Власи

[ДушанВучко]

Који је прави коријен тог термина Ћић и да ли потиче од неке романске ријечи, не знам, могуће.

Личи ми на ćinć (као "цинцари")
https://en.wiktionary.org/wiki/Category:Istro-Romanian_cardinal_numbers
Везано за Цинцаре:
Немају своју државу, а име су добили (и то Тракијски Власи - од Словена) "због њиховог изговора броја "5" - "цинц" уместо "ћинћ" (по дако-влашком језику)
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A6%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B8

[Никац]

Иначе што се тиче ових Истрорумуна, мислим да још ништа није ријешено што се тиче њиховог поријекла.

Румунски научници су се доста бавили овим питањем. На енглеском Википедијином чланку о њима има више информација:

https://en.wikipedia.org/wiki/Istro-Romanians

The Istro-Romanians probably already arrived in Dalmatia as early as the 11th century considering that the names "Danulus" and "Negulus" found in documents of 1018 and 1070 respectively are most likely Romanian.[18]

Late Middle Ages and further

During the following centuries, people of possible Istro-Romanian ethnicity in and around Istria will continue to be mentioned. In 1181, an abbess of the Patriarchate of Aquileia named Ermelinda reported the appearance of a person named Radul (considered a Romanian name by some[7][22]) to whom lands have been attributed in what is now the Italian province of Friuli-Venezia Giulia.[23]

In the 14th century, Vlach shepherds are attested near the cities of Split, Trogir, Šibenik and Zadar, as well as in the islands of Rab, Pag[19] and Krk.[21] But the first clear and definitive attestation of the Istro-Romanian presence in Istria dates back from 1321, when a country of Vlachs was mentioned in the region where they now live

ово ми изгледају као добри аргументи да су се могли доселити у Далмацију још у 11. вијеку.

Што се тиче тачног мјеста поријекла, чини се да већина доказа упућује на некакву повезаност са трансилванијским и банатским Румунима:

However, two dominant theories are distinguished. According to the theory of the Romanian philologist and linguist Ovid Densusianu, the Istro-Romanians originate from the southwest of Transylvania and Banat,[17] and would have emigrated from there between the years 1000 and 1400.[15] He bases this theory on language traits, for example, the simple intervocalic rhotacism (sound change that converts one consonant into a "R-like" sound) of [n] ([n]> [r]) in the words of Latin origin, as in the Țara Moților dialect in Romania.[17] In addition, there are Istro-Romanian popular stories about their arrival in Istria during the Middle Ages. According to local legends, there were seven caravans that came from Transylvania and settled in Istria, six south of the Učka and one north of it.[15] This theory is also embraced by other scholars like Vasile Frățilă.[7] Other authors say that the Istro-Romanians migrated much earlier, in the second half of the first millennium, before the start of the Hungarian influence on Romanian, since the Istro-Romanian language does not have these influences.[2]

[нцп]

Читам Енциклопедију Југославије и налетим на Ћиће. Видим да је доста дискутовано о њима,али да додам нешто. Помиње се да су пре Истре живели на Крку, а пре тога на Велебиту. Полемисало се раније на форуму одакле су дошли на Велебит. Корушки свештеник и хроничар Jakob Unrest спомиње ,,Земљу Ћића,, тј. ,,Czyschnlandt, између Босне и Хрвата-zwischn Wossen und Krabaten''.Већина историчара то лоцира око Цетине.Међутим, ако погледамо мало источније наилазимо на планину Цинцар. Неки доводе имена Ћићи и Цинцари у везу. Нешто даље имамо и Влашић што не мора ништа да значи,али ајд.Бенедикт Курипешић помиње 1530 год. са су у Босну дошли из северне Србије (ово је са сајта Istrapedia). Занимљив је и Ћићевац. Читао сам негде да је било доста Влаха у њему. Близу је село Појате,што можда упућује на зимску испашу док би летња могла бити на оближње Озрену и Девици. Ово последње је само размишљање наглас. Па и Чичавица, планина на Косову што је помињасте овде. Тражио сам по нету има ли их тестираних,али узалуд. Знате ли ви нешто?

Ћићи су мени и даље енигма. Читајући "ово и оно" о њима - заокупило ми је пажњу у српској народној песми "Хеј ћићи опанчићи" ....

