Власи

[сɣнце]

Поред Харват има и Сарбан или Шарбан

Споминају се жупан Шербан Барбитул и Станчо Сръбул. Али Сарбана нема.

[Gorance]

Споминају се жупан Шербан Барбитул и Станчо Сръбул. Али Сарбана нема.

Мислио сам на претка Хуњадија или сл. Мислим да им је први предак Сарбан, међутим то је већ 14-и век, или тако нешто. Наводно су влашког порекла.

[сɣнце]

Мислио сам на претка Хуњадија или сл. Мислим да им је први предак Сарбан, међутим то је већ 14-и век, или тако нешто. Наводно су влашког порекла.

У њих постоји само име или чешће презиме Шербан. Ваљда се тако и зва предак Хуњади. На румунском Şerban. С нашим етнонимом то нема неке везе.

[CosicZ]

Занимљиво је читати средњевјековне влашке хросовуле. Језик им је у 16в. са старословенскога прешао на дијалект Тимочана са црквенословенским стилом. Занимљива су им имена међу којима осим хришћанских Димитру, Герге, Иван има и Харват, Сасу, Коман, а тако словинских с честицом -ул - или без -  Радул, Влъкул, Братул, Дръгина, Станко, Добре, Мирослав, Доброслав.

Не спомиње се назив Трансилванија нити Карпати. Зову се господари угровлашки а влашку низију зову Подунавје, Карпате зову Планине а за њима су Татари ( зашто и Словаци Карпате зову Татри), Трансилванију  зову Запланинске стране. 

Како су звали становништво са влашким правима?

[Ивица Јовановић]

У средњовековној Влашкој сточари и становништво са влашким правима звали су се „Власи“ или „Влахи“. Овај назив је коришћен за различите етничке групе које су говориле румунским језиком и живеле на територијама које данас чине Румунију, Молдавију и делове Србије и Бугарске. Током средњег века, израз „Власи“ је био широко коришћен, иако се његово значење временом мењало, од означавања сточарског становништва до етничког идентитета Румуна.

[сɣнце]

У средњовековној Влашкој сточари и становништво са влашким правима звали су се „Власи“ или „Влахи“. Овај назив је коришћен за различите етничке групе које су говориле румунским језиком и живеле на територијама које данас чине Румунију, Молдавију и делове Србије и Бугарске. Током средњег века, израз „Власи“ је био широко коришћен, иако се његово значење временом мењало, од означавања сточарског становништва до етничког идентитета Румуна.

Можеш ли ми препоручити документ у којем то могу провјерити? У онијех повељах најдох само назив службе "пастырь" или монастирски пастир.  У њих "влашки" стоји само у служби етницитета.

[Ивица Јовановић]

Можеш ли ми препоручити документ у којем то могу провјерити? У онијех повељах најдох само назив службе "пастырь" или монастирски пастир.  У њих "влашки" стоји само у служби етницитета.

Povelja rumunskog vojvode Mircea cel Batran (Mirča Stariji, batran ili batrn znači stariji) i povelja Vladislava II iz 1445. godine ako se dobro sećam. U ovoj drugoj se koristi izraz "valachus" kako bi se opisalo stanovništvo sa vlaškim pravom koje je imalo određene privilegije u odnosu na druge grupe.

[Христифор]

Лично сам скептичан  да су у средњем веку Власи у генетском смислу  са простора данашње Румуније масовно говорили романским језиком, а камоли власи у сталешком смислу  са словенском генетиком.

[НиколаВук]

Лично сам скептичан  да су у средњем веку Власи у генетском смислу  са простора данашње Румуније масовно говорили романским језиком, а камоли власи у сталешком смислу  са словенском генетиком.

Мислиш Власи у језичком смислу? Избегавао бих уплитање "генетског" и назива одређеног народа. Да нису говорили масовно њиховим изворним, источнороманским језицима/дијалектима, онда их не би ни очували до данас, већ би били потпуно језички словенизовани. 

[Христифор]

У то време Влаха у језичком и генетском смислу  је било више на територији данашње Грчке и Македоније.  Масовније сеобе ка Румунији крећу тек од 12-13 века.

[НиколаВук]

У то време Влаха у језичком и генетском смислу  је било више на територији данашње Грчке и Македоније.  Масовније сеобе ка Румунији крећу тек од 12-13 века.

