Текст са унутрашње стране обично је неког сакралног карактера. Тако је и у овом случају. Ево шта о њему каже Бранка Иванић (Прстење српске средњовековне властеле, Београд, 1998, стр. 15-16):
Издваја се такође и прстен из Дубровника (сл. 23, то је овај наш-Amicus), вероватно млетачке израде. Златан је и цео украшен. На осмоугаоној, издуженој глави урезани су штит и кацига са перјаницом у облику крилатог змаја. При врату и на унутрашњој страни главе урезан је орнамент храстовог лишћа, а на раменима још по једна представа змаја. Са унутрашње стране карике исписана су имена Света три краља — Мелхиор, Валтазар, Гаспар, а са спољашње још један натпис, готово потуно истрвен и нечитљив. Још увек нису рађене студије које би реконструисале изглед амблема витешког реда "Змај " који је основао угарски краљ Сигисмунд (1387–1437) као ред посебно предан борби против Турака. Овом реду су припадала оба српска деспота, чланови породица Хранић и Косача, а и озлоглашени влашки војвода Дракул. У тестаменту властелина Прибислава Вукотића наводи се дословно да се прстен (... segno che ha el Dragon аrmа de Re d'Ungaria) оставља супрузи овога витеза који је од 1458. године био коморник херцега Стефана Косаче.
У другом делу пасуса она тражећи одговор питање порекла власника прстена одалази у погрешном правцу, јер се поред непосредних хералдичких примера поводи за змајем, и тражи помене витешког реда "Змаја" у дубровачком окружењу.
Да, слажем се са Б. Иванић 1998., тек мало касније је
Драгомир Ацовић, 2000., дао мунициозну студију Друштва (Реда) змаја као и изглед знака (амблема) реда, док је
Живојин Андрејић, 1999. (2011.) опширно писао о витезовима Реда. Занимљиво је проучити и сликовит прилог
Петар Б. Богуновић, 2013. о војно-политичким разлозима оснивања Реда змаја 1408. године.
Али, не могу никако прихватити став да се у тестаменту Прибислава Вукотића, који је написао
21. марта 1475. године.429, гдје Б. Иванић каже: "
наводи се дословно да се прстен (... segno che ha el Dragon аrmа de Re d'Ungaria) оставља супрузи" ?!
На тај начин није протумачио тестамент Прибислава Вукотића ни
429 L. Thalloczy, Studien, 228, 437, (222-230, 436-439), 1914, који двоуми да ли је у питању
оружје украшено змајем или
знак (орден) Реда Змаја који је добио од угарског краља? Талоцијев препис тестамента тече овако: "E tuti soi anelj doro: quatro diamanti, e tre rubinj.
Item lasso una insegna che ha el Dragon Arma de Re d'Ungaria ala dite :", а даје нам и мишљење да је ово у сваком случају најзанимљивија тачка тестамента.
Сима Ћирковић (
Почтени витез Прибислав Вукотић, Зборник ФФБг, 10, 1968, стр. 272-273) такође нигдје не помиње прстен са змајем угарског краља .. , искључиво помиње знакове, инсигније.
Из тестамента Прибислава Вукотића видели смо да је и наш витез имао мач, мамузе и појас као знаке свога витештва. Поред тога он је имао и „la colaina che me dono Re Cipro" „la divisa che me dono Re Alfonso" и „una insegna che ha el Dragon Arma de Re d'Ungaria". То, наравно, није био мушки накит, већ су то били знаци витешких редова. ... Трећи споменути предмет је у самом тестаменту назван „insegna" тј. знак, инсигнија. Змај на њему није, наравно, грб угарског краља, него знак једног добро познатог витешког реда. ...
Тако је и Десанка Милошевић (
Накит од XII до XV века из Збирке Народног музеја, Београд 1990, стр. 129) након исцрпног описа (нашег) прстена поменула тестамент Прибислава Вукотића, али само у смислу истицања вредности и значаја оваквих скупоцјених примјерака златарске технике не повезавши ни једном рјечју наш прстен са инсигнијама змаја угарског краља из Вукотићевог тестамента:
Колико се у средњем веку ценила ова врста прстења, као и привесци одличја одређеног витешког реда који су истовремено били и веома скупоцени и луксузно обрађени, показује и тестамент витеза Прибислава Вукотића који жени Доротеји поред хаљина, појасева и накита оставља и ознаке витешког реда, а један од тих био је украшен бисерима, дијамантима и рубинима. Цитирамо текст према подацима из чланка Симе Ћирковића (Почтени витез Прибислав Вукотић, стр. 266) где се дословно вели: "Item lasso una in segnо che ha el Dragon аrma de Re d'Ungharia"
Лако се уочава да је Иванић преписала Милошевић (и у штампарским грешкама), и вјеројатно усвојила и њену претпоставку да је наш "
прстен био израђен за неког босанског властелина, можда и за самог Стефана Косачу", али ипак још није добио име свог власника, на изложби средњовјековног накита са натписима „Поруке са руке” из колекције Народног музеја представљеним у Дому Народне скупштине и београдском аеродрому 2014/15. са поставком на којој је приказано 20 експоната имамо проспект на којем стоји "nepoznatog viteza".