И трагом тог "ћићи" и тог опанка дођох до тога да је обућа налик српском опанку (али и суседних балканских земаља) заступљена у Ћоћари - ји (Ciocciaria). Налази се у средишњој Италији, покрајина Frosinone, Lazio која укључује појас Simbruini, Ernici и Lepini  планина.

Да ли су Ћоћарија (Италија) и Ћићарија (Србија) исто или различито?

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Ciociaria

На линку доле има слика те обуће Ћоћа.

https://www.intrecci.eu/cioci3eng/



Етимологија - означава планинце, људе сиромашнијег стања....мада питање је?

[НиколаВук]

Румунски научници су се доста бавили овим питањем. На енглеском Википедијином чланку о њима има више информација:

https://en.wikipedia.org/wiki/Istro-Romanians

ово ми изгледају као добри аргументи да су се могли доселити у Далмацију још у 11. вијеку.

Што се тиче тачног мјеста поријекла, чини се да већина доказа упућује на некакву повезаност са трансилванијским и банатским Румунима:

Оно што је дефинитивно је да су се најкасније одвојили у односу на Дако-Румуне, према језичким карактеристикама. Дако-румунском је најближи управо истро-румунски, након кога следи меглено-румунски, док је аромунски или цинцарски најдаљи. Пре мислим да њихов долазак у Истру треба померити у касни средњи век. Да ли су дошли из Ердеља и Баната или можда и са територије данашње Србије, је добро питање, јер је у том периоду у Србији и даље постојало домицилно становништво које је говорило источнороманским језиком, које се касније потпуно утопило у Србе. Мени најлогичније звучи хипотеза по којој име "Ћићи" потиче од њиховог изговора броја "пет" (cinci, "ћинћи", на савременом румунском), по коме су их Словени можда разликовали у односу на Аромуне-Цинцаре, који су тај број изговарали "цинци" (иначе је позната појава у аромунском да се глас "ћ" често трансформише у глас "ц").

[Никац]

Оно што је дефинитивно је да су се најкасније одвојили у односу на Дако-Румуне, према језичким карактеристикама. Дако-румунском је најближи управо истро-румунски, након кога следи меглено-румунски, док је аромунски или цинцарски најдаљи. Пре мислим да њихов долазак у Истру треба померити у касни средњи век. Да ли су дошли из Ердеља и Баната или можда и са територије данашње Србије, је добро питање, јер је у том периоду у Србији и даље постојало домицилно становништво које је говорило источнороманским језиком, које се касније потпуно утопило у Србе. Мени најлогичније звучи хипотеза по којој име "Ћићи" потиче од њиховог изговора броја "пет" (cinci, "ћинћи", на савременом румунском), по коме су их Словени можда разликовали у односу на Аромуне-Цинцаре, који су тај број изговарали "цинци" (иначе је позната појава у аромунском да се глас "ћ" често трансформише у глас "ц").

Зар није на теми већ речено да се назив Ћић није користио за Истрорумуне?
Хрвати су Истрорумуне звали "Власима", а "Ћићи" су били статусни власи на том истом подручју, али словенског, тј. српског језика.
 
Прије бих рекао да је "ћић" значило генерално "странац" (могао би чак бити италијанизам?) али се задржало углавном за ову групу у Истри.

кажем опет, прочитао сам негдје да у говор личких Срба "ћић" исто значило странац, али сада то никако не могу наћи на гуглу.

И да ли зна неко етимологију града Ћићевца у Србији? дефинитивно звучи као да има некакве везе с овим свиме.

[НиколаВук]

Зар није на теми већ речено да се назив Ћић није користио за Истрорумуне?
Хрвати су Истрорумуне звали "Власима", а "Ћићи" су били статусни власи на том истом подручју, али словенског, тј. српског језика.
 
Прије бих рекао да је "ћић" значило генерално "странац" (могао би чак бити италијанизам?) али се задржало углавном за ову групу у Истри.

кажем опет, прочитао сам негдје да у говор личких Срба "ћић" исто значило странац, али сада то никако не могу наћи на гуглу.

И да ли зна неко етимологију града Ћићевца у Србији? дефинитивно звучи као да има некакве везе с овим свиме.

Можда се историјски назив "Ћићи" користио за те статусне влахе, али тренутно истарски Хрвати њих не зову "Истрорумунима", осим можда у неким званичним саопштењима и документима, већ управо "Ћићима" или "Ћирибирима".

