Скорашње поруке

Странице: 1 2 3 4 [5] 6 7 8 9 10
41
Херцеговачки родови / Одг: Кресојевићи R1a-YP4278
« Последња порука Rigel послато Март 27, 2024, 10:25:50 пре подне »

Сада имамо три херцеговачка рода R1a-YP4278 > BY30749/Y109474 > BY30743 : Шаренце-Кресојевиће, Елезовиће-Драганиће и Ивковиће-Желуде, који у својим бројним предањима о пореклу не помињу међусобну везу, који већ дуги временски период славе засебне славе (Лазаревдан, Матијевдан и Никољдан), чија су најстарија станишта (Плана, Вилуси и Бијела Рудина) географски близу и који се сматрају стариначким становништвом на својим матичним подручјима. Све ово иде у прилог тези о давном раздвајању њихових грана и дугом боравку на овом ограниченом подручју. Преко напредних тестова већ имамо оквирну процену да су се гране Шаренаца-Кресојевића и Елезовића-Драганића раздвојиле пре око 800 година (тј. око 1220. године), док је прецизна позиција рода Ивковића-Желуда на стаблу још непозната док неко од Ивковића не уради један од напредних секвенцирајућих тестова.


Занимљиво је да су хаплотипови ова три рода (као и географски удаљеног рода Цветковића-Пешинаца из Понишавља) веома слични, чак и на великом броју STR маркера, и да се не могу јасно раздвојити по родовима. Због те хаплотипске блискости их некада означавам као род или групу родова ”Кресојевића у ширем смислу” и о њима и даље пишем на овој теми, а не на широј теми о читавој R1a>>Z280>>YP4278 хаплогрупи.

42
Херцеговачки родови / Одг: Кресојевићи R1a-YP4278
« Последња порука Rigel послато Март 27, 2024, 09:50:08 пре подне »
Да мало освежим ову тему са једним важним резултатом од прошле године.

193. Ивковић, Никољдан, Бијела Рудина, Билећа

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>YP4278>Y109474>BY30743. Поседује благо снижене вредности DYS576=17 и DYS570=17, и то су и једини маркери на којима се разликује од двојице раније тестираних Ивковића, из Доњег Дрежња код Невесиња и Пожарнице код Тузле, који такође славе Никољдан. Поред њих, најближа поклапања има са припадницима родова Шаренаца и Елезовића. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

О Ивковићима је доста писано на овој теми. До сада смо имали само резултат основног STR теста са FTDNA од Ивковића (слава Никољдан) из Пожарнице код Тузле, који потичу од Ивковића из Доњег Дрежња код Невесиња. Са друге стране, Ивковићи из Дрежња имају предање да су се доселили из Бијеле Рудине око 1700. године. Резултат Ивковића из Бијеле Рудине, са истом славом, је коначно потврдио да све три породице Ивковића припадају истом роду и да је предање испало тачно.

Сада имамо три херцеговачка рода R1a-YP4278 > BY30749/Y109474 > BY30743 : Шаренце-Кресојевиће, Елезовиће-Драганиће и Ивковиће-Желуде, који у својим бројним предањима о пореклу не помињу међусобну везу, који већ дуги временски период славе засебне славе (Лазаревдан, Матијевдан и Никољдан), чија су најстарија станишта (Плана, Вилуси и Бијела Рудина) географски близу и који се сматрају стариначким становништвом на својим матичним подручјима. Све ово иде у прилог тези о давном раздвајању њихових грана и дугом боравку на овом ограниченом подручју. Преко напредних тестова већ имамо оквирну процену да су се гране Шаренаца-Кресојевића и Елезовића-Драганића раздвојиле пре око 800 година (тј. око 1220. године), док је прецизна позиција рода Ивковића-Желуда на стаблу још непозната док неко од Ивковића не уради један од напредних секвенцирајућих тестова.

43
Aрхеологија и археогенетика / Одг: IBD кластери узорака бронзаног и гвозденог доба
« Последња порука kocovic послато Март 26, 2024, 10:48:07 поподне »
Нисам упућен у аутозомну слику тих узорака, да ли постоји могућност да је то становништво са доминантнијом староседелачком компонентом и слабијом словенском, нешто слично савременим Македонцима, или они уопште немају никакву словенску компоненту?

Бардоц узорци имају мање балто-словенске генетике од већине Албанаца које сам видео да су тестирани.
44
БиХ - Република Српска / Одг: Породица Јекичић - порекло
« Последња порука Милан Ј. послато Март 26, 2024, 09:44:28 поподне »
Ако узмем у обзир други по реду сценарио у ком је Јекица мађеха Милану/ Миљану а мајка Василију и Михајлу намеђе се питање зашто би Милан/Миљан најстарији син Ђорђа узео презиме по маћехи, а не по оцу или мајци. Такође, ако је генерацију прије Милана/Миљана постојало правило преласка презимена са старијег оца на сина, онда би и он као најстарији син требао преузети Ковачевић презиме или бар по очевом имену Ђорђић/Ђорђевић. Или је та "пракса" напрасно исчезла у том периоду или је презиме "наметнуто" под "утицајем окружења". Јасно ми је да некад не требамо тражити логику.

