Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2511796 пута)

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6480 послато: Јануар 16, 2019, 10:51:55 пре подне »
Миличић, Ђурђевдан, Подосоје, Шипово

Припада хаплогрупи I1-Y13946. Нема потпуних поклапања а најближи би му могао бити Станојевић из Прњавора који слави исту славу (разликују се на 2 од упоредива 23 маркера, од чега је једна разлика двострука).

Тестирани је о свом пореклу написао следеће:

Раде Ракита у својој књизи „Јањ" за Миличиће наводи да су досељени из Далмације у првој половини 18. века (из врличког краја). Међутим, његова методологија код одређивања порекла становништва Јања ми није баш најјаснија, да ли се ради о подацима тј. предањима забележених код родова који живе на Јању, или се ради о најобичнијем повезивању на основну истих или "сличних" презимена како то Ракита у једном делу своје књиге и наводи. Ракита чак и неке породице за које је на основу крсне славе (најочигледнији пример, Григоријевдан) јасно да су стариначке на подручју Јања, сврстава у досељенике.

С обзиром на резултат Миличића и везу са Станојевићем из околине Прњавора и Алексићем из Славоније, највероватније је да су Миличићи доста стара породица на подручју Јања и да нису досељеници из околине Врлике. Међутим, с обзиром на то да Јањ код Шипова са једне и Врлика и Сињ са друге стране имају доста јаку везу што се порекла становништва тиче (наиме, у Бителић код Сиња је харамбаша Вукадин Лалковић довео 1689. године око двадесетак породица са Јања код Шипова, оно што је такође занимљиво је то да у Дабру код Врлике постоји "најзападнији" род који слави Симеона Богопримца, род Стојанаца, ову славу на Јању слави род Тешића), па ме можда у будућности неки резултат са подручја Врлике демантује.
« Последња измена: Јануар 16, 2019, 11:28:32 пре подне Amicus »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13154
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6481 послато: Јануар 16, 2019, 11:03:51 пре подне »
Пајић, Никољдан, Широка Ријека, Војнић, Кордун, R1a-Z280>CTS3402


извор: 23andMe

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2338
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6482 послато: Јануар 16, 2019, 11:40:34 пре подне »
Раде Ракита у својој књизи „Јањ" за Миличиће наводи да су досељени из Далмације у првој половини 18. века (из врличког краја). Међутим, његова методологија код одређивања порекла становништва Јања ми није баш најјаснија, да ли се ради о подацима тј. предањима забележених код родова који живе на Јању, или се ради о најобичнијем повезивању на основну истих или "сличних" презимена како то Ракита у једном делу своје књиге и наводи. Ракита чак и неке породице за које је на основу крсне славе (најочигледнији пример, Григоријевдан) јасно да су стариначке на подручју Јања, сврстава у досељенике.

С обзиром на резултат Миличића и везу са Станојевићем из околине Прњавора и Алексићем из Славоније, највероватније је да су Миличићи доста стара породица на подручју Јања и да нису досељеници из околине Врлике. Међутим, с обзиром на то да Јањ код Шипова са једне и Врлика и Сињ са друге стране имају доста јаку везу што се порекла становништва тиче (наиме, у Бителић код Сиња је харамбаша Вукадин Лалковић довео 1689. године око двадесетак породица са Јања код Шипова, оно што је такође занимљиво је то да у Дабру код Врлике постоји "најзападнији" род који слави Симеона Богопримца, род Стојанаца, ову славу на Јању слави род Тешића), па ме можда у будућности неки резултат са подручја Врлике демантује.


Заиста је невероватно да се за скоро сва презимена из околине Гламоча и Шипова, према разним ауторима, тврди да су дошла из Далмације, а управо је обрнуто. Више документованих извора потврђује сеобе из тог краја према Врлици, Книну и Дрнишу 1689-1692. У питању су хиљаде људи, под вођством својих харамбаша. И притом знамо да је околина Гламоча још раније била извориште сеоба на запад. Мислим да је све то "пребацивање лоптице на другу страну" тј. "види, има презиме и у Далмацији, значи дошли смо одатле".

