Албанска братства у Плавско-Гусињској области

[rugovac]

Pošto me je nekoliko forumaša zamolilo ovim putem odgovaran svima u vezi toga koje sve albanske familije su poreklom iz sela u okolini Gusinja i Plava.

Vusanje
Ahmetaj, Bruçaj, Çelaj, Dedushaj, Goçaj, Gjonbalaj, Kukaj, Qosaj, Ulaj i Vuçetaj

Martinoviće
Balidemaj, Hasangjekaj, Lecaj i Prelvukaj

Kruševo
Kukaj

Višnjevo
Curanaj

Dolja
Gjekaj, Nikçi, Vukli, Shala

Hakanje
Dedushaj, Hakaj, Milushi, Rugova i Vuçetaj

Vojno Selo
Çelaj

Hoti
Mujaj, Haxhaj, Hysenaj, Sinanaj

Zabelj
Qosaj, Vuçetaj

Jasenica
Selimaj, Rugova

Pepiće
Bacaj, Drejaj, Lekaj, Nikaj i Rugova

Gornja Ržanica
Çelaj, Gjekaj, Gjelaj, Lekaj, Novaj, Tahiraj, Shabaj i Shalunaj

Novšiće
Buçaj, Mehaj, Mekuli i Selimaj


Napomena
Selimaj koji su živeli u Novšiće i Selimaj u Jasenicu nisu isto bratstvo
Kao ni Rugova u Hakanje i u Jasenicu. Prvi su doseljeni iz sela Kućišta u Rugovu i pripadadaju bratstvu Gjevukaj a Rugovci u Jasenicu su Lajqi doseljeni iz sela Maljevići. 
Çelaj u Vusanje i u Vojno Selo takodje. Ovi u Vojno Selo su doselili iz Ržanice.

[vojinenad]

Мене интересује нешто у вези презимена код Албанаца пошто видим да ови које си набројао да насељвају околину Плава и Гусиња углавном на крају презимена имају ''ај'', а већина Албанаца на Космету углавном имају презимена ќоја се завршавају са ''и'', који је разлог због чега постоји ова разлика? Прво што ми пада на памет је то да презимена са ''и'' углавном су присутна код оних који су муслиманске вероисповести, док она са ''ај'' има и код муслимана и код католика. Или то нема везе са тим?

[Vidak]

Rugovac kako se izgovara prezime Nikci koje si nabrojao?

[vojinenad]

Rugovac kako se izgovara prezime Nikci koje si nabrojao?

Требало би да се ''по српски'' чита као Никчи.

[Vidak]

Mozda bi po srpski bilo Nikaci ili Nikici a na albanskom se izgovara i pise kao sto ti rece.

[Nebo]

Па, Никчи се изговара као Никчи, и по србски и по албански, а да ли се некада ово братство звало другачије, то је друго питање.

[Vidak]

Koliko sam primijetio npr prezime Popovic izgovaraju kao Popovici i to ne znaci da vise nije Popovic na nasem jeziku a moze da bude kao sto ti kazes npr Krasnici su i na nasem Krasnici.

[Nebo]

Можда мало скрећем са теме, али само питање:
Има ли неко линк или скинуту ову књигу:



Једино што сам нашао на мрежи је на гугл букс, али само једну трећину књиге у приказу.
Мислим, оно што сам прочитао, да је у питању добра збирка података о албанским племенима.

[rugovac]

1. Prezimena na - aj su kod Albanaca u Crnoj Gori i kod Albanaca u Pećkom okrugu (u ogromnoj većini) i u Prizrensko okrugu (malo). To je u duhu tradicije koja je istovetna sa tradicijom u Severnoj Albaniji. To nema veze sa religijom. Katolika sa prezimenima ima na -i ili -u ima manje jer njih mimo ova dva okruga.

2. Zanimljivo je da se u tim krajevima mogu naći i prezimena koja imaju u osnovi dva imena. Primeri su: Gjonbalaj, Balidemaj, Hasangjekaj, Prelvukaj. Kod ova 4 prezimena možemo i da vidimo da su nastajala pre, tokom i po islamizaciji.

Ta ista tradicija je veoma izražena u Malesiji i okolini Dečana.

3. Valjda pod uticajem Albanaca i kod Bošnjaka postoje Metjahići i Redžematovići, isto prezimena po ocu i sinu.

4. Sva prezimena u Plavu i Gusinju imaju crnogorsku varijantu koju u govoru koriste Crnogorci i Bošnjaci. Djonbalić, Kukić, Hasandjekić ...

5. Familije u Dolji su na srpskom NIKAČ, VUKELJ, DJEKOVIĆ, ŠALJANIN. Svaki jezik prilagodi reč izgovoru koji je lakši.

6. U albanskom jeziku postoji nešto što u srpskom nema dve forme jedne reči odredjena i neodredjena. Sa i je odredjena. Znači POPOVIQ ILI POPOVIQI to je isto.

