Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[ДушанПан]

Трифковић, Аранђеловдан, Јабука, Фоча

Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће и млађој подграни CTS1211>YP237>FGC13681>YP951>YP6186. Од карактеристичних вредности издваја се повишена Y-GATA-H4=13. Најближа поклапања има са Ђинићем из Земуника Доњег (Никољдан) и Николићем из Сирдије код Осечине (Ђурђиц), од Ђинића се разликује на 1 од 25, а од Николића на 1 од 23 маркера. С обзиром да припадност грани YP6186 није претерано поуздана на овом броју маркера, препорука је додатно тестирање, најбоље путем дубинског теста (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да је чукундеда досељен у Јабуку из Мратиња у Пиви.

Можда вреди споменути да Николићи имају предање о Аранђеловдану као ранијој слави.

[Atlantische]

Даниловић, Ђурђевдан, Враниште, Гора

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480. Може се рећи да има модалан хаплотип, јер му је једина ређа вредност на 576 који је један од најбрже мутирајућих маркера код ове гране.

Иако породица потиче из данас муслиманског горанског села, њихова прича је нешто специфичнија. Деда тестираног је рођен 1901. у Враништу, а 1918. године пресељава у Крагујевац у којем прелази (враћа се) на православље и узима Ђурђевдан као крсну славу, који Горанци веома поштују и празнују као свој народни празник. Презиме узимају по прадеди Данијелу, што би могло значити да су на ислам прешли тек крајем 19. века, с обзиром да је у селу последња позната хришћанка умрла почетком 20. века

Литература у Враништу наводи неколико родова који се угрубо могу поделити на староседеоце, досељенике од Елбасана и оне досељене оближњим сељакањима. Због у међувремену изгубљене везе са рођацима тестираном Даниловићу није познато којем од родова би могла припадати његова породица.

Мало шта се гледе генетике може рећи у овом тренутку. Не искључиво из разлога модалног хаплотипа, већ и због тога што је Даниловић географски донекле усамљен у односу на остатак познатих Y128480 хаплотипова. Можда би могла да постоји веза са 23andMe тестираним Арнаутом из оближњег Кукеша потврђеним као L42+, али је без његових маркера све у домену претпоставке. Даниловић је иначе први Y128480 са подручја Шаре и Метохије, па не треба искључити ни могућност да представља стариначки хаплотип који би био повезница са тестиранима из других подручја.

Свакако препорука за даље тестирање: Big Y-700 или Dante/Nebula WGS тест.

[drajver]

Црнокрак, Михољдан, Медак/Госпић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује скоро сасвим модални хаплотип за хаплогрупу I2-PH908 (једино благо помјерање има на маркеру DYS635=24). ово значи д аод хаплотипа нема превише користи у дефинисању ближих веза, јер има већи број блиских поклапања која не морају имати филогенетички значај. И поред тога, на подручју Лике нема ближих поклапања, најближа су на 3/23 разлике, али слабо извјесна због различитих слава. Слична је ситуација и са Далмацијом. Међу слављеницима Михољдана нема такође ближих поклапања.

Црнокрак је презиме које је везано за простор Далмације, Лике, Кордуна и Славоније. У Лици су присутни на релативно малом простору са двије различите славе. Црнокраци у Вребцу славе Јовањдан, док тестирани Црнокраци у Медку славе Михољдан. Црнокраци су и у Медку и у Вребцу пописани 1712. године, у Медку двије задруге, а у Вребцу једна. И једни и други би требали бити досељеници из Далмације. У Медак је из Далмације прешао владика Атанасије Љубојевић и са њим је прешао већи број породица, међу њима извјесно и Црнокраци. Црнокраци су присутни у Далмацији, у селу Пристег код Бенковца. Славе Јовањдан и пописани су у попису 1709. године (Вуко Црнокрак, а затим и три домаћинства у попису из 1756).

Тестирани је навео податак да је могуће да им је раније слава била Јовањдан, међутим чини ми се да су медачки Црнокраци Михољдан славили и раније, јер у Славонији налазимо у 19. вијеку Црнокраке са овом славом (свакако личке досељенике). Било би добро да се и генетички провјери да ли су вребачки и медачки Црнокраци истородни или различите славе имплицирају и различито генетичко поријекло.

