Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)

[Alvir]

Поштовани,

Молим да проверите поклапања тестираног Миљковића са тестираним Поповићем из места Загоре (Грбаљ) Котор- Зета, редни број #106000 који је  иста хаплогрупа I2 .

На сајту Порекла у делу о презименима за презиме Милковић-Миљковић на  линку https://www.poreklo.rs/2012/02/24/poreklo-prezimena-milkovic/ сарадник портала Милан Милковић пише:

"Из села Загора (Грбаљ) неки Милко Поповић се преселио у Северну Далмацију у Промину, одакле су се касније раселили по Цетинској крајини (Врлика, Маовице, Кољани, Цивљани…) Само у селу Кољане и у селу Прово код Ливна сачували су православље и славе Светог Василија Великог."

Тестирани Поповић је на свом сајту https://www.grbalj.org/popovici-zagora/  написао да су Поповићи некада славили Светог Василија Великог, а касније због практичних разлога почели да славе Илиндан, остављајући Васиљевдан као преславу.

[НиколаВук]

Поштовани,

Молим да проверите поклапања тестираног Миљковића са тестираним Поповићем из места Загоре (Грбаљ) Котор- Зета, редни број #106000 који је  иста хаплогрупа I2 .

На сајту Порекла у делу о презименима за презиме Милковић-Миљковић на  линку https://www.poreklo.rs/2012/02/24/poreklo-prezimena-milkovic/ сарадник портала Милан Милковић пише:

"Из села Загора (Грбаљ) неки Милко Поповић се преселио у Северну Далмацију у Промину, одакле су се касније раселили по Цетинској крајини (Врлика, Маовице, Кољани, Цивљани…) Само у селу Кољане и у селу Прово код Ливна сачували су православље и славе Светог Василија Великог."

Тестирани Поповић је на свом сајту https://www.grbalj.org/popovici-zagora/  написао да су Поповићи некада славили Светог Василија Великог, а касније због практичних разлога почели да славе Илиндан, остављајући Васиљевдан као преславу.

Највероватније нису исти род, имају превише разлика на упоредивим маркерима.

[Alvir]

Поштовани,

Хвала на одговору! Решили смо и ову дилему о пореклу Миљковића из Кољана.

Поздрав!

[Зрно]

Поштовани,

Молим да проверите поклапања тестираног Миљковића са тестираним Поповићем из места Загоре (Грбаљ) Котор- Зета, редни број #106000 који је  иста хаплогрупа I2 .

На сајту Порекла у делу о презименима за презиме Милковић-Миљковић на  линку https://www.poreklo.rs/2012/02/24/poreklo-prezimena-milkovic/ сарадник портала Милан Милковић пише:

"Из села Загора (Грбаљ) неки Милко Поповић се преселио у Северну Далмацију у Промину, одакле су се касније раселили по Цетинској крајини (Врлика, Маовице, Кољани, Цивљани…) Само у селу Кољане и у селу Прово код Ливна сачували су православље и славе Светог Василија Великог."

Тестирани Поповић је на свом сајту https://www.grbalj.org/popovici-zagora/  написао да су Поповићи некада славили Светог Василија Великог, а касније због практичних разлога почели да славе Илиндан, остављајући Васиљевдан као преславу.

Фасцинатна прича о том Милку Поповићу који је из Грбља, прецизније села Загора, преселио у Промину, али не зна се када. Или ово - Krajem 14. veka u Zadru su sinovi mesara Milka (Novak i Petar) su poneli prezime Milković. Slavili su slavu Svetog Jovana Bogoslova. Ta loza Milkovića je pokatoličena u 15. veku.

Ај само да видимо доказе за то, неки документ, па да му дамо златну медаљу из генеалогије, посебно због ових Миљковића из Задра за које зна да су славили Јовањдан у 14. веку и да су покатоличени у 15.

[Cvitkovac]

Марјановић, Никољдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494*

Од модалног хаплотипа се разликује на повишеној вредности маркера DYS570=20. Једну разлику маркера има са Миљковићем (Васиљевдан) и Гарићем (Никољдан) из Кољана, а са њима дели и повишену вредност на маркеру DYS570, па нема дилеме да су ближе повезани. Овој групи породица врло вероватно припадају и Бокуни (Никољдан) и Катићи (Никољдан) из Кољана.

