Аутор Тема: 1867  (Прочитано 2470 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
1867
« послато: Април 20, 2017, 08:11:42 поподне »
Некако неопажено прошао је 19. април, у медијима јако слабо пропраћен, а овде код нас – никако, - није поменута велика годишњица – столеће и по како су се Турци сасвим покупили и отишли из Србије.

19. (односно 6. по јулијанском календару) априла 1867. године, београдски турски заповедник - мухафиз (последњи) Али Риза паша предао је кључеве Београдске тврђаве кнезу Михаилу Обреновићу. Претходно, током посете кнеза Михаила Цариграду, он је од турског цара добио ферман према којем је окончана и фактички непосредна турска власт у Србији, повлачењем војске из турских утврђења. Осим из београдске, турска војска је тог дана отпочела исељење и из тврђава у Смедереву, Кладову и Шабцу.

Ево једног описа атмосфере најважнијег тренутка тога дана:

 „…Паша извади из свилене кесе царски ферман, пољуби га и наслони на чело, па предаде једном вишем чиновнику који га наглас прочита а затим у српском преводу прочита то исто Дим. Јоксић, кнежев секретар. Одмах по прочитању фермана, избачен је са града 21 топ а музике засвирале, најпре турска а затим српска, свака свој поздрав. У исто доба на граду се узнесе најпре турски а затим српски барјак и њихово узношење поздрави понова двадесет и један топовски метак. Док топови одају почаст заставама турској и српској, прилази паша кнезу и на малом од црвене свиле јастучићу предаје му кључеве градске, које кнез, очевидно потресен, прима и предаје их министру војном.“

Тог дана, на Београдској тврђави завијорила се србска застава.


http://vidovdan.org/2017/04/19/dan-kada-je-knez-mihailo-na-belcu-ujahao-u-tvrdjavu/

https://srb.news-front.info/2017/04/19/na-danashni-dan-se-pre-150-godina-u-beogradu-po-prvi-put-zavijorila-srpska-zastava-posle-pada-grada-pod-osmanlijsku-vlast/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: 1867
« Одговор #1 послато: Април 20, 2017, 08:12:23 поподне »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: 1867
« Одговор #2 послато: Април 20, 2017, 08:27:27 поподне »
Ако се не варам, у комшилуку се те године такође десио један важан историјски догађај. Хабзбуршка монархија је званично прерасла у Аустро-Угарску (дуалну) монархију.



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: 1867
« Одговор #3 послато: Јануар 14, 2019, 12:56:22 поподне »
Још један занимљив политички догађај из 1867:

Није толико познато да је, ето на данашњи дан, 1. јануара 1867. године (по јулијанском календару), у Букурешту закључен споразум између србске владе и Бугарског револуционарног комитета, о заједничкој борби против Османског царства и каснијем стварању заједничке државе Срба и Бугара, која би се звала Бугаро-Србија или Србо-Бугарска. Као владар заједничке државе обострано је виђен кнез Михаило.

На жалост, кнез је догодине убијен, затим су уследили ратови 1875-78, међународно признање обе државе, а затим и Српско-бугарски рат 1885. године.

Било какву заједницу између два народа, запечатили су бугарско издајство и злочини против Срба у Првом и Другом светском рату.

https://vidovdan.org/istorija/kako-je-amerika-priznala-srbiju-diplomatija-suvih-sljiva/?script=lat

https://beta.rs/na-danasnji-dan/104844-na-danasnji-dan-14-januar

Споразум је допуњен крајем марта исте године, где би се будућа заједничка држава Срба и Бугара звала – Југословенско царство (Народна енциклопедија, Станоје Станојевић, 1929). Касније је дошло до разних модификација „Југословенског царства“ које би укључивало и Црну Гору и Јужне Словене из Аустро-Угарске.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Златан

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 553
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: 1867
« Одговор #4 послато: Јануар 14, 2019, 01:53:28 поподне »
Било какву заједницу између два народа, запечатили су бугарско издајство и злочини против Срба у Првом и Другом светском рату.

Баш тако. Ово је рекао и бих кључна реченица што се Бугара тиче.
У нашем делу земље веома су позната бугарска зверства над Србима. Ово је само пример за моје село. Све наши мештани... и данас баба моја зна да каже за многе од ових из којих су кућа.


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: 1867
« Одговор #5 послато: Јануар 14, 2019, 02:06:19 поподне »
Тај потпоручник Бркалов је био озбиљан случај зликовца...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: 1867
« Одговор #6 послато: Јануар 14, 2019, 02:09:18 поподне »
Помиње се и овде, ту као поручник:

http://lokalis.rs/sr-rs/lokalis-top/49-pomenik-na-zverstva-bugara-u-opstini-petrovac-na-mlavi-ranovac-karaula-1917.html

"Бркалов, потпоручник, непознато одакле је, на служби у 32. допунској дружини, и заповедник Комита у Петровцу, одговоран за убиства у Рановцу, људи  из Табановца, Шетоња, затим уцене, изнуде у новцу, дукатима код људи из Шетоња, а за убиства у селима Витовници, Кладурову, Крвју и Рановцу. Такођер одговоран за стрељање цивилни жртава на Рановачкој Караули , одговоран и за пљачке и интернирања која су вршиле Комите поготово у Рановцу".
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Златан

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 553
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: 1867
« Одговор #7 послато: Јануар 14, 2019, 02:26:57 поподне »
Не могу да отворим овај линк.
This domain name expired on 2019-01-12 16:42:24

Како могу да дођем до овог текста?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: 1867
« Одговор #8 послато: Јануар 14, 2019, 03:08:32 поподне »
Па, не знам, код мене отвара.



Пошаљи ми неки мејл на ПП, па ћу ти послати цео чланак.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: 1867
« Одговор #9 послато: Јануар 14, 2019, 03:50:57 поподне »


Масакр у Сурдулици

Током Првог светског рата Сурдулица је постала чувена као «Сурдулица српска костурница« због невиђеног масакра цивилног становништва, родољуба и интелектуалаца Србије од стране Бугара. У Сурдулици је тада зверски убијено око 20.000 највиђенијих Срба.

Краљ Александар Карађорђевић и српска влада подигли су 1924. године у Сурдулици спомен гимназију и костурницу капелу да сведоче о тим догађајима.[6]

1943. године костурницу су срушили бугарски окупатори а кости расули у долинама Врле и Романовске реке. Костурница више никад није подигнута, али на старом Сурдуличком гробљу постоји мали споменик » Сурдуличким мученицима «, који је подигла Општина 1998. године.
Преузето са https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D1%80%D0%B4%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: 1867
« Одговор #10 послато: Јануар 14, 2019, 03:55:29 поподне »
Писано је понешто о сурдуличком покољу и овде:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2098.20
"Наша мука ваља за причешћа"