Црнокрака је било и на Кордуну, у насељима слуњске општине: Глиница и Глина Вељунска. Помињу се и у попису Будачког на Кордуну из 1725. године и вјероватно нису повезани са личко-далматинским. Не знам коју славу славе ови кордунски Црнокраци.

[Иван Вукићевић]

Коцић, Никољдан, Добровиш (махала Павунковци), Власотинце, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS439=13 и DYS635=24 и снижену вредност маркера DYS481=20.
На три маркера се разликује од Мрше из Затона код Шибеника, који припада млађој грани A11802. То је једино иоле блиско поклапање хаплотипова које тестирани Коцић има, али свакако недовољно да би се говорило о неком ближем сродству.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест.

У раду Мирослава Мирца „Села у власотиначком крају“ наводи се да Коцићи славе Митровдан:
https://www.poreklo.rs/2013/11/19/poreklo-prezimena-selo-dobrovis-vlasotince
Тестирани није навео у упитнику да су мењали славу.

[drajver]

Милановић, Ђурђевдан, Бастаси (Крчмићи)/ Фоча

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Живковића-Јеринића. Овај род има сљедће карактеристичне маркере: DYS390=25, DYS391=10, DYS576=17, DYS481=28(29). Од досад тестираних из овог рода имамо: Живковиће из Јеринића/Плужине/Пива, Живковиће из Старе Бање/Медвеђа (поријеклом из Пиве), Пејовиће из Веленића/Фоча. Живковићи као и Милановићи славе Ђурђевдан. Пејовићи славе Срђевдан, потпуно упадају у род Живковића-Јеринића, па се вјероватно ради о промјени славе.

Тестирани је оставио предање о поријеклу од Церовића. Ово је предање вјероватно преузето још у Пиви, јер и Живковићи у Пиви баштине исто предање. Поријекло од Церовића свакако није извјесно, с обзиром да Церовићи припадају хаплогрупи I1, роду Дробњака.
 
Поријекло Милановића од Живковића из Пиве евидентирано је и у етнографској литератури:
"Андрија Лубурић пише да су Милановићи из Јеринића, одакле су се преселили у Грандиће, Пејковиће и Рисјак код Фоче. Око 1870. године се врате и продају земљу Гашовићима. Сад се то мјесто зове Милановића гај. Милановиће у Црквичком Пољу, као грану Живковића, биљеже академик Обрен Благојевић и Велимир Ђуровић. Одселили су најприје у Фочу, а одатле по другим мјестима (Закмур, Рисјак,Копилови, Крчмићи). Славе ћурђевдан (6. мај). Милановићи у Грандићима,Рисјаку и Ђеђеву су од Церовића."

Род Живковића-Јеринића обрађен је у књизи Генетичко порекло Срба Старе херцеговине. У Пиви има више породица које припадају овом роду: Живковићи, Гашовићи, Ликићи док су Ћетковићи, Милутиновићи и Милановићи одселили у Босну.

[Rimidalv]

Црнокрак, Михољдан, Медак/Госпић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује скоро сасвим модални хаплотип за хаплогрупу I2-PH908 (једино благо помјерање има на маркеру DYS635=24). ово значи д аод хаплотипа нема превише користи у дефинисању ближих веза, јер има већи број блиских поклапања која не морају имати филогенетички значај. И поред тога, на подручју Лике нема ближих поклапања, најближа су на 3/23 разлике, али слабо извјесна због различитих слава. Слична је ситуација и са Далмацијом. Међу слављеницима Михољдана нема такође ближих поклапања.

Црнокрак је презиме које је везано за простор Далмације, Лике, Кордуна и Славоније. У Лици су присутни на релативно малом простору са двије различите славе. Црнокраци у Вребцу славе Јовањдан, док тестирани Црнокраци у Медку славе Михољдан. Црнокраци су и у Медку и у Вребцу пописани 1712. године, у Медку двије задруге, а у Вребцу једна. И једни и други би требали бити досељеници из Далмације. У Медак је из Далмације прешао владика Атанасије Љубојевић и са њим је прешао већи број породица, међу њима извјесно и Црнокраци. Црнокраци су присутни у Далмацији, у селу Пристег код Бенковца. Славе Јовањдан и пописани су у попису 1709. године (Вуко Црнокрак, а затим и три домаћинства у попису из 1756).