Покушаћи потражити Јекицу у Матичним књигама Храмова из тог периода у околини.  Поред "Домовника 2" парохије Храма Светог Саве у Вршанима, постоји и "Љетопис" у ком се Василије и Михајло Јекичић  наводе на списку донатора за изградњу Храма. Изградња је вођена за вријеме службовања свештенка Николе Шкорића 1903  године што је већ касан период.

Каква су Вам искуства о постојању и садржају Црквених списа са нашег простора за  периода од половине 19 вијека  до пред почетак 20-тог?


Према попису 1851. Милан/Миљан (са 25 година) није имао синове, можда није био тада ни ожењен.  Ако још узмемо у обзир предање  Јекичић Живка црквењака из Криваје. Пребјег Милана/Миљана у Кривају би мога бити најкасније 5 до 15 година од пописа 1851.  односно од 1855 до 1867 јер је пребјегао са супругом Николијом и синовима Тривуном (Тривом) и Ранком. Сходно томе презиме Јекичић би требало бити формино у том периоду (1855-1867) јер га је Миљан/Милан донео у Кривају. Ово ме наводи на претпоставку да би Милан/Миљан могао бити у Попису Кнежевине Србије 1866 и 1874.

Да ли има неко пописе из тог периода  у електронској форми?

То би можда помогло да ријешимо дио мистерије о Јекичић Цвијетину Живковом погинулом у 1. св рату.  Можда бих у том попису мога наћи и Василија и Михајла јер постоји претпоставка да су у један период били одсутни у Вршанима али се не зна у ком правцу су отишли.

Кад сам код 1. свјетског рата, Јован најстарији син Михајлов је мобилисан у рат на страни Аустроугарске Монархије из ког се никад није вратио. Родбини  није достављена депеша о његовој погибији или нестанку. У попису погинулих на интернету нисам успио да га пронађем а пронашао сам огроман број људи са простора Семберије и Вршана. Имам сазнања да Војни архив у Бечу има велику збирку архивске грађе из периода 1.св рата.

Има ли неко искуства са архиву у Бечу или евентуално Будимпешти?

Морам признати да смо покушали дођи до података и преко земљишних књига али нисмо имали успјеха, зато Вам се овом приликом Велиборе захваљујем. За нас је то важна информација.

Да ли су у документима који потврђују слободно посједовање некретнина на име Василија и Михајла Јекичића наведени и подаци за име оца? Како могу доћи у посјед копије тог документа?

Што се тиче тестирања у Вршанима и Новом, ми већ преносимо људима из окружења наша позитивна искуства и покушавамо да укажемо на велики значај Српског  ДНК Пројекта и тако ћемо наставити и даље.  Све заинтересоване ћу проследити Вама и осталим у "Пореклу".
45
Насељеници те колоније су поријеклом из Битиније.

Settlers from Heraclea Pontica in Bithynia established the colony in the 6th century BC

 Па је оправдано сугерисано другдје да се ради о хеленизованим Битинима, припадају различитим подгранама. Мада колико се сјећам само је један аутозомално анадолски, други близак Скитима? Па је по томе сугерисано и евентуално другачије поријекло за њих.
 Занимљиво и да је било таквих миграција за E-V13, што прије и није било узимано у обзир.

Да један од ова два узорка, CGG021473, је из скитског кластера. Моја грешка, помешао сам га са CGG021472 који је женски узорак, али је као и овај други мушки CGG021475 узорак из Херсонеса, из анадолског кластера. Из скитског кластера је још један женски узорак CGG021474, а узорак CGG021476 је из јерменског.
46
Србија / Одг: Izradjivaci rodoslova - porodicnog stabla
« Последња порука Бојан Савић послато Март 26, 2024, 03:32:59 поподне »
Има једно писмо из 1820. године где се помиње извесни старац Илија Анџић из Луковице, што је село до твога. О Анџићима (који можда могу бити и исти род са Анџићима које помињеш) у Луковици пише ово: Andžići (25 k., Sv. Arhanđel), došli iz Paraćina, a tamo iz Banata. Видим да се Анџићи помињу у оба села, као воденичари. Што се тиче тих турских пописа то је мука ископати. Колико знам добар део није нити доступан нити преведен. Чуо сам да се за наш крај неки попис на арапском налази у Видину. У суштини и да се нађу због евиденције, која није по презимену и слави, то се јако тешко прати. Најбоље уради генетски тест. Можда тако откријеш неки теби близак кластер па када га откријеш онда види да утврдиш када и како се твоја лоза одвојила. Ови су у та два села сигурно пре Кочиног рата, колико пре тога питај бога. И ово ти је успех, да знаш линију до 18. века. То је неко 7. колено, што је много више од 90% људи на истоку Србије.