Што се тиче раног средњег века, слажем се. Питање времена доласка Источних Романа (односно говорника источнороманског) на простор данашње Румуније је готово једнако актуелно као и питање (не)доласка говорника албанског на простор данашње Албаније. Ако пренебрегнемо прилично исполитизовану тезу њиховог непрекидног боравка на тлу античке Дакије, процене о доласку се крећу од 9. па до 13. века. Моје мишљење је да је истина негде између ове две временске тачке.

[Ивица Јовановић]

Што се тиче раног средњег века, слажем се. Питање времена доласка Источних Романа (односно говорника источнороманског) на простор данашње Румуније је готово једнако актуелно као и питање (не)доласка говорника албанског на простор данашње Албаније. Ако пренебрегнемо прилично исполитизовану тезу њиховог непрекидног боравка на тлу античке Дакије, процене о доласку се крећу од 9. па до 13. века. Моје мишљење је да је истина негде између ове две временске тачке.

Nema veze sa temom, ali mislim da svako ko makar malo poznaje situaciju u onome što je bila provincija Dakija shvata da je apsolutno nemoguće da su romanofoni tamo opstali u nekom većem broju. Posebno ako uzmemo u obzir celokupnu teritoriju današnje Rumunije (i Moldavije). A da ne govorimo da je Dakija pod Rimljanima bila nešto tipa 170 godina, dakle 5 generacija. Realno kratak period za romanizaciju celokupnog stanovništva. Nemoguće čak i da su Rimljani uveli milion kolinsta, a nisu. Uz to treba uzeti u obzir i šta se dešavalo u Dakiji nakon odlaska Rimljana, bukvalno je postala autoput za razna plemena. Ako je i bilo romanofonih, oni su bili izolovani u planinskim refugijumima. Iz tzv. romanskog klina je krenulo masovnije naselljavanje severne obale Dunava, i to tek od 9. veka pa na dalje.

@ Hristifor - Nešto ranije ali iz tzv. Romanskog klina, ne iz Grčke po dubini. U Romanskom klinu, ranije od vremenskog perioda o kojem raspravljamo (XIII vek), javlja se značajan uticaj slovenske genetike na romanofonu populaciju. Prema jednoj teoriji, pod pritiskom Bugara, slovenski ratari su napustili plodne doline reka i pridružili se romanofonim stočarima na planinama. U tom Romanskom klinu dolazi do složene interakcije, gde dobijamo romanofone potomke Slovena (identifikovanih kao I2+R1a), dok među vlasima primećujemo prisustvo slovenskih ličnih imena poput Vladu, Radu i sličnih. Kada bismo posmatrali teritorije dublje u Grčkoj i Makedoniji, situacija bi bila drugačija. U tom slučaju, očekivali bismo da u određenim haplogrupama pronađemo Rumune (ili Vlahe) koji bi imali tmrca sa Grcima od oko -800 godina. Međutim, ono što sam do sada video na yfull to opovrgava, barem što se tiče J2a i E-V13.  Uglavnom je tmrca mnogo veći (gledajući grane u kojima sam video Grke i Rumune i Bugare). Da ne idem mnogo u oftopik, i skratim. Teorija da je bilo, vrlo rano, romanofonih I2 i R1a po meni stoji. S time što bih naglasio da je to bila neka međufaza izazvana specificnim okolnostima, i verovatno nije bila masovna pojava.

[Zor]

Свакако је војвода Ђураш имао везе са Никшићима, јер је пореклом Никшић. Захваљујући SNP тестирању Рашковића из Кута, директног потомка војводе Ђураша, утврђена је његова припадност Y250780 подграни. Интересантно је да нико од породица у Жупи не "својата" војводу Ђураша, осим Рашковића и како каже тестирани Рашковић: "мало Чворовићи". У дефтеру из 1477. године наводи се да је војвода Ђураш управо зимовао у месту Кута, док су остала места Веља Вас (Ваш?) и Годиљ непозната. Место Загуљ у којем је Ђураш такође зимовао се налази изнад села Васиљевићи, које је суседно Кутима. По речима тестираног Рашковића, ово село другачије зову и као Шундићи, по истоименом, најбројнијем братству. Шундићи из Васиљевића су такође испали позитивни на Y250780, чиме је потврђено усмено предање о Васиљу као потомку Никшиног сина Гезимира. Иначе, Јоковићи из Бјелошевине су на YFull стаблу и даље на нивоу Y250780*, Бјелош и Васиљ су по предању била рођена браћа и са Рашковићима из Кута воде заједничко порекло од Гезимировог унука Ерака. Рашковић је поручио WGS тест у Небули и сва је прилика да ће формирати нижу грану са Јоковићем, међутим на његов резултат ћемо морати још неко време да сачекамо, јер му први узорак није прошао проверу квалитета. О Лукавици као некаквој наводној матици свих Никшића нема места дискусији, разумљиво из неколико разлога, она никада није била ни пре предмет разматрања међу ранијим истраживачима, уосталом, добили смо и мишљење Предрага Шћепановића о овој "теорији": https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg185191;topicseen#msg185191