Тестирани је навео податак да је могуће да им је раније слава била Јовањдан, међутим чини ми се да су медачки Црнокраци Михољдан славили и раније, јер у Славонији налазимо у 19. вијеку Црнокраке са овом славом (свакако личке досељенике). Било би добро да се и генетички провјери да ли су вребачки и медачки Црнокраци истородни или различите славе имплицирају и различито генетичко поријекло.

Црнокрака је било и на Кордуну, у насељима слуњске општине: Глиница и Глина Вељунска. Помињу се и у попису Будачког на Кордуну из 1725. године и вјероватно нису повезани са личко-далматинским. Не знам коју славу славе ови кордунски Црнокраци.

Вребачки Црнокраци славе Ђурђевдан.

[drajver]

Вребачки Црнокраци славе Ђурђевдан.

Хвала на информацији. У једној од монографија је наведено да славе Јовањдан, али је логичније да славе Ђурђевдан, јер у шематизму нема Црнокрака са славом Јовањдан у горњокарловачкој епархији.

[Небојша]

Има неких Црнокрака из Госпића на 23andMe, али припадају E-V13. Не знам којим сам путевима дошао до тога да славе Петровдан, што би се фино уклопило. Видим сада да се та слава и не спомиње код њих.

[Иван Вукићевић]

Кресоја, Никољдан, Пркоси, Босански Петровац, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222

Припада генетичком роду Матаруга (E-FT104106), односно подроду Драгошевића (E-CTS11222) из Грахова у Старој Херцеговини. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS391=11 и снижену вредност маркера DYS458=14. На два маркера разлике има поклапања хаплотипова са великим бројем тестираних Драгошевића.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Према попису становништва из 1991. године, Кресоје су живели у следећим сеоским насељима:
Бихаћ: Липа, Притока
Босанска Крупа: Велики Радић
Босански Петровац: Пркоси, Вођеница
Велика Кладуша: Трн

[Небојша]

Кресоја, Никољдан, Пркоси, Босански Петровац, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222

Припада генетичком роду Матаруга (E-FT104106), односно подроду Драгошевића (E-CTS11222) из Грахова у Старој Херцеговини. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS391=11 и снижену вредност маркера DYS458=14. На два маркера разлике има поклапања хаплотипова са великим бројем тестираних Драгошевића.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Према попису становништва из 1991. године, Кресоје су живели у следећим сеоским насељима:
Бихаћ: Липа, Притока
Босанска Крупа: Велики Радић
Босански Петровац: Пркоси, Вођеница
Велика Кладуша: Трн

Кресоје су према предању пореклом из Далмације. Тамо је око Модриног Села било Кресовића (иста слава). Аутори неретко повезују све ове Кресоје, Кресовиће, Кресојевиће, али је упитно да ли су баш сви и генетички повезани.

[Црна Гуја]

Бирач, Никољдан, Брубно, Глина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>YP237>FGC13681>YP951>YP6186. Хаплотип је готово идентичан модалном, једина вредност која одступа је снижена Y-GATA-H4=11. Блиско поклапање има са великим бројем припадника ове гране, а најближе са Грубором из Босанског Петровца (Ђурђевдан), од ког се разликује на само 1 од 23 маркера, и Ђапом из Дољана код Доњег Лапца (Ђурђевдан), од ког се разликује на 1 од 17 маркера. Од тестираних који славе Никољдан најближи су му Ресановић из Закопе код Двора и Гашић из Приједора, од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Бирачи су у Брубну забележени у другој половини 18. века, а средином 19. века било их је пет кућа.

https://www.poreklo.rs/2017/07/18/poreklo-prezimena-selo-brubno-glina/

https://www.poreklo.rs/2021/03/13/rodovi-klasnicke-kompanije-1772-1786/

[Петар М. Демић]

