Српски ДНК дан 2015

[...]

Ja mislim da je ipak greška u pitanju. Pregledao  sam cijelu j1 bazh FTDNA projekta i najveca vrijednost je 12. Da li se može tražiti provjera vrijednosti ovog markera?
I mrni se čini da bi mogao bitiPF7257 . To je jedna od najstarijih grana J1 haplogrupe. Od ostatka haplogrupe je se "odcijepila" vjerovatno jako davno. Slabo je istražena, vjerovatno zbog toga što u njoj nema arapa i jevreja. Koliko sam uspio da vidim, najbrojniji su Jermeni, mada ima i drugih kavkaskih naroda, Turaka, Iranaca itd.

На сајту "Y-search", нисам пронашао нека ближа поклапања за Ранђеловића.
Да ли је иначе у питању нека доста ретка грана?

[natalija]

Наталија, резултати вашег брата су показали велику подударност у резултатима са тестираним Тешићем из Мионице (од 23 тестирана 22 иста маркера). Славите и исту славу Јовањдан тако да сумње о скорашњем заједничком поријеклу нема. Тешићи су у Мионици стара породица, а имају предање да имају исељеника у посавском крају.

Ево шта се за Тешиће каже у монографији о Мионици:

"-Живковићи и Тешићи (Ракићи): најстарији досељеник, већ поменути Живко, је дошао у готово пусто место, па му је дао име свога села. Живко се, по предању, спустио у првим аустријским ратовима и од њега су настале ове породице. Славе Јовањдан а има својих потомака исељених као и чиновника и трговаца.
Kako da dodjem do Tesica.Mozete li mi pomoci.


-Сељаци држе да је њихово село старо, али ипак нема много старих породица. Све старе породице овог села иселиле су се и прешле у Посаво-Тамнаву* или Срем.
*Маса сеоских породица у селима Звезду и Прову у Посаво-Тамнави и прекосавском Грабовцу је од Мионице."

Из перспективе Шабца и Мионица је у правцу Крагујевца, па можда то може да се повеже са вашим предањем. У сваком случају, предлажем да истражите ову везу са Тешићима и Живковићима из Мионице.

[Korisnik77]

Знам, и мени је било чудно, али тако стоји у резулатима (15 смањио сам за 1). Дешавају се такве ствари, можда је то само његова мутација у скорашњем периоду.

Sad sam provjerio, sigurno je greska. Vrijednost ovog markera se krece od 8-13, tako da ne moze biti 14. https://en.m.wikipedia.org/wiki/List_of_Y-STR_markers

[Љиљан]

На сајту "Y-search", нисам пронашао нека ближа поклапања за Ранђеловића.
Да ли је иначе у питању нека доста ретка грана?

Родитељски SNP PF7261, oд SNP-a PF7257 је се одвојио од остатка Ј1 хг негдје између 15000 и 19000 година. Врло је мало до сада нађених PF7257+. На табели Ј1 пројекта их има укупно 12, разврстаних у 5 кластера. На 23 маркера Ранђеловић је најближи појединцима из кластера Б (редни број у табели 197). Тако му је тренутно најближи извјесин Мадатов из Азербејџана. Послије њега је Kalantarian из Јерменије, па Shahumyan Јермен из Турске, али у близини границе са Јерменијом. Послије њих је извјесни Zarian из Ирана, али такође Јермен. Чини се да је овај кластер чисто Јерменски, изузев једног Украјинца (Кияшко).

Од Мадатова, који је из града Şuşa, у близини Јерменско-Азербејџанске границе, се разликује на маркерима DYS439 (код Ранђеловића 11, код Мадатова 12) и на DYS458 (Ранђеловић 20, Мадатов 19), те још разлика на Y-GATA-H4, коју треба провјерити, а која тренутно износи 14 Ранђеловић, 11 Мадатов.

Ако се претпостави да је вриједност овог посљедњег маркера код Ранђеловића у ствари 12, добија се врло грубим прорачуном да је заједнички предак живио прије 25-30 генерација. Мислим да ово није податак који се може узети у обзир јер је грана врло стара, и испитивањем додатних маркера би се вјероватно открило још много других разлика, које би процјену старости заједничког претка повећале вјероватно дупло, ако не и више.