 Дакле ипак је Ђураш Никшић. Но то не мијења пуно ствари. 1477. Ђураш има са собом 11 кућа, међу њима два његова сина (која сигуран сам не постоје ни у каквим предањима али се Ђураш одржао), те је држао и 59 домова Доњоморачана у 4 њихова села. Логично би било претпоставити да је предак Чворовића међу ових 59. Обзиром да су остали домови из тих и других села по Морачанима, јасно је да су повезани са Љешњанима. Успут и Ђураш је држао и дио Љешња самог.

 Бјелош и Васиљ можда по предању јесу браћа али по чињеницама 100 % нису. Село Бјелошевина предадира Васиљевиће за 200 година, можда је Васиљ евентуално далеки потомак Бјелоша.
 
 Ја ове особе попут "Гезимира" итд. не третирам као историјске (чудно ми је да неко носи такво име на првом мјесту јер ми није познато да га је ико икад носио па га то ставља у раван са Свевладом, Крепимиром итд.).

 "Годиљ" (и "Гудељ" касније) је вјероватно Губељ, сјеверно од Дучица, то је и неко "стручно мишљење" од једне ауторице.

 Васиљевићи су ново село које се јавља у 18 в., могуће да су поријеклом даљим из Бјелошевине, али само ако су 1701. били у неком другом селу, јер је Бјелошевина расељена крајем 16 в. или у 17 в. Занимљиво је питање ђе су ти родови 1701., у Бјелошевини и Васиљевићима нису јер не тада не постоје.
 Најближа су им села Батрићоглуа, потомака изворног старјешине Никшића Батрића из 15 в., (модерни Батрићи потичу од неког познијег Батрића).
 И ту видимо "предање" на дјелу, главног Никшића из друге половине 15. и његове лозе ни на мапи нема. 

[Владимир Бојановић]

И ту видимо "предање" на дјелу, главног Никшића из друге половине 15. и његове лозе ни на мапи нема. 

Не знам на какву "мапу" циљаш, али поједина предања Жупљана и Ровчана Никшића свакако да заслужују више поштовања.

Да, војвода Ђураш је Никшић 1/1. По предању Ђураш је имао два сина, Рашка и Марка. У дефтеру из 1477. сазнајемо за два Ђурашева сина, Васиља и Радмана. Дакле, без обзира на те прве помене села Бјелошевина и Васиљевићи, пописан је Ђурашев син Васиљ крајем 15. века. Овај податак, уз дубинске генетске анализе Рашковића из Кута, Шундића из Васиљевића и Јоковића из Бјелошевине и њихове утврђене припадности Y250780, потврђује истинитост усмених предања о истородности ових братстава. На основу ових чињеница, можемо констатовати да је село Васиљевићи добило касније назив по овом Васиљу одн. по његовим потомцима, а то су заправо данашњи Шундићи: https://www.poreklo.rs/2014/05/09/sundici-iz-zemlje-hercegove/ Бјелош такође може бити један од Васиљевих потомака.

Други пописани Ђурашев син је Радман, он је највероватније родоначелник Рашковића. О Марку наравно нема ни помена. Постоји једна пјесмарица у којој се описује сукоб војводе Ђураша са Иван - бегом Црнојевићем, око расподеле плена на планини Лукавици (тамо и данас постоји топоним Иван - бегово бројило), када је Ђураш запленио Иваново стадо и чобане, након чега су се помирили и ородили. У истој пјесмарици има песма о хајдуковању Вуксана Рашковића и Марка Чворовића (њих двојицу и Пековић помиње као највеће хајдуке из Жупе
у 19. веку) и два Токића (огранак Бојовића). Део песме:

..."Два Токића и два Чворовића,                                                                                                       
и са њима Пешићу Вуксане,                                                                                                       
власи љути, метеризи тврди,                                                                                                               
Вуксан виче ка да јелен риче..."   

