Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)

[Црна Гуја]

45. Денић, Никољдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270. Хаплотип му је готово идентичан модалном, тако да има велики број прилично блиских поклапања. Издвојићу потпуна поклапања на 23 маркера са Павковићем из Осредаца код Грачаца (Св. Василије Велики) и Видићем из Горњих Палачковаца код Прњавора (Стевањдан), док се на 1 од 23 маркера разликује од Кашића и Сировице из Житнића код Дрниша (Јовањдан). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

[Ojler]

47. Винчић, Ђурђевдан, Лактац/Хрваце, припада хаплогрупи I2-Y3120>Z17855, роду Караџића

Резултат тестираног поседује изразито карактеристичне маркере DYS393=12 и DYS481=27, који су одлика хаплотипа рода дробњачких Караџића, у табели СДНКП означеног као род Г. Караџићи су иначе једно од најбројнијих братстава из Дробњака, а уједно и најпознатије усељеничко  братство из овог племена. По предању доселилису се у Дробњак око 1640. године са подручја Васојевића, где су раније стигли са простора Македоније. На ужем подручју Дробњака Караџићи насељавају Петњицу, Горњу Буковицу и Ковчицу (заселак Пашине Воде), а живе и у Малинском у Ускоцима и Палежу на Језерима. Славе Аранђеловдан, а прислужују Ђурђевдан. Као и Винчићи, одређене породице које припадају овом генетичком роду такође славе Ђурђевдан, попут Кондића из Тршића код Лознице.

За Винчиће из Лактца се зна да су “porodica čiji su prvi predstavnici u ovom području nosili titulu kneza (conte). Drasco Vincich dobio je 1719. godine zemlje na području Cressevno. Prvi na katastarskom popisu banderije harambaše Francesca Beccala bio je 20. 9. 1725. godine Co. Drasco Vincich (knez Draško Vinčić) s porodicom od 9 članova. Dobio je 28 campa zemlje na području brda Košutice, Laktaca I Kreševa, i to 18 za članove obitelji, a 10 na titulu koju je imao. Na području Kreševa zemlje su mu graničile s Mihajlom Bogavčevićem i kaluđerskim posjedima. Sredinom 18. stoljeća providur F. Grimani dodijelio je Radi Vincichu titulu kneza (conte). U Laktacu su 1810. godine četiri porodice Vinčić s 21 članom. Na njihovu su čelu bili Gajo, Stevan i Miailo, koji su živjeli u peteročlanim domaćinstvima, i Luka sa 6 članova porodice. Sinovi Mije Bogovca, Ilija i Todor, zamijenili su 5. 10. 1817. godine s Milošem Vinčićem pok. Ilije zemlju od dan oranja na području Kreševa, koja je bila opterećena teretom od 15 talara, za zemlju iste površine na istom području. Teodor, Rodolfo, Pietro i Gabriele 1846. su godine vlasnici stojnih kuća. Godine 1874. Vinčići i dalje imaju četiri kuće u selu. Krajem 19. stoljeća Vinčići su, koji su slavili Svetog Jovana, živjeli u dvjema parohijama na području Prnjavora.
1956. eksproprirani su vlasnički i suvlasnički dijelovi devetnaestorici Vinčića, a 1958. njih dvanaest je predalo i ostatke svojih posjeda za potrebe izgradnje HE Peruća.”

[Ojler]

47. Винчић, Ђурђевдан, Лактац/Хрваце, припада хаплогрупи I2-Y3120>Z17855, роду Караџића

Резултат тестираног поседује изразито карактеристичне маркере DYS393=12 и DYS481=27, који су одлика хаплотипа рода дробњачких Караџића, у табели СДНКП означеног као род Г. Караџићи су иначе једно од најбројнијих братстава из Дробњака, а уједно и најпознатије усељеничко  братство из овог племена. По предању доселилису се у Дробњак око 1640. године са подручја Васојевића, где су раније стигли са простора Македоније. На ужем подручју Дробњака Караџићи насељавају Петњицу, Горњу Буковицу и Ковчицу (заселак Пашине Воде), а живе и у Малинском у Ускоцима и Палежу на Језерима. Славе Аранђеловдан, а прислужују Ђурђевдан. Као и Винчићи, одређене породице које припадају овом генетичком роду такође славе Ђурђевдан, попут Кондића из Тршића код Лознице.

