Аутор Тема: Власи  (Прочитано 197618 пута)

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1000
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Власи
« Одговор #580 послато: Јул 15, 2020, 01:29:06 пре подне »
Pa naravno da su se i Vlasi ili starobalkanci mijesali sa Z280 i M458 te Y3120 ali poslije dolaska Slovena. To se najbolje vidi po autosomalnim testovima Srba gdje kod neslovenskih  rezultata smo najblizi rumunima i sjeveru Italije dok npr. Albanci su mnogo blizi grcima i jugu Italije a od nas puno puno udaljeni.
Волим ову твоју упорност и цитирање података још од оних времена са Крстарице  :) Мислим да ме ниси најбоље разумео. Ја не говорим о Власима из Румуније као етничкој групи, већ о могућем називу који су носиоци CTS12280  добили од Словена са којима су се измешали пре и за време словенске етногенезе. Да су Бастарни заиста били Германи, вероватно би од Словена били означени као "немци", а у случају да су били блиски Келтима, могуће је да би били прозвани "власима". Дакле, пре сеобе а не после ње.

Логично је да будемо најближи Румунима ако се узму сви географски и историјски фактори као и мешање са старијим популацијама.

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1000
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Власи
« Одговор #581 послато: Јул 15, 2020, 01:33:38 пре подне »
Још једном:
Већ је више пута о овој теми било речи, на више места, али није згорег да поновимо неке основне ствари. Прво, име словенског бога Велеса не треба доводити у везу са влашким етнонимом, јер осим тога што слично звуче (скоро су па хомоними), они немају никакве друге додирне тачке. Назив "Власи" је код Словена дошао вероватно посредством Гота који су користили старогерманску реч *walhaz или неку њену варијанту да би означили све оне који су били латинофони
Ниџо, који су докази за ово? Зар то није само једна од хипотеза? И сам си написао "вероватно" јер не постоје чврсти материјални докази.
« Последња измена: Јул 15, 2020, 01:36:49 пре подне Kor »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7271
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Власи
« Одговор #582 послато: Јул 15, 2020, 02:54:00 пре подне »
На теми "Шкотски кланови" је било речи о клану Волас ( од којих је и Вилијам Волас, "Храбро срце")...иначе клан Волас је I2c1a2a1a1a, а по новијој номенклатури I2a ( "Вилијам Волас "Храбро срце", као и Елвис Присли који је по свој прилици, потомак тог клана)...не мора имати никакве везе наравно са овим претходним тврдњама у вези са нашом словенском граном и појмом "Влах":
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2141.msg108383#msg108383
Кад смо поменули клан Волас, Wallace, то би могло да се преведе и као "Влаховић" :)
Wallace is a Scottish surname derived from the Anglo-Norman French waleis, which is in turn derived from a cognate of the Old English wylisc (pronounced "wullish") meaning "foreigner" or "Welshman" (see also Wallach and Walhaz). The original surname may have denoted someone from the former Kingdom of Strathclyde who spoke Cumbric, a close relative of the Welsh language, or possibly an incomer from Wales, or the Welsh Marches.
https://en.wikipedia.org/wiki/Wallace_(surname)
Strathclyde (lit. "Strath of the River Clyde"), originally Cumbric: Ystrad Clud or Alclud (and Strath-Clota in Anglo-Saxon), was one of the early medieval kingdoms of the Britons in Hen Ogledd ("the Old North"), the Brythonic-speaking parts of what is now southern Scotland and northern England.
The language of Strathclyde, and that of the Britons in surrounding areas under non-native rulership, is known as Cumbric, a dialect or language closely related to Old Welsh, and in modern terms to Welsh, Cornish and Breton.
https://en.wikipedia.org/wiki/Kingdom_of_Strathclyde
The English words "Wales" and "Welsh" derive from the same Germanic root (singular Walh, plural Walha), which was itself derived from the name of the Gaulish people known to the Romans as Volcae and which came to refer indiscriminately to all non-Germanic peoples. The Old English-speaking Anglo-Saxons came to use the term Wælisc when referring to the Britons in particular, and Wēalas when referring to their lands. The modern names for some Continental European lands (e.g. Wallonia, Wallachia and Valais) and peoples (e.g. the Vlachs via a borrowing into Old Church Slavonic) have a similar etymology
https://en.wikipedia.org/wiki/Wales
« Последња измена: Јул 15, 2020, 03:04:15 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8530
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Власи
« Одговор #583 послато: Јул 15, 2020, 03:00:33 поподне »
Veles, kakono još i čudo drugih mišljenih likova, je čista tvorevina romantičke kabinetske mitologije 19. i 20. věka.
Ta tvorevina zasnova se na pomenu "Волоса, скотия бога" u raznim russkim prěpisima bugarskih monaških poučenja. Pri tim prěpisima vazda je vladao zakon, da se svako crkvenoslověnsko -ra-, -la- prilagodjava na russki način -oro-, -olo . Kako su градъ i крава prěpisivani городъ корова, tako je i jugoslovenski narodni zaštitnik stoke (sv.) Vlas prěstavljen u Волос. Pri tom russki pisari ne dokučihu, da se radi o svetcu, jer se svetac pravilno naziva sv. Vlasij. Narodni naziv Vlas mogao je veoma rano poprimiti takav oblik kao i ulogu baš po sazvučnosti imena s nazivom "vlasi".

Fakt je, da je u Slověna postojao svoj "skotji bog" ali njega nisu nazivali ni Vlas ni Volos ni Veles. Ulogu zaštitnika stoke u raznim krajevima preuzeo je na sebe razni svetac. U nekima sv. Djurdje, u nekima sv. Sava, u nekima Simeun, u nekima sv. Vlas, dok u Rusa se za tu titulu bore sv. Jurij i sv. Nikola. U starih Slověna bio je jedan bog, pokrovitelj životinja i biljaka, koji donosi proljeće, koji je pobědivši svoga otca Zmaja, prastaroga vladara nad oblacima, gradom, ledom i větrom, polučio upravljanje nad ovim stihijama i sada vlada njima u zaštitu ljudi. Taj Zmaj se ponegdje naziva Pozvizd, jer věruju, da on negdě spi i kada diše kroz zube, čuje se zvizd větra. Tako je velik da mu je glava nad oblacima i niko je nije vidio, a rep mu je vihor větra. A sin toga zmaja sa zemljankom je dvodušnik, s čovječijim tělom i s jednom dušom čovjekoljubnom, a s drugom dušom zmajskom, ljutom i silnom. I on je větrogonja, vukodlak, zmajevit muškarac, koji se kano šaman svojim zmajskim duhom bori protiv demona i stihija. I zovu ga po slověnski Perun.