Вуксан је син Пешин, па отуда Пешић. Вуксан Пешић (Рашковић) и Марко Чворовић су били побратими, па се претпоставља да од тада датира велико пријатељство и уважавање ових породица, као и предање о заједничком пореклу од војводе Ђураша, тако да не треба везивати Чворовиће са војводом Ђурашем ни у каквом контексту, али ни са Љешњанима - Војинићима, јер су Чворовићи за тамошње стандарде релативно младо братство, са предањем о Потарју и хаплотипом који није близак Љешњанима, да би се изводила конструкција о пореклу Чворовића од Љешњана (Чворовићи су највероватније Y135654*).

За име Гезимир се слажем да је чудно. Интересантно је да се негде у предањима појединих братстава, ова по мени несумњиво историјска личност, помиње и као Казимир. Као што сам навео у једном од претходних постова, генетске анализе су доказале истинитост бројних предања о истородности Гојаковића - Ровчана и ових Жупљана са негованом усменом традицијом о пореклу од Гезимира (Казимира), Гојаковог брата (синови Никше), тако да се више не бих бавио овом "проблематиком", али потребно је бавити се матицом за Y250780. Као што знамо, Y189944 и Y250780 раздвајају две SNP мутације, Y251345 и Y251117: https://www.yfull.com/tree/I-Y250780/ За сада није пронађено братство међу Никшићима Жупе и Роваца које цепа Y250780 подграну. Са друге стране, на северу, постоје припадници који су на нивоу Y250780* без било каквог предања о пореклу из Никшићке Жупе и Роваца, а један од њих има и преславу Марковдан, која је такође некарактеристична и непостојећа за јужне Никшиће (овај нови на стаблу је највероватније косовски Албанац или муслиман из околине Бијелог Поља или Новог Пазара, јер је за сада остао нем на све наше поруке и молбе да нам открије свој идентитет и порекло). С тога, мишљења сам да је и Y250780 настала у матици свих Никшића - средњовековној жупи Лим одн. у околини данашњег Бијелог Поља. За потврду ове хипотезе потребно је време, стрпљење и наравно већи број тестираних муслимана из области Старе Рашке од досадашњег, као и лучинштака из исте и централне Србије.

[Zor]

Не знам на какву "мапу" циљаш, али поједина предања Жупљана и Ровчана Никшића свакако да заслужују више поштовања.

Да, војвода Ђураш је Никшић 1/1. По предању Ђураш је имао два сина, Рашка и Марка. У дефтеру из 1477. сазнајемо за два Ђурашева сина, Васиља и Радмана. Дакле, без обзира на те прве помене села Бјелошевина и Васиљевићи, пописан је Ђурашев син Васиљ крајем 15. века. Овај податак, уз дубинске генетске анализе Рашковића из Кута, Шундића из Васиљевића и Јоковића из Бјелошевине и њихове утврђене припадности Y250780, потврђује истинитост усмених предања о истородности ових братстава. На основу ових чињеница, можемо констатовати да је село Васиљевићи добило касније назив по овом Васиљу одн. по његовим потомцима, а то су заправо данашњи Шундићи: https://www.poreklo.rs/2014/05/09/sundici-iz-zemlje-hercegove/ Бјелош такође може бити један од Васиљевих потомака.

Други пописани Ђурашев син је Радман, он је највероватније родоначелник Рашковића. О Марку наравно нема ни помена. Постоји једна пјесмарица у којој се описује сукоб војводе Ђураша са Иван - бегом Црнојевићем, око расподеле плена на планини Лукавици (тамо и данас постоји топоним Иван - бегово бројило), када је Ђураш запленио Иваново стадо и чобане, након чега су се помирили и ородили. У истој пјесмарици има песма о хајдуковању Вуксана Рашковића и Марка Чворовића (њих двојицу и Пековић помиње као највеће хајдуке из Жупе
у 19. веку) и два Токића (огранак Бојовића). Део песме:

..."Два Токића и два Чворовића,                                                                                                       
и са њима Пешићу Вуксане,                                                                                                       
власи љути, метеризи тврди,                                                                                                               
Вуксан виче ка да јелен риче..."   

