Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2479983 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5780 послато: Јун 13, 2018, 07:57:29 поподне »
Захваљујем, Радоне. Пошаљи ми мејл на ПП, па ћу ти послати сертификат са маркерима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5781 послато: Јун 14, 2018, 02:03:49 поподне »
Петровић, Ђурђевдан, Велико Набрђе, Сатница Ђаковачка, Славонија

Припада хаплогрупи R1b-PF7562. Најбоље се уклапа у род T1, који одликује пре свега вредност DYS385=12-15. Најближе поклапање има са Симоновићем из Идвора, разликују се на само 2 од 23 маркера, а релативно блиски су му и Момић (3/18) и Булат (4/23) са Баније, Миловановић из Мосне код Доњег Милановца (4/23) и Шестић из Милосаваца код Лакташа (5/23). Поседује две неуобичајене вредности које га разликују од осталих припадника овог рода, а то су нешто ниже DYS576=17 и DYS549=13.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5782 послато: Јун 14, 2018, 02:24:15 поподне »
Ораовчић, Св. Врачи, Гувниште, Лепосавић

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>YP617, роду Ковачана. Потпуно поклапање има са чак четворицом, Бановићем и Анисијевићем из Лепосавића, и са двојицом Ђорђевића, из Куршумлије и околине Бруса, док се од Проловића из околине Прокупља разликује на само 1 од 23 маркера, а од Милентијевића из околине Звечана на 2 од 23. Немам детаљнијих података о Ораовчићима, верујем да ће Еquinox имати да каже нешто више.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5783 послато: Јун 14, 2018, 02:25:08 поподне »
Петровић, Ђурђевдан, Велико Набрђе, Сатница Ђаковачка, Славонија

Припада хаплогрупи R1b-PF7562. Најбоље се уклапа у род T1, који одликује пре свега вредност DYS385=12-15. Најближе поклапање има са Симоновићем из Идвора, разликују се на само 2 од 23 маркера, а релативно блиски су му и Момић (3/18) и Булат (4/23) са Баније, Миловановић из Мосне код Доњег Милановца (4/23) и Шестић из Милосаваца код Лакташа (5/23). Поседује две неуобичајене вредности које га разликују од осталих припадника овог рода, а то су нешто ниже DYS576=17 и DYS549=13.

Још једна потврда везе зоне врбаског поддијалекта и Славоније.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5784 послато: Јун 14, 2018, 03:26:23 поподне »
Ораовчић, Св. Врачи, Гувниште, Лепосавић

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>YP617, роду Ковачана. Потпуно поклапање има са чак четворицом, Бановићем и Анисијевићем из Лепосавића, и са двојицом Ђорђевића, из Куршумлије и околине Бруса, док се од Проловића из околине Прокупља разликује на само 1 од 23 маркера, а од Милентијевића из околине Звечана на 2 од 23. Немам детаљнијих података о Ораовчићима, верујем да ће Еquinox имати да каже нешто више.

Овде имамо идентичан случај као што смо имали пре неколико месеци са Кадићима и Јеленићима из Лешка, који су се временом “одродили” и изгубили предање о заједничком пореклу упркос чињеници да живе у истом засеоку и славе исту крсну славу.

Ораовчићи се први пут појављују у Гувништу, односно Џепама у попису из 1863. године, и то управо у засеоку Бановићи.

Њихово временско јављање у изворима коинцидира са јављањем Ђорђевића - Остраћана у Влајковцима, са којима имају потпуно поклапање, и Бановићима у Рудници (ужег рода од кога су настали Анисијевићи у Врачеву), са којима такође имају потпуно поклапање, што указује на померање већег броја “Бановићких” породица из Остраћа на ослобођену територију Кнежевине Србије у периоду између 1833. и 1863. године с обзиром да осим Бановића у Џепама (Гувништу), у арачким тефтеру из 1833. године, ни једна од ових породица није регистрована.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5785 послато: Јун 14, 2018, 04:00:05 поподне »

Ораовчићи се први пут појављују у Гувништу, односно Џепама у попису из 1863. године, и то управо у засеоку Бановићи.


