Јошановић из Орлана код Подујева, слави Аранђеловдан. Припада хаплогрупи I2a Динарик Сјевер и то роду Љешњана-Војинића. Са Радовановићем са којим дијели и исту славу поклапа се у потпуности на 19 упоредивих маркера. И географски су из истог краја, па претпостављам да се ради о сродним породицама. Можда ће Војинена рећи нешто више.
13 24 16 11 15 16 12 13 11 30 17 15 20 10 15 18 19 10 29 12 13 23 11
Очекивани резултат за Јошановића који је показао да је народно предање које је забележено на Лијешњу у Ровцима али и предање које је забележено у Доњој и Горњој Морачи заиста тачно, што је претходно показало своју исправност по питању породице Ћетковић из морачког села Рашко.
Јошановићи воде порекло од Јошана Јанкова, сина Јанка Стаматова Љешњанина, од кога воде порекло не само Јанковићи и Јошановићи већ и Букилићи и Матовићи. Његови синови су се звали Бошко, Милић, Јошан, Ђока и Букилица.
Јошанов син Радован Јошанов Јанковић био је љешански кнез и сматран је за једног од најбољих јунака у племену и околини. Због крвне заваде са Радовићима из Доње Мораче напустио је Лијешње и преселио у село Милошевићи у Дробњаку. Учествовао је у убиству Смајил-аге Ченгића. Због тога је пар година након тога страдао у двобоју са чувеним никшићким јунаком Ахметом Бауком, који га је посекао уз помоћ двојице помагача у моменту када је све изгледало да ће Радован у овом двобоју победити. Постоји верзија о томе да је Баук у једном моменту кренуо да бежи, да ли из страха да не изгуби главу или смишљено да би га намамио, и у том моменту запуцале су пушке његових помагача и убиле Радована. Његова глава завршила је на бедемима града Никшића.
Јошановићи из Орлана на Косову и Метохији су од Радовановог брата Тиодора, односно од његових праунука Влајка, Милосава и Радисава, синова Боришиних. Јошановићи су били насељени У Штитарици код Мојковца где су се претходно били населили са ровачког Лијешња. Влајко је због убиства Јашара Мекина, осуђен од књаза Николе на затворску казну коју је издржавао на острву Грможур на Скадарском језеру, одакле је успео да побегне, и преко Албаније пређе на Космет. Након тога његов брат Радисав одсељава такође на Космет код брата Влајка, а иза тога и Милосављеви синови због убиства неког ''турчина'' Ћатовића такође долазе код стричева.
Занимљива је и прича о Јанковом најмлађем сину Букилици, а брату Јошановом, који је од друге жене која је била родом из Љешанске нахије од братства Букилица које је некада тамо живело а касније се преселило у Боку. Када је Јанко погинуо од никшићких Турака његова друга жена са којом се тек био оженио вратила се у свој род где се родио мали Букилица као посмрче. Када је одрастао мајка га је повела на Лијешње код своје старије браће по оцу, који су га лепо прихватили и дали му део очевине. Од њега се развило братство Букилићи. Букилица му је вероватно био надимак који је добио на Лијешњу од рођака и околине, пошто је одрастао у ујчевини, а како му је било право име данас се не зна поуздано.
Породица Радовановић из села Мркоње у Горњој Јабланици је пореклом са Лијешња од братства Јоковић. Према подацима које налазимо код Милете Јанковића у ''Хроника села Лијешња, Радован Јоков од кога су Радовановићи, и Јошан Јанков од кога су Јошановићи, били су браћа од рођених стричева. Живели су у другој половини 19. века. Вредности на маркерима мог и Јошановићевог резултата ДНК анализе то и потврђују. Такође је потврђено и предање о томе да се грана љешанских братстава која је настањена у доњоморачком селу Рашко одвојила од главног стабла пре отприлике 500-600 год. што потврђују и резултати ДНК мог и Ћетковићевог теста где се разликујемо на 4 од 37 маркера.