Вуксан је син Пешин, па отуда Пешић. Вуксан Пешић (Рашковић) и Марко Чворовић су били побратими, па се претпоставља да од тада датира велико пријатељство и уважавање ових породица, као и предање о заједничком пореклу од војводе Ђураша, тако да не треба везивати Чворовиће са војводом Ђурашем ни у каквом контексту, али ни са Љешњанима - Војинићима, јер су Чворовићи за тамошње стандарде релативно младо братство, са предањем о Потарју и хаплотипом који није близак Љешњанима, да би се изводила конструкција о пореклу Чворовића од Љешњана (Чворовићи су највероватније Y135654*).

За име Гезимир се слажем да је чудно. Интересантно је да се негде у предањима појединих братстава, ова по мени несумњиво историјска личност, помиње и као Казимир. Као што сам навео у једном од претходних постова, генетске анализе су доказале истинитост бројних предања о истородности Гојаковића - Ровчана и ових Жупљана са негованом усменом традицијом о пореклу од Гезимира (Казимира), Гојаковог брата (синови Никше), тако да се више не бих бавио овом "проблематиком", али потребно је бавити се матицом за Y250780. Као што знамо, Y189944 и Y250780 раздвајају две SNP мутације, Y251345 и Y251117: https://www.yfull.com/tree/I-Y250780/ За сада није пронађено братство међу Никшићима Жупе и Роваца које цепа Y250780 подграну. Са друге стране, на северу, постоје припадници који су на нивоу Y250780* без било каквог предања о пореклу из Никшићке Жупе и Роваца, а један од њих има и преславу Марковдан, која је такође некарактеристична и непостојећа за јужне Никшиће (овај нови на стаблу је највероватније косовски Албанац или муслиман из околине Бијелог Поља или Новог Пазара, јер је за сада остао нем на све наше поруке и молбе да нам открије свој идентитет и порекло). С тога, мишљења сам да је и Y250780 настала у матици свих Никшића - средњовековној жупи Лим одн. у околини данашњег Бијелог Поља. За потврду ове хипотезе потребно је време, стрпљење и наравно већи број тестираних муслимана из области Старе Рашке од досадашњег, као и лучинштака из исте и централне Србије.

 Да у праву си за Васиља, а и Бјелош из из тог неког времена тако да стоји.

 А Чворовићи да немају никакве везе са Љешњанима, а тврдили су да су потомци Ђураша који држи пола Љешњана.. То тешко да може проћи.

 Хајде и да прихватимо Тару некако, Љешњани никакве везе немају са Тарским Никшићима јер им претходе.

 У Дубровачком архиву се 1278. помињу власи манастира Морача. Дакле немају они везе са Милутином. Као што и што немају никакве везе са другим влашким групама сјеверније.

 Између 1252. (тад се не помињу власи) и 1278. насељавају се по свој прилици власи Мораче са истока (А20030 и евентуално још неки). И наравно у тренутку насељавања или генерацију двије прије они говоре румунски као матерњи.

 Дакле за разлику од овдје раширеног дискурса о некаквим апстракним незабиљеженим сеобама са централног Балкана, финог "становништва" (које је наравно било слично Србима) које је Милутин довео, дакле ја једноставно само примјењујем оно што су историчари зацртали, насељавању Влаха на манастирска имања.

 А одакле су дошли, сва је прилика да су у цугу насељени са истока у Морачу. Македонија->Морача.

[Владимир Бојановић]

Да у праву си за Васиља, а и Бјелош из из тог неког времена тако да стоји.

 А Чворовићи да немају никакве везе са Љешњанима, а тврдили су да су потомци Ђураша који држи пола Љешњана.. То тешко да може проћи.

 Хајде и да прихватимо Тару некако, Љешњани никакве везе немају са Тарским Никшићима јер им претходе.

 У Дубровачком архиву се 1278. помињу власи манастира Морача. Дакле немају они везе са Милутином. Као што и што немају никакве везе са другим влашким групама сјеверније.

 Између 1252. (тад се не помињу власи) и 1278. насељавају се по свој прилици власи Мораче са истока (А20030 и евентуално још неки). И наравно у тренутку насељавања или генерацију двије прије они говоре румунски као матерњи.

