Од времена пре Христа и пре значајног насељавања Словена на Балкан у раном Средњем веку, скоро сви Власи на Балкану беху власи (не знам од чега би другог живели осим од стоке, те као сакупљачко-ловачке скупине), да би како време одмиче међу власима се ширила припадајућа етичка и генетичка лепеза, те у позном Средњем веку међу власима има многих етноса и хаплогрупа, неких више неких мање. Тек местимичне скупине "староседелачког" становништва Балкана односно Влаха задржале су, додуше у све мањој мери, одлике својих предака почев од језика, музике итд. те завредиле посебне називе попут Цинцари, Аромуни, Ћићи итд.
Власи источне Србије као и "влашки родови" у Банату, тај назив и епитет, према мом виђењу, завредили су скоро па искључиво због сточарства, као и уосталом сви негдашњи Дачани данашњи Румуни у очима Срба, иако је неспоран њихов старински елемент.
Нису неопходне само планине да би се људи бавили сточарством, кључни су пашњаци. Довољно је прећи границу између србског и румунског дела Баната па лако и одмах уочити одсуство стоке (на пољима) и непрегледност ораница у АП Војводина односно велики број стада и пашњака бар до Темишвара у Румунији. Лако се уочава разлика у поимању земље и њене намене.
Прича о Власима и Србима ми пречесто делује као прва у дугом низу од карактеристичних прича за Балкан које имају конотацију "ДОМОРОЦИ" и "ДОЂОШИ". Свакако, мени је у контексту Влаха скоро па апсолутно пријемчљивија конотација која се односи на занимање и/или сталеж - сточари него било која друга. Посебно ако имамо у виду Велс, Валонију, Келте итд.
1. Мени никако није јасно зашто се у контексту Балкана толико придаје значај САМО Власима и Србима током средњег века, једни су "романизовани" староседеоци како се дефинишу на овој теми, други су доминантни придошли Словени... Конкретно, зар није логично да је на Балкану Средњег века било много староседелаца који нису "романизовани", који нису били ни Власи ни Срби/Словени? Или да бар нису сви Власи (ако тим појмом означавамо староседеоце на Балкану пре доласка Словена) били латинизовани-романизовани-хеленизовани? Где несташе силни Илири, Дачани, Трачани, Келти и други тј. њихова припадајућа племена, нису се ваљда сви пороманизовали, повлашили, пословенили, погубили....
2. Такође, или не разумем или се генерално чини грешка, не знам како да доживим термин "романизације"? Као утицај Рима или Византије? Зар није латинизација заправо утицај Рима, док се романизација користи као синоним иако је пре ознака за утицај Византије, нарочито након распада Римског царства?
Најзад, од једног свог професора сам научио да је много теже направити СИНТЕЗУ него АНАЛИЗУ.
Иако човек по инерцији тежи анализи тј. расчлањивању на саставне делове и уочавању карактеристика ентитета по којима је ентитет/појава/ствар препознатљив у односу на остале тог типа, право мајсторство се крије у СИНТЕЗИ! Основа сваке синтезе, пак, је уочавање заједничких именилаца и везивног ткива за елементе скупа макар они испрва и немали ништа заједничко. Теже их је уочити од разлика и зато се огромна већина и фокусира на разлике идући линијом мањег отпора. Или се параноично затварамо и декларишемо унутар једне карактеристичне скупине показујући нетрпељивост и страх према другима. У историјским разматрањима приде, у немоћи да осветлимо непознанице из прошлости, ту исту историју доживљавамо прекидном/етапном/дисконтинуалном уместо као врло спор процес промена људског друштва из више центара/језгара који се прожимају када довољно нарасту и које видљивије преокрену тек ратови или пандемије.