Необично је што нам се поново појављује једна доста ријетка грана Ј1 хг, која је чак рјеђа и од Радоњић-Јаковић-Шепа (ПФ7263). Поређења ради на Ј1 пројекту је ПФ7263+ укупно 36 особа, док је ПФ7257 само 12:

197. J-PF7257 Cluster A [DYS568=10, DYS426=10, DYS641=11, DYS565=12]         
207686   Karapetyan   [ARMN]   Turkey
197. J-PF7257 Cluster B [DYS568=10, DYS438≈11, DYS578=9, YCAIIa=17, DYS537=12]         
156195   Melik-Tangiyev   Melik Tangi I, 17th C., Brnagot, Syunik, [ARMN]   Armenia
242159   Shahumyan   Melik-Shahumian, Alashkert, Turkey [ARMN]   Turkey
172507   Kalantarian   Melik Mkhitar, b. 1730 and d. 1790 [ARMN]   Armenia
291758   Melik-Adamian       Unknown Origin
174753   Zarian   Armenian [ARMN]   Iran
347635   Madatov    Melik Madat, Shusha, Karabagh, XVIII century   Azerbaijan
263262   Кияшко   Кияшко Иван Макарович, d. 1922, Полтавская обл   Ukraine
197. J-PF7257 Cluster C1 [DYS568=10, DYS485=14]         
N111629   Percoco   Nicholas Joseph Percoco, b. ~1900 and d. 1952   Italy
197. J-PF7257 Cluster C2 [DYS568=10, DYS485=14, DYS435=12]         
313836   Algaidy   Yanbu Al-Nakhal   Saudi Arabia
197. J-PF7257 Cluster C3 [DYS568=10, DYS485=14?, DYS640=13]         
45267   Fisher   George W. Fisher, b.1808, Kentucky, USA   Unknown Origin
143596   Keeling       Unknown Origin

 Како је предак Ранђеловића могао стићи на Балкан? Мислим да задуго нећемо моћи доћи до тог одговора. Могуће су све опције, од неолитског досељавања унутар Г2, преко римског доба као војници, па до досељавања са сјевера за вријеме великих сеоба унутар германског или словенског корпуса.

[Radonić II]

На сајту "Y-search", нисам пронашао нека ближа поклапања за Ранђеловића.
Да ли је иначе у питању нека доста ретка грана?

Ko je da je, čest sigurno nije (i to je lepo)

Pokušao sam naći sinoć poklapanja za Ranđelovića po svim grupama i jedina na kojoj sam našao tako visok gata h4 jeste R1b ali se nisu slagali drugi markeri. Na kraju sam zamolio Sinišu da proveri da li na DYS 458 Ranđelović ima vrednost 20.2 što bi na neki način bio siguran dokaz da pripada haplogrupi J1 (mada i jedna podgrupa R1b ima isto odstupanje , ali su vrednosti drugih markera, i u odnosu na gata h4 i u odnosu na ostale markere dosta drugačije)

Ranđelović je verovatno J1, ali koja linija vrlo je teško reći. Meni je sve moguće, od neke varijante PF7257, do Z1828 (s obzirom da je jedna njena grana L1189 dosta zastupljena na Balkanu ne bih se čudio da je jedan od njih). Čak mi se čini da je moguće i da je F1614, čijeg jednog predstavnika, Ostojića, već imamo kod nas na projektu.
Ako odluči da se testira preko FTDNA mislim da će im biti vrlo zanimljiv.
Ima i jednu vrednost dosta netipičnu za J1 a to je vrednost DYS438-11 koja je relativno retka, ali nešto češća u granama koje su nabrojane.

Ovde je stablo J1 grupe, pa ako hoće može da pogleda. Sve nabrojane grupe su na desnoj strani.
http://genogenea.com/J-M267/tree

[...]

Хвала Љиљане и Радоnићу на информацијама!
Покушаћу да убедим брата да уради додатне тестове преко фтдна.

Село Горњи Рињ се налази на Сврљишким планима, помиње се у турским дефтерима од 1444, под називом Хрин. Назив су наши истраживачи (демографи) превели као "Стена", и сматрају да је изведено од старословенске речи Хрид- велики голи камен, стена. Иначе предео око села је стеновит.   
Све породице које славе Аранђеловдан се воде по књигама као староседеоци у селу, досељеници славе друге славе, тако да је могуће да се ради о истом роду иако они немају предање о томе. Неки мештани имају предање да су пре досељавања у Рињ живели у Белопаланачкој котлини, на месту између села "Крупац и Долац" које се назива Бањица, а да су побегли у планине када су им Турци једне године отели децу, пошто су сматрали да је тамо безбедније.
На месту између села Долца и Крупца налазило се нестало село Бунци или Бањци, које се једино јавља у пописи 1570 године, са два домаћинства, два брата један се звао Петар, други Брајо. Село се никада више није појавило у неком попису.
Рињ се јавља у пописима 1444., 1530., 1545., 1571., 1576, док се на попису 1581. не појављује. У попису од 1624 се поново јавља и надаље. У околини села постоје остаци насеља, манастира и цркве који највероватније датирају из пре-словенског периода.
(Извор: Белопаланачка насеља у писаним изворима до 1877 год)