 Дакле за разлику од овдје раширеног дискурса о некаквим апстракним незабиљеженим сеобама са централног Балкана, финог "становништва" (које је наравно било слично Србима) које је Милутин довео, дакле ја једноставно само примјењујем оно што су историчари зацртали, насељавању Влаха на манастирска имања.

 А одакле су дошли, сва је прилика да су у цугу насељени са истока у Морачу. Македонија->Морача.

Опет се прескаче Стара Рашка одн. Средње Полимље као логичан смер миграције једних припадника А20030>Y135654 из Македоније у Доњу Морачу, конекција и других припадника А20030>BY55537 са Никшићима (Цветковић и Михајловић), њихова (BY55537) непостојећа генетика у Доњој Морачи, конекцијa Y151633 са Никшићима, који су даљи рођаци Конатарима и муслиманским родовима, староседеоцима у околини Бијелог Поља, као што се прескачу и породице са другим крсним славама, предања о Бијелом Пољу и генеалогија Никшића. Осим тога, нигде нисам споменуо термин фино "становништво" у контексту миграција А20030 и Y134578>Y134585, али и осталих који су свакако били слични Србима Старе Рашке, ако већ тада нису имали развијен српски идентитет. Ако га и нису тада имали, свакако се радило о словенском становништву, а не о источнороманском, на којем потенцираш, што је убрзало зближавање досељеника са становништвом Рашке односно убрзао процес њихове србизације.

Такође, не може се и не сме се прескочити ни период јачања српске средњовековне државе, нарочито након смрти Манојла Комнина, када се борба за осамостаљење Рашке наставила са доста успеха и умногоме захваљујући Немањићима, личностима изузетних државних способности. Политичка, црквена и културна збивања су имала посредни одраз на новоосвојене регионе и тамошња становништва, када и започиње епоха свестраног просперитета Рашке, уз упоредно и постепено слабљење Бугарске и Византије. Сва та збивања су засигурно имала јак утицај на становништва тих области и на њихове миграције ка Рашкој и подручју Средњег Полимља, које се налазило у језгру српске државе и чија је обједињена родовско-племенска и жупска организација представљала један од темеља те државе и које је појавом трга - града, прометним стециштем дубровачке караванске трговине у овом крају, рудника Брскова и тд. доживело још у 13. веку економски и привредни просперитет, што је условило повећање производње на манастирским и евентуалним личним властелинствима, стимулативно делујући и на развој сточарства а самим тим и свакако и на побољшање прераде сточарских производа. Миграција А20300, како кажеш "у цугу", били они власи - сточари или неког другог статуса, из Македоније у Доњу Морачу, или неке друге хапологрупе, заобилазећи ове наведене процесе развоја у Средњем Полимљу и Потарју.., то је научна фантастика.

[Zor]

Опет се прескаче Стара Рашка одн. Средње Полимље као логичан смер миграције једних припадника А20030>Y135654 из Македоније у Доњу Морачу, конекција и других припадника А20030>BY55537 са Никшићима (Цветковић и Михајловић), њихова (BY55537) непостојећа генетика у Доњој Морачи, конекцијa Y151633 са Никшићима, који су даљи рођаци Конатарима и муслиманским родовима,

 Нема код мене прескакања код узимања у обзир детаља. Овдје јесам погријешио јер нисам обратио пажњу
на BY55537 , ја мислио они са југостока Србије.

 Сад видим ко су.

 Шта кажу они:
Цветковићи, Лазићи и Томићи (13 кућа) под Тумбом – Ковачевцем; (свега 29 кућа, Св. ап. и еванг. Лука и Марков дан). Њихови далеки преци доселили су се из Никшића “пре три стотине и више година”.

Михајловић - Претрешња - не знам

-Рендулићи су од Сјенице;


-Најстарије породице су Чвркићи, потомци старог попа Милоша из Братоножића, које је довео некакав игуман ман. Никоља, стриц попа Милоша.

 Значи води југ у односу на Рашку 2-1. Као што сам спомињао то "од Сјенице" је пуно мање корисно од специфичног села. Не сумњам да јесу дошли од Сјенице, а прије тога..

 Дакле немамо родова ни из Полимља ни из Жупе досад. Тако да се своди на предања. Осим ако су ту старинци, а нису сигурно.

 Свакако ту јесте дошло и до очито неког уплива и родова I-FTA49542, Конатара. Кад се они спомену сјетим се овог видеа,


6:15

 "род мој и твој, пошто си и ти Мрњавчевић - Конатар". 

