Можда сам на некој теми ово већ помињао. "Вајунити" је, највероватније од стране Грка изобличен назив словенског племена Војнића или Војинића. Да су били бројни говори и чињеница да је читава једна област у Епиру (приморско загорје у делу Грчке и јужне Албаније наспрам Крфа) називана Вајенеција (Багенетиа) кроз читав средњи век, па је и у 16. веку у турским дефтерима носила назив "вилајет Вајонетија". А по њима је, можда, име добила и река Војуша у јужној Албанији. Војнићи, Драговићи и друга словенска племена су у 6. веку нарочито густо населила јужни и југоисточни део данашње Албаније. У Епиру, као и у Мусакији, јужно од реке Шкумбе, и областима око река Војуше и Девола, словенска топонимија и данас апсолутно преовлађује (иако је прилично изобличена у албанској транскрипцији, али се словенски корен и данас може утврдити).
Да ли има исто тако бројног потомства тих Словена међу становништвом ове области данас, питање је. Ако их и има, верујем да су већином албанизовани.
Занимљив је правац словенских освајања из друге половине 6. века.
Након продора са севера (можда из Паноније, или вероватније доњим Подунављем), они су доспели до Македоније и Тесалије, део је прешао на Пелопонез, а део (углавном Војнићи), продужио је на запад, у Епир, па затим јадранском обалом на север. После Драча (548. године), освојили су Љеш (590), док Улцињ нису успели освојити, али су се населили по његовој околини, као и по свој Скадарској равници (почетком 7. века). Затим су се постепено померали и даље, јадранском обалом и нешто дубље у унутрашњост, у област Дукље и Приморја, делом на исток према Полимљу (можда Будини, по којим би назив могла носити Будимља?).
Верујем да је део тих Словена из друге половине 6. века трајно остао у области Дукље и Полимља, и то би били могући носиоци ХГ DN и R1a.