За Винчиће из Лактца се зна да су “porodica čiji su prvi predstavnici u ovom području nosili titulu kneza (conte). Drasco Vincich dobio je 1719. godine zemlje na području Cressevno. Prvi na katastarskom popisu banderije harambaše Francesca Beccala bio je 20. 9. 1725. godine Co. Drasco Vincich (knez Draško Vinčić) s porodicom od 9 članova. Dobio je 28 campa zemlje na području brda Košutice, Laktaca I Kreševa, i to 18 za članove obitelji, a 10 na titulu koju je imao. Na području Kreševa zemlje su mu graničile s Mihajlom Bogavčevićem i kaluđerskim posjedima. Sredinom 18. stoljeća providur F. Grimani dodijelio je Radi Vincichu titulu kneza (conte). U Laktacu su 1810. godine četiri porodice Vinčić s 21 članom. Na njihovu su čelu bili Gajo, Stevan i Miailo, koji su živjeli u peteročlanim domaćinstvima, i Luka sa 6 članova porodice. Sinovi Mije Bogovca, Ilija i Todor, zamijenili su 5. 10. 1817. godine s Milošem Vinčićem pok. Ilije zemlju od dan oranja na području Kreševa, koja je bila opterećena teretom od 15 talara, za zemlju iste površine na istom području. Teodor, Rodolfo, Pietro i Gabriele 1846. su godine vlasnici stojnih kuća. Godine 1874. Vinčići i dalje imaju četiri kuće u selu. Krajem 19. stoljeća Vinčići su, koji su slavili Svetog Jovana, živjeli u dvjema parohijama na području Prnjavora.
1956. eksproprirani su vlasnički i suvlasnički dijelovi devetnaestorici Vinčića, a 1958. njih dvanaest je predalo i ostatke svojih posjeda za potrebe izgradnje HE Peruća.”

Такође знамо за тестираног са истим презименом, Винчић, који слави Никољдан, а потиче са Баније, из Удетина код Двора. Занимљиво је да и овај тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>Z17855, али нам његов хаплотип није познат, с обзиром да се ради о резултату са 23andMe.

[Небојша]

Такође знамо за тестираног са истим презименом, Винчић, који слави Никољдан, а потиче са Баније, из Удетина код Двора. Yanimqivo je da i овај тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>Z17855, али нам његов хаплотип није познат, с обзиром да се ради о резултату са 23andMe.

Претпостављам да он припада оном роду Никољштака I2-Y135654 (Гаћеше, Лабуси, итд). Иначе феноменалан резултат. Велики број српских породица из врличког краја припада добро профилисаним родовима, чија је матица најчешће на простору Херцеговине и Црне Горе.

[StoDaNe]

Када сте то већ поменули, да замолим за додатну информацију, ако неко зна нешто више (већ сам питао раније, као и овде, за сада без одговора): шта је било са Красићима у Гарјаку?

Према ономе што сам нашао (Симић и Шкиљан, Срби у Цетинској крајини), изгледа да су род са Красићима у Дрнишу (Варош).
Једна кућа је била 1948 (в. линк), а ту је и податак:Да ли се породица угасила, одселила...?

Што се тиче њихових презимњењака (а вероватно и рођака) из Дрниша, до сада није било тестираних, па се не зна да ли имају везе са Красићима из Гламоча, или онима из Мораче, околине Прњавора и др. Вероватно би њихов резултат осветлио и порекло оних из Гарјака.

Ja se izvinjavam tek sad vidim poruku promakla mi je,što se tiče informacija o njima stvarno ništa neznam.

[Црна Гуја]

49. Тривић, Никољдан, Подосоје, Врлика

Припада хаплогрупи R1a-M459>L1029>YP417. Хаплотип поседује специфичну вредност DYS385=12-14. Тривић има неколико релативно блиских поклапања са 2 разлике на 23 маркера, али само са једним од њих дели наведену вредност DYS385=12-14, а то је Дурутовић из Шипачног код Никшића (Аранђеловдан). Ово поклапање би могло указивати на даље порекло са подручја Старе Херцеговине. Препорука за даље тестирање је WGS тест код компанија Dante или Nebula.