[drajver]

Зар није на теми већ речено да се назив Ћић није користио за Истрорумуне?
Хрвати су Истрорумуне звали "Власима", а "Ћићи" су били статусни власи на том истом подручју, али словенског, тј. српског језика.
 
Прије бих рекао да је "ћић" значило генерално "странац" (могао би чак бити италијанизам?) али се задржало углавном за ову групу у Истри.

кажем опет, прочитао сам негдје да у говор личких Срба "ћић" исто значило странац, али сада то никако не могу наћи на гуглу.

И да ли зна неко етимологију града Ћићевца у Србији? дефинитивно звучи као да има некакве везе с овим свиме.

Назив Ћић је свакако настао или у Истри или у Крањској, мада мислим да се тај назив помиње и у Фурланији. Колико сам успио видјети први помени у италијанским изворима су из 15. вијека, у њемачким убрзо након тога. Назив јесте могао настати као именовање за једну групу па се послије пренијети на другу.

На сљедећој карти дата су насеља Истрорумуна и Истри, главнина њихових насеља је изван подручја Ћићарије и само се Истрорумуни у насељу Жејане, које је издвојено на сјеверу називају Ћићима, док се сви остали Истрорумуни зову по именима насеља у којима живе или користе термин Влахи. Жејанци се зову Ћићима вјероватно само из разлога што једини од Истрорумуна живе у у Ћићарији. Међутим, они су маљина у Ћићарији, сва остала Ћићарија је  словенска и може се повезати са статусним Власима.

[drajver]

Ту је дефинитивно дошло до неке збрке са именима ћићи и ћирибирци.

На истрапедији донекле разјашњавају крива полазишта:

Ćići
Ćȉći (ž. r. Ćȉćke) stanovnici Ćićarije.

U užem značenju naziv se ponekad odnosi na Istrorumunje u Žejanama na Ćićariji, premda se oni tako ne izjašnjavaju. Pogrešno je Ćićima nazivati samo pripadnike istrorumunjske jezične zajednice, Ćići su svi stanovnici Ćićarije (usto ni sva istrorumunjska naselja nisu na Ćićariji). U južnoj Istri stanovnike Ćićarije nazivali su Kranjcima (Cransi u Šišanu).

https://www.istrapedia.hr/en/natuknice/3427/cici

[Одисеј]

У Истри постоје 3 романска језика :

-Истриотски. Он спада у сјеверну грану итало-романских језика заједно с венетским (иако га неки дилетанти трпају у исту групу с далматским, што нема никаквог основа), лично сам читао неке текстове на истом и очигледно је да се ради о итало-романском језику сјеверног типа.
Ово је аутохтони романски говор Истре.

-Истровенетски. За разлику од истриотског, ово је дијалект венетског језика у правом смислу.

-Истрорумунски. Ово је дијалект досељеника са источног Балкана у средњем вијеку. Од свих потомака старорумунског језика, овај језик је најближи модерном румунском језику, односно језику којим говоре данашњи Румуни, Молдавци и наши Власи.

Мислим да се назив "Ћићи" искључиво односи на ове прве.

[drajver]

Један од првих помена Ћића их веже за подручје данашње Босанске крајине:
"Koruški kroničar, svećenik Jakob Unrest 1499. spominje »zemlju Ćića« (Czyschnlandt) »između Bosne i Hrvatske« (zwischn Wossen und Krabaten)"

Евидентно је да се назив Ћићи иницијално користио управо за дотурске статусне Влахе у краљевини Угарској. То су исти они шизматици власи за које се у папским писмима с краја 14. вијека наговјештава акција превођења у католичку вјеру.

Као што смо видјели, аустријски извори јасно правe разлику између ових дотурских влаха и статусних влаха који долазе у таласу турског заузимања територија. Ове друге искључиво зову Срби или Рашани (Seruiani sive Rasciani).  Једино Курипешић исправно закључује да је то све један исти народ, па каже Ћићи или Срби.

Истрорумуне нико у овом периоду не помиње. И не могу се директно довести у везу са првим поменима Ћића. Такође нема нигдје помена да су Истрорумуни имали влашки статус, а знамо да је влашки статус био основ идентитета српских родова који су досељавали у том периоду. Тако да ови Истрорумуни, што се тиче миграција и времена досељавања и даље висе у зраку.

[Зрно]

Што више читам о овим Власима, то мање знам.

