Ако се то негде десило , то се знало...мада је тачно да су Аге биле исламизовани Срби, тако да су Османлије остављале "локалце" у локалу, због језика и познавања прилика.А чим се у народу зна да је био неки случај те природе, значи да је то било реткост...У селу Горња Трнава код Тополе, зна се и данас која фамилија је од Турчина, а то је само једна фамилија, Срећковићи...Крајем 18. века, била су три брата , Сава, Милоје и Срећко, од Саве, који је био свештеник, су Савићи, фамилија моје мајке, од Милоја Милојевићи, а од Срећка-Срећковићи...Е сад, Срећко је био , чини ми се најстарији и зна се да је његов отац био турски ага из Паланке...Кад је Карађорђе терао Турке, наравно и Ага је морао да иде, али је дошао у село и оставио неке дукате Срећковој мајци, и рекао : "ово је за Срећка, од њега ће бити велики човек"...Е сад, Срећко је после одрастао, па се касније сукобио и са Кнезом Милошем, кад је овај морао да напусти Србију, после чега му се Милош и осветио, али то је друга прича...Углавном , Срећковиће и данас у Трнави поздрављају наши са "мерхаба", наравно шаљиво, онако по нашки
...Али поента је, да чим се за ту фамилију зна и данас, значи да је то ипак био изузетак, а не правило ...Толико о турским генима код нас и о том миту...А и питање, можда је и тај предак Срећковића био Србин исламске вере...