Тестирани је оставио предање о досељавању у Кољане почетком 18. века.

Око 1720. године Јадрија Марјановић из Кољана се одселио у Ливно. А 1729. године породици Марјановић додељена је потврда и инвеститура за земљу у Кољанима. Извор: Срби у Цетинској крајини стр. 290 (Божидар Симић, Филип Шкијан)

Препорука за даље тестирање је дубински тест, да би се профилисала нова грана низводно од FT182494.

53. Миљковић, Св. Василије Велики, Кољане/Врлика, I2-Y3120

Тестирани наводи да су по предању дошли из Црне Горе. Надимак његовог огранка је Миљковићи Павлиновићи.

О Милковићима или Миљковићима из Кољана у литератури се наводе следећи подаци (Б. Симић, Ф. Шкиљан: "Срби у Цетинској крајини"):
У хаплотипу тестираног уочавају се карактеристичне вредности DYS458=19 и DYS449=30 и донекле ређа DYS19=17. У бази СДНКП нема резултата за које би се могло тврдити да указују на сродност Миљковића са неким од тестираних. Један који се донекле издваја је хаплотип тестираног Вученовића из FTDNA базе из рода крајишких Пантелијевштака, који припадају млађој грани I2-Y188845. Ова два хаплотипа имају подударање 18/20, а деле ретке вредности DYS458=19 и DYS449=30. Чини се ипак да је Вученовићев хаплотип измутирао у односу на модални хаплотип крајишких Пантелијевштака у смеру да показује сличност са резултатом Миљковића, али да она нема стварни филогенетички значај. У сваком случају би било неопходно урадити дубљи генетички тест да би се дошло до неког поузданијег закључка.

Да додам јер имамо два мушка рода под истим презименом:


N2 Миљковић је тестиран у склопу Новогодишње ДНК недеље. Он је онда тестирао и овог другог Миљковића који је испао I2a.

Иначе ови N2 из Кољана су нека још непозната српска N2 грана. Имају потенцијалне ближе рођаке у западној Србији.

[Alvir]

Поштовани господине Цвитковац,

Има више фамилија  Миљковића у Кољанима. Према Симићу и Шкиљану у књизи  "Срби у Цетинској крајини" помињу се само Верачије- по народном Вераџићи,
Алфири- народно Алвири и Зелко- народно Зељци. Постоје још две фамилије које се не помињу у књизи то су Павлиновићи и Бечићи.
Тестирани I2 je Павлиновић, а тестирани N2 сам ја, односно Алвир!
Да бисмо утврдили који су преовладајући морамо тестирати још једну фамилију Миљковића.
Пошто су фамилије расељене прво колонизацијом после Другог рата, па потапањем Цетинског поља 1958 и после Олује, тешко је наћи мушке потомке ових фамилија.
Нас Алвира има највише, али ћу покушати да тестирам једног Зељка за дане наступајућих празника који је у Платичеву у Срему.

Иначе наша  N2  грана из Кољана, којој још у Кољанима припадају и Гарићи, Катићи, Бокуни и Марјановићи би требало даје из рода Бањана и Пивљана из Старе Херцеговине!
Требало би истражити како су доспели у Далмацију и у које време. Помињу се и у 17. и 18. веку на тим просторима.

Срдачан поздрав,

Алвир

[Cvitkovac]

Poštovani Alvire,

 u neposrednoj blizini Miljkovića su živeli Vučenovići. Vućenovići slave svetog Vasilija isto kao neki Miljkovići. Miljkovići smatraju da su Vučenovići došljaci. Miljkovići su imali ispasišta (zemlju u planini) na Dinari iznad Bračevog doca. Za Vučenoviće moj izvor ne zna da li su imali.

Vučenovića ima dosta u Batajnici.Zeljci žive u Mariboru, Splitu,CG Piperi, u Sinju,  Kačarevu,Indjiji...