[НУки ⚔🦅⚔]

Могуће је да смо добили (https://anthrogenica.com/showthread.php?14480-Heatmaps-for-I2a1-subclades&p=870041&viewfull=1#post870041) први археохенетски узорак I-Y84307, из истраживања "The genetic history of the Southern Arc: A bridge between West Asia and Europe" (https://doi.org/10.1126/science.abm4247).

"TUR_I10430 is definitely Y3120+, but almost nothing derived below. I did find one derived SNP in clade Y93273, formed by two Croatians, along with two ancestral SNPs:

Y101738+ G>T (1T)

Y112550- C>T (7C)

BY87256- T>C (3T)

The good thing is it's a G>T transversion, so unlikely to be a consequence of aDNA damage, and the bad thing is it's not corroborated with derived SNPs at upstream levels between Y3120 and Y93273 (S17250, PH908 and Y84307)."

"As others said, sample from Turkey is probably Asia Minor Slav (7-9th century):

The other two individuals from this locality (I10546 / Byz2 and I10430 / Byz3) seem more probably denizens of the Empire of their time, with the former’s low and the latter’s high steppe and European hunter-gatherer ancestry respectively signifying that they stemmed from the Asian and European parts of the Empire. Byz3 has a remarkable amount of Balkan hunter-gatherer-related ancestry (19±3%) and no significant CHG ancestry and could very well also be someone from beyond the borders of the Empire from Europe.
Location of Ilıpınar Höyük (Bursa, Orhangazi) would have been in Opsician Theme, which is exactly the place where were settled Asia Minor Slavs, so that's checked. Depending on the accuracy of the date the individual could have arrived there or descend from various Slavic migrations (from Thrace) to Asia Minor between 7th and 9th century. One group supposedly founded the small district in near region of Bithynia (possibly near Nicomedia or further away, so at least 100 km from Ilıpınar), although there does exist some uncertainties about location, etymology and other. The PH908 subclade was found among Serbo-Croats and some Turkish individual with probably Balkan Turk origin so South Slavic matches are kind-of checked as well, but let's see the analysis by YFull. It's a pity upstream levels are without reads, for PH908 is understandable, but others isn't. Generally low coverage and this type of contradicting results is only making confusion in ancient DNA database, phylogenetic tree."

Сад баш читам једну за другом ову тему и тему о I2-Y84307.
Јесу ли два Хрвата која се помињу у контексту генетичке везе са словенским скелетом из Мале Азије управо Поропати?

[Gorance]

"Хеј ћићи опанчићи" ....

Има и оно ,,Ћирибирци плету, Ћирибирци везу, Ћирибирци коло воде...итд.

[Gorance]

Што више читам о овим Власима, то мање знам.

И ја исто. Знам да је историографија нас Србе звала Власи, Морлаци, Арнаути, Бугари, Маџари и како све не, али за ово Ћићи први пут чујем (што не значи да није тако .

[Gorance]

Коначно провалих како да поплавим цитат. Клинац ми објаснио.

[drajver]

Оно што остаје као тема за размишљање везано за дотурске влахе у Далмацији и Лици, поред назива Ћић, који се јавља више у том истарском и крањском подручју и највјероватније је егзоним, јесте и именовање истих као Antiquos Romanos, Alt-Romer или Стари Римљани. Да ли је ово такође био егзоним, или су можда сами себе таквим сматрали, чувајући неке раније традиције? Један од вођа тих Влаха, с краја 15. и почетка 16. вијека, Павле Кожул Штрбац, који је од влашког катунара (како се помиње у изворима из 1481. године), напредовао до вицебана Хрватске, у списима свог савременика Туберона означен је да је од оних "Илира (Словена) који себе сматрају Римљанима" "simulque Cossuli ― ex eo genere Illyrici hominis, qui se Romanos putant".

Укратко за ову популацију дотурских влаха у Лици и дДалмацији знамо сљедеће:
- почетком 14. вијека, приликом Шубићевих продора у Хум, са територије Хума и Рашке, насељавају се као војници у Далмацију, касније и Лику
- крајем 14. вијека, у папским писмима, помињу се као православни пастири на граници Хрватске, предвиђени за фрањевачку мисију превјеравања
- посебно су бројни на Цетини, Зрмањи, Унцу, Велебиту, Крбави
- неки од њих су већ у 15. вијеку под фрањевачким душебрижништвом
- били су у служби (војној) хрватског племства: Шубића, Курјаковића, Нелипића али и угарског краља
- нису романофони, говоре штокавско-чакавском мјешавином
- у 15-16. вијеку исељавају између осталих крајева и према Истри, одакле се враћају на турску територију под именом Власи истрије
- њихових исељеника има и у Градишћу, Покупљу, Жумберку гдје су пратили општи хрватски миграциони вал
- у 15. и 16. вијеку за њих се користе сљедећи називи: Власи, Antiquos Romanos, Alt-Romer, Ћићи
- у 16. вијеку па надаље углавном се претапају у Хрвате, мада је један њихов утопљен и у крајишке Србе

