Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)

[НиколаВук]

Отварам тему где ће бити објављивани резултати истраживања ДНК порекла родова који су пореклом са подручја Врличког краја. Простор који је предмет истраживања oбухвата сва села дуж долине Цетине почевши од Врдова до Полаче, потом Маовице, Штиково, Кадину Главицу, Кањане, Баљке и Мирловић Поље. Више о пројекту истраживања родова Врличког краја се може прочитати преко следећег линка:

https://www.poreklo.rs/2021/11/23/projekat-geneticko-genealoskog-istrazivanja-vrlickog-kraja/

У бази Српског ДНК пројекта се налазе резултати раније тестираних појединаца пореклом из овог краја. Следи преглед тестираних по општинама:

Врлика

Арнаут, Аранђеловдан, Косоре - R1a-M458;
Арнаут, Савиндан, Косоре - R1a-M458;
Гарић, Никољдан, Кољане - N2-FT182494;
Деспинић, Јовањдан, Отишић - J2b-M205;
Ђурић, Ђурђевдан, Маовице - R1a-BY149000;
Кнез, Аранђеловдан, Косоре - R1a-M458;
Кричковић, Стевањдан, Маовице - I2-Y3120;
Маљковић, Јовањдан, Маовице - I2-S17250;
Марчетић, Никољдан, Кољане - I2-S17250;
Мељанац, Јовањдан, Отишић - E-Z16988;
Новаковић, Ђурђевдан, Маовице - R1a-BY149000;
Петковић, Никољдан, Маовице - R1b-Y6669;
Приметица, Никољдан, Маовице - R1a-YP4278;
Стричевић, Ђурђевдан, Кољане - I2-PH908;
Тутуш, Никољдан, Кољане - I2-Y3120;
Цвитковац, Ђурђевдан, Маовице - R1b-U106;

Хрваце

Буловић, Јовањдан, Горњи Бителић - I1-Y7627*;
Езгета, католик, Горњи Бителић - I2-FT25907;

Цивљане

Гаргента, Ђурђевдан, Цетина - R1b-L23;
Милаш, Стевањдан, Цетина - E-A18844;
Павловић, Ђурђевдан, Цивљане - E-Z16988.

[Зрно]

Треба нагласити да су Врличком крају додата нека села из Дрнишког краја, која се наслањају на њу (источни део Петрова поља), а то су Штиково, Кањане, Кадина Главица, Баљци и Мирловић Поље.

[Зрно]

До сада су из тих села тестирани:

Богдановић, Илиндан, Штиково - I2-PH908
Гушевац. Ђурђевдан, Кањане - J2b-M205>Y155375
Миодраг, Аранђеловдан, Кањане - J1 -ZS9949
Јошић, Лазарева субота, Баљци - I2-PH908

[Зрно]

15. Бодрожић, Стевањдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи R1b-Z2103 ("источна R1b"), тачније низводној грани Y19434 која је екстремно ретка код Срба, а уз Бодрожића, једини наш припадник ове гране је и необјављени из Херцеговине (разлика на 2 маркера од 23), сличног презимена, па се дефинитивно може рећи да је извориште миграција овог рода у Херцеговини. Нема потребе да се тестира други Бодрожић из Кољана, пошто је овај засигурно онај прави и било би врло занимљиво дубинско тестирање у иностранству. Грана Y19434 је установљена код неких Албанаца, Бугара и Румуна, а доста их има на истоку Европе.

https://www.yfull.com/tree/R-Y19434/

У Кољане су Бодрожићи могуће стигли преко Свиба код Имотског где су покатоличени у 18. веку (Српско-далматински магазин из 1861. године) и у том селу је презиме најбројније. Под командом Николе Биоковића 1692. на подручју Врлике био је Никола "Бодришић" са 9 чланова породице, а 1720. је Петар "Бодирошко" у Кољанима са 25 чланова породице имао земљу и млин (Срби у Цетинској крајини, Симић, Шкиљан). У Кољанима је 1810. било 7 породица Бодрожића (44 члана), а одатле су у 19. веку населили Биочић и Житнић код Дрниша.