У Нишу је било досељавања мањег броја Јермена у 18 веку, који су се касније претопили у Србе, али то насељавање се тешко може повезати са селом Рињ. Такође после више турских покоља (казнене експедиције из Софије, због хајдучких пљачки) и епидемија куге, општина је готово запустела. Турци су је прво засељавали опустела села Влашким сточарима, Арбанасима, Арнаутима, а касније у 19-ом веку је насељен и велики број Черкеза. Неки потомци тих породица постоје и дан данас живе у општини. Према подацима сва та тумбања становништва, покољи и насељавања су заобишла Рињ, који као мало забачено село у каменитом пределу на 900 метара надморске висине остао сачуван.
По физичком изгледу становника Горњег Риња (оног дела који се сматра аутохтоним), уклапају се у словенски изглед, просечне висине од 1.80 м до 2 м (просечно виши од других делова општине), светлог тена, разних боја косе од плаве до црне. По изгледу ништа не указује на порекло са Кавказа. Највероватније се ради о становништву које је дуго времена на том подручју, најраније досељавање неког претка Јерменског порекла је можда могуће у 16 веку, по причи неких мештана (ако је уопште тачна) из села Бунци, а пре тога из непознатог правца.
Можда је већа вероватноћа да се ради о континуитету становништва још из пре-словенског периода које се задржало у забаченом планинском пределу. Треба видети да ли се ова грана појављује код Влаха у Источној Србији, а посебно да ли постоји у рејону Калне, где су узимани узорци у оквиру истраживања господина Тодоровића, Кална – Рињ ваздушном линијом је негде 15-16км.

[Жељко Јарић]

Јарић (Никшић, Пивска планина, Херцеговина Слава Св. Василије, преслава Св. Никола

DYS576 18
DYS389I 12
DYS448 20
DYS389II 29
DYS19 17
DYS391 10
DYS481 23
DYS549 12
DYS533 12
DYS438 12
DYS437 14
DYS570 17
DYS635 23
DYS390 25
DYS439 10
DYS392 11
DYS643 10

По усменом предању је тестирани претпостављао да је од Васојевића (дедина прича), међутим овај резултат црногорске херцеговачке Јариће ставља у  R1aкао што су и (моји) лички Јарићи. Оно што компликуе причу је чињеницца да се разликујемо на сувише маркера да би могли бити сматрани блискима те ако је било заједничког претка ових и мојих Јарића то је било веома давно. Молим процену стручњака, ако је то уопште могуће учинити на овом броју маркера.
Такође, скора теорија о настанку личких Јарића од Јагодића а која је добила пун смисао великим поклапањем на 111 маркера, сада добија изазов: Ипак постоје и Јарићи у „прапостојбини“, да ли су Јарићи ипак као такви стигли у Лику,Молим за коментар.

[Жељко Јарић]

Јарић (Никшић, Пивска планина, Херцеговина)
[/[/size]ини“, да ли су Јарићи ипак као такви стигли у Лику? Молим за коментар.

Oпет овај проблем са форматом текста.
Да ли ја нешто не радим како треба или...?

[Небојша]

Ранђеловић, Горњи Рињ, J1 (YHRD поклапања, 17 маркера)



У ЦГ збирци (404) постоји занимљив J1 хаплотип. Можда је у питању даљи рођак?

Ранђеловић: 12, 23, 14, 10, 14-16 ? ? 11, 13, 11, 30, 20

Црна Гора: 12, 22, 14, 10, 14-16 ? ? 11, 13, 11, 29, 17

[Љиљан]

Хвала Љиљане и Радоnићу на информацијама!
Покушаћу да убедим брата да уради додатне тестове преко фтдна.