Što se tiče one veze koju su romantičarski mitolozi pokušavali uspostaviti medju Baltima i Slovenima je rekonstrukcija slověnskoga pendana baltskomu boju boga Perkunas pritiv Velnias, pa su na osnovu toga sklopili neku pritču tipa Perun vs Veles. To je sve samo plod, kako bi rekli u Bosni, štelovanja, da ispadne u Slovena isto kao u Balta, a s njima skupa kao u Hinda.
Samo su ti kabinetski mitolozi, uključujući i autoritete tipa Gimbutas i Trubačova nedovoljno znali najbolje očuvan odjek staroslovenske mitologije, a to je narodno vjerovanje osobeno južnih Slověna.
U Lit. i Let. velnias / velns nije nikakav bog, nego prosto znači bilo koje demonsko biće a prvobitno mrtvac, ubijen čovjek i ono je srodno srbskoj rěči "vila".
U lit. vėlė̃ znači prosto "mrtav, ubit" , kao prvobitno i srbsko "vio, vili", te germ. val ( stoga valhala - sala mrtvih, poginulih).
https://en.m.wiktionary.org/wiki/ve%C4%BCi#Latvian
U srbskom vila i jest duša osvetnica nasilno ubite žene.
Vile u narodnom věrovanju nisu dobre disney feje nego furije, osvetnice koje te ako ne ubiju onda uvode u ludilo. Iz narodnih pěsama znamo, kako nagorkinja pokušava nauditi Marku Kraljeviću.

Da ne pišem knjigu, nije bilo nikakvoga Velesa i nije ga moglo biti po pravilima tvorbe praslověnskoga jezika.
Što u Balta Perkun bije po velnjima, to u nas sv. Ilija bije munjom po vrazima ili djavlima.

Etimologijske povezanosti:
1) vuk, vilkas i vulf
2) vila, veļė (velnias), val(~hal, ~kyrja)
3) Volos je nastalo iz Vlas, a Vlas iz Vlasius
( nema veze sa praslovenskim valsu > vlas, volos, włos - dlaka)
4) germ. valhaz* > slo. valhu > vlah, voloh, włoch
5) vuhva, volhv > volšebni

U svakomm redu su rěči istoga proishodjenja, no jedan red nije srodan s drugim redom, nego je svaki red priča za sebe.

Ако је у питању само преименовање хришћанског свеца Св. Власија, како објашњаваш порекло топонима Велес у Северној Македонији и Волос у Грчкој? Пошто су у питању словенски називи настали након досељења, заиста ти логично звучи да су добили име по "преиначеном" хришћанском свецу или шта већ? Зашто би му у Кијеву крајем 10. века дизали кумир ако је у питању био "преиначени" хришћански светац? Далеко од тога да су од топонима присутни само Велес и Волос, постоји и место под именом Волоско близу Опатије у Хрватској, које се налази, гле случајности, испод планинског врха под именом Перун.  :) Такође има више топонима на просторима Балкана који носе "Велес" у свом називу (Велестин, Велесница, итд.). Они су сви настали зато што су још увек пагански Словени решили да "преузму" Св. Власија, и само њега, у свој пантеон као једног од главних богова, и да потом почну по њему да називају места у земљи у коју су се доселили? Како објашњаваш појаву овог имена у чешким документима где има значење "ђаво" или "змај"? Морам констатовати да ти је ово "револуционарно објашњење" прилично шупље.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8530
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Власи
« Одговор #584 послато: Јул 15, 2020, 03:05:43 поподне »
Ниџо, који су докази за ово? Зар то није само једна од хипотеза? И сам си написао "вероватно" јер не постоје чврсти материјални докази.

Оно што је несумњиво је да су речи "Влах" и "Велес" потпуно различитог постања у прасловенском језику, те да услед тога не могу бити ни у каквој ближој вези. Зато сам и навео примере речи које звуче скоро потпуно исто а имају потпуно различита значења, то су тзв. хомоними.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1000
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Власи
« Одговор #585 послато: Јул 15, 2020, 06:59:16 поподне »
Оно што је несумњиво је да су речи "Влах" и "Велес" потпуно различитог постања у прасловенском језику, те да услед тога не могу бити ни у каквој ближој вези. Зато сам и навео примере речи које звуче скоро потпуно исто а имају потпуно различита значења, то су тзв. хомоними.
Нисам никада био љубитељ пребирања по кореновима речи јер то није увек поуздан траг, шта више, често уме да да сасвим погрешан резултат. Вероватно имају различито значење у облику у којем си их представио али могу бити сличне ако се донекле промене. Примера ради, да идемо на варијанту Волох и Волос :) Оно о Велесу сам навео јер сам то негде некад прочитао. Нити сам тврдио да је тачно нити тврдим да није.
Моја примедба се више односила на то да си ти навео једну хипотезу да би негирао другу а ни она твоја није заснована на материјалном доказу него на нечијим претпоставкама. Те претпоставке могу бити тачне али и не морају али као такве не могу да служе за изричито побијање других теза.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8530
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Власи
« Одговор #586 послато: Јул 15, 2020, 07:35:39 поподне »
Нисам никада био љубитељ пребирања по кореновима речи јер то није увек поуздан траг, шта више, често уме да да сасвим погрешан резултат. Вероватно имају различито значење у облику у којем си их представио али могу бити сличне ако се донекле промене. Примера ради, да идемо на варијанту Волох и Волос :) Оно о Велесу сам навео јер сам то негде некад прочитао. Нити сам тврдио да је тачно нити тврдим да није.
Моја примедба се више односила на то да си ти навео једну хипотезу да би негирао другу а ни она твоја није заснована на материјалном доказу него на нечијим претпоставкама. Те претпоставке могу бити тачне али и не морају али као такве не могу да служе за изричито побијање других теза.

Присталица сам онога што је написао Ненад, а то је да треба бирати на која питања трошити енергију. Ово око етимологије назива "Влах" је толико јасно, лепо и убедљиво објашњено, са гомилом примера не само код словенских већ и германских народа, да ја заиста не видим шта ту има ново да се дода а да није потпуна маштарија која не поседује чак ни индиректне доказе или барем индиције. Слажем се да треба износити нове претпоставке, али не када прелазе у потпуно недоказиву езотерију.  :) Треба се направити некаква граница, иначе можемо онда на "равној нози" да дискутујемо и о томе да ли је Земља равна плоча, да ли свима нама управљају људи-гуштери под вођством британске краљице, да ли су Американци слетели на Месец, да ли су стари Сораби били већа војна сила за време Нина Белова или Александра Карановића, итд. Има толико занимљивих и неодговорених или непотпуно одговорених питања у генетичкој генеалогији (нпр. да ли је I2-Y3120 заиста на исток Европе дошла преко Бастарна, ко је био тај родоначелник српских N2, одакле је дошао и ко су му најближи сродници, итд.) да заиста, по мени, не треба трошити време на ствари које су већ јасне (тзв. "2+2" питања што рече Ненад).
« Последња измена: Јул 15, 2020, 07:37:39 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Власи
« Одговор #587 послато: Јул 16, 2020, 01:30:08 пре подне »
Ако је у питању само преименовање хришћанског свеца Св. Власија, како објашњаваш порекло топонима Велес у Северној Македонији и Волос у Грчкој?
Морам констатовати да ти је ово "револуционарно објашњење" прилично шупље.