Ван мреже zoranns

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 99
  • I1-Z63>Y13946>Y51867>PH220
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6483 послато: Јануар 16, 2019, 11:41:20 пре подне »
Раде Ракита у својој књизи „Јањ" за Миличиће наводи да су досељени из Далмације у првој половини 18. века (из врличког краја). Међутим, његова методологија код одређивања порекла становништва Јања ми није баш најјаснија, да ли се ради о подацима тј. предањима забележених код родова који живе на Јању, или се ради о најобичнијем повезивању на основну истих или "сличних" презимена како то Ракита у једном делу своје књиге и наводи. Ракита чак и неке породице за које је на основу крсне славе (најочигледнији пример, Григоријевдан) јасно да су стариначке на подручју Јања, сврстава у досељенике.

С обзиром на резултат Миличића и везу са Станојевићем из околине Прњавора и Алексићем из Славоније, највероватније је да су Миличићи доста стара породица на подручју Јања и да нису досељеници из околине Врлике. Међутим, с обзиром на то да Јањ код Шипова са једне и Врлика и Сињ са друге стране имају доста јаку везу што се порекла становништва тиче (наиме, у Бителић код Сиња је харамбаша Вукадин Лалковић довео 1689. године око двадесетак породица са Јања код Шипова, оно што је такође занимљиво је то да у Дабру код Врлике постоји "најзападнији" род који слави Симеона Богопримца, род Стојанаца, ову славу на Јању слави род Тешића), па ме можда у будућности неки резултат са подручја Врлике демантује.
И предање из моје породице је слично. Наиме, Миличићи су по том предању пореклом иж Никшићке Жупе, где у селу Дучице има Миличића, одакле су морали да беже. Прво су сви отишли у Врлику код Книна, да би недуго затим, два брата отишла у Подосоје код Шипова, а један ка Добоју, где и данас постоји село Миличићи. За деду знам да је 1907 годиште, а на лози имам још 5 имена уназад, до Петра који је наводно досељеник у Подосоје. Ако узмемо 25 година као разлику у генерацијама, заиста долазимо до 18 века као времена досељавања.

Ван мреже zoranns

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 99
  • I1-Z63>Y13946>Y51867>PH220
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6484 послато: Јануар 16, 2019, 11:45:26 пре подне »
Верујем да на форуму има људи који познају околину Никшића и који би могли да нам кажу  ком роду припадају Миличићи из Дучица из Никшићке Жупе. Можда би упоредни подаци са тим родовима могли дати ближу слику.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2338
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6485 послато: Јануар 16, 2019, 11:50:35 пре подне »
И предање из моје породице је слично. Наиме, Миличићи су по том предању пореклом иж Никшићке Жупе, где у селу Дучице има Миличића, одакле су морали да беже. Прво су сви отишли у Врлику код Книна, да би недуго затим, два брата отишла у Подосоје код Шипова, а један ка Добоју, где и данас постоји село Миличићи. За деду знам да је 1907 годиште, а на лози имам још 5 имена уназад, до Петра који је наводно досељеник у Подосоје. Ако узмемо 25 година као разлику у генерацијама, заиста долазимо до 18 века као времена досељавања.

Бежање од Турака и три брата, која су отишла на разне стране. Мислим да то предање има 90% Срба. :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10045
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6486 послато: Јануар 16, 2019, 12:25:35 поподне »
Верујем да на форуму има људи који познају околину Никшића и који би могли да нам кажу  ком роду припадају Миличићи из Дучица из Никшићке Жупе. Можда би упоредни подаци са тим родовима могли дати ближу слику.

Миличићи из Дучица су од ровачких Гојаковића, Никшићи. И славе Светог Луку.
« Последња измена: Јануар 16, 2019, 12:27:08 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8506
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6487 послато: Јануар 16, 2019, 01:46:54 поподне »
Верујем да на форуму има људи који познају околину Никшића и који би могли да нам кажу  ком роду припадају Миличићи из Дучица из Никшићке Жупе. Можда би упоредни подаци са тим родовима могли дати ближу слику.

