе поменути аустријски извори називају: Власима, Старим Римљанима, Ћићима. Погледајте језик из писма и реците да ли ту видите икакав траг било каквих романизама. Зар неко ко напише "стојимо како капља на листу" може бити билингуалан или романофон?

Kako ja mogu biti dvojezičan a evo pišem bez ikakvih tragova engleskog?  Ne razumijem logiku.  Netko tko je dvojezičan vlada jednako dobro s oba jezika i ne miješa ih. 

[ДушанВучко]

Kako ja mogu biti dvojezičan a evo pišem bez ikakvih tragova engleskog?  Ne razumijem logiku.  Netko tko je dvojezičan vlada jednako dobro s oba jezika i ne miješa ih.

Ово писмо су писали људи на матерњем српском језику

[симо]

Kako ja mogu biti dvojezičan a evo pišem bez ikakvih tragova engleskog?  Ne razumijem logiku.  Netko tko je dvojezičan vlada jednako dobro s oba jezika i ne miješa ih.

Да, ови власи који нису имали шта да једу, вјероватно су у слободно вријеме похађали и курс српског све са стилским фигурама типа "стојимо како капља на листу".

И лаику је јасно да језик писма одаје добро владање језиком и да се ради о матерњем, а не о наученом језику.

Такође, хтио сма да покажем овим да се термин "ћић" или "влах" може односити на потуно различите популације описиване у истом периоду и да изједначавање назива власи, ћићи, ромери тадашњи крањски аутори врше по аналогији.

Ћићи у Жејанам и Ћићи из овог писма очито ни по језику ни по поријеклу никакве везе немају. Крањски аутори их повезују, јер се ови други статусно називају власима.

[Zor]

Postoji metodološki problem kod ovog pristupa analize antroponimije gdje se gledaju samo postoci po etimološkom podrijetlu imena.   

 Ја се слажем да постоци нису толико битни, али присуство варијетета јесте битније, сличан случај имамо и код генетског истраживања. Моја поента је да чак и у случајевима кад доминирају словенска имена, остаје неки мањински супрстрат влашких имена, која знају бити чак веома специфична/уникатна тј. упућују могуће и на неки "изворни идентитет" племена.  Нпр. лично име Угарак се практично јавља само код влаха Угарака, у попису из 1477. јавља се само у катуну Угарака (од свих силних катуна), а у далмацији гдје јесу долазили и Угарци што се види по мијењању имена села, тј. стицања код села тзв "других имена" која се везују за новопридошле катуне, се такођер у дефтеру Клишког санџака јавља то име двапут. Слично постоји код неких других катуна.

On uzima sva imena istog podrijetla kao jednaka, što ne mora biti slučaj.  Kao primjer zašto taj pristup nije najbolji, navest ću muška imena u katoličkoj župi i pravoslavnoj parohiji Vrlika, koja sam prepisao za krštenja 1825-1840.  Na prvi pogled, postoci su identični.  98% kalendarska imena, 2% narodna.  Kažem narodna u množini, no tu se radi samo o imenu Cvitan/Cvitko.  Kod katolika se to čak nekad upisuje Florian, pa je u stvari kalendarsko.  No, kad raščlanimo koja kalendarska imena se pojavljuju, onda antroponimija nije identična.  Na uzorku od 300 pravoslavnih, jedan je Ante i jedan Mate.  Ni jedan Frane.  Kod katolika nema ni jedan Vaso, Sava, Lazar ili Mitar. 

 Ја се нисам пуно бавио именима код католика, оно што је примјетно јесте кад у католичким срединама постоји много већи постотак календарских/религозних имена. Кад смо већ код имена Васо, видите, нема имена Васо на овим просторима западног балкана у 15./16. вијеку осим спорадичних јављања. Али га зато има доста у османским дефтерима на подручју Касторије, нисам још тачно одредио гдје му је центар али дакле јужније, па обзиром да племе Васојевића генетски има извјесно рођаке у Грчкој, биће и да је родоначелник Васо са тог неког подручја.. Дакле оно што је неопходно јесте једна опсежна анализа антропонимије са подручја цијелог Балкана, са посебним освртом на нпр. цинцарска подручја ако се ради о Власима ка предмету, а и ако се ради о Словенима, постоје јасне разлике и између западнобалканских и источнобалканских словенских имена.

 И код антропонимије пожељно је ићи што је могуће даље у прошлост, јер што смо ближе данашњем времену, већ се главнина влашких а и осталих миграција одиграла.

