Наравно, појам Морлак јесте у једном периоду млетачке владавине у Далмацији (XVI-XVIII век) имао економско/социјалну конотацију.
Међутим постајали су и романофони Морлаци који су били покретно становништво и који су у једном периоду боравили на територији северне Далмације, да би касније преко Лике отишли у Кварнер и Истру.
Романофони Морлаци су напустили северну Далмацију у другој половини 15-ог или почетком 16-ог века, тј. у време пре доласка главнине српског становништва у северну Далмацију (XVI и XVII век).
Млечани су Морлацима од 16-ог века почели називати горштаке који су живели у далматинском залеђу (као што приморци у Далмацији ове из унутрашњости данас зову Влајима), а који нису знали ниједну романску реч.
Ово су остаци романофоних Морлака односно Ћићи/Истро-Романи
https://youtu.be/vRHHYh5inX0?t=1m52s обрати пажњу на 1:55 каже да су његови преци живели на подручју Далматинске загоре.
https://youtu.be/OPkZGMNAljU?t=1m8s
Не бих аутоматски повезивао Морлаке и истарске Ћиће, јер колико знам језик истарских Ћића има много ближе везе са румунским и питање је ко су истарски Ћићи и кад су дошли.
Тачно је да је у сјеверној Далмацији постојала једна група влаха ( не вјерујем ни да су они били романофони) која се првобитно повукла у Истру, али се послије неколико година вратила. То су они познати власи Истрије из пописа Клишког санџака у 16. вијеку. Ти повратници власи Истрије су свакако учествовали у етногенези далматинских Срба, а вјероватно и далматинских Морлака католика.. Тачно се зна која су села у Далмацији насељавали.
Треба имати у виду да су и прије доласка главнине источно-херцеговачке српске струје у 16. вијеку, на подручју Крајине, тада угарске краљевине, боравиле мање групе влаха (нероманских) , већ управо херцеговачких (Срба или словенизованих). Неки од тих влаха су се утопили у хрватску популацију, неки у српску. Неки од њих су још у 18. вијеку били пописани као посебна група у Попису Лике 1712, под називом Стари Власи.
Хоћу рећи, да ни ти стари власи ни они који су послије дошли, нису били романофони, али су свакако и једни и други представљали својеврсну словенско-ромејску симбиозу. О процентуалним удјелима једног и другог би се могло расправљати.
Уосталом и ми данашњи Срби смо производ управо те словенско-ромејске симбиозе. Неко има можда словенску Y-днк, али кад се погледа аутосомална генетика сваког од нас, види се јасно да је то пола-пола, баш као и укупни распоред хаплогрупа.