Хвала на одговору, Ацо. Примећујем неке ствари:
-српска црква их можда не назива директно дуалистима (мада израз "безбожни и погани бабуни" означава јеретике), али их зато грчки (византијски) аутори ипак називају кудугерима, што је израз који су употребљавали и за богумиле на подручју Бугарске и Македоније, за које се зна да су били дуалисти; Византинци нису имали никаквог политичког интереса да "лажу" и називају их нечим што они нису, ако се то већ спочитава папи и католичким редовницима;
-босански крстјани никад себе не називају богумилима, међутим сам назив крстјани има паралеле са именом које су катари користили за себе, а то је christiani; такође се јављају облици "прави крстјани" и "праве крстјанице", што одговара катарском "veri christiani"; ово даје на снази тврдњи да су одређени припадници јеретичке дуалистичке ecclesia Sclavoniae, забележене у изворима као присутне на тлу Далмације крајем 12. и почетком 13. века, избегли у тада врло забачену Босну од прогона, сједињујући се ту са домаћом словенском Босанском бискупијом (дакле настанак босанске цркве не треба везивати са богумиле које је Стефан Немања прогонио, већ за јадранске патарене који су се у Далмацију проширили помоћу мреже византијских трговачких поморских путева); дуалисти су свакако себе сматрали "правим хришћанима", а своју цркву "правом наследницом апостола", отуд и ови називи који се подударају (прави крстјани - veri christiani); мислим да то подударање не можемо олако да пренебрегнемо и тврдимо како Црква босанска није имала апсолутно никакве везе са западним дуалистима;
-православни монаси се не удружују у посебне редове као католички, самим тим се израз "ред Св. Василија" ни не користи у православним, већ само у гркокатоличким (унијатским) црквама, чиме се означавају монаси који се владају према византијском обрасцу (што је иначе типично за гркокатолике, литургија и све остало им је у суштини и даље православно, једино што за главу универзалне Цркве признају папу); нејасан би ми онда био статус тих "источњачких монаха" у Босни, да ли су они православци, гркокатолици или нешто треће; с обзиром да их осуђују и католички и православни аутори за јерес, а и они с друге стране католичку цркву називају идолопоклоничком и службеницом Сатане, а православну митницом где се патријарси бирају сребром и златом, врло ми је сумњива та теза и чини ми се знатно слабија од дуалистичке; такође никада нисам чуо да монаси имају аверзију према Божијој служби у црквеним грађевинама, односно да те грађевине одбацују у толикој мери да их ни не граде, већ да службу врше у некаквим кућама, тако да повезивање крстјана са "василијанским монасима" опет не објашњава недостатак ове врсте објеката на подручју распростирања Цркве босанске.
Оно где је дуалистичка теорија слабија је у томе што према њиховом учењу не треба поштовати крст, реликвије, иконе, Богородица по њима није била жена већ анђео, самим тим Христос није био рођен од жене, није био отелотворен, није страдао, умро нити је васкрсао већ је то све био "привид" (докетизам). У тестаменту госта Радина су наведени дани када треба делити милостињу: Божић, Ђурђевдан (његово крсно име), Благовештење, Ускрс, Вазнесење, Петровдан, Стевањдан, Аранђеловдан, Сви свети и Богородичин празник (?). Давање милостиње су дуалисти одбацивали, а и прослављање Божића, Ускрса и Вазнесења је у директној колизији са дуалистичким веровањем да Христос није "јео и пио телесно", тј. да није био отелотворен, да није страдао, нити је васкрсао, нити се узнео на небо; додуше сви остали поменути светитељи потичу из периода пре Миланског едикта и папе Силвестра I, до кога су дуалисти рачунали да је црква била "изворна апостолска", тј. са њиховим учењем. Такође одбацивање икона и крста није у складу са крстјанским јеванђељима где се знак крста увек појављује на почетку текста. Могуће је да је првобитна словенска бискупија имала већег утицаја на новодошле патарене него што се мисли, и да су они због тога ублажили многе од својих радикалнијих дуалистичких ставова, мада ово није у складу са оним што сазнајемо у католичким списковима "заблуда", а што је опет у супротности са подацима из јеванђеља.
Свакако није лак задатак "размрсити" ово клупко. Мени се ипак чини да се у последње време из разлога који не спадају у домен науке забашурује свака помисао на дуалистички (или барем делимично дуалистички) карактер крстјана, иако, као што сам показао, постоји превише "случајности" да би се то могло тек тако отписати.