ЗА СИНИШУ
Синиша,
ево ти податке за Радовића из Београда:
Породица Радовић доселила се почетком 17 века у село Доње Вараге у Ибарском Колашину, данашња општина Зубин Поток.
Права насеобина била је зараванак ливаде који се и данас зове Росуља.Темељи куће и данас су видљиви.
Први досељеници били су Вујошеви деда и отац чија имена нису позната. Због епидемије тифуса или куге која је је настала на имању Росуља, веровало се да ако се промени место пребивалишта помор чељади ће се зауставити, па се селе у катун према селу Стрмац где праве настамбину Мала Кућетина, темељи и данас постоје.
Породица не остаје дуго у катуну јер због недостатка сунца није било услова за развитак па се селе на имање Бијеле Воде ближе селу Стрмац где праве настамбу звана Кућетина.
Сматра се да је ту Вујош имао породицу која је бројала око 30 мушких глава. Породица се у време Вујоша веома проширила.
Злогласни Шиптари из села Коловит отимају једну девојку из породице али их Вујош са још неколико чланова породице на четвртом километру од куће сустиже код шумског извора који се данас зове Ујошева вода, где у пушкарању убију отмичаре. На жалост у борби гине и Вујош. Девојка буде врачена а шиштари проглашавају крвну освету.
Због ове крвне освете, Вујошеви синови беже у три правца:
син Обрад у село код Куршумлије и данас се презивају Брадићи;
син Лека источно од Белих вода у село Вараге тамо су данашњи Лекићи и Раденковићи;
син Раде бежи према засеоку Главица, од њега су данашњи Радовићи.
Ове податке сам добио од Радислава Радовића који се тестирао на ДНК и има ХГ Е - V13; Е1б1; а њему је податке дао Стојан Радовић из Звечана 2014. године.
По моме истраживању, установио сам да су ови Радовићи досељени из Бјелопавлића, славе Св. Петку и преслављају СВ. Петку.
Не знам шта каже ДНК, али сам убјеђен да су Бјелопавлићи, јер сам у родословним таблицама Бјелопавлича, пронашао и претке ових Радовића.
Велики поздрав
Витомир Вито Радовић
из Улциња