Село Горњи Рињ се налази на Сврљишким планима, помиње се у турским дефтерима од 1444, под називом Хрин. Назив су наши истраживачи (демографи) превели као "Стена", и сматрају да је изведено од старословенске речи Хрид- велики голи камен, стена. Иначе предео око села је стеновит.   
Све породице које славе Аранђеловдан се воде по књигама као староседеоци у селу, досељеници славе друге славе, тако да је могуће да се ради о истом роду иако они немају предање о томе. Неки мештани имају предање да су пре досељавања у Рињ живели у Белопаланачкој котлини, на месту између села "Крупац и Долац" које се назива Бањица, а да су побегли у планине када су им Турци једне године отели децу, пошто су сматрали да је тамо безбедније.
На месту између села Долца и Крупца налазило се нестало село Бунци или Бањци, које се једино јавља у пописи 1570 године, са два домаћинства, два брата један се звао Петар, други Брајо. Село се никада више није појавило у неком попису.
Рињ се јавља у пописима 1444., 1530., 1545., 1571., 1576, док се на попису 1581. не појављује. У попису од 1624 се поново јавља и надаље. У околини села постоје остаци насеља, манастира и цркве који највероватније датирају из пре-словенског периода.
(Извор: Белопаланачка насеља у писаним изворима до 1877 год)

У Нишу је било досељавања мањег броја Јермена у 18 веку, који су се касније претопили у Србе, али то насељавање се тешко може повезати са селом Рињ. Такође после више турских покоља (казнене експедиције из Софије, због хајдучких пљачки) и епидемија куге, општина је готово запустела. Турци су је прво засељавали опустела села Влашким сточарима, Арбанасима, Арнаутима, а касније у 19-ом веку је насељен и велики број Черкеза. Неки потомци тих породица постоје и дан данас живе у општини. Према подацима сва та тумбања становништва, покољи и насељавања су заобишла Рињ, који као мало забачено село у каменитом пределу на 900 метара надморске висине остао сачуван.
По физичком изгледу становника Горњег Риња (оног дела који се сматра аутохтоним), уклапају се у словенски изглед, просечне висине од 1.80 м до 2 м (просечно виши од других делова општине), светлог тена, разних боја косе од плаве до црне. По изгледу ништа не указује на порекло са Кавказа. Највероватније се ради о становништву које је дуго времена на том подручју, најраније досељавање неког претка Јерменског порекла је можда могуће у 16 веку, по причи неких мештана (ако је уопште тачна) из села Бунци, а пре тога из непознатог правца.
Можда је већа вероватноћа да се ради о континуитету становништва још из пре-словенског периода које се задржало у забаченом планинском пределу. Треба видети да ли се ова грана појављује код Влаха у Источној Србији, а посебно да ли постоји у рејону Калне, где су узимани узорци у оквиру истраживања господина Тодоровића, Кална – Рињ ваздушном линијом је негде 15-16км.

Ја још једном молим Синишу да контактира тест центар јер вриједност спорног маркера (ГАТА-Х4) је сасвим сигурно неисправна.
Мени се чини да је блискост са јерменским хаплотиповима сасвим добар доказ да је и Ранђеловић Ј1 ПФ7257+. У зависности од тога каквим се финансијама располаже, али може се пробати и са испитивањем 37 или још боље 67 маркера код ФТДНА. Видим да YSEQ на жалост не нуди ПФ7257 за провјеру. Ипак мислим да тренутно нећете бог зна шта добити тим испитивањем, јер сте врло усамљени, тј. једини представник овог огранка на Балкану а и у Европи вас је свега пар. Можда да сачекате неко вријеме, да се појави још резултата, а можда ће у међувремену и дубља испитивања постати присутпачнија

[Синиша Јерковић]

Јарић (Никшић, Пивска планина, Херцеговина Слава Св. Василије, преслава Св. Никола

DYS576 18
DYS389I 12
DYS448 20
DYS389II 29
DYS19 17
DYS391 10
DYS481 23
DYS549 12
DYS533 12
DYS438 12
DYS437 14
DYS570 17
DYS635 23
DYS390 25
DYS439 10
DYS392 11
DYS643 10

По усменом предању је тестирани претпостављао да је од Васојевића (дедина прича), међутим овај резултат црногорске херцеговачке Јариће ставља у  R1aкао што су и (моји) лички Јарићи. Оно што компликуе причу је чињеницца да се разликујемо на сувише маркера да би могли бити сматрани блискима те ако је било заједничког претка ових и мојих Јарића то је било веома давно. Молим процену стручњака, ако је то уопште могуће учинити на овом броју маркера.
Такође, скора теорија о настанку личких Јарића од Јагодића а која је добила пун смисао великим поклапањем на 111 маркера, сада добија изазов: Ипак постоје и Јарићи у „прапостојбини“, да ли су Јарићи ипак као такви стигли у Лику,Молим за коментар.

