Поздрав свима!
Оћемо ли мало да прокоментаришемо досадашње исходе?
R1b источни исход НАГУЛИЋА из Сталаћа за мене није изненађење. Наиме, први R1b исход који се појавио на интернету припада неком ТРОЈАНОВИЋУ из Лучине поред Сталаћа. Нисам успео да нађем његов хаплотип на интернету, али сам био сигуран да је источни. Зашто?
Па та села око Сталаћа припадала су срезу односно кнежини Ражањ у Крушевачком санџаку, који је примао миграције сличне као источни део Смедеревског санџака. У последњих пар векова под Османским царством миграције на то подручје, пре свега на његов моравски део, текле су отприлике са подручја од Зете, преко Мораче, Штавице и Ибарског Колашина, преко Лаба, до Топлице, Расине и Шиљеговачке Реке. На поменутим подручјима, како видимо из ЦГ збирке 404 исхода, и после исхода ТОМИЋА из Жупе, забележен је само источни R1b.
- Е сада, мало је изненађујуће и треба објаснити откуд та два исхода R1b код две породице са презименима која могу да указују на влашко порекло (Тројан од румунског Трајан и Нагул од румунског Њагул). Једна могућност је да су неке влашке породице у турско доба насељаване и у Крушевачки санџак (као и у источни део Смедеревског и северни део Видинског санџака).
- С друге стране, извесни Славољуб Гацовић је докторирао тврдећи да су Власи-Румуни заправо пореклом од средњевековних Влаха забележених у српским манастирским повељама на широком простору Старе Србије, од Метохије и Косова до Врања. Такав докторат је прихваћен, мада мислим да се нико озбиљно није замислио над тим тезама.
Ја у такав сценарио не верујем. Мислим да у Старој Србији нису живели Власи-Румуни, са очуваним румунским језиком, у неком знатном броју. Да је велики и бројан румунски народ настао од српских средњевековних Влаха такође ми делује нестварно.
Међутим, могуће је да су у средњевековној Србији асимиловане веће групе староседелаца које су говориле балканским латинитетом (од кога је настао румунски језик) или протоалбанским језиком. Таква асимилација била је брза, скоро тренутна, иако њене трагове можемо да препознамо у поменутим повељама по раздвајању категорија Србаља и Влаха, и по неким личним именима.
Значи, да се разумемо, презимена и имена потичу из новијих периода, и не верујем да су породице као што су Нагулић и Тројановић могле да добију презиме по претку који је пореклом из Старе Србије али је само имао влашко име. Ипак, то је једна реална могућност.
Много је вероватније да су имали влашког претка пореклом из данашње Румуније, који је у познатим досељавањима Влаха у Србију од 18. века дошао у Поморавље. Игром случаја њихов предак такође потиче од балканских староседелаца, па је зато хаплотип близак албанским.