[drajver]

50. Лунић, Ђурђевдан, Ружић/Дрниш

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип је скоро па у потпуности модалан. Има велики број блиских поклапања које не морају имати филогенетски значај. Од ђурђевштака и на ширем подручју Крајине најближи су му Метикоши из околине Глине (1 маркер разлике на 23). У Далмацији нема посебно блиских хаплотипова.

Преносим податке о овој породици из рада Срби у Цетинској крајини.

"Lunić
1689. godine Petar Lunich dobio je zemlje u Biteliću, kao i ostali pripadnici grupe koja je s harambašom Vukadinom Lalkovićem došla iz Zapadne Bosne, s područja Janja. Vido Lunich 4. je ožujka 1715. godine jedan od 34 posjednika zemlje koju su obrađivali i pod Turcima. Vido Lunich Čauš s porodicom od 9 članova dobio je 1725. zemlje u Biteliću, gdje mu je i kuća (č. z. 77), u Dubravi, u Zasioku i u Panju te pašnjake na Vrdovu. Ukupno 18 campa i 88 tavola. U Gornjem je Biteliću 1810. pet porodica s 21 članom (Nikola s 2, Petar s 5, Dure s 5, Luka s 5 i Ilija s 4). Duro Lunić pok. Dure zadužio se 21. rujna 1817. kod Ilije Stojića (Durina) za 92 venetska fiorina. Kao garanciju povrata duga Lunić je Stojiću pod hipoteku dao oranicu od dva i pol dana oranja, kuću i svoj dio zemlje na Vrdovu, kao i trećinu godišnjeg uroda s te oranice dok ne vrati dug. Michele, Marta, Angelina i Giovanni Lunich vlasnici su kuća 1846. godine. 1875. Lunići imaju samo dvije kuće u selu. Dio Lunića koji uz osnovno prezime ima dodatak Konjik (Konjik—Lunić) naselio se u Čaprazlijama, na Livanjskom polju, i slave Svetog Durađa (Dorđa). Lunići žive i u Kričkama, slave Svetog Dorđa, a ima ih i u Mirlović Polju. Radivoj Luninovich naselio se 1689. godine u Kričkama."

[Зрно]

Лунићи су сви из Ружића, али је то заселак најближи Кричкама, чијој су парохији припадали. Погрешно су сврставани у Кричке понекад. Харамбаша Вид Обућина из Седрамића их је довео из Јања 1689. и они као и неки други (Кашићи из Житнића) имали су земље и у Бителићу, али тамо су нестали пре више од 200 година. Тестирани је из гране Саковића - потомци Савка из катастра 1709. Друга грана су Стевулићи. Били су једни од најбројнијих презимена околине Дрниша.

[Петар М. Демић]

50. Лунић, Ђурђевдан, Ружић/Дрниш

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип је скоро па у потпуности модалан. Има велики број блиских поклапања које не морају имати филогенетски значај. Од ђурђевштака и на ширем подручју Крајине најближи су му Метикоши из околине Глине (1 маркер разлике на 23). У Далмацији нема посебно блиских хаплотипова.

Преносим податке о овој породици из рада Срби у Цетинској крајини.

"Lunić
1689. godine Petar Lunich dobio je zemlje u Biteliću, kao i ostali pripadnici grupe koja je s harambašom Vukadinom Lalkovićem došla iz Zapadne Bosne, s područja Janja. Vido Lunich 4. je ožujka 1715. godine jedan od 34 posjednika zemlje koju su obrađivali i pod Turcima. Vido Lunich Čauš s porodicom od 9 članova dobio je 1725. zemlje u Biteliću, gdje mu je i kuća (č. z. 77), u Dubravi, u Zasioku i u Panju te pašnjake na Vrdovu. Ukupno 18 campa i 88 tavola. U Gornjem je Biteliću 1810. pet porodica s 21 članom (Nikola s 2, Petar s 5, Dure s 5, Luka s 5 i Ilija s 4). Duro Lunić pok. Dure zadužio se 21. rujna 1817. kod Ilije Stojića (Durina) za 92 venetska fiorina. Kao garanciju povrata duga Lunić je Stojiću pod hipoteku dao oranicu od dva i pol dana oranja, kuću i svoj dio zemlje na Vrdovu, kao i trećinu godišnjeg uroda s te oranice dok ne vrati dug. Michele, Marta, Angelina i Giovanni Lunich vlasnici su kuća 1846. godine. 1875. Lunići imaju samo dvije kuće u selu. Dio Lunića koji uz osnovno prezime ima dodatak Konjik (Konjik—Lunić) naselio se u Čaprazlijama, na Livanjskom polju, i slave Svetog Durađa (Dorđa). Lunići žive i u Kričkama, slave Svetog Dorđa, a ima ih i u Mirlović Polju. Radivoj Luninovich naselio se 1689. godine u Kričkama."