Tako i u slučaju Dečanskih hrisovulja bi trebalo analizirati specifična imena.  Ja sam primijetio da se recimo Hrvatin bilježi samo u vlaškim katunima.  Mitar Pešikan je napravio malu analizu imena Srba i Vlaha iz dvije povelje.  Uzorak mu je 250 Srba, 250 dečanskih Vlaha, 250 svetoarhanđelovskih Vlaha.  Pa primjećuje da je Miloš mnogo češće kod Srba.  Imena koja počinju sa Ber- i Vlad-(!) se nalaze samo u katunima.  Isto važi za imena na Bald-. 

 Нисам видио ту студију још, потражићу. Имена на Балд. (Балдовин) одају више западни утицај који је могао доћи и са Норманима нпр. Слажем се да се могу уочити разлике у заступљености одређених група имена код влаха и земљорадника и да те разлике имају неку своју позадину.

Šarban se sreće samo kod Vlaha. 

 Да, има га и по Румунији доста, но нпр. нема га међу херцеговачким катунима. Интересантна је позадина тог имена, размишљао сам и о некој архаичној варијанти термина "Срби", која није у неком скоријем периоду проистекла од Срба, нити у вези са порфирогенитовим Србима. Више села по Србији која носе име Шарбановац су проистекла управо од тог имена.

Spominje i da katun Guncati(arhanđelovska povelja) obiluje imenima na -ul.  On ih nalazi 12 i veli da je znak da se tu još govorilo vlaški.

 То је сасвим извјесно за катун Гунцати кад се и погледа ова моја мала "студија" гдје се види да у изразитим романофоним срединама имена на -ул јесу поприлично честа, и не само то већ су и са варијететом, дакле постоји више основа имена на који се додаје -ул, с друге стране тамо по херцеговини то је углавном лично име Радул.

[Pavo]

Нисам видио ту студију још, потражићу. Имена на Балд. (Балдовин) одају више западни утицај који је могао доћи и са Норманима нпр. Слажем се да се могу уочити разлике у заступљености одређених група имена код влаха и земљорадника и да те разлике имају неку своју позадину.

Nije to čitava studija(nažalost) već samo mali dio jednog većeg članka o imenima u Podrimlju.  Taj dio je na stranicama 70-73.


http://www.mediafire.com/file/o5c1b6pf552ndxz/DonjePodrimlje.pdf

[Pavo]

Ћићи у Жејанам и Ћићи из овог писма очито ни по језику ни по поријеклу никакве везе немају. Крањски аутори их повезују, јер се ови други статусно називају власима.

Kao što sam već rekao, napravimo genetsko testiranje pa vidimo.  Ja sam spreman namaknuti novac, ako Poreklo sredi popust i odradio dio logistike pošto ja ne živim na kontinentu na kom je Žejane. 

[Гмитар]

У пољском језику Италија се назива "Włochy" (чита се Влохи), а Италијан је Włoch (Влох). Наравно потпуна је аналогија пољске речи włos са српском влас (коса). Мени, лаички, делује да су Словени називали све становнике Рима (са којима су могли имати контакт) Власима. Могуће јер су били косматији/длакавији Словенима наизглед или нешто тако. Има ли ово смисла још некоме осим мени?

[vojinenad]

У пољском језику Италија се назива "Włochy" (чита се Влохи), а Италијан је Włoch (Влох). Наравно потпуна је аналогија пољске речи włos са српском влас (коса). Мени, лаички, делује да су Словени називали све становнике Рима (са којима су могли имати контакт) Власима. Могуће јер су били косматији/длакавији Словенима наизглед или нешто тако. Има ли ово смисла још некоме осим мени?

Можда је назив дошао и по ношњи коју су Власи имали на себи, они неретко имају веома чупаве шубаре и гуњеве. Сећам се давно када су у Београду играли финале тзв. купа маршала Хајдук из Сплита и Ријека, да су навијачи из Ријеке направили некакву маскараду шетајући се кроз Кнез Михајлову, и том приликом се такође могло приметити да су многи на себи имали некакве маске и ношњу врло сличну оној коју носе Власи у источној Србији, са веома чупавим шубарама и гуњевима са којих су висиле дугачке као власи од овчије длаке и кострети. Претпостављам да је то ношња управо тих Влаха из Истре који се зову Ћићи или Ћирибири.

[НиколаВук]

У пољском језику Италија се назива "Włochy" (чита се Влохи), а Италијан је Włoch (Влох). Наравно потпуна је аналогија пољске речи włos са српском влас (коса). Мени, лаички, делује да су Словени називали све становнике Рима (са којима су могли имати контакт) Власима. Могуће јер су били косматији/длакавији Словенима наизглед или нешто тако. Има ли ово смисла још некоме осим мени?