Ранију матицу би најпре требало да тражите у Поповом пољу у источној Херцеговини јер је тамо тестирано, у оквиру Херцеговачког подухвата чији резултати нису још увек јавни, више родова који припадају I1-Z63>Y13946 хаплогрупи; они додуше славе другу славу у односу на вас (није у питању Лучиндан). Можда је предање о Никшићу преузето од неког рода који је учествовао у заједничким миграцијама ка западу са вашим родом а у сваком случају Никшић и Требиње нису превише далеко.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2517
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6488 послато: Јануар 16, 2019, 04:11:58 поподне »
Ристовски, Ђурђиц, Капиново, Чашка (Македонија)

Припада хаплогрупи L1a2-L1307. Ристовски је први припадник ове гране код нас, тако да нема блиских поклапања у нашој бази. Грана L1307 је јако стара (време до најстаријег заједничког претка свих припадника ове гране је око 7800 година), и једна је од највећих и најраширенијих грана хаплогрупе L, распрострањена од Европе до Индије. Ристовском су најближи један Италијан са Сицилије (3 разлике на 19 маркера) и Немац (5 разлика на 18 маркера), мада се ни ту по свему судећи не ради о претерано блиској вези, тј. на основу овог броја маркера лако би се могло радити и о вези старој преко 1000 година.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8506
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6489 послато: Јануар 16, 2019, 05:28:00 поподне »
Ристовски, Ђурђиц, Капиново, Чашка (Македонија)

Припада хаплогрупи L1a2-L1307. Ристовски је први припадник ове гране код нас, тако да нема блиских поклапања у нашој бази. Грана L1307 је јако стара (време до најстаријег заједничког претка свих припадника ове гране је око 7800 година), и једна је од највећих и најраширенијих грана хаплогрупе L, распрострањена од Европе до Индије. Ристовском су најближи један Италијан са Сицилије (3 разлике на 19 маркера) и Немац (5 разлика на 18 маркера), мада се ни ту по свему судећи не ради о претерано блиској вези, тј. на основу овог броја маркера лако би се могло радити и о вези старој преко 1000 година.

Ово је шести тестирани Брсјак у оквиру акције тестирања брсјачких и мијачких родова. Пренећу овде шта сам о пореклу Ристовских из Капинова написао на затвореном делу форума:

"Ристовски пореклом из села Капиново (општина Чашка, област Азот, близу Богомиле и Велеса) са славом Ђурђиц. Према књизи Јована Трифуноског "Област Бабуне и Тополке", село је обновљено око 1850. године од стране досељеника из поречке области; Пореч се рачуна као брсјачки крај а и кандидат има предање да су његови Брсјаци, тј. да потичу од њих. У горепоменутој књизи је овај род забележен под надимком "Станковци или Ристевци" са четири куће, према предању су пореклом из поречког села Црешнево. Кандидат зна да уназад наброји претке до родоначелника Ристе - отац Игњат (рођен 1928, са породицом се преселио у Србију 1946. године), деда Димитрије, прадеда Петко, чукундеда Риста."

Погледао сам у књизи "Порече" Петра С. Јовановића (на основу истраживања вршених 1926. године) шта пише о родовима из села Црешњево (Црешнево), међутим тамо ниједан род не слави Ђурђиц или Ђурђевдан али била су четири рода са славом "Св. Ђорђе Алимпије" (Алимпијевдан), три староседелачка и један досељен из кичевског краја. Колико сам схватио, у црквеном календару се на исти дан када се обележава Св. Алимпије Столпник (26.11. по јулијанском, 9.12. по грегоријанском календару) у Руској и Грчкој цркви слави и освећење моштију и/или храмова Св. Великомученика Георгија; још један назив који се у Македонији користи за овај дан је "Св. Ђорђе посен" (посни Св. Ђорђе). На порталу "Порекла" је коментарисана ова ситуација:

"Miroslav B Mladenovic Mirac
21. новембра 2017. у 16:48
Крсна слава:-СВЕТИ ЂОРЂЕ(посна слава“ 9 децембар) – св. АЛИМПИЈЕ СТОЛПНИК(9 децембар се пада у исти дан али није наша крсна слава, истог дана у месецу (9 децембра) су у Грчкој и Руској православној цркви освећене мошти два свеца Св. Ђорђе и Св- Алимпије Столпника)."