[Лука]

15. Бодрожић, Стевањдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи R1b-Z2103 ("источна R1b"), тачније низводној грани Y19434 која је екстремно ретка код Срба, а уз Бодрожића, једини наш припадник ове гране је и необјављени из Херцеговине (разлика на 2 маркера од 23), сличног презимена, па се дефинитивно може рећи да је извориште миграција овог рода у Херцеговини. Нема потребе да се тестира други Бодрожић из Кољана, пошто је овај засигурно онај прави и било би врло занимљиво дубинско тестирање у иностранству. Грана Y19434 је установљена код неких Албанаца, Бугара и Румуна, а доста их има на истоку Европе.

https://www.yfull.com/tree/R-Y19434/

У Кољане су Бодрожићи могуће стигли преко Свиба код Имотског где су покатоличени у 18. веку (Српско-далматински магазин из 1861. године) и у том селу је презиме најбројније. Под командом Николе Биоковића 1692. на подручју Врлике био је Никола "Бодришић" са 9 чланова породице, а 1720. је Петар "Бодирошко" у Кољанима са 25 чланова породице имао земљу и млин (Срби у Цетинској крајини, Симић, Шкиљан). У Кољанима је 1810. било 7 породица Бодрожића (44 члана), а одатле су у 19. веку населили Биочић и Житнић код Дрниша.

На 23andme постоји Бодирожа R1b-PF297. Ово презиме се јавља код Срба са подручја Дрвара и Санског Моста:

— Бодироже (15 к.) славе Стевањдан. Доселили пре 150 г. из Цетине. Најпре им била кућа на Каменици, после 30—40 г. направе кућу и у Жупи. Отсељавали негде око Санског Моста.

https://www.poreklo.rs/2013/09/01/poreklo-prezimena-selo-bastasi-drvar/

Рекло би се да је веза између Бодирожа и Бодрожића прилично извесна, на шта указује и иста крсна слава.

[Ojler]

4. Рнић, Пантелијевдан, Отишић/Врлика

Тестирани припада грани I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>FT27092>Y177643>Y188845

Старије презиме Рнића било је изгледа Ернић. У књизи "Срби у Цетинској крајини" аутора Божидара Симића и Филипа Шкиљана за Рниће се наводи следеће:

Slave Svetog Panteliju. Rnići su starinom Dragolovići. U popisu banderije harambaše Nikole Šarca za područje sela Civljane navodi se 1692. godine Petco Dragolovich s trima članovima porodice. Dragolovich Maxim dobio je investituru na zemlje u Otišiću. Božo, Nikola, Jovan i Ilija pok. Maksima Dragolovića rečenog Ernić iz Otišiča, koji su živjeli u velikoj porodici od 19 članova, dobili su 25. 8. 1760. tri campa obradive zemlje koja je pripadala tom selu, a ranije je pripadala pok. Jovici Petroviću koji je 18 godina ranije otišao u Tursku. Zemlja je bila ispod zidina Šušnjara. Pantelija Ergnich 28. 2. 1761. godine dobio je investiturom za sebe i svoje zakonite muške nasljednike na posjed trinaest komada zemlje u Otišiću. Ernići 1810. godine žive u osam porodica s 34 člana (Miailo 6, Simo 6, Lazo 5, Simo 4, Tomo 4, Trivun 4, Petar 3 i Todor 2 člana). О pokretljivosti i migratornim sklonostima naroda s ovog područja govori i podatak da su se 1. 10. 1830. u crkvi Sv. Ilije u Gubinu, na Livanjskom polju, vjenčali Ernich Rusiza iz Otišića i Demetrio Kattich iz Koljana, a 25. 5. 1843. im se u Koljanima rodio sin Ilija. U polju, pokraj crkve, pronađen je 18 37. godine 26-godišnji momak Dmitar Ernić pok. Sime, ubijen. 1846. godine Ernich Natale, Basilio, Trifone i Giovanni vlasnici su stojnih kuća u Otišiću. Ernići su 1877. udvostručili broj kuća u Otišiću. Dvanaest porodica iz ovog roda imalo je u svom vlasništvu devet kuća. Od 1897. do 1900. godine Simo Rnić član je Crkveno-opštinskog savjeta Otišića. Dio porodica Rnić koloniziran je 1922. godine u Aleksandrovo i Petrovo kod Prilepa (Makedonija).