[Alvir]

Поштовани Цвитковче,

Вученовићи су живели на врху истог засеока у Горњим Кољанима где и сви Миљковићи и цео засеок је славио Васиљевдан као и сви Миљковићи у Кољанима.
Како и између нас Миљковића има великих разлика, што се и види из добијених резултата тестова, највероватније да су Вученовићи касније дошли и прихватили исту славу.
Изгледа да су у Кољане дошли из Подосоја, јер Симић и Шкиљан у књизи  "Срби у Цетинској крајини" о Вученовићима пишу:

"Vučenović (Vučen, Vučinović, Vučenac)

Slave Svetog Vasilija. U popisu stanovništva ispod tvrđave u Vrlici,
1. 7.1692. godine, pod zapovjedništvom harambaše Nicoloa Biocouicha bio je
Gio. Vusenich s četirima članovima porodice i s 5 campa dobivene zemlje.
 Naselili su se po sredini Podosoja i u Koljanima. U Podosoju su im
1788. godine kuće bile uz Terziće (Tersiche). 1810. godine Vučeni su velik
rod koji ima 4 porodice s 46 članova (Gligorije 10 članova, Ilija 14 članova,
Trivun 11 članova i Todor 11 članova). 1846. godine u Podosoju nemaju
stojnih kuća, a u Koljanima vlasnici su Vuccinovich Stefan, Luca, Giovan,
Saverio, Michele, Giorgio i Teodoro. Vučenovići žive i u Ramljanima i
slave Svetog Nikolu. Nema dokazane povezanosti između ovih porodica."

Алвири имају куће у Горњим Кољанима које су најближе главном путу Врлика-Бителић, па затим следе куће Зељака, Павлиновића и Бечића који су најближи кућама Вученовића.
Вераџићи су у посебном засеоку ближе Перковићима према Врлици.
По мом скромном мишљењу Алвири су дошли први пошто су најближе главном путу, али не мора бити тачно.

Поздрав,

Алвир

[Uzi]

Иначе ови N2 из Кољана су нека још непозната српска N2 грана. Имају потенцијалне ближе рођаке у западној Србији.

Недавно је Гарић тестирао DYS650 и потврђена му је вредност 21. Од N2 са славом Никољдан, негативних на грану FGC28435, ту вредност има и Печујлија из Кнежевих Винограда па постоји могућност да припадају истој подграни низводно од FT182494.

[Petar90]

Поздрав свима!

Презивам се Јаковљевић, али од оних Јаковљевића који су пореклом са Ливањског Поља, а даљим из Цетине, што је околина Врлике - Цетинска Крајина.

Одрадио сам комплетни "health and ancestry" ДНК тест преко "23 and me" сервиса и резултат хаплогрупе по оцу је: I-S17250.

Дакле, Јаковљевићи (ако није било уплива комшија ) из те области су I-S17250.




https://i.ibb.co/HTnCyYZ/1.jpg
https://ibb.co/SnscY43
https://ibb.co/S0cGM0S
https://ibb.co/1G0jj4x
https://ibb.co/yFy8kn7
https://ibb.co/0hLfvCW
https://ibb.co/prt9k9Q
https://ibb.co/NjKBqVZ

[Petar90]

Само да додам - славимо Светог Јована Крститеља; У online формату имам породично стабло, па кога од Јаковљевића занима, може ме контактирати да проследим линк.

[НиколаВук]

54. Миланковић, Лазарева Субота, Баљци, Дрниш

Припада хаплогрупи I2-PH908>PH3310>A20333>FT18830, роду који слави Лазареву Суботу и углавном је присутан на подручју Далмације, од којих је велики тест генома (Big Y код компаније FTDNA) до сада урадио само Кубат из Жегра код Обровца. Једини у оквиру рода поседује модалну вредност 13 на маркеру DYS439 (остали ту имају снижену вредност 12), али дели снижену немодалну вредност 29 на маркеру DYS449 са Кубатом, која би могла бити карактеристична за овај род. Са већином тестираних из рода се разликује на 1-3 маркера, од којих вреди споменути Јошића који је такође из Баљака и такође слави Лазареву Суботу (2 маркера разлике, на DYS439 и DYS570). 

Тестирани је оставио податак да је његова породица имала родовски надимак Лукачи. У чланку о пореклу становништва Баљака са портала "Порекла" је написано да је у попису из 1948. пописан 131 Миланковић (убедљиво најбројнији род у селу) и да су били присутни у селу у 18. веку.

https://www.poreklo.rs/2016/10/02/poreklo-prezimena-selo-baljci-ruzic-dalmacija/

[Зрно]

https://www.poreklo.rs/2024/01/02/baljci-prezimena-drniske-krajine-slobodan-zrnic-2023/
Ово је новији и детаљнији чланак.