 И моји помињу Куче, док Конатари знају да су од Мрњавечвића. Видимо уплив предања са југа код старинаца, тако да је питање за Раковце када су "постали" Никшићи, да ли у 18 в. или раније. Довољно су удаљени од Конатара да "не сметају једни другима" Мрњавчићи и Никшићи.

 Што се тиче влаха, влашког статуса. Ипак хрисовуље јасно говоре за краља Милутина да за њега Власу су засебан народ, различит од Срба, Бугара, Грка, Арбанаса. У то доба и раније, помицање влашких катуна да би служили манастирима је помицање тничких Влаха или недавних потомака истих.
 То што су западне влашке групе "разводњене" упливом PH908 у 14., 15. в, а затим и м+омасовњавањем влашког статуса у 16. в. нема никакве везе са 12., 13., па и раним 14 в.

 Јасан доказ томе у прилог јесте и једна позна миграција Влаха са подручја Србије, тј западне-централне Србије, ђе постоје и генетски и врло јасни ономастиче паралеле између тих влашких група и Румуна Марамуреша и Ердеља гдје су мигрирали.

 Значи 1335. било је још доста румунофоног живља у Србији. Већ 1476. у дефтеру влаха Смедерева види се да су словенизирани, али толико је разноврсна њихова румунска ономастика да нема сумње никакве шта је њихово поријекло.

 Ево и једног ја мислим јасног доказа о поријеклу влаха Мораче из 1278. г., потоњих влаха Доње и Горње Мораче (а Доњаци имају предност јер је Морача код њих).

 особа која се помиње је:
Влах манастира Морача Петар син Првослава.

 ово можда звучи некоме ко не познаје материју бенигно али апсолутно није:

Лично име Првул је извјесно румунског поријекла. У дефтеру Кључа и Крајине из 1741. забиљежено је преко 30 личних имена Првул код Влаха, док су била скоро непостојећа западније. Наставак је румунски одређени члан, док и сама основа иако словенска указује на латински, и због старих римских имена попут Примуса, Терциуса итд. Ово име је јасан примјер латинско-словенске симбиозе.

 Лично име Първан је било врло често код Бугара.
https://en.wiktionary.org/wiki/P%C3%A2rvan

 Овдје стоји да је румунско бугарског коријена.

 Овај Првослав као особа из средине 13 в. је вјероватно рођен источније.

  Христифор као и други често "протестују" кад се било који I2a па и I-Z17855 доводи у везу са "романофоним" групама. Али у овим случајевима кад су повезани са старим влашким групама па и имају румунских рођака ствари би морале бити јасније.

 Морам рећи да I-Z17855 нема тако јако асоцијацију са власима која би се могла очекивати. Познавајући генетику Бугара чини се да је изразито везана за Прво Бугарско Царство, тј. 9., 10 в. Наравно опет ће неки "протестовати" "како они су Словени, Бугари нису"..

 Јако вам је "словенство", а и моја индиферентност према Словенима. Иако ја знам још један словенски језик.
 О прото-Србима сам имао "високо мишљење" док сам мислио да су Сармати. 2015. сам дошао овдје на кратко и бацио поглед на табелу, рекох "шта је ово нема R1a-Z93, G2a-L293..", и нисам дуго навраћао, тек крајем 2016. сам дошао јер се неки припадник мог рода тестирао.

 Кад си ми послао први мејл око ових резултата није ми се нешто журило, кад си у другом споменуо да су Љешњани мигрирали са мојима као сточари заједно из Шоплука у Полимље ето ме одма'. Као и на антрогеници, кад сам освануо кад је албански админ рекао "овај са печенешким језиком је из албанских подручја", да је рекао "ок за печенешки" не бих.

 Добро је из моје перспективе о властитом поријеклу, мислим како је "лоше" стање на Балкану, супер је. Рођаци из старих села бугарског коријена прије 250+ г., једни с добром везом са војнуком са бугарско-куманским именом из 15 в. Моје село држао прије мене (400+ г.) неко чији се син/унук населио на земљу војнука чији је потомак опет неко бугарско-куманско име из 15 в. (и то ни влах, ни војнук, ни ратар него властелин), а који су нестали неђе, а тај из 15. је служио његовом оцу.. Предак ктитор важног манастира, ктитор другог важног манастира не тако далеко је био спахија тј. војнук. Далеки рођаци у селу основаног од Печенега. У Софији. Засвједочен бугарски упад 1253. на моје подручје.