Naziv města Veles je prědslověnsko i spomenuto je 216. PNE kao dardanski grad Вилас-Oра (bylazora). Turci ga nazivahu Küprülü ( küprü - most, ćuprija), a na arbnaškom se most reče Ura, što ima veoma očiglednu sličnost s drugim dělom složenega naziva Vilasora, koji izostavši dobivaš Vilas, što se danas reče Veles. Uobće je neuobičajena pojava nazivati grad po božanstvu, utoliko više ako je navodno rěč o demoničkom božanstvu. Ali to nije zaustavilo mitologe u štelanju, pa nastavljaju vidjeti veze u tom, da naspram mjesta Velesa je brdo sa crkvom sv.Ilije, koji je kao zamjena Peruna. Koliko je samo lahko izbirljivo podesiti neke stvari, da čovjeka, osim ako nije stručnjak toponimije, odvedu u zabludu!

Toliko o tvom "pošto su u pitanju slověnski nazivi...".

Seoce Volosko, koje je sada u sklopu obćine Opatija u Istri takodje nema veze sa božanstvom. To seoce je po arheoložkim i podatcima povijestnih izvora nastalo tek u 16.vijeku i to na prostoru u kojem se govorilo italijanski.
U samomu seocu ljudi pripovědaju, da se je prvo zvalo Volovsko selo. Prve pomene toga sela daje Janez Vajkard Valvasor u 17. v. u knjizi "Slava Vojvodine Kranjske". Sama Opatija je nastala 1506. kada je sagradjena opatija (manastir) sv. Jakova, a Volosko je bilo samo obližnje ribarsko seoce i pristanište za ladje. Na italijanskom se naziva Valosca i nalazi se u dolinici pod planinom koju italijani zovu Osca a hrvati Uška. Ital. valle, a venecijanski val znači dol, dolina. O tom je pisao Berislav Valušek, kao i Muzur. Visoka li je vjerojatnost, da se seoce u dolu (val) pod planinom Oska nazove po nekomu rekonstruiranomu praslovinskomu božanstvu, a ne po geografdkom položenju - Val Osca.

Da se Volosko nalazi pod gorskim vrhom  Perun ti je zabluda, jer Perun je samo brdo nadomak Splita, a Volosko je u Istri. Slučajno bijah lani u oba ta mjesta.

Perun ti u primorju znači viljuška, tako se i biljka perunika naziva tako, jer joj cvijet podsjeća na viljušku, a ne tobože radi posvećenosti bogu groma. Prominentni mitolozi su puni ostrašćenja pominali toponime i Velesa i Peruna i Dažboga i Mokošice itd. ne provjeravajući dublje etimologiju tih naziva.
Grad Veles se tako zvao i do Slovena;
perun znači viljuška i tako se može nazvati vrh koji ima dva tri ostra vrha koji podsjećaju na viljušku;
http://www.almissa.com/rjecnik/slova/p.htm
makoša je obćeslovinska riječ za obli vrh glave ili brda;
https://ru.m.wiktionary.org/wiki/%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%B0
Dadźbog je bilo poljsko lično ime, po svom značenju isto kao Bogdan, koja su oba sklopljena po uzoru na gr. Teodor. U srednjevjekovnim popisima Poljske to ime bilo je nerjedko.
https://pl.m.wikisource.org/wiki/Encyklopedia_staropolska/Dad%C5%BAb%C3%B3g
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Власи
« Одговор #588 послато: Јул 16, 2020, 01:32:23 пре подне »
Такође има више топонима на просторима Балкана који носе "Велес" у свом називу (Велестин, Велесница, итд.). Они су сви настали зато што су још увек пагански Словени решили да "преузму" Св. Власија, и само њега, у свој пантеон као једног од главних богова, и да потом почну по њему да називају места у земљи у коју су се доселили?
Морам констатовати да ти је ово "револуционарно објашњење" прилично шупље.

Tesalijski pomorski grad Volos, jest slovinske etimologije, no ne ima veze ni sa kakvim bogom Volosom; u antici bijahu u okolini gradovi Dimitrias i Jolkos, a u Srednjem Vijeku mjesto se nazivalo Γόλος, a po turski Quluz. Moguće od slovinskoga oblika Gološ, koja bi (slično kao Pustoš) označavala gole ruševine starih gradova.

U susjedstvu leži i Velestino. Bilo bi baš veoma neobično, da su dva susjedna mjesta nazvana oba po jednomu božanstvu, i to jednom po obliku Volos a drugi put po obliku Veles. Velestino je grad Vlaha i oni ga zovu Velestir ili Veleśćir. Iako Grci zvanično izvode etimologiju Velestina iz staroga grada Feres ovako Φερές→Βελές→Βελεστίνο oslanjajući se na alternaciju R i L u vlaškom, spomenut ću samo, da su baš u toj okolini jezdili slovinski Velejeziti. Koliko sličnosti ima medju Velestino i Velejezitino* prosudi sam.

Mislim, da je u svojoj osnovi žalostna ona rekonstrukcija mitologije, koju pisahu djetići Moskve, Praga, Zagreba i Biograda u svojim kabinetima pobudjeni osjećanjem stida naspram slavnih mitologija njemačkih, rimskih i grčkih, te vodjeni nejasnim objektom želje rekonstruirati ne samo nešto dostojno ulazka u porodicu slavnih naroda, no i preteći ih po obimu bogova i približiti se u ono vrijeme stavšu znamenitim hinduizmu. Ubjedjen sam da odjek stare narodne vjere (paganstva) čuva samo seljak (paganus), koji svojoj djetci nadjene prosto slovinsko ime i koji još živi u sličnim uslovima, kakono i pradjedi mu. Nije slučajnost, da se narodna vjerovanja takvih seljaka i široke Rusije i ravne Poljske preko gorovitih Karpata do sjevernoga Balkana poklapaju, kao da su izdanci jednoga stabla.

Razumijem, da je više fancy pisati i čitati o slavnim panteonima i čačkati po onomu kako je pokoji episkop iz svoje strogo hrišćanske doktrine protumačio narodni običaj ili vjerovanje, nego što je čitati o antropologijskim analizama psihoeffekta raznih narodnih obreda i vjerovanja na prostoga seljaka, te njegova percepcija svijeta, ali posljednje držim za valjaniji metod poznanja starine no prvi.

