Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)

[Христифор]

Чим се спомене веза са Херцеговином сетим се Мириловића, а само су један од   херцеговачких  родова  досељених у тај крај.

[drajver]

36. Девић, Лучиндан, Штиково, Дрниш

Припада хаплогрупи I2-PH908. Могао би припадати роду Никшића, али с обзиром на модалност хаплотипа та претпоставка би била изведена више на основу славе. Нема ниједан карактеристичан и немодалан маркер, тако да су му многи хаплотипови блиски, а да те блискости не морају имати филогенетски значај. Има више блиских хаплотипова на подручју Далмације, а они који славе Лучиндан прилично су му далеки, Опачићи најближи, али и они на 6 маркера разлике од 23.

О Девићима сам у литератури нашао сљедеће:
"Девић, Штиково св. Лука,  досељени су из Босне, наводно "после 1750. године" Једно њихово домаћинство има породични надимак Лукетићи, а једно Ђапић."

И у оближњем селу Биочићу има Девића који славе св. Луку. Предање које наводи тестирани је да су "У Штиково дошли из Биочића, из засеока Девићи."

Препорука је свакако тестирање никшићког SNP-a FT190799 код YSeqa, а још боље је да се уради неки од дубинских тестова (Dante, Nebula, BIGY)

[Зрно]

36. Девић, Лучиндан, Штиково, Дрниш

Припада хаплогрупи I2-PH908. Могао би припадати роду Никшића, али с обзиром на модалност хаплотипа та претпоставка би била изведена више на основу славе. Нема ниједан карактеристичан и немодалан маркер, тако да су му многи хаплотипови блиски, а да те блискости не морају имати филогенетски значај. Има више блиских хаплотипова на подручју Далмације, а они који славе Лучиндан прилично су му далеки, Опачићи најближи, али и они на 6 маркера разлике од 23.

О Девићима сам у литератури нашао сљедеће:
"Девић, Штиково св. Лука,  досељени су из Босне, наводно "после 1750. године" Једно њихово домаћинство има породични надимак Лукетићи, а једно Ђапић."

И у оближњем селу Биочићу има Девића који славе св. Луку. Предање које наводи тестирани је да су "У Штиково дошли из Биочића, из засеока Девићи."

Препорука је свакако тестирање никшићког SNP-a FT190799 код YSeqa, а још боље је да се уради неки од дубинских тестова (Dante, Nebula, BIGY)

У Штиково и јесу дошли из Биочића, у којем је 1710 било четворица, а у Штикову један, тако да су одавно на том подручју. Дакле, оно за досељење иза 1750. из Босне се може одбацити.

[Христифор]

Ценим да  би од ових Девића могао потицати бивши украјински репрезентативац наше горе лист Марко Девић.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%94%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B

[drajver]

39. Борковић, Никољдан, Лактац, Хрваце

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Има двије карактеристичне вриједности DYS576=19, DYS570=19. Нико од досад тестираних Дробњака нема обе ове вриједности. Они који имају једну од ове двије вриједности или су славом или географски или укупним хаплотипом далеко од Борковића. На подручју Далмације међу тестираним Дробњацима такође нема блиских, најближи су Шеати из Книна, али и они на 3 маркера разлике и управо на карактеристичним маркерима. По укупном хаплотипу најближи су му Дробњак (Ђурђиц) из Штитара/Беране и Тодорић (Ђурђевдан) из Равни/Ужице, са којима се разликује у једном маркеру (DYS570).

Тестирани је навео да су Борковићи "Пореклом из оближњег Отишића, а даљом старином из Црне Горе". У литератури о њима налазимо сљедеће податке:

"Borković
Slave Svetog Nikolu. Ovaj je rod jedan od većih rodova u Cetinskoj krajini. Žive u Lučanima, Otišiću, Gornjim Koljanima i Laktacu, a svi slave Svetog Nikolu. Borkovići su u Laktacu 1810. godine bili najbrojnija porodica među pravoslavnim rodovima (Nikola i Simo žive u zajednici od 15 članova)."