Хвала, Ивице!

Грабовачки Анџићи (пошто сам дознао да неколико села има Анџиће) су били чувари црквеног имања, према казивању. На брду Хум постојала је црква коју су Турци спалили, непознат тачан датум али претпостављам да приликом сеоба.

У Грабовцу постоји Анџић махала (или Пљоште) где и данас живе потомци али носе различита презимена: Лукићи, Павловићи и сл.

Моја породица слави Ђурђевдан (пронашао сам Анџиће из Босанског Руда који такође славе), за Лукиће и Павловиће нисам сигуран.

Генетски тест ћу свакако урадити кроз месец, два када буде било нове акције :)

47
Народи и њихова генетика / Одг: Балкански народи- генетичке сличности и разлике
« Последња порука Ojler послато Март 26, 2024, 03:28:49 поподне »
Да ли сте добили некакав одговор од НЦЦ?

Преписка је у току...
48
Архиви и архивска грађа / Одг: Тема везана за турске дефтере
« Последња порука ВелиборЛазић13 послато Март 26, 2024, 03:23:00 поподне »
Da li je tacno da turski defter za popis iz 1851/1852 godine jos uvek nije kompletno preveden vec samo neki delovi kao gore navedeni deo za opstinu Kakanj ? Konkretno me interesuje status da li ima išta prevedeno za područije Bihaćkog pašaluka , današnje područije bosanske krajine

Ако говоримо о попису из 1850/51, не ради се о дефтеру, него о дефтерима. Само за Бањалучки санџак их има, чини ми се, девет, са око 1500 страна и то говорим само о дефтерима немуслимана (пописивани су одвојено муслиманим, немуслимани и Роми). Цијену преводиоци формирају по страници изворника и она варира, али је у последње вријеме негдје око 15 евра по страници оригинала. Омјер оригинала и превода је око 1:1,5, што ће рећи да се у преводу добије 50% више страница него што их има у изворнику.

Што се тиче самих граница санџака (Бихаћки, Бањалучки, Травнички, Зворничи, Сарајевски, Херцеговачки и Новопазарски), тешко је то и поредити са данашњим територијалним уређењем, па је од највеће помоћи аустроугарски попис из 1879. године, који је у највећој мјери задржао административну подјелу с краја турске владавине. Бихаћки санџак је у односу на Бањалучки захватао релативно мало, а многи се изненаде када схвате докле је досезао Травнички.

Бихаћки санџак је релативно мало превођен, колико је мени познато, а и има прилично мали проценат пописаних презимена, бар што се тиче дефтера немуслимана.

Што се тиче неког организованог превођења, за државу су то велике паре, а премала корист, док привредници с правом упиру прстом у државу и говоре да не виде зашто би они финансирали преводе нечег што је од националног значаја. Примјер ради, погледајте само Бањалучки санџак - 1500 страна по 15 евра би било 22.500 евра, а за штампање таквог и толиког издања отишло би ко зна колико још. Реално, наши државници толико провуку кроз ауспухе службених возила у врло малим временским јединицама, али за ово се нема...

Тешким напорима се нешто може рјешавати на локалном нивоу, као што смо ми урадили за Бијељину, Угљевик, Озрен, али све то иде споро.
49
БиХ - Република Српска / Одг: Породица Јекичић - порекло
« Последња порука ВелиборЛазић13 послато Март 26, 2024, 03:08:26 поподне »
Ваша запажања у погледу година рођења супруге Ђорђа Ковачевића су прилично реална. У случају релативно велике разлике у годинама рођења између браће обично постоје два сценарија - први је да је између њих рађано још дјеце, али су или умирала, или су у питању биле ћерке, а жене нису обухваћене овим пописом; други би био да се ради о два очева брака. Овдје има више чињеница које упућују на вјероватноћу да се ипак ради о два брака, те да је Милан/Миљан из првог, а Михајло и Василије из другог Ђорђевог брака. У том случају бих се усудио изнијети претпоставку да је управо Јека/Јекица мајка млађе двојице, односно маћеха најстаријем.