Žali Bože, poneki mitolozi, drznuli su se krivotvoriti dokaze o slovinskoj mitologiji. Češka Mater Verborum, u kojoj su latinske riječi prepravljene i upisane onako, kako bi potvrdile neke onovremene teorije o slovinskim božanstvima. Znamenita Velesova Knjiga je toliko prozirna u svojoj krivotvorenosti, da to uočava svaki imalo vješt student slavistike ili poznavalac jezika.
Kontroverzne su i bakarne figurice navodno antskoga tipa baš iz Velestino, koje su navodno odkrili na aukciji u Atini.

Цитат
Сложность и уникальность ряда изображений из Велестинского клада сразу вызвала сомнения в его подлинности, в частности со стороны М. И. Ростовцева, а в дальнейшем этот комплекс попал в дважды переизданный каталог знаменитых подделок О. Курца.

Vjerujem, da se pri razmišljanju o vjerovanjima starih Slovina, treba obratiti ponajviše pažnje etnografski zabilježenim narodnim vjerovanjima, dinastijskim mitovima u narodu i dvjema svjedočenjima pravih paganskih Slovijena, koji su:

Prokopij, De bello Gotico ( O bitci s Gotima)
Цитат
For they believe that One god, the maker of the lightning, is alone lord of all things, and they sacrifice to him cattle and all other victims; but as for fate, they neither know it nor do they in any wise [i.e., ways] admit that it has any power among men, but whenever death stands close before them, either stricken with sickness or beginning a war, the make a promise that, if they escape they will straightway make a sacrifice to the god in return for their life; and if they escape, they sacrifice just what they have promised, and consider that their safety has been bought with the same sacrifice.  They reverence, however, both rivers and nymphs and some other spirits, and they sacrifice to all these also, and they make their divinations in connection with these sacrifices
.
https://www.jassa.org/?p=5425

te,

Helmold iz Holštajna o Polabskim paganima:
Цитат
"Premda Sloveni se klanjaju svakojakim demonima, oni ne poricaju da nad svima vlada jedin bog na nebu, koji se bavi samo nebesnim stvarima, a da su svi ostali bogovi
samo polubozi u poređenju s njim i utoliko su važniji koliko su mu bliži rodom."
« Последња измена: Јул 16, 2020, 01:41:49 пре подне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8530
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Власи
« Одговор #589 послато: Јул 16, 2020, 02:08:23 поподне »
Што се тиче Велеса у Македонији, занимљиво је његово повезивање са Билазором (иначе је у питању престоница пеонске државе, па се претпоставља да је и сам назив града пеонског порекла, један од ретко сачуваних трагова тог мистериозног језика) и са албанском речју за мост, ura, међутим рушевине Билазоре се не налазе у близини Велеса, где су присутни само средњовековни и најдаље рановизантијски остаци, већ у селу Кнежје (локалитет Градиште) близу града Свети Николе:

https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0

Мислим да се на том локалитету не налази никакав пажње вредан прелаз нити речни ток, па је понуђена етимологија Велес-Билазора под великим знаком питања.

Такође, за Волос у Тесалији је врло натегнуто да је могао настати од грчког Голос. Та гласовна промена ми не делује као могућа.

Како објашњаваш топоним Велесницу код града Кладова у Ђердапу?

Не знам да ли сам те добро разумео, али ти осим што негираш да је у словенској митологији постојао Велес, исто то тврдиш и за Перуна, Мокош и Дажбога?  :) Имаш ли икакву литературу која те је нагнала на такво размишљање или је то твоја "слободна процена"?

Препоручујем ти, ако већ ниси, да бациш поглед на ову књигу:

https://www.academia.edu/20961892/Sveti_trokuti._Topografija_hrvatske_mitologije_-_CIJELA_KNJIGA
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1000
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Власи
« Одговор #590 послато: Јул 16, 2020, 02:13:26 поподне »
Присталица сам онога што је написао Ненад, а то је да треба бирати на која питања трошити енергију.
То апсолутно није проблем. Ти и Ненад, рецимо, изаберете на шта је исправно трошити енергију али је потребно допустити и другима који мисе да је енергију потребно трошити на неки други начин.  :) Ја, рецимо, сматрам да су научне догме доста често велика кочница развоју науке, зато сам рад да видим алтернативна решења, ма колико она изгледала апстрактно и бесмислено.

Цитат
Ово око етимологије назива "Влах" је толико јасно, лепо и убедљиво објашњено, са гомилом примера не само код словенских већ и германских народа, да ја заиста не видим шта ту има ново да се дода а да није потпуна маштарија која не поседује чак ни индиректне доказе или барем индиције.
Ту је проблем доказивости да је термин изворно готски или се нама чини да је он готски, а можда је и до Гота дошао са неке друге стране.

Цитат
Слажем се да треба износити нове претпоставке, али не када прелазе у потпуно недоказиву езотерију.  :)

ето видиш да се слаћемо, једино се не слажемо где почиње езотерија и шта је она уопште :)

Цитат
Треба се направити некаква граница, иначе можемо онда на "равној нози" да дискутујемо и о томе да ли је Земља равна плоча, да ли свима нама управљају људи-гуштери под вођством британске краљице, да ли су Американци слетели на Месец, да ли су стари Сораби били већа војна сила за време Нина Белова или Александра Карановића, итд. Има толико занимљивих и неодговорених или непотпуно одговорених питања у генетичкој генеалогији (нпр. да ли је I2-Y3120 заиста на исток Европе дошла преко Бастарна, ко је био тај родоначелник српских N2, одакле је дошао и ко су му најближи сродници, итд.) да заиста, по мени, не треба трошити време на ствари које су већ јасне (тзв. "2+2" питања што рече Ненад).
Видиш, то су доста осетљиве ствари. За некога ко није мало упућен у проблематику, прича Дејвида Ајкија звучи смешно и дискредитује га као нормалног саговорника. То аутоматски повлачи за собом да је све што он говори неозбиљно и на то не стоји  трошити време. У ствари, прича о рептилима у људском облику није део његове фантазије већ та прича има своју дубљу и доста стару позадину.  То је ван домета ове наше дискусије и боље је да тако остане. Искрено, не видим велику разлику у томе што говори Ајки са неким тврдњама које налазимо у светим књигама. И док је некима Ајки будала, истовремено им оно што пише у светим књигама представља врхунац истинитости о којем не вреди расправљати. Једина разлика је у томе што је Ајки ситна фигура док иза религије стоји велики ауторитет.

Мени је рецимо занимљива твоја искључивост према келтском пореклу Бастарна иако сами историјски извори то не негирају. Ако је такав "страни" елемент зашао међу Словене, не видим разлог зашто га они не би именовали на неки начин? Сасвим је очигледно да их нису називали Бастарнима.