"Махом је овај СВЕТАЦ(„посна“ Св. Ђорђе-кога нема у црквеном календару, него тог дана пише Св. Алимпије Столпник) у Призрену била слава занаталија мутавџија, а код сточара: за ситну и крупну стоку."

"Срамота да у родном крају ни СВЕШТЕНА лица не знају да се слави „Св. Ђорђе“(„Посна слава“ на дан Светог Алимипије Столпника-него се само помиње „св.Алимпије Столпник“."

"То је стога, што се тога дана слави спомен освећења два храма св. Велико Мученика Георгија (Ђорђа) у Русији и у Грчкој. Народ је култ оба светитеља сјединио у једном."

https://www.poreklo.rs/2012/03/04/veli%C4%8Dkovi%C4%87/

Ако је код наведених родова из Црешњева ипак у питању прослављање Св. Ђорђа а не Св. Алимпија, онда би неки од њих могли да буду повезани са тестираним Ристевцима из Капинова (у питању су стариначки родови Милошоваца, Сокреваца и Џароваца и род Поповаца досељен из кичевског краја).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3422
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6490 послато: Јануар 16, 2019, 11:50:06 поподне »
Захваљујући Милошу има сам могућност да прочитам делове књиге Голуба Јашовића о Ономастици Косанице. На страни 137 наводи се да Бакић који је тестиран се доселио из Равни код Колашина и да је Васојевић. Наводи се да слави Аранђеловдан и Госпођиндан. Као информатор је навден Јовановић Витомир рођен 1935.

1. Село Равни се налази у Морачи а не у Васојевићима.
2. Госпођиндан је преслава карактеристична за Морачане.
3. Информатор није из фамилије Бакић но комшија из истог села, те није ни требо да даје изјаву пошто очигледно није рекао тачно предање.

Из овога горе наведеног произилази да Вукићевић треба да коригује део да Бакићи из Забрђа који су Васојевића имају исти резултат као Кучи и да Бакиће из Мораче убаци у род Куча.

Не знам шта је писао тај информатор, али тестирани Бакић из Равни не припада роду Куча, већ грани R1b-U152. Бакић који припада роду Куча је из Доброг Дола код Куршумлије и потиче од Бакића из Забрђа. Самим тим, за сада нема потребе за било каквим изменама на основу доступних резултата.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3422
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6491 послато: Јануар 16, 2019, 11:58:07 поподне »
Кртинић, Јовањдан, Горња Суваја, Доњи Лапац, E-V13>Z1057

Најближе поклапање има са Кртинићем из Доњег Лапца (1/23), а истом роду припада и Кртинић из Меденог Поља код Босанског Петровца који је тестирао мањи број маркера. С друге стране, Кртинићи из Рудопоља Брувањског код Грачца припадају роду Новљана и грани I1-FGC22045, тако да и даље остаје да се утврди која је изворна хаплогрупа овог братства.

О Кртинићима се више може прочитати на следећој страници:
https://www.poreklo.rs/2012/02/06/poreklo-prezimena-krtinic/

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6492 послато: Јануар 17, 2019, 12:40:38 пре подне »
Не знам шта је писао тај информатор, али тестирани Бакић из Равни не припада роду Куча, већ грани R1b-U152. Бакић који припада роду Куча је из Доброг Дола код Куршумлије и потиче од Бакића из Забрђа. Самим тим, за сада нема потребе за било каквим изменама на основу доступних резултата.