1711.Јован Миланковић пок. Новака на катастру Баљака. 1684. Лазо Миланковић са људима склоњеним у Шибеник са турске територије у унутрашњости Далмације. Не пише да је био из Баљака, али то је то.

Очигледно је и осталих неколико презимена који славе Лазареву суботу, исти род.

[Црна Гуја]

15. Бодрожић, Стевањдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи R1b-Z2103 ("источна R1b"), тачније низводној грани Y19434 која је екстремно ретка код Срба, а уз Бодрожића, једини наш припадник ове гране је и необјављени из Херцеговине (разлика на 2 маркера од 23), сличног презимена, па се дефинитивно може рећи да је извориште миграција овог рода у Херцеговини. Нема потребе да се тестира други Бодрожић из Кољана, пошто је овај засигурно онај прави и било би врло занимљиво дубинско тестирање у иностранству. Грана Y19434 је установљена код неких Албанаца, Бугара и Румуна, а доста их има на истоку Европе.

https://www.yfull.com/tree/R-Y19434/

У Кољане су Бодрожићи могуће стигли преко Свиба код Имотског где су покатоличени у 18. веку (Српско-далматински магазин из 1861. године) и у том селу је презиме најбројније. Под командом Николе Биоковића 1692. на подручју Врлике био је Никола "Бодришић" са 9 чланова породице, а 1720. је Петар "Бодирошко" у Кољанима са 25 чланова породице имао земљу и млин (Срби у Цетинској крајини, Симић, Шкиљан). У Кољанима је 1810. било 7 породица Бодрожића (44 члана), а одатле су у 19. веку населили Биочић и Житнић код Дрниша.

Бодироге, Бодрожић и Станчић су пребачени у грану R1b-Y13200>Y13202>Y13204>BY15590. На 23&Me постоји резултат Бодироже из Санског Моста који је R1b-P297, што имплицира да је негативан на низводну грану M269, односно да припада њој паралелној грани Y13200. Сва четворица горе поменутих деле вредност DYS448=20, а на основу Станчићевог резултата на 25 маркера највероватније и вредност DYS460=11, обе карактеристичне за грану BY15590. У случају ове гране посебно је интересантан маркер DYS390. Наиме, на нивоу Y13200 дошло је до вишестепене мутације на овом маркеру 24>19, и вредност DYS390=19 је карактеристична за скоро све гране испод Y13200. Изузетак је грана BY15590, код које се догодила повратна мутација 19>24, па тако она на маркеру DYS390 поседује модалну вредност коју је имала и родитељска грана P297, и сестринска грана M269. Ово је и довело до тога да аутоматски претпоставимо да Бодироге и екипа припадају грани M269, којој припада 99% свих европских носилаца хаплогрупе R1b, иако се хаплотип није могао добро уклопити ни у једну од постојећих грана испод M269. Грана BY15590 је иначе јако ретка, али распрострањена широм Европе (Велика Британија, Француска, Шпанија, Италија, Немачка, Чешка, Скандинавија), а занимљиво је да је недавно пронађена и у два древна узорка: I10948 из Химере (Сицилија, 780-400 п.н.е.), аутосомално практично идентичан микенским узорцима касног бронзаног доба; и R2206 из Словачке (300-600 н.е.), аутосомално најсличнији илирским узорцима из Хрватске. Иначе, на 23&Me постоје још двојица тестираних Срба који су "само" P297, па би потенцијално такође могли припадати овој грани. У питању су Милекић из Мокре Горе код Ужица и Трумбуловић из Субјела код Косјерића (даљим пореклом такође из Мокре Горе), обојица славе Јовањдан.

После више од годину дана чекања коначно је из Дантеа стигао дубински резултат Бодрожића, и као што сам претпоставио припада грани R1b-Y13200>Y13202>Y13204>BY15590, односно још млађој подграни BY15590>Y204087>BY100846>FT214880>Y296356>Y225901. У оквиру ове гране Бодрожић има 7 позитивних и 14 негативних SNP-ова, што значи да ће његов резултат поцепати ниво Y225901 када буде завршена обрада на YFull-u. Испод ове гране тренутно постоји 5 дубинских резултата (4 BigY и 1 Nebula WGS), и сва петорица су даљим пореклом из Британије. Најскорији заједнички предак ове петорице живео је око 600. године п.н.е., а раздвајање њихове линије од линије којој припада Бодрожић догодило се негде око 1800. године п.н.е., дакле на прелазу из раног у средње бронзано доба.