Тестирани Рнић припада генетичком роду који је у табели Српског ДНК пројекта означен као род А гране I2-Y188845, а на форуму смо га назвали родом Крајишника-пантелијевштака:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5691.0

Посматрано у односу на основну грану I2-Y4882 модални хаплотип претходно тестираних припадника овог рода карактерише повишена вредност маркера DYS635>=24, али код тестираног Рнића овај маркер поседује модалну вредност DYS635=23. Осим тога, хаплотип Рнића не поседује других специфичности. Међу до сада тестираним припадницима овог рода хаплотип Рнића показује највећу сличност са тестираним Бувачем (Пантелијевдан, Омарска/Приједор), са разликом на три од 23 упоредива маркера.

[Небојша]

22. Грујић, Игњатијевдан, Штиково, Дрниш, J1-ZS4416>ZS9949

За Грујиће се верује да су досељени из Босне, крајем 17. века. Имају породични надимак Чанчари. Генетички припадају крајишком роду Синобада, чија је матица на простору Источне Херцеговине. Грујићу су најближи управо тестирани са простора Северне Далмације (Синобади, Тишме) које, као и Грујића, карактерише вредност 27 на маркеру DYS481. Веома му је близак и Миодраг из Кањана крај Дрниша, који на поменутом маркеру поседује модалну вредност 26.

Зрно на основу извора вероватно може рећи више о потенцијалној вези Миодрага и Грујића, као и о евентуалној вези Грујића са неким другим породицама које славе Игњатијевдан.

[Лука]

11. Драгић, Ђурђевдан, Цивљане

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду означеном као род Е40 у табели пројекта. Овом роду поред Драгића припадају и раније тестирани Беара из Лећевице и Стричевић из Кољана, а по свему судећи и Боројевић из Боројевића код Костајнице. Беара и Стричевић славе Ђурђевдан као и Драгић, док Боројевић слави Јовањдан. Као што сам написао у објави Стричевића, могуће је да овај род припада подграни A22312, највише због тога што се вредности које су честе код припадника ове подгране попут 16 на 576 и 11 на YGATAH4 спорадично јављају код припадника овог рода.

1692. године је Михаило Драгић са седмочланом породицом добио земљу на подручју Врлике, али је нејасно да ли се ради о претку Драгића из Цивљана или Драгића из Отишића који славе Јовањдан.

[Лука]

12. Рацић, Стевањдан, Подосоје, Врлика

Припада хаплогрупи I2-PH908. Могуће је да Рацић припада подграни FT124969 којој припада Иветић из Бастаса код Босанског Грахова (а даљим пореклом од Иветића из Цивљана), мада би ово требало потврдити или оповргнути додатним СНП тестирањем.

Рацићи су на подручју Врлике први пут потврђени 1710. године.

[Лука]

18. Четник, Стевањдан, Цетина, Цивљане

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема конкретних поклапања на пројекту, а занимљиво је да неке вредности попут 19 на 458 дели са тестираним Лукачем из Добретина код Двора, али како сем те вредности нема значајнијих одступања од модалног хаплотипа код обојице, питање је да ли било каква веза између њих постоји. Можда би због те вредности 19 на 458 и исте крсне славе Четник могао бити повезан са Јежом из Петровића код Босанске Крупе, који припада подграни Y151633.

