Опет се прескаче Стара Рашка одн. Средње Полимље као логичан смер миграције једних припадника А20030>Y135654 из Македоније у Доњу Морачу, конекција и других припадника А20030>BY55537 са Никшићима (Цветковић и Михајловић), њихова (BY55537) непостојећа генетика у Доњој Морачи, конекцијa Y151633 са Никшићима, који су даљи рођаци Конатарима и муслиманским родовима,
Нема код мене прескакања код узимања у обзир детаља. Овдје јесам погријешио јер нисам обратио пажњу
на BY55537 , ја мислио они са југостока Србије.
Сад видим ко су.
Шта кажу они:
Цветковићи, Лазићи и Томићи (13 кућа) под Тумбом – Ковачевцем; (свега 29 кућа, Св. ап. и еванг. Лука и Марков дан). Њихови далеки преци доселили су се из Никшића “пре три стотине и више година”. Михајловић - Претрешња - не знам
-Рендулићи су од Сјенице;
-Најстарије породице су Чвркићи, потомци старог попа Милоша из Братоножића, које је довео некакав игуман ман. Никоља, стриц попа Милоша. Значи води југ у односу на Рашку 2-1. Као што сам спомињао то "од Сјенице" је пуно мање корисно од специфичног села. Не сумњам да јесу дошли од Сјенице, а прије тога..
Дакле немамо родова ни из Полимља ни из Жупе досад. Тако да се своди на предања. Осим ако су ту старинци, а нису сигурно.
Свакако ту јесте дошло и до очито неког уплива и родова I-FTA49542, Конатара. Кад се они спомену сјетим се овог видеа,
6:15
"род мој и твој, пошто си и ти Мрњавчевић - Конатар". И моји помињу Куче, док Конатари знају да су од Мрњавечвића. Видимо уплив предања са југа код старинаца, тако да је питање за Раковце када су "постали" Никшићи, да ли у 18 в. или раније. Довољно су удаљени од Конатара да "не сметају једни другима" Мрњавчићи и Никшићи.
Што се тиче влаха, влашког статуса. Ипак хрисовуље јасно говоре за краља Милутина да за њега Власу су засебан народ, различит од Срба, Бугара, Грка, Арбанаса. У то доба и раније, помицање влашких катуна да би служили манастирима је помицање тничких Влаха или недавних потомака истих.
То што су западне влашке групе "разводњене" упливом PH908 у 14., 15. в, а затим и м+омасовњавањем влашког статуса у 16. в. нема никакве везе са 12., 13., па и раним 14 в.
Јасан доказ томе у прилог јесте и једна позна миграција Влаха са подручја Србије, тј западне-централне Србије, ђе постоје и генетски и врло јасни ономастиче паралеле између тих влашких група и Румуна Марамуреша и Ердеља гдје су мигрирали.
Значи 1335. било је још доста румунофоног живља у Србији. Већ 1476. у дефтеру влаха Смедерева види се да су словенизирани, али толико је разноврсна њихова румунска ономастика да нема сумње никакве шта је њихово поријекло.
Ево и једног ја мислим јасног доказа о поријеклу влаха Мораче из 1278. г., потоњих влаха Доње и Горње Мораче (а Доњаци имају предност јер је Морача код њих).
особа која се помиње је:
Влах манастира Морача Петар син Првослава. ово можда звучи некоме ко не познаје материју бенигно али апсолутно није:
Лично име Првул је извјесно румунског поријекла. У дефтеру Кључа и Крајине из 1741. забиљежено је преко 30 личних имена Првул код Влаха, док су била скоро непостојећа западније. Наставак је румунски одређени члан, док и сама основа иако словенска указује на латински, и због старих римских имена попут Примуса, Терциуса итд. Ово име је јасан примјер латинско-словенске симбиозе.
Лично име Първан је било врло често код Бугара.
https://en.wiktionary.org/wiki/P%C3%A2rvan Овдје стоји да је румунско бугарског коријена.
Овај Првослав као особа из средине 13 в. је вјероватно рођен источније.
Христифор као и други често "протестују" кад се било који I2a па и I-Z17855 доводи у везу са "романофоним" групама. Али у овим случајевима кад су повезани са старим влашким групама па и имају румунских рођака ствари би морале бити јасније.
Морам рећи да I-Z17855 нема тако јако асоцијацију са власима која би се могла очекивати. Познавајући генетику Бугара чини се да је изразито везана за Прво Бугарско Царство, тј. 9., 10 в. Наравно опет ће неки "протестовати" "како они су Словени, Бугари нису"..
Јако вам је "словенство", а и моја индиферентност према Словенима. Иако ја знам још један словенски језик.
О прото-Србима сам имао "високо мишљење" док сам мислио да су Сармати. 2015. сам дошао овдје на кратко и бацио поглед на табелу, рекох "шта је ово нема R1a-Z93, G2a-L293..", и нисам дуго навраћао, тек крајем 2016. сам дошао јер се неки припадник мог рода тестирао.
Кад си ми послао први мејл око ових резултата није ми се нешто журило, кад си у другом споменуо да су Љешњани мигрирали са мојима као сточари заједно из Шоплука у Полимље ето ме одма'. Као и на антрогеници, кад сам освануо кад је албански админ рекао "овај са печенешким језиком је из албанских подручја", да је рекао "ок за печенешки" не бих.
Добро је из моје перспективе о властитом поријеклу, мислим како је "лоше" стање на Балкану, супер је. Рођаци из старих села бугарског коријена прије 250+ г., једни с добром везом са војнуком са бугарско-куманским именом из 15 в. Моје село држао прије мене (400+ г.) неко чији се син/унук населио на земљу војнука чији је потомак опет неко бугарско-куманско име из 15 в. (и то ни влах, ни војнук, ни ратар него властелин), а који су нестали неђе, а тај из 15. је служио његовом оцу.. Предак ктитор важног манастира, ктитор другог важног манастира не тако далеко је био спахија тј. војнук. Далеки рођаци у селу основаног од Печенега. У Софији. Засвједочен бугарски упад 1253. на моје подручје.
А на почетку сам имао само себе, Софију, 1253., и ктитора прије 400 г.