Прочитај ово још једном

Цитат<blockquote>Brojni povjesničari vjeruju kako su oko 179. pr. Kr. Bastarni govorili jednim od keltskih jezika, ali da su se postepeno germanizirali oko 1. stoljeća da bi ih oko 200. počeli asimilirati Sarmati.
</blockquote>Цитат<blockquote>" У 3. в. пне.  Бастарни би се могло назвати Галатима (тако су Грци звали Гале), јер Германи нису идентификовани као посебна група келтског племена. Такође, на Бастарне указује и њихов савез са Скирима, германским племеном, локализован у Карпатском региону у првим вековима. н.е.</blockquote>Цитат<blockquote> Пут до Јадранског мора и Италије пролази кроз област Скордиска, другим путем је немогуће провести војску. Скордиски би лако пропустили Бастарне пошто су били блиски једни другима по језику и обичајима, а и они би се придружити походу након сазнања да су Бастарни пошли пљачкати најбогатији народ.
</blockquote>

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1000
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Власи
« Одговор #591 послато: Јул 16, 2020, 02:19:45 поподне »
На ову вашу горњу дискусију само да додам да је велиа вероватноћа да је планина Вележ код Мостара добила име по Велесу. Занимљива је та предхришћанска топономија по Херцеговини јер се често срећу места са речју "требањ", што је старословенски назив за место приношења жртве. Кажу да је и Требиње добило име на сличан начин, мада му је претходо назив Трибунија а после тога је била и Травунија, што је доста индикативно јер сва три назива почињу на "Тр".

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8530
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Власи
« Одговор #592 послато: Јул 16, 2020, 03:02:48 поподне »
Мени је рецимо занимљива твоја искључивост према келтском пореклу Бастарна иако сами историјски извори то не негирају. Ако је такав "страни" елемент зашао међу Словене, не видим разлог зашто га они не би именовали на неки начин? Сасвим је очигледно да их нису називали Бастарнима.

Прочитај ово још једном

Цитат<blockquote>Brojni povjesničari vjeruju kako su oko 179. pr. Kr. Bastarni govorili jednim od keltskih jezika, ali da su se postepeno germanizirali oko 1. stoljeća da bi ih oko 200. počeli asimilirati Sarmati.
</blockquote>Цитат<blockquote>" У 3. в. пне.  Бастарни би се могло назвати Галатима (тако су Грци звали Гале), јер Германи нису идентификовани као посебна група келтског племена. Такође, на Бастарне указује и њихов савез са Скирима, германским племеном, локализован у Карпатском региону у првим вековима. н.е.</blockquote>Цитат<blockquote> Пут до Јадранског мора и Италије пролази кроз област Скордиска, другим путем је немогуће провести војску. Скордиски би лако пропустили Бастарне пошто су били блиски једни другима по језику и обичајима, а и они би се придружити походу након сазнања да су Бастарни пошли пљачкати најбогатији народ.
</blockquote>

Индиција је да их само рани извори зову Келтима, и то у време када медитеранској цивилизацији Германи нису ни били познати, дакле пре рушилачког похода Кимбра и Тевтонаца (крај 2. века п.н.е.) и Цезаровог директног контакта са њима (средина 1. века п.н.е.). Након што су дошли у ближи контакт са германским племенима, антички извори и Бастарне називају искључиво Германима, евентуално Германима који су се помешали са Сарматима. Није искључено да су они били првобитно Келти па да су потом германизовани, али од стране ког германског племена? Ближи сам опцији да су они одувек били германско племе а да су названи Келтима само од стране малобројних, раних извора који и нису знали за друге варваре са таквим начином живота осим за Келте. Сем тога, то показује и археолошка слика, где се међу источноевропске староседеоце инфилтрирају припадници једне варијанте јасторфске културе, која је била северни сусед келтске латенске културе и везује се прилично сигурно за ране Германе. Можда су они дошли из подручја где су се ове две културе додиривале (губинска варијанта јасторфске културе), али основа је свакако јасторфска, односно раногерманска. Што се тиче планираног проласка преко територије Скордиска, то никако не мора да буде индикатор некакве сродности. Када су прешли Дунав, Бастарни су пролазили преко територије различитих трачких племена, по договору са македонским краљем Филипом V, да ли то значи да су били сродни Трачанима?  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Власи
« Одговор #593 послато: Јул 16, 2020, 07:43:26 поподне »
Како објашњаваш топоним Велесницу код града Кладова у Ђердапу?

Не знам да ли сам те добро разумео, али ти осим што негираш да је у словенској митологији постојао Велес, исто то тврдиш и за Перуна, Мокош и Дажбога?  :) Имаш ли икакву литературу која те је нагнала на такво размишљање или је то твоја "слободна процена"?

Препоручујем ти, ако већ ниси, да бациш поглед на ову књигу:

https://www.academia.edu/20961892/Sveti_trokuti._Topografija_hrvatske_mitologije_-_CIJELA_KNJIGA

Голос je grčki zapis i tako je grad zabilježen u srědnjevěčiju. Oblik Golos je najvěrojatnije od slov. Gološ ( od gol). I u turskom je zabilježen kao Quluz i prema tomu je to stariji oblik naziva grada.

Velesnica je relativno novo selo sa 100ma kućama u kojima su žitelji prěseljennici iz Vlaške i ne pamte svoje prědke ni do praděda. Sela takova tipa ne možeš uzimati za kandidata, da su nazvani po staroslovinskomu mitoložskomu biću, koje danas ne postoji u prědanju. Velesnica leži na rěci Velika Voda i věrojatno ima veze s tim. I ime joj je sastavljeno po tvorilu (tur. kalup) Piva> Pivnica, Morava > Moravnica.

Knjigu sam čitao davno i ne držim o njoj mnogo. Ja ću ti naći stotine brda i uzvišenja po cěloj slovinskoj ekumeni koji se nazivaju Jasenica i u někih od njih će se poklopiti da se rěčica pod njima nazivaju Mura, Mora, Morava, Muruša ili slično i na osnovu njih ću ti podnesti na pladnju teoriju o tom, da su stari Slověni imali vrhovnoga boga Jasena i boginju Moru i to ću još podkrěpiti Dlugoševim spisima.

(Kao da će něko dokučiti da je věrovatnost da će ljudi nazvati brdo na kom raste jasen Jasenicom veoma visoka, a da je Morava toliko čest naziv rěčica i potoka, jer je u svakoj rěčici poněki vir u kojem se umorilo pokoje čedo ili pokoje čeljade. Po istom principu radi i zodijak. Imaš 10-12 psiholožskih ćudi i bez obzira ko je kad rodjen, od tisuću ljudi, bit će 80 onih kojima se pogodilo, da su odredjene ćudi i rodjeni u baš tom mjesecu. )
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Власи
« Одговор #594 послато: Јул 16, 2020, 07:44:58 поподне »
Не знам да ли сам те добро разумео, али ти осим што негираш да је у словенској митологији постојао Велес, исто то тврдиш и за Перуна, Мокош и Дажбога?  :) Имаш ли икакву литературу која те је нагнала на такво размишљање или је то твоја "слободна процена"?