[aleksandar I]

4. Sva prezimena u Plavu i Gusinju imaju crnogorsku varijantu koju u govoru koriste Crnogorci i Bošnjaci. Djonbalić, Kukić, Hasandjekić ...

Koja je albanska varijanta ovoga što je podvučeno i koja je značenje ovog prezimena?

[rugovac]

Kukaj

[aleksandar I]

Kukaj

A šta znači ta riječ?

[НиколаВук]

Да ли можете да потврдите да ли је ова мапа, извучена из студије Атанасија Урошевића "Етнички процеси на Косову током турске владавине", тачна? У питању је мапа на којој су означене матице арбанашких фисова у Северној Албанији, одакле су мигрирали на простор Косова и Метохије од краја 17. па све до половине 19. века. Линк ка мапи у прилогу:

 https://postimg.org/image/xk2xozn8x/

[НиколаВук]

Такође ме занима загонетни фис Соп. Знате ли нешто више о њему, Руговац? Према истраживањима Атанасија Урошевића, врло је раширен на простору Косовске котлине, он његову матицу лоцира у Задриму (крај југоисточно од Скадра) али ни код једног страног писца нисам нашао никакве корисне информације о том фису. Да ли је његова матица стварно у Задрими, и зашто као такав није споменут у горе наведеној књизи Роберта Елсија, који је анализирао све арбанашке фисове? Исто питање је и за фис Крие Зи, нисам га пронашао у списковима фисова код Елсија, нпр. Можете ли нам то разјаснити?

[rugovac]

1. Od imena Kuka. To je staroalbanski ime. Taj Kuka je imao još tri brata Ahmeta, Ulju i Vučetu.

2. Ovo je tačno. Urošević je bio veliki naučnik koji je obradio mnogo delova Kosova u svojim studijama, a specijalno u studiji Kosovo koja je kapitalno delo.

3. Lokacija fisa Sop je ok, fis Kryeziu je neko kaže fis a neko deo fisa Berisha. Isto kažu i za Kabashi.
Za Shoshi itd. Tu ne moze da se da precizan odgovor.

[НиколаВук]

1. Od imena Kuka. To je staroalbanski ime. Taj Kuka je imao još tri brata Ahmeta, Ulju i Vučetu.

2. Ovo je tačno. Urošević je bio veliki naučnik koji je obradio mnogo delova Kosova u svojim studijama, a specijalno u studiji Kosovo koja je kapitalno delo.

3. Lokacija fisa Sop je ok, fis Kryeziu je neko kaže fis a neko deo fisa Berisha. Isto kažu i za Kabashi.
Za Shoshi itd. Tu ne moze da se da precizan odgovor.

Хвала на одговору. Још једну појаву сам приметио у радовима Атанасија Урошевића, а то је да он често презимена албанских породица које је истраживао наводи са завршетком -ић (нпр. Ајдаровић, Ајетовић, Алијовић, Бајрамовић) или -ит (Ахметовит, Ајрединовит, Асановит, Баљовит итд.). Ово изгледа важи највише када су у питању презимена која су настала од патронимика, а не важи за презимена која су настала по месту порекла (која у великој мери преовлађују код тзв. мухаџира, арбанашких исељеника са подручја Топлице и Јабланице). Овакав начин навођења албанских презимена није карактеристичан само за Урошевића, већ и код других српских писаца који су писали о Косову и Метохији пре Првог светског рата и у међуратном периоду (1918-1941).

С друге стране сам уочио да након 1945. године не само да престаје овакав начин навођења презимена (уместо -ић и -ит увек се од тад наводе са данас познатијим суфиксима -и и -ај), него су се и сама презимена изменила на тај начин, што одједном велики број албанских породица почиње да се презива по фису коме припада (нпр. Краснићи, Бериша, Гаши, Кељменди, Шкрељи, Шаља, итд.) а не по својим старим породичним презименима под којима их је документовао Урошевић. Можете ли да нам појасните ту појаву, шта је довело до тога да људи одбаце своја старија презимена (не у сваком случају, наравно, али ипак број људи који су променили презимена у имена фиса ми се чини да је много већи од оних који су задржали своја породична презимена) и да почну да се презивају по фису коме припадају?

[vojinenad]

Албанско становништво које је након 1878. год. остало да живи у Горњој Јабланици, а било је укупно шест чисто албанских и неколико села са мешовитим становништвом, додали су на своја презимена -ић. Претпостављам да је то био један од начина тадашње власти да их делимично асимилује, као што је плански спровођена и промена презимена црногорских досељеника у појединим периодима владавине династије Обреновић. Највећи део њих су последњих деценија 20. века вратили своја стара презимена тако да су данас Садиковићи поново постали Садику, Ајетовићи су сада Ајети итд. Они који су се родили и одрасли у већим градовима широм уже Србије (Београд, Ниш итд.) и даље имају презимена са -ић. Лично познајем једног Садиковића из Београда коме је отац родом из Тупала код Медвеђе. Они су се кроз дуги временски период који су провели окружени српским живљем донекле променили, али су ипак успели да задрже језик, обичаје и свој национални идентитет. За време 2. св. рата  имали су и своје војне јединице у саставу четничког покрета под командом Косте Пећанца. Важе за добре комшије, добре људе углавном, и лојалне грађане са којима српска власт од времена Саит-паше није никада имала проблема. Сада је тамо углавном старије становништво, док су млађи као и код нас углавном одселили у правцу западне Европе, али и у Приштину, Подујево и друга места широм Космета.