Четници по предању везују своје порекло за породице Милаш и Баришић из Цетине (први славе Стевањдан, други Јовањдан). Како су Баришићи највероватније по женској линији повезани са Милашима (Божо Баришић из Дувна који је родоначелник Баришића из Цетине је био нећак/сестрић Кнеза Николе Милаша, родоначленика Милаша) било би логично да су Четници по мушкој линији повезани са Милашима (пре свега због исте славе). Међутим, како тестирани Милаш из Цетине припада хаплогрупи E-V13>Z19851 могуће је да су Четници попут Баришића по женској линији повезани са Милашима или је у питању можда нешто друго.

[StoDaNe]

15. Бодрожић, Стевањдан, Кољане, Врлика

. Под командом Николе Биоковића 1692. на подручју Врлике био је Никола "Бодришић" са 9 чланова породице, а 1720. је Петар "Бодирошко" у Кољанима са 25 чланова породице имао земљу и млин (Срби у Цетинској крајини, Симић, Шкиљан). У Кољанима је 1810. било 7 породица Бодрожића (44 члана), а одатле су у 19. веку населили Биочић и Житнић код Дрниша.

Поздрав

У књизи порекло хрватских родова врличке крајине од Анте Иванковића наводи се да је Никола Бодрожић са 9 чланова породице припадник бандерије Николе Шарца а у књизи од Симића и Шкиљана у бандерији Биуковића.
Проверио сам цео списак обе књиге и подаци за те две бандерије се неслажу,тотално су измешана имена и код једних и код других.Списак људи у бандеријама се неслаже.

На овом списку из 1692

https://drive.google.com/file/d/1R11rFfUz_W1PbWnFJ-kWiyghbLMC_KVn/view


Ако се прати са десне на леву списак Симића и Шкиљана је тачан,али ако се прати са десне према доле онако како су странице нумерисане(1,2,3,4) онда је иванковић у праву.
Да ли ви знате који је списак прави?
Ако сам промашио тему пребаците у праву.

[Зрно]

Поздрав

У књизи порекло хрватских родова врличке крајине од Анте Иванковића наводи се да је Никола Бодрожић са 9 чланова породице припадник бандерије Николе Шарца а у књизи од Симића и Шкиљана у бандерији Биуковића.
Проверио сам цео списак обе књиге и подаци за те две бандерије се неслажу,тотално су измешана имена и код једних и код других.Списак људи у бандеријама се неслаже.

На овом списку из 1692

https://drive.google.com/file/d/1R11rFfUz_W1PbWnFJ-kWiyghbLMC_KVn/view


Ако се прати са десне на леву списак Симића и Шкиљана је тачан,али ако се прати са десне према доле онако како су странице нумерисане(1,2,3,4) онда је иванковић у праву.
Да ли ви знате који је списак прави?
Ако сам промашио тему пребаците у праву.

Не може ићи на доле само десном страном, јер број важи за обе стране. Иде нормално, са лева на десно.

[Зрно]

22. Грујић, Игњатијевдан, Штиково, Дрниш, J1-ZS4416>ZS9949

За Грујиће се верује да су досељени из Босне, крајем 17. века. Имају породични надимак Чанчари. Генетички припадају крајишком роду Синобада, чија је матица на простору Источне Херцеговине. Грујићу су најближи управо тестирани са простора Северне Далмације (Синобади, Тишме) које, као и Грујића, карактерише вредност 27 на маркеру DYS481. Веома му је близак и Миодраг из Кањана крај Дрниша, који на поменутом маркеру поседује модалну вредност 26.

Зрно на основу извора вероватно може рећи више о потенцијалној вези Миодрага и Грујића, као и о евентуалној вези Грујића са неким другим породицама које славе Игњатијевдан.

Не зна се веза у прошлости између Грујића и Миодрага. На простору Дрниша и Врлике само Грујићи славе Игњатијевдан, па то отежава повезивање са било ким. Грујићи су се раније презивали Матијашевић (1735. Матија Матијашевић, а 1755. Тома Матијашевић). На попису душа 1810. била је једна велика породица Грујића (19 чланова) на челу са Јованом пок. Томе.