Јасно је да су ови дотурски власи у Далмацији и Лици само офшот херцеговачких влаха. Као и херцеговачки не говоре романским већ словенским језиком. Мјесто њихове генезе је средњовјековно српско краљевство. Друго је питање да ли је међу статусним власима српског краљевства, поред свих Срба који су прелазили у влашки статус, постојао и неки влашки (романски) хардкор, који је, иако пословењен, чувао традиције романског поријекла и везивања за Ромеје (Римљане), па да се онда та традиција могла одржати међу досељеним статусним власима у Далмацији и Лици 15. и 16. вијека?

То јесте тема за размишљање.

[НиколаВук]

Оно што остаје као тема за размишљање везано за дотурске влахе у Далмацији и Лици, поред назива Ћић, који се јавља више у том истарском и крањском подручју и највјероватније је егзоним, јесте и именовање истих као Antiquos Romanos, Alt-Romer или Стари Римљани. Да ли је ово такође био егзоним, или су можда сами себе таквим сматрали, чувајући неке раније традиције? Један од вођа тих Влаха, с краја 15. и почетка 16. вијека, Павле Кожул Штрбац, који је од влашког катунара (како се помиње у изворима из 1481. године), напредовао до вицебана Хрватске, у списима свог савременика Туберона означен је да је од оних "Илира (Словена) који себе сматрају Римљанима" "simulque Cossuli ― ex eo genere Illyrici hominis, qui se Romanos putant".

Укратко за ову популацију дотурских влаха у Лици и дДалмацији знамо сљедеће:
- почетком 14. вијека, приликом Шубићевих продора у Хум, са територије Хума и Рашке, насељавају се као војници у Далмацију, касније и Лику
- крајем 14. вијека, у папским писмима, помињу се као православни пастири на граници Хрватске, предвиђени за фрањевачку мисију превјеравања
- посебно су бројни на Цетини, Зрмањи, Унцу, Велебиту, Крбави
- неки од њих су већ у 15. вијеку под фрањевачким душебрижништвом
- били су у служби (војној) хрватског племства: Шубића, Курјаковића, Нелипића али и угарског краља
- нису романофони, говоре штокавско-чакавском мјешавином
- у 15-16. вијеку исељавају између осталих крајева и према Истри, одакле се враћају на турску територију под именом Власи истрије
- њихових исељеника има и у Градишћу, Покупљу, Жумберку гдје су пратили општи хрватски миграциони вал
- у 15. и 16. вијеку за њих се користе сљедећи називи: Власи, Antiquos Romanos, Alt-Romer, Ћићи
- у 16. вијеку па надаље углавном се претапају у Хрвате, мада је један њихов утопљен и у крајишке Србе

Јасно је да су ови дотурски власи у Далмацији и Лици само офшот херцеговачких влаха. Као и херцеговачки не говоре романским већ словенским језиком. Мјесто њихове генезе је средњовјековно српско краљевство. Друго је питање да ли је међу статусним власима српског краљевства, поред свих Срба који су прелазили у влашки статус, постојао и неки влашки (романски) хардкор, који је, иако пословењен, чувао традиције романског поријекла и везивања за Ромеје (Римљане), па да се онда та традиција могла одржати међу досељеним статусним власима у Далмацији и Лици 15. и 16. вијека?

То јесте тема за размишљање.

