То што је 1485 Ракоње ненасељена мезра не значи да пре тога није било неких насеобина.Често се код нас називи села и насеља дају по породичним презименима или надимку рода.Можда су пре турских освајања ту живели неки Власи,Војнуци,Кумани или ко већ који су себе називали Ракончаима или Раконима па је то насеље добило име по њима Ракоње.Касније када су прешли у друго насеље добили су надимак/презиме по селу одакле су дошли....Јесте натегнуто образложење али у некој варијанти би могло проћи...
Ево укратко историје Чонграда.Град су држали Бугари прије мађарског насељавања.Дакле,не искључује вашу бугарску теорију о пореклу.Неки огранак који се населио северно од матичног подручја, .Касније асимилован од Мађара.Превише је то ретко презиме да би сте га пустили низ воду...Без обзира што је можда у вашем случају настало случајно .Можда би могли да контактирате мађарске "презимењаке" да се тестирају и решите ту мистерију?Ако вас уопште занима наравно.
Занимљиво ми јесте то презиме код Мађара, и не негирам потенцијалну везу.
Иначе око тог коријена, у тој форми је баш ријетко. Занимљиво да је у Мађарској код Печенега било често лично име
Оркон/Уркон.
То је спекулативно више, па нисам помињао. Али је ли имамо ми рођаке у Печењевцу и то најбројнији род, а то је једино мјесто на Балкану које се сигурно везује за Печенеге.
Знам који род потиче од једног Уркона па сам мислио их тестирати. Могао бих успут пробати и те Rakonczai, није баш ни малобројно то презиме. Нисам истраживао о њима, но погледам имају ли везе са Чонградом, и са чим већ имају. Ја могу водити базичну конверзацију и на мађарском и бугарском и румунском.. и специфично сам их за ову сврху унапређивао.
Споча - Ракоње јесу били мезра али нису обична земља, манастирска земља од Никољца, Ракоњци су ктитори Никољца тако да те ствари не могу бити случајне. Могуће да је нека старија веза постојала и с Ракоњама. У том смислу баш ме занимају информације из необјављених дефтера, што познијих што једног ранијег из 1477. Иначе административно, Ракоње и Никољац су припадали Пећи не Бихору, и не Комарану. И то је било једино острво које је припадало Пећи, заједно са Патријаршијом итд. Стога је врло проблематично нпр. доводити у везу Ракоње са било којим сусједним селом на том подручју.
Чак и попис Бихора из 1645. кад су Ракоње биле насељене не наводи Ракоње, јер су и тад потпадале под Пећ. Никољац је увијек остао под Пећи док је Никољ Пазар био у Бихору.
А презиме јесте специфично, не постоји такво презиме осим ту, сви су род, а удаљени су и по 350 година.
Међутим и ови Чаровићи су занимљиви. 3 рода оодвојена средином 18 в. или раније, немају свијести о сродству с Ракоњцима, и обрнуто, али су генетски врло блиски. Да јесу Ракоњци постојала би свијест. Трећи род из Бороштице (таквих села има доста по Бугарској) је удаљенији, опет никакве свијести нема о везама са овима.
Такођер то су једини Чаровићи, не постоје други (данас само неки то презиме још носе). И то је специфично презиме. А Чагрович се у украјинском изговара Чахрович, а х код Срба нестаје екстремно лако. Да Чекмин - Печењевце није случајност показује и село Чагровац које није далеко.
А просто се намеће да морају имати везе са данашњим селом Чаровина, и просто невјероватно да 1530. кнез војнука Димитри има везу с познијом Чаровином, а и са Раждагињом. И је ли потиче од Радоње сина Хубана, који је био посједник чифлука у селу ишчезлом селу Озлоб (опет буг.
озлобен).
Edit:Ево сада видим AbMunteanu - ов одговор.Претпостављам онда да су и они из Саболт Берега можда Русини пореклом?Како је кренуло испашће да је Zor дошао на ове просторе сеобом Словена 😁
Ко зна, занимљива је и E-FT192275, овај Хрват цијепа њих. Знам да су у Славонији бар 300 г., и знам да им је у роду био "војвода" у аустријском попису.
Овај Мађар узводно је занимљив исто, Мађар кога помиње и Мунтеану ми је рекао да су ти "прави Мађари". Требало би да потичу из Минсента (из Мађарске Црње је иначе, из правца Чонграда баш досељавањ) од тамошњег бројног рода Апро, дио тог града се звао Апор.
https://en.wikipedia.org/wiki/Apor_familyhttps://en.wikipedia.org/wiki/Apor_(chieftain).
Апро је и неки придјев у мађарском, али не може бити случајно Апор у Минсенту и Апро.
