Ваља знати:
Древна племена Далматије, Мизије, Тракије и Епира нису се научили књижному латинскому а разговорному римскому језику, који су сами говорници означавали roman. У том језику u / i зазвучали су као o / e.
Тај говор се је у разним деловима pacis romanae развио по разному. Хиспанци су почели изговарати ј као х, Галлијани као ж, Италијани као дж, тако да је iuvenis (млад) зазвучало као hoven, žuen, džovane, а iocus као huego, žok, džoko. На северу Италије, тачније Фриул и на истоку нашега полуострва ти облици звуче као žovin, žôk. Предци Румуна ће касније спровести ротацизм, то јест уместо čel, sole, gel заговорити ће čer, sôre, ger, а у Галији, Фриулу и Либурнији siel, sole, gel.
Посљедњи говорник романскога језика на Крку рекао је "Сви смо ми овдје Италијани".
Тако да још од давнина заиста мало везе имају ови Власи, с Власима источнога Бслкана, иако су за Словене све то само Власи.
С друге стране унутар Италије стандартни језик никому није матерњи, но свак има своје говоре и ментални склоп, те је више тако, да само живе једни до других у миру не чинећи једно, но само заједно, како је некада било у Југославији.