Поменути Метикош је по мушкој линији Јакововић (предак тестираног приженио се у Метикоше и преузео је њихово презиме, док је задржао крсну славу Јакововића).

[Црна Гуја]

Арнауту из Косора код Врлике је завршена анализа WGS теста, и на YFull стаблу је формирао нову грану Y310326 са анонимним резултатом из околине Цетиња, а старост новоформиране гране процењена је на само 275 година. На узводном нивоу FTB3834 остао је резултат Ћике са Кордуна, чија се грана од гране Арнаута одвојила пре око 950 година. Од раније знамо да на простору Зете (потез Цетиње-Бар) постоји генетички род који је по STR маркерима врло близак роду Арнаута из Косора, а који првенствено одликује специфична вредност DYS385=11-13, а сада је та веза и доста прецизније временски ограничена дубинским тестовима. Раздвајање претка Арнаута и претка тестираног из околине Цетиња на основу дубинских тестова могло би се сместити у средину 18. века, што се врло лепо поклапа са подацима које нам пружају млетачки пописи, то јест да знамо да Арнаути нису забележени у Косорима у млетачком попису из 1710. године, односно да су први пут забележени у другој половини 18. века. Смер миграције је свакако био из Црне Горе ка Далмацији, на шта недвосмислено указује и презиме Арнаут, које је често међу српским фамилијама досељеним из граничних области у којима је постојао значајан удео албанског становништва.

https://www.yfull.com/tree/R-FTB20451/

[Зрно]

на шта недвосмислено указује и презиме Арнаут, које је често међу српским фамилијама досељеним из граничних области у којима је постојао значајан удео албанског становништва.

https://www.yfull.com/tree/R-FTB20451/

Не само што су у близини Албанци, него су Млечани и данашње црногорско приморје стврставали у Албанију, па и не чуди назив.

[Кековац]

Не само што су у близини Албанци, него су Млечани и данашње црногорско приморје стврставали у Албанију, па и не чуди назив.

Можда постоји и алтернативно објашњење. Ево шта Јован Цвијић пише у публикацији Антропогени проблеми Балканског полуострва:

У северо-западним крајевима Србије, где се данас не зна за сточарске Цинцаре, "Арнаутин" је име, које се и у смислу чобанина и човека богата стоком употребљава. И сада народ ових крајева зове Сјеничане и Пештерце Арнаутима, а за све становнике новопазарских и сјеничких крајева, који су у тако великом броју населили Стари Влах и Шумадију, каже се да су дошли из Арнаутлука. Многи делови села и у ниској Шумадији зову се арнаутски крајеви (на пр. у космајским селима: Рогачи, Бабама и т.д.). Па и саме Ужичане, који су до скора у великом броју са стоком слазили у Јадар и Мачву, звали су тамошњи људи Арнаутима. И сад се у Јадру каже "сточан као Арнаутин". И Крагујевчани су српске досељенике из Старе Србије, који се населише у ердоглијској мали, звали Арнаутима.

Иако је Цвијић описао употреба имена, то јест надимка, Арнаутин у деловима данашње Централне Србије, мени делује могуће да је слично било и у прекодринским крајевима.

[Иван Вукићевић]

И сада народ ових крајева зове Сјеничане и Пештерце Арнаутима, а за све становнике новопазарских и сјеничких крајева, који су у тако великом броју населили Стари Влах и Шумадију, каже се да су дошли из Арнаутлука.