Катунар Павле Кожул Штрбац има два романизма источнороманског типа у својим презименима.  Наставак -ул у Кожул је типични источноромански, а и за презиме Штрбац постоји могућност да потиче од источнороманског/румунског ştirb, са значењем "безуби". Али као и увек кад су у питању словенско-источнороманске везе, реч ştirb је, гле ироније, словенског порекла. Код презимена Штрбац је чак могућа трострука трансформација - првобитна словенска позајмица у источноромански је накнадно "србизована" додавањем наставка -ац. Дакле постојање романског "хардкора" мислим да је извесно. Добро питање је и да ли Истрорумуни имају икакве везе са тим "хардкором" или су они из потпуно друге приче? Некако ми изгледа као превише случајности да они немају баш никакве везе са "Алт-Ромерима", односно дотурским власима.

https://dexonline.ro/definitie/%C5%9Ftirb/definitii

[Никац]

Катунар Павле Кожул Штрбац има два романизма источнороманског типа у својим презименима.  Наставак -ул у Кожул је типични источноромански, а и за презиме Штрбац постоји могућност да потиче од источнороманског/румунског ştirb, са значењем "безуби". Али као и увек кад су у питању словенско-источнороманске везе, реч ştirb је, гле ироније, словенског порекла. Код презимена Штрбац је чак могућа трострука трансформација - првобитна словенска позајмица у источноромански је накнадно "србизована" додавањем наставка -ац. Дакле постојање романског "хардкора" мислим да је извесно. Добро питање је и да ли Истрорумуни имају икакве везе са тим "хардкором" или су они из потпуно друге приче? Некако ми изгледа као превише случајности да они немају баш никакве везе са "Алт-Ромерима", односно дотурским власима.

https://dexonline.ro/definitie/%C5%9Ftirb/definitii

управо сам и ја примијетио неке од ових ствари, и написао поруку о томе на теми о српској N2.

[НиколаВук]

Такође ме је "заголицао" овај цитат који је поставио Никац, где Румуни теоретишу да истрорумунски потиче од неких досељеника из друге половине 1. миленијума н.е, јер у њему не постоје утицаји мађарског језика. Мислим да би ово пре могло да указује на следећу чињеницу - истрорумунски потиче од источнороманских говора са подручја српске средњовековне државе, односно представља њихов последњи изданак, јер они нису преживели даље од средњег века. Самим тим што су били лоцирани јужно од Дунава и Саве, нису ни могли имати неке веће мађарске утицаје. Ово ми звучи логичније од доласка из Баната или Ердеља, али треба "разумети" Румуне, јер они инсистирају и упињу се да покажу како је матица свих Источних Романа на простору римске провинције Дакије, а овакав сценарио им то озбиљно поткопава. Такође би оваква ситуација негирала потребу да се њихова сеоба гура у неки рани средњи век, што ми ионако из више разлога делује прилично нереално, већ би могла да се веже управо за касносредњовековне миграције са подручја српске државе.

[Никац]

Катунар Павле Кожул Штрбац има два романизма источнороманског типа у својим презименима.  Наставак -ул у Кожул је типични источноромански, а и за презиме Штрбац постоји могућност да потиче од источнороманског/румунског ştirb, са значењем "безуби". Али као и увек кад су у питању словенско-источнороманске везе, реч ştirb је, гле ироније, словенског порекла. Код презимена Штрбац је чак могућа трострука трансформација - првобитна словенска позајмица у источноромански је накнадно "србизована" додавањем наставка -ац. Дакле постојање романског "хардкора" мислим да је извесно. Добро питање је и да ли Истрорумуни имају икакве везе са тим "хардкором" или су они из потпуно друге приче? Некако ми изгледа као превише случајности да они немају баш никакве везе са "Алт-Ромерима", односно дотурским власима.

https://dexonline.ro/definitie/%C5%9Ftirb/definitii

Након много читања о овоме, мој закључак је да су генетску и језичну основу ових Влаха чинили централнобалкански Словени, потомци Тимочана, Мораваца и још неких неименованих племена, који су се кретали с истока немањићке државе ка западу. Добар примјер су нпр. власи Мириловићи који носе "Бугарско-Македонску" I-Z17855 и имају предање о поријеклу из Македоније.

Било је међу њима и правих источних Романа који доносе ова имена и презимена на -ул, и који су дали имена неким локалитетима у Црној Гори (Дурмитор, Пирлитор..), али овим скупинама се придрућују и неки егзотични народи, Кумани, Печенези, (N2) Германи (I-P109), итд., па и дио старијег становништва Херцеговине с временом напушта своје пријашње дјелатности и оснива влашке катуне.

Касније опет долази до њиховог уклапања у правни поредак и прелажења у друге класе, неки улазе и у редове племства.

Истрорумуни би били потомци ових правих источнороманских Влаха, можда су се чак и кретали заједно с овим словенојезичним Ћићима, а можда долазе у одвојеној миграцији, раније или касније.