Jedan priměr pouzdanosti crkvenih zapisa o slovinskom paganstvu

Jan Dlugoš, poljski hroničar i klerik iz 16. v. koji je živio nadomak Galicije vidio je prolěćnje narodne obrede ondašnjih Rusina. Jedan od njih je obred s lutkom koju nazivaju Mora ili Morana. Pitajući ljude zašto čine taj obred i čuvši, da oni to čine "da bi se vratila plodovitost", on je po svomu poznanju rimske mitologije sapostavio analogiju Morana = Ceres;
slušajući napjeve u ljubavnim obredima, koje poju rusinske djevojke "Lado moj, lado te "oj ljelju, ljelju" i zaključio je da dozivaju neke idole Lado i Ljelja.
Zapravo je tako, da na rusinskom "lado" djevojka govori svomu momku, kao ljubavi, mili, dragi i slično, a "ljelju-ljelju" je pripěv, koji potiče od narodnoga oponašanja crkvenoga "aljiluja" i poje se u doba koleda i božića.

Mitolog zaključuje ovako: U starih Slovena bila je velika boginja Morana. Velika je zato što je i Ceres velika, a Morana i jest Ceres. U Ceres je bila kći Proserpina ili Diana, koja je u slovinskom narodu najsličnija Děvi, dakle slovinska mitologija: Morana imala kći Děvanu. Pošto je je Ceres žena Jupitera, mora da je i Morana žena Peruna. To je sve panteonistički bullshit.

Onaj ko zaista hoće proniknuti u srž slovinske stare věre, mora se obratiti posmatranju narodnih věrovanja bez ikakvih uticaja kojekakovih panteona Rimljana i Grka i civilnih kultura, odvojiti misli od nazvanja i urazuměti prvo mehanizam narodne věre i ćud naroda, koji se razvijao nadomak šuma, polja, gora, rěka i blatnih krajeva.

Postoji obred, koji svi slovinski narodi vrše u vrěme směne zime na prolěće. Prave lutku u obrazu děvojke, glume njenu smrt, oplakuju je i sprovode van sela, bacaju u rěku, spaljuju i rastrgaju po polju. I da to se zaista čini radi plodovitosti. No kakav je věrski obredni mehanizam?

Ovaj običaj radi se na Duhovdan. Po věrovanju naroda to je vrěme kada se otvaraju vrata onoga světa i duhovi ( dobri kao i zli) posěćuju svoj rod i stari dom. Rodbina im zato priredjuje doček, objed i ispraća ih na onaj svět.
Narodu je bilo važno, da duše otidu kuda pripadaju, jer u kom selu se nahodi duh, mrcina ili nešto vezano za onaj svět, tu ništa ne cvěta i ne radja, no te duše privlače mraz i grad za sobom. Věrovalo se da postoji ogroman duh, zmaj, aždaha ili hala, silan vihor, koji duše na zemlji čini svojim robljem, da kopaju led na vrhu gore i raznose u džakovima ( to su hmurni oblaci) i puste tamo, gdě on ukaže. Kada u selu ima duša, hala odmah dolazi po tu dušu i sa sobom nese grad i nevrěme, koji mogu ubiti usěve. Zato je ljudima važno ispratiti duše van sela.
Postoje duše koje nemaju rodbinu, da ih oplaču, duše utopljene dětce, poginulih silovanih dětěvojaka u šumi, kojima nikada nisu našli těla ili oběšenjaka, kojima nisu izvršili obred sprovoda na onaj svět. Ovakve duše se nazivaju more (jer su umorene, umrle neprirodnom smrću) i one su štetne , ljute i donose nesreću i grad u selo. Tako umrla těla ne prima zemlja, oni ne gniju i prětvaraju se u vampire.

Zato ljudi prave lutke more ( lutajuće duše), obredno oplakuju i sprovode van sela, da je zadobre i da ona otide na onaj svět dok su vrata otvorena. Kada takova duša otide, nema opasnosti od grada i plodovita priroda i žito radjaju normalno. To se zove sprovodjenje more, sprovod smrti iz sela itd.

U južnih slovĕna ne čine vazda lutku iz slame, no mogu i vajati z zemlje ili može jedna osoba igrati ulogu. U Bugarskoj se to zove obred pokopa Germana ili Kolojana. U Srbiji, gdě god věruju, da ima oběšenjak ili utopljenik, věruju, da će se on povampiriti i donositi grad i vrše obred iskopavanja oběšenjaka iz groblja i bacaju mu tělo u šumu što dalje od sela ili spaljuju tělo, da bi duša otišla. Zabrana ovoga običaja se nalazi u Dušanovu zakoniku, član 20.
О врачарима, који тела мртвих спаљују:
И људи, који врачбинама узимају из гробова, те их спаљују, то село, које то учини, да плати вражду, а ако буде поп на то дошао, да му се узме поповство.

Tako, da po mitolozima postoji neka velika boginja Morana, a po narodu postoji izgubljena duša koja se vampiri i koju zovu mora, navka, vila. Razlika je ogromna.

Stoga ja ne poričem věru Slověna u boga Peruna, u mitologijsko Sunce, Mjesec i sestru Danicu, ni otca i mati im Nebo i Zemlju, niti poričem věru Slověna u more, upire, vile, svarožiće, zmajeve, principe usuda i sudjaja, niti věru u gatanje pomoću prizivanja duhova u vrěmena věrovanoga otvaranja vrata onoga světa. Poričem rekonstrukcije o Rodu, Volosu, Svarogu, Mokoši kao nekim velikim bogovima i boginjama po uzoru na rimske, grčke ili indijske. Věrujem, da je mitologija starih Slověna bila na ravni razvića s turkijskom mitologijom.
« Последња измена: Јул 16, 2020, 07:52:00 поподне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8530
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Власи
« Одговор #595 послато: Јул 16, 2020, 11:36:20 поподне »
То да ли је неко село младо не мора да има икаквог значаја са старошћу самог назива тог села. Можда се становништво доселило пре 200 година, али је већ затекло стари топоним и обновило село на истом или неком оближњем месту. Таквих примера има заиста много. Самим тим, Велесница итекако може имати везе са богом Велесом. Сем тога, постоји још једна Велесница у Белорусији:

https://www.geonames.org/search.html?q=velesnica&country=

Разумео сам да сматраш да је Волос од средњовековног грчког Голос (или Голош), али ми није јасно како Г може тако лако да се трансформише у В? Зато ми та реконструкција делује натегнуто.