Жељко, недостају неки маркери, ако их нисам ја приликом сређивања побрисао. Па додај, да би могли да видимо.

[Milić]

Ја још једном молим Синишу да контактира тест центар јер вриједност спорног маркера (ГАТА-Х4) је сасвим сигурно неисправна.
Мени се чини да је блискост са јерменским хаплотиповима сасвим добар доказ да је и Ранђеловић Ј1 ПФ7257+. У зависности од тога каквим се финансијама располаже, али може се пробати и са испитивањем 37 или још боље 67 маркера код ФТДНА. Видим да YSEQ на жалост не нуди ПФ7257 за провјеру. Ипак мислим да тренутно нећете бог зна шта добити тим испитивањем, јер сте врло усамљени, тј. једини представник овог огранка на Балкану а и у Европи вас је свега пар. Можда да сачекате неко вријеме, да се појави још резултата, а можда ће у међувремену и дубља испитивања постати присутпачнија

Досељавања Јермена је било и после Косовске битке. Један одред Јермена који су са Турцима  дошли да се боре као њихови вазали, је пребегао на српску страну, и преживели су се после битке населили на планину Озрен. Саградили су тамо и цркву, колико ми се чини. Временом су се утопили у Србе. Читао сам о томе давно, али не могу се сада сетити извора.

[Синиша Јерковић]

Ја још једном молим Синишу да контактира тест центар јер вриједност спорног маркера (ГАТА-Х4) је сасвим сигурно неисправна.

Немам ја директну везу са ДНК центром, већ админ.

[Жељко Јарић]

Жељко, недостају неки маркери, ако их нисам ја приликом сређивања побрисао. Па додај, да би могли да видимо.

DYS393  13
DYS458 15
DYS385a 11
DYS385b 15
DYS456  16
YGATAH4 14

[...]

Немам ја директну везу са ДНК центром, већ админ.

Надам се да ће админ проверити са днк центром вредност на Y-GataH4.

[Синиша Јерковић]

Ово је Јарић са посљедњег тестирања којег сам требао данас објавити. Међутим ја имам неке друге податке за његово поријекло. Пише Глоговица, Славонија, слава Ђурђевдан.

Мало необичан хаплотип без блиских подударања, али је интересантно да му је први на списку подударања Маринковић који припада карпатско-далматинском роду и који такође слави Ђурђевдан, а ту је још и Демоња, таскође Ђурђевдан и Шкарица.

Ако бих га сврставао, ја бих га сврстао у карпатско-далматински род јер тамо по маркерима највише спада. Најсигурније би му било тестирати познате СНП-ове за ову групу.

[Жељко Јарић]

Ово је Јарић са посљедњег тестирања којег сам требао данас објавити. Међутим ја имам неке друге податке за његово поријекло. Пише Глоговица, Славонија, слава Ђурђевдан.

Тестирани је рођен у Немачкој где су му родитељи дошли из Славоније. Међутим, ђед му је рођен у Никшићу одакле су старином.

[vojinenad]

Тестирани је рођен у Немачкој где су му родитељи дошли из Славоније. Међутим, ђед му је рођен у Никшићу одакле су старином.

Јел може још мало ближе објашњење шта онда значи Никшић, Пивска планина, Херцеговина? Јел деда уствари рођен у Пиви, а оно Херцеговина због тога што је та област некада припадала Херцеговини?

[Жељко Јарић]

Ово је Јарић са посљедњег тестирања којег сам требао данас објавити. Међутим ја имам неке друге податке за његово поријекло. Пише Глоговица, Славонија, слава Ђурђевдан.

И да, у праву си, слава је Ђурђевдан а имају две преславе, Св. Василија и Св. Николу. Извињавам се на грешци.

[Жељко Јарић]

Јел може још мало ближе објашњење шта онда значи Никшић, Пивска планина, Херцеговина? Јел деда уствари рођен у Пиви, а оно Херцеговина због тога што је та област некада припадала Херцеговини?

У то стварно нисам сигуран, само сам посредник, најбоље би било да замолим тестираног да се прикључи форуму и разјасни.