[Зрно]

Овај резултат Бодрожића је дефинитвно један од најзанимљивијих и најмистериознијих код нас. Осим Бодрожића/Бодирожа/Бодирога, ту су још Трумбуловић и Милекић из западне Србије и најновији се појавио Прекајски из Бачке, који слави Јовањдан као претходна двојица. Дакле, хиљадама година уназад немају никог блиског (за сада), па се тек онда повезују са неким Британцима.

[Ojler]

57. Милковић, Василијевдан, Кољане/Врлика, I2-Y3120

Тестирани наводи да су по предању дошли у Кољане почетком 18. века. Надимак његовог огранка је Милковићи-Зељаци.

О Милковићима или Миљковићима из Кољана у литератури се наводе следећи подаци (Б. Симић, Ф. Шкиљан: "Срби у Цетинској крајини"):

Slave Svetog Vasilija. Naselili su se u Gornjim Koljanima na dvjema lokacijama, na području Košutica i sjeverno od starog manastira Dragović. U popisu stanovništva ispod tvrđave u Vrlici 1. 7. 1692. godine pod zapovjedništvom se harambaše Nicoloa Biocouicha navodi čauš Cvieto Milković (Chiaus Cfieto Milcouich) s 5 članova porodice i 4,5 campa dodijeljene zemlje. Luca Milcouich s porodicom dobio je 1694. godine potvrdu na zemlje u Otišiću. U turskom popisu Prhova iz 1701. godine kao stari, prijeratni posjednik zemlje u selu navodi se knez Milko koji je i dalje na svom imanju, a kao podanici sultanovi koji imaju kuće u ovom selu navode se knez Božo, sin Milkov, i Damijan, sin Milkov. Godine 1710. u popisu porodica naseljenih na području Maovica navodi se nekoliko porodica Milković. Pod red. br. 15. Marco Milcouich qm Zuane (7 članova porodice), pod red. br. 16. Marco Milcouich qm Tadia (6 članova porodice) i pod red. br. 20. Michiel Milcouich detto Cerni Mio (2 člana porodice). 1810. godine Milkovići žive u sedam porodica s 46 članova (Pilip 8 članova, Јоvan 6 članova, Lazo 4 člana, Paval 6 članova, Božo 5 članova, Božo (drugi) 7 članova i Petar 10 članova) Teofil Milković, kaluđer dragovićki, bio je 1810. godine paroh Vrlike. Godine 1813. Petar Milcovich član je tutorstva Parohije Dragović Godine 1819. Glisu Milcovicha ubili su i opljačkali nepoznati počinitelji. Godine 1846. šesnaestorica Milkovića vlasnici su deset stojnih kuća u Koljanima (Giovanni qm Basilio, Giorgio, Basilio, Stefano, Teodoro, Giorgio, Cristoforo, Nicolo, Michele, Natale, Giovanni, Todoro, Nicolo, Marco, Elia i Natale).1309 U sljedećem popisu kuća, onom iz 1878., dvadesettrojica Milkovića vlasnici su kuća u selu. Dio porodice koji je odselio u Provo (Livanjsko polje) imao je saznanja o svojem crnogorskom porijeklu i tokovima seobe od Promine preko Vrlike do Prova.
...
Od Milkovića su u 18. i 19. stoljeću nastala tri prezimena: Veradžia, Milković (Alfir) i Milković (Zelko). Prezime Verač(dž)ia najduže se zadržalo. Većinom se upotrebljavalo samostalno, potkraj 19. сtoljeća upotrebljavalo se u dvojnom obliku Milković (Veradžia) a potom je nestalo. Veračia Lazo imao je 1810. godine porodicu od 15 članova. Oblik Alfir upotrebljavao se samo u matičnim knjigama, dok Zelko Todora pok. Petra nalazimo 1878. godine kao vlasnika kuće u Koljanima. Milkovići iz ovog roda živjeli su i u Bravčevu Docu.

