Наставак...Да би се овакав подухват спровео у дело, потребно је приступити изради пројекта, а да би се имало представе у шта се улази, навешћемо неке претпостављене процене стања на терену.
За почетак, треба подсетити да се архивском грађом сматра отприлике она која је превршила 100 годна, што значи да грађа коју бисмо ми обрађивали, могла би да упадне у период до 1920. године.
Број матичних парохија, тј. оних у којима се чувају матичне књиге, а које бисмо морали да обрадимо, можда је најбоље осликава податак из 1939. године, где је према Статистици Српске православне цркве, на тлу отаџбине, тј. Краљевине Југославије, она имала укупно 3694 храма, што са невеликим бројем храмова под њеном јуриздикцијом у суседним земљама, свакако не би требао прелазити 3800 храмова.
Што се тиче самог броја књига, ту бројку тешко можемо претпоставити, јер се разликују у зависности од времена када су где црквене матичне књиге почеле да се воде (за простор Аустро-Угарске то је у највећем броју случајева око 1777. године, Централне Србије, почетак 19. века, осталих крајева под Турском некад током 19. века), али и за колика су места вођене, јер се градске и сеоске парохије, наравно, разликују.
Неки појединачни примери указују да за просечне сеоске парохије на тлу Аустро-Угарске, које воде књиге од 1777. године, до 1920. године има од 10-15 исписаних књига, тамо где се воде од средине 19. века око 10, док у градским парохијама, тај број достиже и по неколико десетина књига.
Ако бисмо слободно узели да је у просеку 15-20 матичних књига по храму, то помножено са 3800 даје бројку од 57-76.000 матичних књига, за период до 1920. године, на нивоу целе Српске православне цркве, при чему свака матична књига броји отприлике до 500 страна.
При том имајући се на уму да је бар једна трећина, ако не и више већ обрађено (земље из окружења), и да би се до исте могло доћи било бесплатно, било путем неког аранжмана са њиховим архивима.
На крају, да би се обрадила оволика грађа, дакле претпоставимо до 50.000 књига, свакодневним радом (претпоставимо да има 250 радних дана у години) на рецимо двадесет скенера, и у просеку скенирајући по четири књиге дневно на сваком скенеру, дневно би се могло скенирати до 80 књига, а на годишњем нивоу 20.000, што значи да би се најдаље за три године, цео подухват дигитализације могао привести крају.
Колико је ово реалан подухват, запиће се свако, али подсећамо још једном да су други тај подухват већ одрадили, и да се већ баве неки другим, који би био следећи корак коме би се свакако са много мање напора, могло приступити у будућности, а то је индексација и транскрипција дигитализованих црквених матичних књига у претражив формат.
Тим поводом донета је одлука да се на нивоу Друштва започну припреме с циљем писања пројекта, којим бисмо покушали заинтересовати надлежене, и након што бисмо обезбедили материјалну и људску подршку, кренули у процес дигитализације црквених матичних књига.
У Београду,
10. 7. 2017.
Уз високо разумевање свих присутних колико је цео подухват огроман, предлог је једногласно усвојен, а први кораци у његовом спровођењу биће предузети на пољу израде јединственог регистра црквених матичних књига и протокола, о чему ће детаљније бити говора на првом следећем редовном састанку Друштва.
О детаљима у вези овог подухвата, извештаваће се овде на овој теми, и на затвореном делу форума, где такође постоји оваква тема.
У своје име и у име Василеје, могу само да се захвалим свима који су до сада учествовали у прикупљању података и прилога, и без чије помоћи ово питање не би било на дневном реду ове скупштине, али и свима на скупштини који су разумели значај целог подухвата, и дали свој глас подршке његовом остварењу.