То је превасходно зато што су Албанци чинили огроман део становништва Новог Пазара и Сјенице. На Пештеру су конкретно били и већина. Временом су се стопили са исламизираним Србима, који су махом дошли из Брда, те је српски језик преовладао (данас га  зову босанским, али то је друга тема). У сваком случају, Срби које су звали Аранутима су готово по правилу долазили из области где је заиста и било Арнаута.

[Cvitkovac]

Arnaut ( Josip SOLDO (Sinj): ETNIČKE PROMJENE I MIGRACIJE STANOVNIŠTVA U SINJSKOJ KRAJINI KRAJEM 17. I POČETKOM 18. STOLJEĆA, strane 88, 102, 129)

BISCO: Arnautić
VOJNIĆ: Banderija harambaše Arnauta, Campi: 312. Quarte: 3, Tavole: 170
VEDRINE:Banderija Arnaut, Campi 120

Od gore spomenutih harambaša teško je znati odakle bi bili Arnauti. Oni se nalaze u Livanjskoj krajini kao pravoslavci ikavci a neki su došli iz Kosora od Vrlike. Moguće su na Vojniću starosjedioci. Jednako, kao što ćemo iznijeti, pravoslavac je bio harambaša Kalinić, ali njegove zemlje *Vukovića most) nisu pripadale Sinjskoj krajini.


strana 129, odnosi se na Glavice kod Sinja: gde se spominju dvoje Arnauta sa svojim porodicama:

Nakon rata (1699), već smo iznijeli, granica je prepolovila Glavice što se sigurno loše odrazilo na stanovništvo. Ipak, život je tekao dalje i stanovništvo je bilo raspoređeno u dvije banderije: Jadrijevića i Bogdanovića.

One su izgledale ovako: Banderija Pavla Bogdanovića (19), Ivan Sirović (, Vid Veseličić (9), Stjepan Lusić (, Vid Erkajić, reč. Mariasić (5), Stanoje Arnaut (4), Petar Milošević (4), Ivan Vuletić pok. Andrije (3), Mate Petričević (, Franjo Vicić (-), Jakov Tešija (3), Vidosava Arnaut Bilanović (2), Martin Midenjak (6), Marko Šarić reč. Tadić (4), Grgur Bilanović (7), Luka Slavičić (4), Mate Vicić (3), Ivan Pavlović (-), nasljednici pok. Andrije Lusića (3), Ana ud. Petra Pavlovića (4), Cvita ud. Grgura Barakovića (2).

Arnaut (Božidar Simić, Srbi u Cetinskoj Krajini, strane 425, 426)

Slave Svetog Aranđela. Arnauti su se naselili u istočnom dijelu sela, zapadno od kosorske gradine. Arnauti su 1810. godine najveći pravoslavni rod u Kosorima, imaju šest porodica s 29 članova (Božo 10, Nilcola 6, Vaso 5, Stevan 41, Toma 2 i Marija 2 člana). Hajduk Petar Bodrožić ubio je 20.7.1828. godine Tomu Arnauta Markova (34 god.),a 14.2.1835. sumještanin Petar Radnić ubio je Dimitrija Arnauta Petrova (31 god.). Šestorica Arnauta 1844. su godine vlasnici i suvlasnici stambenih kuća u Kosorima (Giovanni kuće br. 241 Lazzaro kuće br. 3, Elia kuće br. 4, Stefano qm Spiridone kuće br. 27 te Stefano qm Giorgio i Michele, kao suvlasnici, kuće br. 2). Osmorica su Amauta 1878. vlasnici i suvlasnici sedam kuća u selu. Vaso Arnaut 1897. i 1900. godine izabran je za člana Crkveno-opštinskog savjeta Vrlike.

Arnauti su se iz Kosora iseljavali u Basnu, u sela Livanjskog polja. Dio koji je naselio Nuglašicu i Crni lug slavio je Svetog Dorđa, a dio koji je iz Čaprazlija prešao u Veliki Guber (a zatim u Donji
Žabljak i Suhaču) slavio je Svetog Nikolu. Kod ovog dijela porodice bila su prisutna sjećanja o starom prezimenu Mihaljice, koje je ovaj rod imao dok su živjeli u Kosorima. U Vojvodinu se 17.3.1946. odselio Niko s 8 članova porodice.