Реч Влах је позајмљеница у словенском од германског *walhaz, што је значило "Римљанин, говорник романских језика". Нема никакве везе са словенском речју "влас" у смислу власи косе. Германи су овако називали келтско племе Волка, које је једно од првих келтских племена са којима су они дошли у додир, и првобитно значење је било "говорник келтских језика", али се са ширењем Римске Империје и постепеним нестанком/асимилацијом Келта у Европи значење променило и почело да означава људе којима је латински матерњи језик.

https://en.wikipedia.org/wiki/Walhaz

[Гмитар]

Можда је назив дошао и по ношњи коју су Власи имали на себи, они неретко имају веома чупаве шубаре и гуњеве. Сећам се давно када су у Београду играли финале тзв. купа маршала Хајдук из Сплита и Ријека, да су навијачи из Ријеке направили некакву маскараду шетајући се кроз Кнез Михајлову, и том приликом се такође могло приметити да су многи на себи имали некакве маске и ношњу врло сличну оној коју носе Власи у источној Србији, са веома чупавим шубарама и гуњевима са којих су висиле дугачке као власи од овчије длаке и кострети. Претпостављам да је то ношња управо тих Влаха из Истре који се зову Ћићи или Ћирибири.

Кренуо сам да одговорим али НиколаВук даде одговор на моје питање.

Реч Влах је позајмљеница у словенском од германског *walhaz, што је значило "Римљанин, говорник романских језика". Нема никакве везе са словенском речју "влас" у смислу власи косе. Германи су овако називали келтско племе Волка, које је једно од првих келтских племена са којима су они дошли у додир, и првобитно значење је било "говорник келтских језика", али се са ширењем Римске Империје и постепеним нестанком/асимилацијом Келта у Европи значење променило и почело да означава људе којима је латински матерњи језик.

https://en.wikipedia.org/wiki/Walhaz

Нисам знао за ово, хвала што си поделио. Значи да је грешка била само у претпоставци о значењу речи.

[Милош]

Можда сам ја стекао погрешан утисак, али читајући ову тему, али и многе друге, где се пише о пореклу Срба, као и о најбројнијој РН908 грани присутној међу њима, приметио сам да се жели направити следећа реконструкција, која се може испратити у неколико тачака:

-РН908 је старија миграција од словенске. Могуће из периода IV века, када  су носиоци овог СНП-а бројали око стотинак појединаца, а можда и мање. Насељени су могуће од старне римске администрације. Примећује се и код њих нагла експанзија.

-Као и остало становништво Балканског полуострва, тако малобројни су брзо романизовани.

-Током VII века, приликом доласка Словена/Срба, они су део Влаха-сточара.

-Матица им је јужна Далмација и Херцеговина, а можда и нешто северније области, које услед налета Словена/Срба, напуштају и склањају се ка приморским областима.

-Приметно је то одсуство R1a као пан-словенске хаплогрупе у тој области.

-Баве се трансхумантним сточарењем и покретљиви су, па друга област где их има, као центар окупљања романског становништва током VI века, је данашњи Шоплук.

-Покретањем масе из центарално-балканске области преко Дунава, и они учествују у етногенези Румуна.

-Има их и међу Моравским власима, преко којих је РН908 стигао међу западне Словене.

-Зато су Власи, који се спомињу у историјским изворима, претежно РН908.

Дакле по овој теорији центар РН908 је јужна Далмација и Херцеговина, а миграција је ишла супротним смериом, од Далмације ка централној Европи.

Моје мишљење је да је оваква теорија прилично на стакленим ногама.

[argo]

Порпопати су поријеклом управо од далматинских морлака који су почетком 16. вијека прешли у Истру. Долазили су из штокавске икавске зоне. Највише их је било у југозападном дијелу Истре, око Ровињског села. Ово знам јер сам раније истраживао далматинске српске Покрајце и њихову могућу везу са Покрајцима из Ровињског села. Презиме Поропат се сусреће од средње Далмације, југозападне Истре, али их има и у Ћићарији.

Prezime Poropat javlja se i u defteru Bosanskog sandžaka iz 1530. godine kada je u nahiji Zrmanja kao knez grupe sela Vlaha Istrije (Ervenik i okolina) upisan Yako Propat (Jakov Poropat). Iako u osmanskom tekstu nedostaje jedno „o“ mislim da se ovdje radi o prezimenu Poropat jer se kratki samoglasnici u osmanskom pismu često i nisu zapisivali (npr. Turci su selo Golubić zapisivali kao Glubić).