 А на почетку сам имао само себе, Софију, 1253., и ктитора прије 400 г.

[Владимир Бојановић]

У првом делу свог излагања https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1571.msg188294#msg188294 окачио сам линк ка резултату Рендулића из Лучана и њиховом предању о пореклу из Бијелог Поља, оставићу га и овде: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5484.msg145695#msg145695 Као што знамо, Рендулић је код YSEQ-a припао BY55537.

О тим предањима, које генетске популационе анализе нису доказале порекла бројних породица од "јужних" племена, у првом реду од Куча, не бих трошио превише речи, осим ако не желиш да се сви редом "ресетујемо", да сада истраживачке радове на научним основама заменимо са старим митоманијама?

Право порекло свих припадника I2-Z17855 је словенско. Не источнороманско. Такође, кључни елемент за стварање словенског идентитета бугарске државе су јужнословенска племена, нису им га створили ни Ромеји а ни Прабугари. Да се не бих понављао, о утапањима јужнословенских племена у српски и бугарски етнос и миграторним процесима сам писао на другим темама, као и на овој. Моји ставови су по том питању познати и непроменљиви, засновани на генетским дубинским анализама и бројним генетским повезницама Срба и Бугарасловена, од времена досељавања Словена на Балкан до јачања средњовековне Србије, дакле засновани су на историјским догађајима и историјским чињеницама.

Да, помислио сам како ове миграције припадника А20030 и I2-Y134578>Y134585 у Средње Полимље можда могу имати везе и са миграцијом твог рода, међутим не, сада сам више него сигуран да се досељење твог рода ипак може повезати са продорима Османлија у Стару Рашку, почетком 15. века. Познато је из историјских извора да су у том периоду посадници/војнуци тврђава долазили из разних источних крајева, укључујући и из Бугарске, тако да ми сада ни мало није необично то што твоје подгране нема код рецимо Срба у Босни. С тога, твоје антисловенско (антисрпско) расположење је можда из ове перспективе потпуно разумљиво, као и сторије о етничким Власима, Куманима, Печењезима...

[Симеон Волос]

Ево и једног ја мислим јасног доказа о поријеклу влаха Мораче из 1278. г., потоњих влаха Доње и Горње Мораче (а Доњаци имају предност јер је Морача код њих).

 особа која се помиње је:
Влах манастира Морача Петар син Првослава.

 ово можда звучи некоме ко не познаје материју бенигно али апсолутно није:

 Лично име Първан је било врло често код Бугара.
https://en.wiktionary.org/wiki/P%C3%A2rvan

 Овдје стоји да је румунско бугарског коријена.

 Овај Првослав као особа из средине 13 в. је вјероватно рођен источније.

https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%9B

У вашем самоповлашивању скрећете у неку врсту екстремизма или у рубрику "што баби мило,то се баби снило".Немојте ме погрешно схватити,волим да читам ваше објаве,за многе ствари се апсолутно слажем али у некој идеолошкој занесености итекако знате да пређете границу и скренете на крајње клизав терен,да се тако,најблаже речено изразим...
Ваљда не решите да пошто пото браните свој став и почнете да тврдите да су Немањићи у ствари ВЛАСИ или БУГАРИ ?!!!

Осим ако изворни/оригинални облик тог имена у документу није био Првул (Первул,Парвул или како већ) односно Перван, везати име Првослав као "јасан доказ" о поријеклу Влаха Мораче једноставно не пије воду...Можда заиста јесу били пореклом са територија које сте назначили али ово једноставно није аргумент за тако нешто...

Иначе име Првослав одмах на прву вуче ка словенским језицима и именима типичним за тај период.Наставак -слав(а) и редни број 1,тј. прворођени син

[Христифор]

Немам ја далеко било ништа против Влаха и наших родова који вуку њихово порекло.  Мислим да се претерује када се малтене сваки I2-Z17855 род па и неки I2-PH908 и R1а родови који имају поклапања по Румунији, Бугарској и Македонији проглашавју да обавезно потичу одатле, да су влашког порекла и неки да су чак иако са типичном словенском хаплогрупом и у јасном словенском окружењу говорили било који други језик сем словенског.  Имамо сада пример да се од  очитог словенског личног имена прави влашко име,  стварно не видим чему то.