1. Цитирани рад Голуба Јашовића се односи на Бакиће из Доброг Дола. То село се налази у Косаници. Косаница је део Топлице ка Лабу и припада општини Куршумлија.

2. Јел тестирани лично саопштио да је пореклом из Забрђа?

3. Јел то постоје два тестирана Бакића?

« Последња измена: Јануар 17, 2019, 12:44:14 пре подне Amicus »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13154
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6493 послато: Јануар 17, 2019, 02:34:12 поподне »
нови тестирани, са 23andMe:


Златановић, Врање, I2-M423

Златановића је било више несродних у тим крајева, видећу да сазнам тачно место порекла


Грбовић, Пријепоље, I2-Y3120>S17250

Тестирани каже да постоји предање о пореклу "из дурмиторског краја". Дробњачки Грбовићи славе Савиндан и припадају I1-P109 (Косовчићи). Могуће да су ово Грбовићи из Потарја који славе Лазаревдан. Већ имамо неке родове ту са истом славом, који славе Лазаревдан а припадају I2-S17250>PH908.


Симовић, Никољдан, Прањани, Горњи Милановац, I2-Y3120>S17250

Симовићи, славили раније Јеремијевдан, овде Никољдан. Поменути Павле имао је сина Томића, који се оженио удовицом из села Грбице у Гружи, те је она довела сина Сима, од кога су настали Симовићи.
https://www.poreklo.rs/2014/12/08/poreklo-prezimena-selo-pranjani-gornji-milanovac/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13154
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6494 послато: Јануар 17, 2019, 02:44:09 поподне »
Касавица, Томиндан, Лазарићи, Гацко, R1a-M512

Овим резултатом је потврђено да Касалице из Дробњака нису од херцеговачких Касавица. Чуди само слава Томиндан, не налазим је у литератури.


Тешановић, Ивањдан, Просјек, Прњавор, I2-S17250

Тешановића било 30-ак чланова у Просјеку 1991. године. Нисам их нашао са том славом у шематизму из 1882. Могуће да су погрешно уписани са Св. Јованом.
« Последња измена: Фебруар 01, 2019, 09:51:23 пре подне Небојша »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3422
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6495 послато: Јануар 17, 2019, 03:36:42 поподне »
1. Цитирани рад Голуба Јашовића се односи на Бакиће из Доброг Дола. То село се налази у Косаници. Косаница је део Топлице ка Лабу и припада општини Куршумлија.

2. Јел тестирани лично саопштио да је пореклом из Забрђа?

3. Јел то постоје два тестирана Бакића?

Да, тестирана су два Бакића. Један из Равни, а други из Доброг Дола за кога у подацима имамо да потиче из Забрђа. Да ли је то навео тестирани, или особа која је својевремено прибавила његов узорак, заиста не знам. На основу тога што није сродан Бакићу из Равни нисмо доводили у питање његово порекло из Забрђа, међутим уколико Бакићи из Доброг Дола заиста преслављају Госпођиндан, онда  једино могу бити из Доње Мораче, а не из Васојевића - баш као што си написао.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5483
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6496 послато: Јануар 17, 2019, 06:27:20 поподне »
Костовски, Пехчево, Македонија (раније Бајрамић, Галипоље- Bayramiç Köyü )

Припада хаплогрупи I2-PH908. Пре анализе хаплотипа, рекао бих да је ово први тестирани потомак Галипољских Срба. О Галипољским Србима смо писали на посебној теми: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=510.msg102823#msg102823. Више о њима може се прочитати и на https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Галипољски_Срби. Костовски су се некада презивали Андрејевић. Населили су се у Пехчево 1922. када и остали Галипољски Срби.