Бирач, Никољдан, Брубно, Глина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>YP237>FGC13681>YP951>YP6186. Хаплотип је готово идентичан модалном, једина вредност која одступа је снижена Y-GATA-H4=11. Блиско поклапање има са великим бројем припадника ове гране, а најближе са Грубором из Босанског Петровца (Ђурђевдан), од ког се разликује на само 1 од 23 маркера, и Ђапом из Дољана код Доњег Лапца (Ђурђевдан), од ког се разликује на 1 од 17 маркера. Од тестираних који славе Никољдан најближи су му Ресановић из Закопе код Двора и Гашић из Приједора, од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Бирачи су у Брубну забележени у другој половини 18. века, а средином 19. века било их је пет кућа.

https://www.poreklo.rs/2017/07/18/poreklo-prezimena-selo-brubno-glina/

https://www.poreklo.rs/2021/03/13/rodovi-klasnicke-kompanije-1772-1786/

Према подацима из архивске грађе Прве банске крајишке регименте, утврђено је да су Бирачи били присутни у Брубну током друге половине XVIII вијека и да су имали најмање 1 породичну задругу у селу. Осим у Брубну, Бирача са истом крсном славом било је у оближњем селу Мали Градац, гдје су током друге половине XVIII вијека имали најмање 8 породичних задруга. Током друге половине XVIII вијека, постојала је и најмање 1 породична задруга Бирача у Обљају, али је тај огранак временом угашен.

Судећи по овом резултату, Бирачи су готово извјесно у ближој вези са банијским Ресановићима (Брубно, Гвозданско, Грмушани, Закопа, Класнић) и Сарапама (Класнић). Ријеч је о бројној групацији, пошто су Ресановићи у поменутим селима током XVIII вијека имали најмање 15 породичних задруга, док су Сарапе у истом периоду у Класнићу имале најмање 5 породичних задруга и од Ресановића их је дијелио само поток Богићевац (раније Сарапин поток). Као што сам већ поменуо, ту је и најмање 9 породичних задруга Бирача (Брубно, Мали Градац).

Од ове групације имамо резултате Ресановића из Закопе (Београд) и Класнића (23andMe), као и Сарапа из Класнића (YSEQ):

36. Ресановић, Никољдан, Закопа, Двор

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP951. Најближа поклапања има са тестиранима из општег рода, и то махом са онима крајишког порекла. Од Ђапе из Дољана код Доњег Лапца (Ђурђевдан) разликује се на 1 од 17 упоредивих маркера, а на 2 од 23 разликује се од неколицине тестираних, Гашића из Приједора (Никољдан), Медића из Бастаса код Дрвара (Ђурђевдан), Вјештице из Хашана код Крупе (Ђурђевдан), Топића из Лушци Паланке код Санског Моста и Вановца из Високог (Ђурђевдан). Једина нешто специфичнија вредност коју поседује је снижена DYS389II=29. Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу.

Консултовао сам Петра, ови Ресановићи су по свему судећи Банијци и то баш из Класнића, дакле:

Ресановић, Никољдан, Горњи Класинић, Глина, R1a-Z280

- Сарапа, Горњи Класнић/Глина/Банија, крсна слава Никољдан R1a-Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>YP951+

[Rimidalv]

Има неких Црнокрака из Госпића на 23andMe, али припадају E-V13. Не знам којим сам путевима дошао до тога да славе Петровдан, што би се фино уклопило. Видим сада да се та слава и не спомиње код њих.

Претпостављам да је тестирани из Америке?
Што се тиче ових медачких, мислим да ниједна породица у том крају не слави Михољдан, сем Иванчевића из Почитеља.

[Небојша]

Претпостављам да је тестирани из Америке?
Што се тиче ових медачких, мислим да ниједна породица у том крају не слави Михољдан, сем Иванчевића из Почитеља.

Јесте из Америке, име William, ако може бити од помоћи.

[Rimidalv]

Ако је друга хаплогрупа, онда може бити од ових вребачких.

[Неродимац]

Даниловић, Ђурђевдан, Враниште, Гора

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480. Може се рећи да има модалан хаплотип, јер му је једина ређа вредност на 576 који је један од најбрже мутирајућих маркера код ове гране.

Иако породица потиче из данас муслиманског горанског села, њихова прича је нешто специфичнија. Деда тестираног је рођен 1901. у Враништу, а 1918. године пресељава у Крагујевац.