Позната ми је прича о измишљању божанстава Ладе, Моране па и Весне од стране нововековних митолога, али си ти отишао у другу крајност па си то продужио на малтене цео словенски пантеон.  :) Не видим разлог да се негира постојање Велеса и Мокоши. За њих има сасвим довољно доказа и без тих нововековних митолошких реконструкција, које су иначе одавно у науци побијене. Само присуство кипа бога Велеса у Кијеву у 10. веку говори о томе да он није могао бити измишљен од стране митолога из 16. века. Такође се његов кип јавља у подножју, за разлику од Перуновог на врху брда, што опет јасно приказује функције ова два бога-супарника (небески бог грома и муње против подземног бога стоке, воде и вегетације). Исто тако се у Кијеву јавља и кип Мокоши. Све ово сасвим јасно говори против твоје хипотезе о накнадном измишљању ових божанстава од стране митолога који су били "љубоморни" на грчко-римски и германски пантеон. Ево шта се о њему каже у енциклопедијском речнику словенске митологије:

"ВЕЛЕС, Волос – у словенској митологији бог. У староруским изворима (почев од споразума Руса с Грцима 907. г. у „Повести временнвгх лет") јавља се као „сточни бог" – покровитељ домаћих животиња – и бог —> богатства. У споразумима са Грцима, В. је доведен у везу са —> златом, а друга бог који се стално помиње уз њега, ·»Перун – са оружјем. У Кијеву је Перунов идол стајао на брегу, а Велесов, како се чини, у Подо/ву (нижем делу града). У хришћанско доба В. бива замењен хришћанским покровитељом стоке св. —> Власијем (ту је одређену улогу одиграла и сазвучност имена), а такође са св. —> Николом и св. Тјорђем (—>> Георгије). Трагови В. култа (пре свега, у виду поштовања св. Власија) очували су се на целом руском северу, где су били познати и камени идоли В. и легенда о нвеговом светилишту. На новгородским и другим северноруским иконама, као и у молитвама св. Власију, јасно се пројавл>ује веза његовог култа са стоком. Карактеристично је и преплитање култа В. /Власија са поштовањем –>медведа као господара животиња. То што се Бојан у „Слову о полку Игореву" назива „Велесовим унуком" могло би одражавати древну везу култа В. с обредним песмама и поезијом. Веза В. с полтопривредним култовима очитује се у источнословенском обичају да се божанству на поклон оставља непожњевено неколико стабљика жита – влати називаних „Волосова брадица" (–> „брада"). У његовој паганској функцији, доцнија православна традиција је В. (у мери у којој га није асимиловала, поистоветивши га с св. Власијем) доживљавала као „љутог звера", –> „ђавола", одатле потичу костромско елс – „шумски дух, ђаво, нечисти", дијалекатске речи волосатак, волосенб „нечисти дух, ђаво"; то позније значење, „ђаво" присутно је и у сродном чеш. називу Белес „зао дух, демон" (текстови XVI—XVII B.). Уп. и ·» Волосињи."

Такође ми ниси написао у којој литератури могу да се обавестим о овој твојој хипотези. Мислим да је то неопходно знати јер ако су ово само твоја размишљања, која су у раскораку и супротности са свиме што су писали школовани етнолози, митолози, антрополози религије итд. онда то делује најблаже речено неозбиљно и нагиње псеудонауци. Што се на енглеском каже, неопходан је peer review.  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1311
Одг: Власи
« Одговор #596 послато: Јул 17, 2020, 12:32:13 пре подне »
.

Мени је рецимо занимљива твоја искључивост према келтском пореклу Бастарна иако сами историјски извори то не негирају. Ако је такав "страни" елемент зашао међу Словене, не видим разлог зашто га они не би именовали на неки начин? Сасвим је очигледно да их нису називали Бастарнима.

Прочитај ово још једном

Цитат<blockquote>Brojni povjesničari vjeruju kako su oko 179. pr. Kr. Bastarni govorili jednim od keltskih jezika, ali da su se postepeno germanizirali oko 1. stoljeća da bi ih oko 200. počeli asimilirati Sarmati.
</blockquote>Цитат<blockquote>" У 3. в. пне.  Бастарни би се могло назвати Галатима (тако су Грци звали Гале), јер Германи нису идентификовани као посебна група келтског племена. Такође, на Бастарне указује и њихов савез са Скирима, германским племеном, локализован у Карпатском региону у првим вековима. н.е.</blockquote>Цитат<blockquote> Пут до Јадранског мора и Италије пролази кроз област Скордиска, другим путем је немогуће провести војску. Скордиски би лако пропустили Бастарне пошто су били блиски једни другима по језику и обичајима, а и они би се придружити походу након сазнања да су Бастарни пошли пљачкати најбогатији народ.
</blockquote>

Цитат<blockquote >Brojni povjesničari ......итд. је изгледа преузет са 780. странице књиге германисте и фонетичара Otto Bremer-а; Ethnographie der germanischen Stämme (1904)

на истој страници Бремер закључује,

да су oблици имена Basternae и Bastarnae (у обе варијанте историјски) документовани, стим, да је оно са а старије. Нигде не можемо наћи промену ер и ар у германском; али је та промена у келтском сасвим уобичајена.

Die Namensformen Basternae und  Bastarnae sind beide sicher überliefert, und zwar ist ist die mit a die ältere. Einen Wechsel von er und ar finden wir aber nirgends im Germanischen; wohl aber ist er im Keltischen ganz gewöhnlich. Otto Bremer; Ethnographie der germanischen Stämme(1904)
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1000
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Власи
« Одговор #597 послато: Јул 17, 2020, 01:07:14 пре подне »
проблем са Германима је у томе што недостаје њихов иоле снажнији супстрат код ранијих и савремених СрбаБај д веј, читао сам доста давно да је реч Бастарн етимолошки повезана са речју бастард. Да ли у томе има истине, не знам али у суштини има и доста логике.

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Власи
« Одговор #598 послато: Јул 17, 2020, 01:16:04 пре подне »
Такође ми ниси написао у којој литератури могу да се обавестим о овој твојој хипотези. Мислим да је то неопходно знати јер ако су ово само твоја размишљања, која су у раскораку и супротности са свиме што су писали школовани етнолози, митолози, антрополози религије итд. онда то делује најблаже речено неозбиљно и нагиње псеудонауци. Што се на енглеском каже, неопходан је peer review.  ;)

Toliko bih ti mogao ovdě napisati i objasniti, ali mi je lěnj.
Mogubti prěporučiti děla Зеленин, Очерки русской мифологии kao i obširnije умершие неестественной смертью и русалки. Mislim, da nema prěvoda na srbski, valja ti učiti služiti se russkom literaturom.
https://historyrussia.org/tsekh-istorikov/knigi/ocherki-russkoj-mifologii-umershie-neestestvennoj-smertyu-i-rusalki.html

Prěporučujem isčitati o srbskom narodnom světopogledu i mitologiji iz Vukova rěčnika, jer on veoma autentično piše o narodnim věrovanjima, jer mitologija nikada nije bila njegovo glavno dělo. Možeš pogledati rěči "vila, mora, kuma, ala, zmaj, zmajevit čověk, vampir, vukodlak, drekavac, hromi Daba, Danica i slično".