За Галипољске Србе се сматра да су заправо Срби из Срема, одведени у Галипоље, за време Сулејмана Величанственог, око 1521. године. Ово напомињем због самог резултата. Наиме, Костовски има карактеристичне вредности DYS19=15 и DYS458=19. Овакву комбинацију маркера имају: Татомировић из Трпиње у западном Срему, који му је и најближи (19/23). Нешто удаљенији му је Јевтић из околине Вишеграда. Обојица славе Јовањдан. Ту су и Црнојевећи са Цетиња, као и Ерић из Богатића у Мачви. Ово може бити показатељ могуће везе Херцеговине и Зете са Сремом и Мачвом (оностраним Сремом), као и са Галипољским Србима. Такође има и веома ниску вредност DYS576=16. Комбинацију 19=15, 576=15 дели са Рајковићем са Цетиња, који слави Малу Госпојину.

Костовском бих препоручио дубља тестирања, јер представља веома интересатан резултат за даља истраживања.
« Последња измена: Јануар 17, 2019, 06:33:54 поподне Милош »

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6497 послато: Јануар 17, 2019, 07:07:45 поподне »
Петровић, Велика Госпојина, Планиница, Мионица

Припада хаплогрупи R1b-P312-U152-Z36-Z67*, роду Морачана Богићеваца.

За Планиницу се каже да је "село основала породица Кобасица, чије се име очувало као џематско. Кобасице зову друкчије и Ибранима и досељени су из Старе Србије, из околине Пећи са реке Ибра још у почетку 17. столећа. По причању старијих доселиле су се две породице и прва се населила у Потоку, а друга на Брду до Струганика".

-Кобасице и Ибрани су: Маринковићи, Јанковићи, Петковићи, Матићи, Ћировићи, Божовићи, Петровићи, Антонијевићи и Јешићи, и сви славе Велику Госпојину.

Са раније тестираним Ћировићем из Планинице Петровић има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера.

Рано насељавање Планинице од стране Морачана сведочи о њиховим доста раним и обимним миграцијама...

https://www.poreklo.rs/2013/05/02/poreklo-prezimena-selo-planinica-mionica/

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5483
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6498 послато: Јануар 17, 2019, 07:43:35 поподне »
Петровић, Велика Госпојина, Планиница, Мионица

Припада хаплогрупи R1b-P312-U152-Z36-Z67*, роду Морачана Богићеваца.

За Планиницу се каже да је "село основала породица Кобасица, чије се име очувало као џематско. Кобасице зову друкчије и Ибранима и досељени су из Старе Србије, из околине Пећи са реке Ибра још у почетку 17. столећа. По причању старијих доселиле су се две породице и прва се населила у Потоку, а друга на Брду до Струганика".

-Кобасице и Ибрани су: Маринковићи, Јанковићи, Петковићи, Матићи, Ћировићи, Божовићи, Петровићи, Антонијевићи и Јешићи, и сви славе Велику Госпојину.

Са раније тестираним Ћировићем из Планинице Петровић има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера.

Рано насељавање Планинице од стране Морачана сведочи о њиховим доста раним и обимним миграцијама...

https://www.poreklo.rs/2013/05/02/poreklo-prezimena-selo-planinica-mionica/

Има један велики род у Миоковићима код Лепосавића, који имају одељке, Трифуновиће, у оближњој Планиници. Топоним истог имена је верововатно коинциденција. Ту је род Морачана, "из братства Журића", који су ту досељени крајем 17. века. Славе Аранђеловдан и Госпојину. Они би можда могли бити веза са надимком рода "Ибрани". Пећ у овој причи једино можемо схатити као етапну станицу, јер Пећ и Ибар су као рећи из околине Краљева са реке Лепенице. Једино ако се под тим не подразумева можда И. Колашин. Ту имамо Станиће, али они су се касно доселили да би њих повезали са овом причом.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6499 послато: Јануар 17, 2019, 07:58:13 поподне »
Цитат
Има један велики род у Миоковићима код Лепосавића, који имају одељке, Трифуновиће, у оближњој Планиници. Топоним истог имена је верововатно коинциденција. Ту је род Морачана, "из братства Журића", који су ту досељени крајем 17. века. Славе Аранђеловдан и Госпојину.

Присуство родова из Мораче у долини Ибра и пре таласа с краја 18. века који је забележен у литератури (Краговићи итд.) постаје врло извесно.