Можда им презиме указује на Ораово као етапну станицу. Оно је поред Влахиње, Жажа, Бољетина и Сељанца, било насељено српским живљем. Овоме би у прилог ишло и то што је и Милентијевићима етапна станица била Влахиња. Од свих ових села, која су груписана на територији од 10 квадратних килметара, Ора(х)ово је најближе Старом Тргу и Трепчи.
« Последња измена: Јун 14, 2018, 04:02:23 поподне Милош »

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5786 послато: Јун 14, 2018, 08:15:03 поподне »
Можда им презиме указује на Ораово као етапну станицу. Оно је поред Влахиње, Жажа, Бољетина и Сељанца, било насељено српским живљем. Овоме би у прилог ишло и то што је и Милентијевићима етапна станица била Влахиња. Од свих ових села, која су груписана на територији од 10 квадратних килметара, Ора(х)ово је најближе Старом Тргу и Трепчи.

Мислим да је ово врло вероватно, да Ораовчићи носе презиме по Ораову и да је дошло до релативно ране деобе унутар “Бановићког” подкластера и даље унутрашње диференцијације.

Имамо податак код Аврама Поповића, да је старац Вујадин Проловић пренео предање да су се Проловићи из Влахиње доселили у Остраће, што се поклапа са претпоставком о пореклу, односно могућем насељавању Ораовчића из Ораова и осталих Бановићких породица у Остраће, а затим у Џепе (Гувниште).
Предање Милентијевића о Влахињи као етапној станици само учвршћује ову претпоставку.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5787 послато: Јун 15, 2018, 01:27:48 поподне »
Ова тројица тестираних поседују готово идентичан хаплотип па их објављујем заједно:

Илић, Св. Врачи, Доња Драгуша, Блаце; раније Улије, Лепосавић

Кузмановић, Св. Врачи, Горња Драгуша, Блаце; раније Улије, Лепосавић

Обрадовић, Св. Врачи, Мађере, Прокупље; раније Тврђан, Лепосавић

Припадају хаплогрупи R1a-Z280>Z92>YP617. Имају потпуна или врло блиска поклапања са свим осталим припадницима овог рода, са изузетком Бањца и Ердоглије који поседују неколико специфичних заједничких вредности. Нешто нижу вредност DYS570=17 деле Илић и Кузмановић, и она их чини међусобно ближима у односу на друге припаднике рода који имају модалну вредност 18. Захваљујем се Equinoxu на детаљнијим подацима:

"Још три устаничке фамилије које су колонизоване у Топлици после 1879. године и које без сумње припадају „Бановићком подкластеру“ Ковачана R1а. Овим резултатима се Ковачани R1а приближавају Динарику што се тиче проценталног учешћа у групи Ковачана.

Док Илићи и Кузмановићи деле узајамно предање о породичној вези са Обрадовићима из Мађера, Обрадовићи баштине предање о вези Обрадовића са Јаковљевићима и Радивојевићима, такође из Мађера, који исто славе Св. Враче.

Разлике у хаплотипима Кузмановића/Илића и Обрадовића недвосмислено говоре о међусобној деоби која се догодила још у периоду пре пресељења у Топлицу, чему иде у прилог подвојеност домаћинстава и њихова локализација у два, суседна села у непосредној околини Лепосавића.

Потпуно поклапање Обрадовића са Бановићима из Џепа (Гувништа) и Јариња, Ораовчићима из Џепа (Гувништа), Анисијевићима из Врачева, Ђорђевића из Влајковаца и Кастрата говори у прилог томе да су ове данашње фамилије имале скоријег заједничког претка, него што га имају са осталим подкластерима Ковачана R1а (Проловићима, Милентијевићима, Ердоглијама, Бањцима), иако је више него очигледно и по заједничкој крсној слави и по заједничким стаништима, да су наставили заједнички живот чак и неколико векова након даље генетске и породичне деобе.

За Бановићки подкластер је евидентан правац миграције: Ковачица (око 1700) – Влахиња и Ораово/Грабовац/Тврђан/Улије – Остраће – Џепе/Влајковци/Рудница/Топлица (1833/1833/1863/1879).

Овај кластер Ковачана је сада појединачно најбројнији, и по географској дистрибуцији и величини би се могло претпоставити да су род који је присутан у средњем Ибру још од позног средњег века што га чини истински стариначким у рашкој области."