[StoDaNe]

12. Рацић, Стевањдан, Подосоје, Врлика

Припада хаплогрупи I2-PH908. Могуће је да Рацић припада подграни FT124969 којој припада Иветић из Бастаса код Босанског Грахова (а даљим пореклом од Иветића из Цивљана), мада би ово требало потврдити или оповргнути додатним СНП тестирањем.

Рацићи су на подручју Врлике први пут потврђени 1710. године.

Kњига Дрнишка крајина за турског владања Карло Косор попис 1684:



Gouica Racich



Nicolo,Zorzi,Elia,Marco Racich

[Лука]

Kњига Дрнишка крајина за турског владања Карло Косор попис 1684:



Gouica Racich



Nicolo,Zorzi,Elia,Marco Racich

Не зна се која су села обухваћена овим пописом из 1684?

[Црна Гуја]

3. Врањеш, Никољдан, Цетина, Цивљане

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047. Поседује хаплотип јако близак модалном, једине две нешто ређе вредности су DYS389II=30 и DYS533=11. Има јако велики број блиских поклапања, од којих треба издвојити тројицу Драшковића из околине Гацка и Калиновика (славе Никољдан), Кузмановића из Горњих Кречана код Градачца (Ђурђевдан), Ђукића из Црнче код Дервенте (Стевањдан) и Радановића из Поточана код Прњавора (Никољдан), од свих наведених разликује се на 2 од 23 маркера. Један од Драшковића је радио и дубински тест и утврђено је да припада низводној подграни YP6047>FT285270, па је препорука за Врањеша да тестира овај SNP.

Врањеши су у Цетину досељени почетком 18. века из Босне. Забележен је Jovan Vranessevich који се доселио са породицом од 30 чланова.

[StoDaNe]

Не зна се која су села обухваћена овим пописом из 1684?

Шибеник и околина,ово би требао да је списак људи који су побегли са турске територије када је рат почео могуће из дрнишке и цетинске крајине(тамо где је најближе,али нисам сигуран)
Ова-ј,је из штикова могуће,нагађам...

[Зрно]

Не зна се која су села обухваћена овим пописом из 1684?

То су махом са простора Дрниша који су се на почетку Морејског рата склонили у Шибеник и касније вратили. Детаљно су пописани али не и информација из којих су тачно села. Сви они су били под Турцима и присутни сасвим сигурно у 16. веку. Друга група Срба је дошла из Босне пар година касније.

[Црна Гуја]

8. Устић, Ђурђевдан, Отишић, Врлика

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951. На два релативно бржемутирајућа маркера поседује нешто ређе вредности, повишене DYS576=20 и DYS570=19. Потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера има са Ђапом из Дољана код Доњег Лапца у Лици, од Вјештице из Хашана код Крупе на Уни и Новаковића из Крупе на Врбасу разликује се на 2 од 23, а од Демоње из Влаховића код Глине на 2 од 15 упоредивих маркера. Сви наведени осим Новаковића такође славе Ђурђевдан. Од јединог припадника ове гране који је радио дубински тест, Сремца из Вашице код Шида (Стевањдан), разликује се на 3 од 23 маркера, па је препорука Устићу да тестира SNP који дефинише најмлађу грану којој Сремац припада, а то је BY99654.

Устићи се не помињу у једном доступном млетачком катастру, али су засигурно забележени као житељи Отишића 1810. године.

[Црна Гуја]

19. Ђукић, Јовањдан, Цетина, Цивљане

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047. Поседује модалан хаплотип, без неких карактеристичних вредности. Најближе поклапање има са Млинарем из Горњег Карина код Обровца (Ђурђевдан), Радановићем из Поточана код Прњавора (Никољдан) и Кузмановићем из Горњих Кречана код Градачца (Ђурђевдан), од све тројице разликује се на само 1 од 23 маркера. Од малопре објављеног Врањеша из истог села (Никољадан) разликује се на чак 3 од 23 маркера. Као и Врањешу, препорука Ђукићу је да тестира SNP FT285270.

Ђукићи су даљим пореклом из Полаче код Книна. 1810. године у Цетини је забележен Мијо Ђукић са породицом од пет чланова.