Ваше питање у вези времена и повода/разлога мијењања, односно узимања сталних презимена, је веома занимљиво, али, на жалост, одговарати на њега опширно је код нас и даље незахвално. Наиме, имамо прилично нетачно виђење тога колико је презиме код нас "света" категорија. То нас спрјеачва да објективно истражујемо и често наводи на погрешне трагове. Већина сматра да исто презиме указује на сродство, да су нам презимена веома стара, да смо их мијењали тешко и из ужасне нужде. На жалост, управо ови пописи из 19. вијека показују да и није баш тако. Презиме је, изгледа, више зависило од средине (да не кажем, давали су нам га они са којима смо живјели, а не ми сами) и било је далеко од непромјењиве категорије. Примјера ради, свега 15-20% презимена из пописа 1850/51. године, када су Семберија и Мајевица у питању, је опстало до данас, односно било формирано већ тада. Осталих 80-85% су формирана у другој половини 19. вијека. Конкретан повод за устаљивање презимена код Срба је различит у зависности од мјеста о ком говоримо. Рецимо, на територији тадашње кнежевине Србије овај процес је почео раније него код нас у Босни, јер су владари донијели конкретне законе који регулишу ову тематику. У Босни и Херцеговини пресудан је почетак аустроугарске власти и, рекао бих, нарочито је битан процес успостављања земљишних књига, који почиње већ од 1879. године. Ту смо, дакле, усталили презимена, нешто из морања, а нешто и зато што смо сами видјели корист (у виду лакшег доказивања сродства код преноса имовине и сл). Не кажем да прије 1878/79. презимена нисмо имали, али тврдим да је било велико шаренило и никаква обавеза да се буде досљедно код кориштења презимена.

У Вашем случају, презиме Јекичић срећемо први пут управо у докементацији која се тиче успоставе земљишних књига за катастарску општину Вршани, дакле из периода који почиње 1879. године. Ту су наведени Василије и Михајло Јекичић, као слободни посједници, односно лица која су била власници некретнина, а не у кметском односу према неком од бегова, што је само по себи интересантан податак, који донекле посредно потврђује предање које сте пренијели о имовинском статусу Михајловом. Уколико успијемо утврдити и постојање овог презимена у попису из 1873/75. године могли бисмо можда добити још неке одговоре, али првим прегледом необјављеног превода овог пописа нисам успио утврдити да је наведено, што можда упућује и на то да су у том периоду Јекичићи били ван Вршана.

Што се тиче насељавања Вршана прецима данашње популације, оно што се може рећи на основу доступних писаних извора је да већ у вријеме Дубичког рата Вршани дају одређени број добровољаца - фрајкора, па се међу њима срећу и данас позната презимена. Дакле, већ до краја 1780-их Вршани су били поново насељени, с тим да поечтке насељавања вјероватно можемо тражити већ послије 1739.

Као и у осталим дијеловима Семберије било је вјероватно досељавања са свих страна - са сјевера из Славоније и Срема, са истока из Мачве (или преко Мачве), са југа и са запада из Крајине (конкретно - тестирани Гребићи припадају, упроштено речено, групи крајишких родова).

У попису из 1850/51. године има више Ковачевића, али ту немамо податке о славама, па је тешко нешто конкретније рећи. У сваком случају, то презиме такође не мора бити превише старо, можда га је носио само Мићо, или његов отац, тако да оно не представља нужно битан путоказ у даљем истраживању.

Мој приједлог, што се даљег истраживања тиче, а ту ћу Вас радо подржати логистички, јесте да закотрљате причу са овим нашим тестирањем и у Вршанима, па да видимо куд ће нас то одвести. Конкретно, колико ме сјећање служи, доста породица у Вршанима и Новом слави Ђурђевдан. Није искључено  да су Вам још неке генетски род, осим ових за које то и знате. У Батковићу сам имао групу породица са славом Стјепањдан. Можда 10ак презимена. Постојало је унутар те групе по пар породица које су знале за међусобну везу, али нико није знао да су сви припадници једног рода, а то нам је управо ово тестирање показало. Ту ће се можда већ јавити нови путокази и ко зна куда ће Вас то одвести.

Из мог искуства, што човјек растерећеније овоме приступи, у смислу тога да не постави себи нужно као императив да утврди све о свом поријеклу и сл, више ће тога открити и о себи и својима. Ја сам о својој породици открио више него што сам могао и сањати, а кроз све ово више сам радио на томе да другима помогнем да открију своје коријене. Међутим, све је то једна огромна и древна мрежа у коју смо сви упетљани, па су нам и истраживања, хтјели ми то или не, повезана.

50
Архиви и архивска грађа / Одг: Тема везана за турске дефтере
« Последња порука Malesevic послато Март 26, 2024, 02:53:48 поподне »
Da li je tacno da turski defter za popis iz 1851/1852 godine jos uvek nije kompletno preveden vec samo neki delovi kao gore navedeni deo za opstinu Kakanj ? Konkretno me interesuje status da li ima išta prevedeno za područije Bihaćkog pašaluka , današnje područije bosanske krajine

Турски дефтер за поменути попис није комплетно преведен, већ га преводе појединци по наручби. Превод се плаћа у просеку између 100 и 200€. Мени је то радио др. Емир Демир из Сарајева.
Странице: 1 2 3 4 [5] 6 7 8 9 10