Knez (Božidar Simić, Srbi u Cetinskoj Krajini, strana 427)

Slave Svetog Aranđela. Knezi su starinom Arnauti i kroz sve upise u matičnim knjigama od sredine 19. stoljeća prisutno je prezime koje tu povezanost i potvrđuje (Arnaut Knez). ''Porodica Petra Arnauta Kneza pok. Nikole (65 god.), koji je umro 5.5.I850. godine, dijelila je tešku sudbinu nasilnih smrti prisutnih i kod drugih Arnauta, jer mu je 16.6.I850. godine grom u planini, u Dumnjakovim stajama, ubio kćerku Jaku Arnaut Knez (I6 god.), a sin mu je, Božo Knez Arnaut (50 god.), ubijen 24.2.I869. godine tokom noći, na izuzetno okrutan način.

[Imoćanin]

Sa obzirom da je

(i) fra Jure Bogić u Vrlici 20.11.1689 vjenčao jednog Arnautića za Ivanicu Blažević i da
(ii) je isti fratar u to vrime krstio sina Bože od Crmnice Alessia a kum bio guvernator Dalmacije i Albanije Alessandro Molina osobno i da
(iii) su Crmnice u to vrime već bili visoki vojni stalež u Zadru čiji je predak Vuk Crmnica (Orlandić) oko 1642g. novačio desetine vojnika u svom starom kraju koji su na osnovi vojnih zasluga mogli dobiti zemlje u novoj stečevini i
(iv) na rezultat dnk analize

mislim da je sasvim izvjesnio da je i testirani Arnaut iz Kosora porijeklom iz Crmnice ili okolnih sela.

[Cvitkovac]

Srdačan pozdrav najpre.)

Sa obzirom da je

(i) fra Jure Bogić u Vrlici 20.11.1689 vjenčao jednog Arnautića za Ivanicu Blažević i da
(ii) je isti fratar u to vrime krstio sina Bože od Crmnice Alessia a kum bio guvernator Dalmacije i Albanije Alessandro Molina osobno i da
(iii) su Crmnice u to vrime već bili visoki vojni stalež u Zadru čiji je predak Vuk Crmnica (Orlandić) oko 1642g. novačio desetine vojnika u svom starom kraju koji su na osnovi vojnih zasluga mogli dobiti zemlje u novoj stečevini i
(iv) na rezultat dnk analize

mislim da je sasvim izvjesnio da je i testirani Arnaut iz Kosora porijeklom iz Crmnice ili okolnih sela.

Prema ranom mletačkom katastru harambaša u Kosorima je  Vuio  Cerniza (Vujo od Crmnice) a  prepoznatljivi kao Crmničani  su još Marco Cerniza i Marco Orlandich. Medjutim, s kraja 17 i početkom 18 stoleća, u tim katastrima Arnauta nema. Fra Josip Soldo ih nalazi u okolici Sinja. Evo tih ranih popisa sela Kosore.

Kosore popis 1711 (7MB pdf):
https://drive.google.com/file/d/10oiPi-fCJsF2m-PUEQjbDvDwSqLCnNy4/view?usp=share_link
Kosore popis 1724 (19MB pdf):
https://drive.google.com/file/d/1U3dt0pOwXTKO6P2Cp4Jx7irX2lXDNOGJ/view?usp=share_link

Medjutim, uvid u Katoličke matice  otktriva prisustvo Arnautića u Vrličkom kraju  još 1689.Uz zahvalnost prevodiocu objavljujem prevod  tog segmenta matica pisanih bosančicom:

Die 20 9(novem)bris 1689
Vinča ?ara Arnautića
S Ivanicom od Blažećića
Koise obratiija i tako
Testir od stariji vinča
I odriši od šišme i bi
Kum Nikola Kovač

Isti izvor nam otkriva prisustvo potomaka Bose Cernice na više krštenja u crkvama na Maovicama i Vrlici.

Pa i meni deluje  verovatnim da Arnauti dolaze iz iste regije iz koje i Božo od Crmnice. Pa  u daljem istrživanju treba dati visok prioritet ovoj pretpostavci. Da napomenem, da je prema ovim katoličkim maticama za očekivati da ćemo potomke Bože od Crmnice i Arnauta naći i medju našim pravoslavcima i katolicima.