Раније смо имали једног тестираног Миљковића из Кољана који је по наводима из литературе припадник истог рода, што је сада потврдио и генетички тест. Иако резултати Милковића и Миљковића имају четири разлике на 25 упоредивих вредности, чини се да је хаплотип Милковића измутирао ка више карактеристичним вредностима које су највероватније особина његовог огранка рода или се ради о његовим приватним мутацијама. У хаплотипу се као карактеристичне вредности уочавају DYS390=25, DYS458=18, DYS449=30 и DYS576=20. Ако се направи поређење са карактеристичним вредностима раније тестираног Миљковића, као заједничке посебности уочавају се вредности DYS449=30 и повишенe вредност маркера DYS458>=18 и DYS576>=19, које се за сада могу сматрати карактеристикама овог рода. Са овим карактеристикама раније помињана сличност Миљковића са хаплотипом Вученовића  из рода крајишких Пантелијевштака се чини мање вероватном. Све три поменуте карактеристике у бази СДНКП поседује још и хаплотип Ђуричића (Ђурђевдан, Влашковци/Козарска Дубица), који са хаплотиповима Милковића и Миљковића има подударање 19/23.

[Alvir]

Изгледа да смо овим тестом решили део недоумица о пореклу већине Милковића-Миљковића из Кољана.
Тестирани Милковић је из фамилије Зељака која се поред фамилија Алвира и Вераџића једини помињу код Симића и Шкиљана.
Претходно тестирани Миљковић који се подудара са Зељком је из фамилије Павлиновића коју су, по резултатима тестова, исти род као и Зељци и они чине већину фамилија Милковић-Миљковић из Кољана.
Моји Алвири су генетски ближи Гарићима, Бокунима, Марјановићима и Катићима чији је припадник  тестиран када и поменути Зељак па очекујем потврду групе Н за њега.
 
Једино остају нетестирани Вераџићи-Миљковићи да бисмо употпунили слагалицу!

[ВелиборЛазић13]

55. Катић, Никољдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494*, као и раније тестирани Марјановић из истог мјеста, са којим има потпуно подударање. У коментару резултата Марјановића Uzi наводи сљедеће:

"Марјановић, Никољдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494*

Од модалног хаплотипа се разликује на повишеној вредности маркера DYS570=20. Једну разлику маркера има са Миљковићем (Васиљевдан) и Гарићем (Никољдан) из Кољана, а са њима дели и повишену вредност на маркеру DYS570, па нема дилеме да су ближе повезани. Овој групи породица врло вероватно припадају и Бокуни (Никољдан) и Катићи (Никољдан) из Кољана.

Тестирани је оставио предање о досељавању у Кољане почетком 18. века.

Око 1720. године Јадрија Марјановић из Кољана се одселио у Ливно. А 1729. године породици Марјановић додељена је потврда и инвеститура за земљу у Кољанима. Извор: Срби у Цетинској крајини стр. 290 (Божидар Симић, Филип Шкијан)

Препорука за даље тестирање је дубински тест, да би се профилисала нова грана низводно од FT182494."

Коментар у погледу хаплотипа и подударања са резултатима других тестираних у поптуности је примјењив и на Катића. Може се поменути и то да је Гарић из истог мјеста потврђено негативан на FGC28435, па је за очекивати да се исто односи и на Катића.

На жалост, тестирани Катић није оставио податке о предању о ранијем пореклу, али се Катићи у том крају први пут помињу 1710. године, па се може рећи да се то поклапа са предањима других тестираних припадника N2 из истог мјеста о досељењу крајем 17. или почетком 18. вијека.

[Ojler]

55. Катић, Никољдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494*, као и раније тестирани Марјановић из истог мјеста, са којим има потпуно подударање. У коментару резултата Марјановића Uzi наводи сљедеће:

"Марјановић, Никољдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494*

Од модалног хаплотипа се разликује на повишеној вредности маркера DYS570=20. Једну разлику маркера има са Миљковићем (Васиљевдан) и Гарићем (Никољдан) из Кољана, а са њима дели и повишену вредност на маркеру DYS570, па нема дилеме да су ближе повезани. Овој групи породица врло вероватно припадају и Бокуни (Никољдан) и Катићи (Никољдан) из Кољана.

Тестирани је оставио предање о досељавању у Кољане почетком 18. века.

Око 1720. године Јадрија Марјановић из Кољана се одселио у Ливно. А 1729. године породици Марјановић додељена је потврда и инвеститура за земљу у Кољанима. Извор: Срби у Цетинској крајини стр. 290 (Божидар Симић, Филип Шкијан)

Препорука за даље тестирање је дубински тест, да би се профилисала нова грана низводно од FT182494."