"Borković (Borcovich)
Borkovići slave Svetog Nikolu. Stari su rod koji na području Cetinske krajine živi na više mjesta (Lučane, Laktac, Koljane i Otišić). Početkom 18. stoljeća Nicolo Borcovich qm Rados ima porodicu s 5 članova i dobio je zemlje na području Otišića. Borković Pava 1810. godine ima veliku porodicu od 24 člana. Borkovići su 1846. godine podijeljeni, 7 ih je upisano kao vlasnici i suvlasnici stojnih kuća u Otišiću: Spiridone, Nicolo, Maria, Pietro, Marco, Elia i Paolo. Sedam Borkovića i dvojica Bolkovića 1877. su vlasnici devet kuća u selu. Nakon 1878. godine jedna je porodica kupila zemlju u Ćoslijama i tu se naselila zadržavajući staru slavu, Svetog Nikolu, Dio porodice 1922. je godine koloniziran u Aleksandrovo kod Prilepa (Makedonija)"

[Христифор]

Имамо од скора тестираног Борковића, Никољдан, Кољане, Врлика, R1a-M458>YP417.  Не знам да ли су имали предање о заједничком пореклу.

[drajver]

Имамо од скора тестираног Борковића, Никољдан, Кољане, Врлика, R1a-M458>YP417.  Не знам да ли су имали предање о заједничком пореклу.

Судећи по овом што је објављено у литератури, имали су.

[Христифор]

Сасвим логично због истог презимена, славе и географије. Срећом  генетика је још једном помогла да се разреше недоумице.

[Зрно]

Кољане и Лактац су суседна села. Чудно да се на поклапају.

[Христифор]

Можда се неко прибратио, поставља се онда питање ко је оригинални Борковић у том случају?

[drajver]

40. Калинић, Никољдан, Кољане, Врлика

Припадају хаплогрупи I2-PH908, роду Тепчана. Одлично се уклапа у род Тепчана из Старе Херцеговине. Посједује све њихове каркатеристичне вриједности: DYS391=10, DYS439=11, DYS481=29, DYS549=12. Једино на DYS458 имају вриједност 18 која немају други Тепчани. По хаплотипу најближи му је Бадњар из Подгоре/Жабљак (2/23), који такође слави Никољдан. У сваком случају, занимљива потврда миграционе везе Стара Херцеговина/Крајина.

У литератури се о Калинићима може наћи сљедеће:
"Kalinić
Stara porodica čiji su pripadnici krajem 17. i početkom 18. stoljeća bili harambaše. Harambaša Sava Kalinić doveo je 12. 1. 1693. iz Bosne brojne porodice na ovo područje. Godine 1696. harambaši Vidu Kaliniću dodijeljene su zemlje kod Vukovića mosta gdje je imao šarampov! Godine 1697. harambaša Sava Kalinić dobio je kuću u Garjaku, koju je ostavio Turčin Turusdijić, i mlin za kukuruz s jednim žrvnjem Kalinići su živjeli u Gornjim Koljanima između Inglendža i Relića te u Donjim Koljanima između Škerbića i Denića. Na ovom lokalitetu postojao je i potok Calinich. Godine 1810. godine Kalinići su uz Katiće najbrojniji rod u Koljanima. Žive u devet porodica s 52 člana (Todor 21 član, Mitar 3 člana, Spiro 4 člana, Antona 4 člana, Ilija 3 člana, Nikola 2 člana, David 4 člana, Simo 8 članova, Miailo 3 člana). Teodoro je Calinich 1813. godine jedan od tutora Parohije u Dragoviću. Godine 1831. Simo Calinich glavar je (capo villa) Koljana. Godine 1846. u Koljanima je 14 stojnih kuća u kojima žive Kalinići. U Gornjim Koljanima jesu Nicolo, Flora (Cvita op.p.) i Simeone, a u Donjim Koljanima Marco, Stefano, Elia, Pietro qm Antonie, Natalina (Božica op. a.), Simeone, Basilio (Vasilije op.p.), Pietro qm Simeone, Nicolo, Pietro qm David i Marco. Tridesetak godina kasnije udvostručio se broj vlasnika kuća iz ovog roda, pa je tako 1878. dvadeset-sedmero Kalinića vlasnika kuća u Koljanima. Godine 1946. u Stanišić su se odselili Ђuro s dvama članovima porodice i Gojko pok. Krste sa šest članova porodice. Od 1956. do 1958. godine pripadnicima ovog roda eksproprirane su nekretnine za potrebe gradnje HE Peruća. Od Kalinića je nastalo prezime Tabala, koje je bilo u upotrebi u 19. stoljeću. Taballa je 1813. godine bio član tutorstva Parohije Dragović. Godine 1874. Vjenčao se Božo Kalinić (Tabala), sin pok. Marka Kalinića. Pravoslavni Kalinići žive u Bilišanima i Drnišu, a rimokatolici u Broćancu. Od Kalinića
potječu i Relići (Reljići)."