Да ли тестирани може ако није проблем да каже како му се звао деда кога је навео да се доселио 1918. године у Крагујевац?

[Небојша]

Никчевић, Зачеће Св. Јована Крститеља, Страшевина, Никшић, J2a-M92>SK1356


Тестирани припада генетичком роду Пјешиваца, односно подграни J-BY102150. Поседује практично модални хаплотип за ову групу, изузев вредности 21 на маркеру 635 коју дели управо са раније тестираним Никчевићем из матице (Стубица). Више о Никчевићима из Пјешиваца:

"Главно становништво у пределу Стубици чини браство Никчевићи (с ужим презименима: Јокчевићи, Живковићи, Лакчевићи, Јеремићи и Радовићи) које броји 70 кућа. За њим долазе по величини Стриковићи или Вучићевићи, који се деле на „Стриковиће” у ужем смислу (15 кућа) и Перовиће (15 кућа). Осим тога има 2 куће Шакоруњића и 1 Ивановића." (https://www.poreklo.rs/2013/06/25/pleme-pjesivci/)

[Црна Гуја]

Фурунџић, Никољдан, Расово, Бијело Поље

Припада хаплогрупи Q2-L275>M378>L245>Y2209>BZ3000>FT42424>Y172657, роду Братоножића. Поседује практично модалан хаплотип, једина вредност која одступа од модала је снижена DYS643=11, коју за сада не поседује ниједан други припадник рода Братоножића. Најближе поклапање има са Џоговићем из Мужевина код Истока (Никољдан) и једним нејавним резултатом из околине Подгорице, од обојице се разликује на само 1 од 23 маркера. Од већине осталих припадника овог рода разликује се на 2-4 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Милисав Лутовац је у књизи „Бихор и Корита“ о Фурунџићима забележио следеће:

Фурунџићи (18 к., Сл. Никољдан), кажу да су пре шест појасева досељени из Куча (Јован, Вучета, Миљко, Јанко, Миро). Доселила се удовица са два детета. Један је правио земљане фуруне, а други „багаше” (мере за жито). Од Јована су Фурунџићи, а од његовог брата Багаши у Будимљи код Иванграда.

https://www.poreklo.rs/2019/06/16/poreklo-prezimena-selo-rasovo-bijelo-polje/

Тестирани је у упитнику такође навео да су даљим пореклом из Куча, а као претка је навео Мирка Фурунџића (могуће Миро који је наведен изнад).

[Црна Гуја]

Мако, католик, Кикинда

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Као неке карактеристичније вредности могу се издвојити DYS389=14-31 и повишена DYS635=24. Најближе поклапање у нашој табели има са Пешићем из Јовца код Владичиног Хана, разликују се на 2 од 23 маркера. На 3 од 23 маркера разликује се од Ристића из Греваца код Крушевца, Вучковића из Вртишта код Ниша и Лазовића из Корита код Бијелог Поља. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику као подручје порекла навео северни део Војводине и југоисточну Мађарску, што може значити да се сматрају староседеоцима у тим крајевима. Презиме Мако се најчешће јавља у Румунији и Словачкој, а нешто ређе у Србији и Мађарској. Могуће је да постоји нека веза са градом Мако који се налази на југоистоку Мађарске, практично на самој граници са Румунијом, и врло близу границе са Србијом.

[Милош]

Миљковић, Никољдан, Гуришевци, Топола

Припада хаплоггрупи I2-PH908. Један потпуно модалан хаплотип на 25 маркера. Најближи му је Јовановић из истог места и са истом славом, са којим има једну разлику на упоредива 23 маркера. Што се осталих на пројекту тиче, због славе, хаплотипа и предања могуће да постоји веза са Јечменицама.

У литератури је за њих наведено:

"Миљковићи су од Бабића у засеоку Жеравцу, славе, као и они, Никољдан.

У Жеравцу су:

-Бабићи (Миљковићи, Вељовићи, Јоцовићи), досељени из Колашина, славе Никољдан."

https://www.poreklo.rs/2013/05/27/poreklo-prezimena-selo-guri%C5%A1evci-topola/?script=cir

Због модалности хаплотипа Миљковићу предлажем неки од WGS тестова.