Коментар у погледу хаплотипа и подударања са резултатима других тестираних у поптуности је примјењив и на Катића. Може се поменути и то да је Гарић из истог мјеста потврђено негативан на FGC28435, па је за очекивати да се исто односи и на Катића.

На жалост, тестирани Катић није оставио податке о предању о ранијем пореклу, али се Катићи у том крају први пут помињу 1710. године, па се може рећи да се то поклапа са предањима других тестираних припадника N2 из истог мјеста о досељењу крајем 17. или почетком 18. вијека.

Ево мало података о Катићима из архивских извора:

Katić
Slave Svetog Nikolu. Naselili su se u Donje Koljane i Bravčev Dolac. U Koljanima su im kuće bile između Crnogoraca i Tutuša. 1710. godine u banderiji harambaše Vučema Vukovljanina za selo se Civljani navodi i Ostoia Cattich q Milin s 14 duša i najvećim stočnim fondom u banderiji. 1720. braća Achim i Jovan Catich s porodicom od 20 članova posjedovali su od ranije 65 campa zemlje u Koljanima, kao i mlin u Garjaku, što im je potvrdio svojom investiturom providur A. Mocenigo. Godine 1810. Katići su uz Kaliniće najbrojniji rod u Koljanima. U devet porodica žive 52 člana ovog roda (Marko 4 člana, Nikola 6 članova, Sava 13 članova, Јоvan 8 članova, Mirko 6 članova, Todor 6 članova, Ilija 5 članova i Aćim 4 ćlana). Početkom 19. stoljeća rod Katića toliko se razvio da su se počeli ženiti između sebe, pa su se tako 1821. godine vjenčali Saverio Catich de Marco i Maria Catich de Niccolo, oboje iz Koljana. Krajem 18. stoljeća dio ovog roda pod prezimenom Jandrić preselio se u Ćoslije, a potom, početkom 19. stoljeća, u Glavice (Glamočko polje). I na Glamočkom polju slave Svetog Nikolu, kao prednici u Koljanima. 1846. godine Giorgio, Pietro, Stefano, Saverio, Simeone, Nicolo, Natale, Michele, Spiridone i Giovanni vlasnici su i suvlasnici 17 stojnih kuća u KO Koljane. Godine 1870 uhapšen je hajduk Katić iz Koljana, koji je bio na čelu družine koja je pljačkala po vrličkom području. Dana 11. 10. 1873. godine Dmitar, Pietro i Michele Katić iz Koljana zadužili su se kod “Fra Illarione Torbizza qm Jovan da Dragovich" za 545 fiorina na rok od 4 godine uz godišnju kamatu od 6%. Katići su pod hipoteku stavili 11 čestica zemlje zvane “Giašenuše", ukupne površine 14 campa. Godine 1878. dvadesetpetero Katića vlasnika je kuća u Koljanima. (...) Od Katića su nastala prezimena Čikiš i Žižić.

Katić (Čikiš) — prezime prisutno u matičnim knjigama parohije Dragović u 19. se stoljeću pojavljuje samostalno (Čikiš) i u dvojnom obliku Katić (Čikiš). Tako je 1846. godine kao vlasnik kuće br. 175 u Koljanima naveden Natale Catich qm Nicolo detto Cikis, a 1878. је kao vlasnik kuće upisan Čikiš Mijo. Katić Božo (Čikiš) nastanio se u Vrlici, gdje je 1878. godine vlasnik kuće br. 38.

Katić (Žižić) — prezime se pojavljuje krajem 18. i početkom 19. stoljeća. Žižić Đuro 1810. godine ima četveročlanu porodicu u Koljanima. Prezime se često koristilo u dvojnom obliku Katić (Žižić).

[НиколаВук]

Од Катића из Кољана је пореклом и глумица Стана Катић:

https://kristinastrugarevic97.wordpress.com/2014/06/06/42/
https://vrlika.hr/stana-katic-u-vrlici/
https://www.kurir.rs/zabava/pop-kultura/3526495/preminuo-otac-slavne-holivudske-glumice-stana-katic-ocevo-telo-ispratila-iz-amerike-na-sahranu-u-indjiju