[drajver]

41. Вукман, Аранђеловдан, Отишић/Врлика

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера издваја се DYS385ab=15-15. По укупној блискости најближи му је Хуремовић из Јање (1/23), који уједно посједује и DYS385ab=15-15. Од хаплотипова у Крајини најближи му је Пражић (Ђурђевдан) из Млакве, Перушић (2/23), који такође посједује DYS385ab=15-15.

Нисам успио наћи Вукмане у списковима далматинских Срба. Али јесам Вукомане. Тестирани је у упитнику писао Вукман, тако да не знам који је облик правилан. Како год, ово је што се у њима може наћи у литератури:

"Vukoman (Vucoman)
Slave Svetog Arhanđela Mihaila. Vukomani 1810. godine žive u dvjema porodicama s 15 članova (Miailo 13 i Ilija 2 člana) Vucoman Elia, Pietro i Natale 1846. su godine vlasnici stojnih kuća u Otišiću I 1877. godine Vukomani imaju isti broj kuća. Vukomana nema u drugim mjestima na području Dalmacije, ali ih ima u Gerzovcima (Mrkonjić Grad) i u Bočcu (Banja Luka)."

Препорука је свакако или дубински тест (Nebula, Dante, BIGY) или М423 Panel Yseq.

[Христифор]

Заредао Jуг у свеопштој офанзиви. Врличани били активни на тестирању, свака част.

[Exiled]

41. Вукман, Аранђеловдан, Отишић/Врлика

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера издваја се DYS385ab=15-15. По укупној блискости најближи му је Хуремовић из Јање (1/23), који уједно посједује и DYS385ab=15-15. Од хаплотипова у Крајини најближи му је Пражић (Ђурђевдан) из Млакве, Перушић (2/23), који такође посједује DYS385ab=15-15.

Нисам успио наћи Вукмане у списковима далматинских Срба. Али јесам Вукомане. Тестирани је у упитнику писао Вукман, тако да не знам који је облик правилан. Како год, ово је што се у њима може наћи у литератури:

"Vukoman (Vucoman)
Slave Svetog Arhanđela Mihaila. Vukomani 1810. godine žive u dvjema porodicama s 15 članova (Miailo 13 i Ilija 2 člana) Vucoman Elia, Pietro i Natale 1846. su godine vlasnici stojnih kuća u Otišiću I 1877. godine Vukomani imaju isti broj kuća. Vukomana nema u drugim mjestima na području Dalmacije, ali ih ima u Gerzovcima (Mrkonjić Grad) i u Bočcu (Banja Luka)."

Препорука је свакако или дубински тест (Nebula, Dante, BIGY) или М423 Panel Yseq.

Неким чудом сам дошо до пописа Отишића из 1710. али је толико нечитак и избледио да је врло тешко било шта разазнати па ако неко има бољу резолуцију и наравно искуство у читању старих пописа ваљало би да проба да види има ли Вукмана тамо те године. А ја ко увијек могу да понудим тестирање у Берлину.

[StoDaNe]

Неким чудом сам дошо до пописа Отишића из 1710. али је толико нечитак и избледио да је врло тешко било шта разазнати па ако неко има бољу резолуцију и наравно искуство у читању старих пописа ваљало би да проба да види има ли Вукмана тамо те године. А ја ко увијек могу да понудим тестирање у Берлину.