[Imoćanin]

Srdačan pozdrav najpre.)
Prema ranom mletačkom katastru harambaša u Kosorima je  Vuio  Cerniza (Vujo od Crmnice) a  prepoznatljivi kao Crmničani  su još Marco Cerniza i Marco Orlandich. Medjutim, s kraja 17 i početkom 18 stoleća, u tim katastrima Arnauta nema. Fra Josip Soldo ih nalazi u okolici Sinja. Evo tih ranih popisa sela Kosore.

Kosore popis 1711 (7MB pdf):
https://drive.google.com/file/d/10oiPi-fCJsF2m-PUEQjbDvDwSqLCnNy4/view?usp=share_link
Kosore popis 1724 (19MB pdf):

https://drive.google.com/file/d/1U3dt0pOwXTKO6P2Cp4Jx7irX2lXDNOGJ/view?usp=share_link

Medjutim, uvid u Katoličke matice  otktriva prisustvo Arnautića u Vrličkom kraju  još 1689.Uz zahvalnost prevodiocu objavljujem prevod  tog segmenta matica pisanih bosančicom:
Isti izvor nam otkriva prisustvo potomaka Bose Cernice na više krštenja u crkvama na Maovicama i Vrlici.

Pa i meni deluje  verovatnim da Arnauti dolaze iz iste regije iz koje i Božo od Crmnice. Pa  u daljem istrživanju treba dati visok prioritet ovoj pretpostavci. Da napomenem, da je prema ovim katoličkim maticama za očekivati da ćemo potomke Bože od Crmnice i Arnauta naći i medju našim pravoslavcima i katolicima.

Evo, netko je prošle godine od tog materijala već napravio mali članak:

http://www.maticacrnogorska.me/files/89/07%20ivo%20mi%C5%A1ur%20(89).pdf

"Zanimljivo je da arhivski izvori, koje navodi fra Ante Soldo, spominju naseljavanje čete Arnauta u Kosore. Pojam Arnaut ne
mora nužno označavati albansku narodnost već mjesto porijekla. Naime, mletačka Albanija je obuhvaćala crnogorsku obalu.
Upravo u selu Kosore danas postoji prezime Arnaut."

[Зрно]

Evo, netko je prošle godine od tog materijala već napravio mali članak:

http://www.maticacrnogorska.me/files/89/07%20ivo%20mi%C5%A1ur%20(89).pdf

"Zanimljivo je da arhivski izvori, koje navodi fra Ante Soldo, spominju naseljavanje čete Arnauta u Kosore. Pojam Arnaut ne
mora nužno označavati albansku narodnost već mjesto porijekla. Naime, mletačka Albanija je obuhvaćala crnogorsku obalu.
Upravo u selu Kosore danas postoji prezime Arnaut."

Па баш је занимљиво како по овом тумачењу "Арнаут не мора означавати албанску народност него мјесто поријекла пошто је млетачка Албанија обухваћала и црногорску обалу". Али зато је несумњиво постојала некаква црногорска народност која је касније посрбљена, иако су се сви они декласирали као Срби, да не причам о унуку црногорских досељеника у Далмацију, Божидару Петрановићу, који је покренуо Српско-далматински магазин. Толико о црногорској народности, а не регији.

[Зрно]

Додао бих још занимљивост о Шкопељама. То презиме је постојало само код Бара и у Земунику код Задра. И код Бара и код Задра су Шкопеље православци са потпуно истом славом Митровдан, која иначе није честа. Раде Шкопеља се из Бара заједно са католичким Арбанасима доселио у Земуник 1733. године у којем и дан данас има потомака етничких Арбанаса, али и оних који то нису, попут Шкопеље. Чак се он наводи у групи католика који траже сеобу због турскум зулума, а сасвим сигурно није био католик, него православац, што потврђују и барске и задарске Шкопеље са идентичном славом.

[Зрно]

И заборавио сам рећи поводом презимена Црница, да је једна породица, и то православна, постојала у Дрнишу до средине 19. в. Било је и католика у Шибенику.