Док чекамо ове резултате за Херцеговце, да поделим једно откриће у вези грба Херцеговине, који је пре пар година био тема и једне књиге (Бранко Марушић,
О фиктивном грбу Херцеговине, Београд, 2005).
О чему се ради?
У питању је грб на ком је приказана гола рука која држи сломљено копље, а што је симболички оцењено као негативан и понижавајући симбол, те као такав непримерен јуначкој земљи каква је Херцеговина.
А како се тај грб нашао ту где се нашао?
Наиме, расадник овог грба као и већине других грбова на овим просторима је била Витезовићева (1701), односно Жефаровићева (1741) Стематографија. Тамо је Херцеговина "први пут" приказана са овим грбом, и одатле се расадила у разне друге хералдичке представе, које су настајале с временом које је долазило, и од којих се неке могу видети и данас.
А како је заправо било?
На основу онога што сам до сада успео да нађем, грб са копљем први пут је објавио Винћенцо Коронели 1690. године на својој карти
Corso delli Fiumi Drino, e Boiana nella Dalmatia... (грб приписан
Ducato di S. Saba), а нешто касније га потврдио и у свом делу
Blasone Veneto (1706) (грб приписан земљи
S. Saba).
Тамо је тај грб представљен огољеном руком која држи
несломљено копље (грб приписан), а што се копље не види цело на штиту, разумљиво је с обзиром колико је копље несразмерно веће од штита.
А онда ће тамо око 1694. године Павле Ритер Витезовић започети свој рад на чувеној Стематографији, где ће намерно или не, целовито копље приказати као
поломљено копље (грб приписан земљи
CHUMLIA), што ће бити поновљено и у првом издању Стематографије из 1701. године (грб приписан
HERCEGOVINI).
Те пошто је Витезовић заједно са Жефаровићем на овим просторима ипак оставио већи утицај на хералдику од Винћенца Коронелија, разумљиво је да се из тих врела грб са неславном симболиком раширио свуда даље, а један од првих таквих примера била је позната карта
Dalmatia et regiones adjacentes, Croatia, Bosnia, Slavonia, Servia, Albania, accurate descriptae / Pet[e]r Conr[ad] Monath excudit (1720) (грб приписан
COMITUM CHELM., што значи да је преписан из Витезовићевог прототипа Стематогарфије из 1694. године).
Оно што је у вези овог грб важно поменути, јесте да је то била само још једна у низу земаља којој је приписана верзија грба Хрвој Вукчића Хрватинића (поред Босне, Далмације, Хрватске, Славоније, Рашке), могуће измењена само да би се направио отклон од грба Босне или Далмације, а да се аутор новог грба не би превише домишљао, само је варирао постојећи грб и ослободио га вишка жељеза, а непажљиви Павле Ритер Витезовић части (мада, рецимо у витешким борбама као што су џостинг, сломљено копље се рачуна као бод управо ономе у чијој се руци сломи).