Prědlažem obratiti pažnju na Vukove "Narodne srbske pripovijedke", gdě ima tona etnografskoga materijala značajnoga za istraživanje narodne věre.

https://www.rastko.rs/knjizevnost/usmena/vkaradzic-price/index.html

Wlislocki, "Volksglaube und religiöser Brauch der Magyaren."
https://archive.org/details/ausdemvolksleben00wlis

Wlislocki, "Volksglaube und religiöser Brauch der Zigeuner"

https://archive.org/details/bub_gb_A54WAAAAYAAJ
 


Haase, "Volksbrauchtum und Brauchtum der Ostslawen"
https://books.google.de/books?id=_o_wM_hkIZsC&pg=PA361&lpg=PA361&dq=miklosich+rusalki&source=bl&ots=CbgyBlRNvB&sig=ACfU3U3T3jnzgm08n7l5Yl8SUChg6XxVdA&hl=de&sa=X&ved=2ahUKEwiT3deO8NLqAhXFqaQKHSa8BzYQ6AEwA3oECAQQAQ#v=onepage&q=miklosich%20rusalki&f=false

Miklošić, "Die Rusalien"
<a href="https://books.google.de/books?id=TnxBAAAAYAAJ&amp;printsec=frontcover&amp;hl=de&amp;source=gbs_book_other_versions_r&amp;cad=2#v=onepage&amp;q&amp;f=false" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://books.google.de/books?id=TnxBAAAAYAAJ&amp;printsec=frontcover&amp;hl=de&amp;source=gbs_book_other_versions_r&amp;cad=2#v=onepage&amp;q&amp;f=false</a>

Najznačajniji děo je komparativna narodna věra istočne Evrope, pri čem valja istražiti věrovanja Rumuna, Madjara i Cigana. Ovi posljednji nemaju nikakva zajednička věrovanja sa Ciganima Grčke, Sirije ili Španije nego im je sva mitologija u dlaku jednaka južnoslověnskoj i panonskoj samo bolje očuvana i odražava Ciganima usvojena narodna věrovanja južnih Slověna. Još su mnoga pisanja Jagića, Miklošića i Brücknera o rsznim specifičnim temama o mitologiji iz očiju lingvistike i etnologije. Ne znam ima li smisla postavljati reference dalje, ako ne znaš němački, jer većina slavističke literature je ili na russkom ili na němačkom.




« Последња измена: Јул 17, 2020, 01:22:41 пре подне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8530
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Власи
« Одговор #599 послато: Јул 17, 2020, 01:38:14 поподне »
Toliko bih ti mogao ovdě napisati i objasniti, ali mi je lěnj.
Mogubti prěporučiti děla Зеленин, Очерки русской мифологии kao i obširnije умершие неестественной смертью и русалки. Mislim, da nema prěvoda na srbski, valja ti učiti služiti se russkom literaturom.
https://historyrussia.org/tsekh-istorikov/knigi/ocherki-russkoj-mifologii-umershie-neestestvennoj-smertyu-i-rusalki.html

Prěporučujem isčitati o srbskom narodnom světopogledu i mitologiji iz Vukova rěčnika, jer on veoma autentično piše o narodnim věrovanjima, jer mitologija nikada nije bila njegovo glavno dělo. Možeš pogledati rěči "vila, mora, kuma, ala, zmaj, zmajevit čověk, vampir, vukodlak, drekavac, hromi Daba, Danica i slično".

Prědlažem obratiti pažnju na Vukove "Narodne srbske pripovijedke", gdě ima tona etnografskoga materijala značajnoga za istraživanje narodne věre.

https://www.rastko.rs/knjizevnost/usmena/vkaradzic-price/index.html

Wlislocki, "Volksglaube und religiöser Brauch der Magyaren."
https://archive.org/details/ausdemvolksleben00wlis

Wlislocki, "Volksglaube und religiöser Brauch der Zigeuner"

https://archive.org/details/bub_gb_A54WAAAAYAAJ
 


Haase, "Volksbrauchtum und Brauchtum der Ostslawen"
https://books.google.de/books?id=_o_wM_hkIZsC&pg=PA361&lpg=PA361&dq=miklosich+rusalki&source=bl&ots=CbgyBlRNvB&sig=ACfU3U3T3jnzgm08n7l5Yl8SUChg6XxVdA&hl=de&sa=X&ved=2ahUKEwiT3deO8NLqAhXFqaQKHSa8BzYQ6AEwA3oECAQQAQ#v=onepage&q=miklosich%20rusalki&f=false

Miklošić, "Die Rusalien"
<a href="https://books.google.de/books?id=TnxBAAAAYAAJ&amp;printsec=frontcover&amp;hl=de&amp;source=gbs_book_other_versions_r&amp;cad=2#v=onepage&amp;q&amp;f=false" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://books.google.de/books?id=TnxBAAAAYAAJ&amp;printsec=frontcover&amp;hl=de&amp;source=gbs_book_other_versions_r&amp;cad=2#v=onepage&amp;q&amp;f=false</a>

Najznačajniji děo je komparativna narodna věra istočne Evrope, pri čem valja istražiti věrovanja Rumuna, Madjara i Cigana. Ovi posljednji nemaju nikakva zajednička věrovanja sa Ciganima Grčke, Sirije ili Španije nego im je sva mitologija u dlaku jednaka južnoslověnskoj i panonskoj samo bolje očuvana i odražava Ciganima usvojena narodna věrovanja južnih Slověna. Još su mnoga pisanja Jagića, Miklošića i Brücknera o rsznim specifičnim temama o mitologiji iz očiju lingvistike i etnologije. Ne znam ima li smisla postavljati reference dalje, ako ne znaš němački, jer većina slavističke literature je ili na russkom ili na němačkom.

Ок, хвала на прослеђеном. Мишљења сам да не мора да значи, ако нека група народа није сачувала никакав сопствени митолошки спис (нпр. Словени), да није никад ни имала пантеон богова, тј. да се одувек састојала само од једног врховног божанства (Перуна) и низа митолошких бића и полубогова. Иза тих натприродних бића (вила, вампира и осталих) се могу крити "умањена" стара божанства. Такав пример имамо и код Кору и Солу омиљених Келта, односно у ирској митологији, једној од наследника келтске митологије. Иза митолошког народа Туата де Данан се крије малтене целокупни некадашњи келтски пантеон. У сваком случају, сада сам мало боље схватио твој "ток мисли" и поређење са туркијском митологијом, где постоји врховни бог неба (Тенгри) и низ мањих натприродних бића. Ипак, с обзиром на недостатак примарних извора, та претпоставка је вероватна колико и да су Словени имали пантеон богова налик другим индоевропским народима, односно ни једна ни друга не могу са великом сигурношћу да се потврде.
Чињеницама против самоувереног незнања.