[rugovac]

Da i ja sam primetio to što navodite a mislim da je odgvor u sledećem. Do 1948 na Kosovu nije bilo stalnih prezimena nego su svi bili prepoznavani po imenu i imenu oca ili po imeni i selu odakle je. Pošto Kosovo nije velika teriotija to je tako dobro funkcionisalo i ljudi su tačno znali ko je ko.

Znači Sokol Uka Jagoda, znači Sokolj Ukin iz sela Jagode kod Kline. Tu Uka nije prezime. Istu terminologiju su koristili i za Srbe Milliq Nikolla Prekalla znači Milić Nikolin iz Prekala.

1948 dobija se pravo da svaka familija izabere svoje prezime. Umesto da se dogovore da uzmu jedno prezime za jednu familiju u jednom selu svaki domaćin familije SAM odlučuje kako će se prezivati.

Tako da u selu iz koga ja potičem a bilo je oko 1950 20 kuća u selu u Rugovi a isto toliko iseljenih u okolini Peći danas ima sledeća prezimena: Bardhaj, Bardhi, Çelaj, Halilaj, Shabanaj, Dakaj, Hysnikaj, Lajqi, Mekaj, Kelmendi, Lulaj  .... Normalno i verzije Qelaj ili Lajçi s obzirom da li je onaj koji je to beležio umeo da izgovori č i ć.  A sufiksi -aj ili -i su davani u skladu sa albanskim jezikom

To je po mom mišljenju razlog što ima toliko prezimena unutar jednog bratsva.

[rugovac]

Албанско становништво које је након 1878. год. остало да живи у Горњој Јабланици, а било је укупно шест чисто албанских и неколико села са мешовитим становништвом, додали су на своја презимена -ић. Претпостављам да је то био један од начина тадашње власти да их делимично асимилује, као што је плански спровођена и промена презимена црногорских досељеника у појединим периодима владавине династије Обреновић. Највећи део њих су последњих деценија 20. века вратили своја стара презимена тако да су данас Садиковићи поново постали Садику, Ајетовићи су сада Ајети итд. Они који су се родили и одрасли у већим градовима широм уже Србије (Београд, Ниш итд.) и даље имају презимена са -ић. Лично познајем једног Садиковића из Београда коме је отац родом из Тупала код Медвеђе. Они су се кроз дуги временски период који су провели окружени српским живљем донекле променили, али су ипак успели да задрже језик, обичаје и свој национални идентитет. За време 2. св. рата  имали су и своје војне јединице у саставу четничког покрета под командом Косте Пећанца. Важе за добре комшије, добре људе углавном, и лојалне грађане са којима српска власт од времена Саит-паше није никада имала проблема. Сада је тамо углавном старије становништво, док су млађи као и код нас углавном одселили у правцу западне Европе, али и у Приштину, Подујево и друга места широм Космета.

Upravo je tako bilo i na Kosovu i u CG. Srbi su koristili svoju formu sa -ić za Albance sa kojíma su živeli u susedstvu dok su Albanci kad su govorili o Srbima koristili svoju varijantu.

Posle sa dolaskom komunista i omogućavanjem ravnopravnosti počela je da se i u administraciji koristi albanska varijana prezimena.

Čitao sam jednu studiju o Istoku gde Srbi korste nazive Bljakić i Pjakić a te familie se prezivaju Blakaj i Paloka. To je primer koji potvrdjuje moje mišljenje.

[vojinenad]

Upravo je tako bilo i na Kosovu i u CG. Srbi su koristili svoju formu sa -ić za Albance sa kojíma su živeli u susedstvu dok su Albanci kad su govorili o Srbima koristili svoju varijantu.

Posle sa dolaskom komunista i omogućavanjem ravnopravnosti počela je da se i u administraciji koristi albanska varijana prezimena.

Čitao sam jednu studiju o Istoku gde Srbi korste nazive Bljakić i Pjakić a te familie se prezivaju Blakaj i Paloka. To je primer koji potvrdjuje moje mišljenje.

Не знам за Космет, чак мислим да тамо није било то изражено толико јер је нарочито код мухаџира био изражен отпор према свему што је личило на српски облик презимена. Можда је у Метохији и Црној Гори тога било, за косовско поморавље, лабски и дренички део нисам то приметио.