Nema ,mada im se zaseok nalazi između Popadica i Subotica.
MIiat Popadic  i Subota Stoissevich na spisku 1710.
Jedini Vukman kao ime na ovom spisku što sam ja gledao jeste Radivoj Dragicevic otac Vukman a tog prezimena kasnije nema,mada ima Dragic koji su propisani 1710 ali u Maovicama.

[Exiled]

Nema ,mada im se zaseok nalazi između Popadica i Subotica.
MIiat Popadic  i Subota Stoissevich na spisku 1710.
Jedini Vukman kao ime na ovom spisku što sam ja gledao jeste Radivoj Dragicevic otac Vukman a tog prezimena kasnije nema,mada ima Dragic koji su propisani 1710 ali u Maovicama.

То су суседна села,можда има ту неке везе женидбене можда, ко зна...

[Црна Гуја]

Ераковић, Ђурђевдан, Штиково, Дрниш

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278>Y109474>BY30743. Поседује модалан хаплотип, укључујући и две вредности које карактеришу SNP профилисане родове Шаренаца и Елезовића, Y-GATA-H4=11 и DYS549=13. Врло блиска поклапања има са тројицом тестираних из рода А3 који такође славе Ђурђевдан. Ова слава је јако ретка међу до сада тестираним припадницима ове гране, па се може претпоставити да сви они који славе Ђурђевдан припадају истом генетичком роду. Са Тадићем из Црне Баре код Богатића има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера, од Кешеља из Раникућа код Невесиња разликује се на само 1 од 23, а од Граховца из Невесиња на 2 од 23 маркера. Тестирани је у упитнику навео да су се у околину Дрниша доселили крајем 17. или почетком 18. века из Бањана или из Његуша, а поменута поклапања са простора источне Херцеговине више иду у прилог досељавању са подручја Бањана. У циљу утврђивања најмлађе подгране којој припада, и додатног профилисања родова испод гране BY30743, Ераковићу бих препоручио дубинско тестирање помоћу WGS теста.

[Зрно]

Ераковићa је било на катастру Штикова 1710. Можда и јесу дошли из краја одакле је наведено, али раније. Лично име Херак је пописано у више села околине Дрниша на турским дефтерима 16. в.

[Христифор]

Још једна потврда херцеговачке везе и доминације словенских хаплогрупа.

[Cvitkovac]

41. Вукман, Аранђеловдан, Отишић/Врлика

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера издваја се DYS385ab=15-15. По укупној блискости најближи му је Хуремовић из Јање (1/23), који уједно посједује и DYS385ab=15-15. Од хаплотипова у Крајини најближи му је Пражић (Ђурђевдан) из Млакве, Перушић (2/23), који такође посједује DYS385ab=15-15.

Нисам успио наћи Вукмане у списковима далматинских Срба. Али јесам Вукомане. Тестирани је у упитнику писао Вукман, тако да не знам који је облик правилан. Како год, ово је што се у њима може наћи у литератури:

"Vukoman (Vucoman)
Slave Svetog Arhanđela Mihaila. Vukomani 1810. godine žive u dvjema porodicama s 15 članova (Miailo 13 i Ilija 2 člana) Vucoman Elia, Pietro i Natale 1846. su godine vlasnici stojnih kuća u Otišiću I 1877. godine Vukomani imaju isti broj kuća. Vukomana nema u drugim mjestima na području Dalmacije, ali ih ima u Gerzovcima (Mrkonjić Grad) i u Bočcu (Banja Luka)."

Препорука је свакако или дубински тест (Nebula, Dante, BIGY) или М423 Panel Yseq.

U ličnoj karti  stoji da je  prezime testiranog  Vukoman. U govoru se zna čuti kao Vukman. Na nadgrobnim pločama sela Otišića se pojavljuje i kao Vukuman. Prezime je najverovatnije izvedeno iz ličnog imena Vukman koga obilno srećemo u turskim defterima (iz 1550g i 1604g) a različito pisanje danas  je najverovatnije posledica shvatanja kako je "ispravno" pisati.  U izgovoru je uobičajeno Vukman pa sam napravio previd.

Od do sada testiranih Vrličana ko je najbliži Vukomanu?