5. Вуковић, Св. Козма и Дамјан - Врачевдан, Цетина/Цивљане
Тестирани припада хаплогрупи
I2-Y3120>S17250.
Вуковиће је у Цетину доселио харамбаша
Radogna Vucovich из Миочића у Петровом пољу, код Дрниша. Сматра се да су дошли после 1720. године, пошто се на подручју Врличке крајине први пут помињу у периоду 1726-1728. године. Населили су се у западном делу села, на простору Јаребица. Испод својих кућа, од Пећина моста до извора Беговац, Вуковићи су обрађивали земље које су припадале породици Спар. Цетински Вуковићи се деле на огранке који носе породичне надимке:
Мијачевићи,
Мандићи и
Којићи.
Део братства Вуковића остао је да живи у Миочићу, где их је било до последњих ратних збивања у Хрватској, а могуће да их има и данас. У историјским изворима Вуковићи се у Петрову пољу помињу од 17. века. Године 1692. забележен је
Lazo Vucovich са породицом од шест чланова, као припадник бандерије харамбаше Николе Шарца. Јован Вуковић, капетан Петровог Поља, помиње се међу потписницима једног документа који су православни Далматинци упутили 1759. године млетачком сенату. Капетан Тодор Вуковић из Миочића се јавља међу потписаним далматинским православцима на једном документу из 1796. године.
Вуковићи су 1810. године у Цетини имали шест породица с 34 члана (Којо 15, Симо 2, Лука 5, Јаков 5, Лука 3 и Тома 4 члана). Деветорица су Вуковића 1846. године власници и сувласници шест стојних кућа (
Tommaso куће бр. 2,
Giorgio и
Pietro qm Giovanni куће бр. 5,
Michele куће бр. 6,
Todore и
Spiridone куће бр. 7,
Pietro qm Giacomo и
Natale куће бр. 8, а
Marco куће без броја). Године 1878. били су највећи род у Цетини, који је имао и највише кућа: њих осамнаесторица били су власници 24 куће на подручју села. Вуковићи су били и главари села.
Један огранак Вуковића иселио се из Цетине у Ливањско поље, у тамошње насеље Бастаси.
(Наведени подаци о Вуковићима преузети су из књига
Породице далматинских Срба, Александар Бачко, 2008, стр. 105-106 и
Srbi u Cetinskoj krajini, Božidar Simić i Filip Škiljan, 2017, стр. 485-486.)
Хаплотип тестираног Вуковића припада генетичком роду који чини више крајишких породица са славом Врачевдан. До сада је утврђено да овом роду припадају породице
Ерор (Клокоч/Војнић и Бунић/Удбина),
Штулић (Горња Плоча/Ловинац),
Његомир (Вребац/Госпић),
Мишчевић (Вребац/Госпић),
Лончина (раније презиме
Владушић, Деветаци/Нови Град), а за очекивати је да ће се њихови генетички сродници појавити и међу другим породицама са славом Врачевдан на подручју Крајине: Павлић, Почуча, Бјелан/Бјелановић, Остојић, Галоња, Прерада, Латас.
Када је у реч о модалном хаплотипу овог рода, па и о резултату тестираног Вуковића, он не поседује специфичне вредности на сету од 23 маркера. Међу хаплотиповима до сада тестираних припадника рода као стабилније уочавају се вредности DYS19=15 и DYS389ii=32, које нису модалне, али ни ретке да би се могле сматрати карактеристичним. Од припадника овог рода једино је Ерор (Клокоч/Војнић) радио тест на више од 23 маркера и код његовог резултата је уочена ретка, изразито снижена вредност маркера DYS557=1̀3, што би могла бити и карактеристика хаплотипа рода, о чему је давно писао симо:
Мислим да би се у оквиру S17250* хаплогрупе могла издвојити нова подгрупа коју карактерише вриједност 557=13,а којој засад припадају личко-кордунашки Ерори и Италијан Кјара из Фурланије. И Ерор и Кјара су тестирани као S17250* тј. позитивни су на S17250, а негативни на све остале гране испод. При томе, треба нагласити да ни Кјара ни Ерор нису тестирали PH908. Иако су 448=20, предложио сам својевремено Ерору да уради и тест на PH908 за сваки случај.
Помјерање 557=13 је значајно у односу на модално 557=16, па мислим да готово да нема сумње да су Кјара и Ерор дио једног огранка. Ни географски гледано нису предалеко, а требало би видјети и упоредити породична предања да би се евентуално пронашла веза. Фурланија је гранично подручје са Словенијом и словенски утицај ту није безначајан. Такође Ерор и Кјара у укупном растојању маркера не стоје далеко, 8 маркера разлике на 67.
453557 Chiara Valentino Chiara, b. ~1828 in Friuli region
330061 Eror Jovan Eror, abt 1850 Babin Potok or Klokoč (Cro)