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5788 послато: Јун 16, 2018, 09:52:12 поподне »
Лазаревић, Аранђеловдан, Зарожје, Бајина Башта, I2-CTS10228


Лазаревићи (18 к.; Св. Арханђел) су из Васојевића, од Берана дошли у В. Дренову код Пријепоља, па се ту изделили: једни отишли Ужицу и Чачку, други Ивањици, трећи преко Вишеграда у Рогачицу и одатле у Зарожје. У Рогачицу су дошла два брата, и оба изашла у Зарожје и ту се поделила. Један од ове браће отишао је у шабачку Каменицу и тамо се населио, а други је остао овде, чији су се потомци много исељавали и данас се селе.
https://www.poreklo.rs/2013/01/22/poreklo-prezimena-selo-zaro%C5%BEje-bajina-ba%C5%A1ta/


Извор: FTDNA


Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5789 послато: Јун 17, 2018, 08:16:20 пре подне »
Малетин, Никољдан, Бачка Паланка, R1b

Породица Малетин је староседелачка у Бачкој Паланци, могуће чак и пре тзв. Сеобе Срба.

Малетин припада некој од старијих R1b L23 грана. Сличних хаплотипова нема много на нашим просторима, али постоје, па тако у истраживању САНУ један сличан хаплотип је с југа Србије а други из Срема, што можда указује на миграциони правац.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5790 послато: Јун 17, 2018, 08:36:13 пре подне »
U Staroj ili Srpskoj Palanci su 1828. kao kućedomaćini zabilježeni Todor i Toma Maletin.  Čini se da je prezime ranije glasilo Maletić, jer se 1767. bilježi samo Marko Maletić kao stanovnik Stare Palanke.  1752. ovog prezimena nema u Palanci ni u kakvom obliku, ali zato je kao kućedomaćin zabilježen Maleta Dabin.  On je jedina osoba koja nosi ime Maleta od preko 1500 popisanih Srba glava domaćinstava u jugozapadnoj Bačkoj 1752.  Meni se čini da bi on mogao biti rodonačelnik roda Maletin. 

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5791 послато: Јун 17, 2018, 08:50:19 пре подне »
Цитат
ali zato je kao kućedomaćin zabilježen Maleta Dabin. Meni se čini da bi on mogao biti rodonačelnik roda Maletin.

Хвала вам Паво, чини ми се да сте у праву, то би могао бити родоначелник Малетина.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5792 послато: Јун 17, 2018, 07:56:31 поподне »
Лазов, Велика Госпојина, Србобран, R1b

Хаплотип Лазова највероватније припада грани R1b U152.

Везу са Србобраном могао би објаснити само тестирани лично....јер презиме Лазов јавља се искључиво у Републици Северној Македонији (Шлегово код Кратова, Росоман у Тиквешу...), тако да и тестирани вероватно потиче са истока те јужне западнобалканске државе.  :)

Ван мреже Никола Стојановић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 348
  • I2-PH908
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5793 послато: Јун 18, 2018, 05:15:01 пре подне »
Лазов, Велика Госпојина, Србобран, R1b

Хаплотип Лазова највероватније припада грани R1b U152.

Везу са Србобраном могао би објаснити само тестирани лично....јер презиме Лазов јавља се искључиво у Републици Северној Македонији (Шлегово код Кратова, Росоман у Тиквешу...), тако да и тестирани вероватно потиче са истока те јужне западнобалканске државе.  :)
И мени делује потпуно македонски...

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5794 послато: Јун 18, 2018, 05:50:35 поподне »
Лазов и јесте помињао даље порекло из Македоније, али то је све што зна.


Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5795 послато: Јун 18, 2018, 05:51:36 поподне »
Извињавам се - Републике Северне Македоније.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5796 послато: Јун 19, 2018, 12:10:34 поподне »
Станковић, Аранђеловдан, Мала Плана, Прокупље, J2b1-M205>Y22066


Српско становништво Мале Плане досељено је углавном из Старе Рашке, од Расине, пограничног дела ка Бугарској, са Космета и Копаоника (Географска енциклопедија насеља Србије). И по хаплотипу Станковић подсећа на неке тестиране из Централне и Јужне Србије. Издваја се висока вредност 17 на DYS458 и нетипична вредност 14 на маркеру DYS19.


Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5797 послато: Јун 19, 2018, 11:37:54 поподне »
Тракиловић, Јовањдан, Пожарница, Тузла

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951. Најближа поклапања има са Медићем (2/25), Петровићем (3/25) и Демоњом (4/25). Од неуобичајених вредности издвајају се повишене DYS19=17 и DYS389=14-31. Немам детаљнијих података о овом роду, ако неко има нека напише.

Jedan zanimljiv upis iz sidžila gornjutuzlanske nahije.  Ovo je upisano 24.12. 1876. godine po gregorijanskom kalendaru. 

"U sadržaju tužbe koja je stigla u prilogu u vezi udaranja i ozljede nemuslimanke Ruže kolcem od strane Mitra Trakilovića sina Mijatova i njegove supruge Sare i u vezi toga da se izvrši istraga.  Ruža je bila staratelj jetimskog posjeda, a jedan dio posjeda uzurpirao je Mijat Trakilović.  Ruža je sa sobom povela seoskog kneza Mitra Lekića i članove seoskog savjeta: Jovu Vasiljevića i Iliju Đokića.  Potom je otišla u Požarnicu i vidjevši tamo Mijata Trakilovića i njega pozvala.  Kada je saopćila kako je došlo do upravljanja ovim dijelom zemlje, knez i članovi savjeta su to prihvatili.  Mijat Trakilović to nije prihvatio nego je izvukao kolac, a njegov sin Mitar je istrčao iz kuće i dostigao Ružu kod ograde.  Dok je Mitar tukao Ružu, Ružin brat Pavao je nastajo da spasi svoju sestru.  Približivši se Mitrovoj ženi Sari, Mitar uzevši kolac i zajedno sa suprugom jako je ozlijedio Ružu i njenog brata."

Prijevod prof. Omera Nakičevića. 

Ван мреже Никола Стојановић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 348
  • I2-PH908
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5798 послато: Јун 20, 2018, 05:11:10 поподне »
Станковић, Аранђеловдан, Мала Плана, Прокупље, J2b1-M205>Y22066


Српско становништво Мале Плане досељено је углавном из Старе Рашке, од Расине, пограничног дела ка Бугарској, са Космета и Копаоника (Географска енциклопедија насеља Србије). И по хаплотипу Станковић подсећа на неке тестиране из Централне и Јужне Србије. Издваја се висока вредност 17 на DYS458 и нетипична вредност 14 на маркеру DYS19.

Станковићи, звани "Руси"

Са сигурношћу се зна да је у Малој Плани, још у доба турске владавине, живела фамилија Станковић, а да су пре тога живели у селу Поток (Поточић). Они су и рођени у Потоку, највероватније рођена браћа: Стајко (1839) и Риста (1844). О њиховим родитељима нема никаквих података. Сматра се да је родоначелник садашње фамилије Станковић поменути Стајко.

Извор:
Слађан Б. Тимотијевић, Радомир В. Миленковић - Поточић, Мала Плана, Дреновац, страна 283

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5799 послато: Јун 21, 2018, 11:04:56 пре подне »
Гарчић, Никољдан, Манастириште, Власотинце

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичнах вредности има ретку вредност 13-15 на DYS385, као и високе вредности 32 на DYS389II и 18 на DYS458. Самим тим нема ближих поклапања. Због маркера DYS385, исте славе, као и географске близине, може се можда рећи да му је најближи Николић, Горња Лопушња, Власотинце.

Најбројнији род у Манастиришту су Гарчићи, по Ј. Трифуноском пореклом су из Гара, села из средњег тока Власине.
Према казивању Новице Гарчића, пореклом су из Црне Горе, али су једно време живели у Гару.
У Црној Гори постоји предео Загарач (околина Даниловграда), са планином Гарчић, као презиме Гарчевић. Гарчићи су живели на левој страни Власине и вођени су као део Власотинца.
По казивању Бранка Јовичића, најстарији досељеници у Манастириште су из Црне Горе, Херцеговине и са Косова.
« Последња измена: Јун 21, 2018, 11:16:00 пре подне Број 1 »