Аутор Тема: Дабиже (Молдавија)  (Прочитано 23301 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Дабиже (Молдавија)
« послато: Јун 07, 2014, 05:58:33 поподне »
Потакнут чланком о Србима у Молдавији који је недавно овде постављен, хтео сам да скренем пажњу на још једну молдавску великашку породицу, за коју се такође верује да је била српског порекла, а реч је о молдавском кнежевском роду Дабижа.

С обзиром су сви важнији извори о њима за ранији период на румунском језику, нисам могао нешто више да сазнам, али оно што се може наћи на другим језицима упућује на то да су се у Молдавију доселили у XVII веку и да су пореклом из Константинопоља.

Један од најпознатијих чланова ове породице из тог периода био је Еустратије Дабижа. Он је владао Молдавијом од 1661. до 1665. године. и био је потомак извесног Саве Дабиже. Поред њега, неки извори спомињу још и име Дмитрија Дабиже, за кога такође наводе да је био владар Молдавије, али период његовог владања се преклапа са периодом у коме је владао Еустратије, а ради се о времену између 1662. и 1666. године, па се поставља питање да ли је можда реч о истом човеку?



Што се тиче српског порекла ове породице, о томе углавном сазнајемо после њиховог пресељења у Русију 1812. године, где су по пресељењу уписани и у Дворску родословну књигу Херсонске губерније, чиме им је признато и молдавско племство. Међутим они себе сматрају заправо потомцима српског средњовековног племства, и то ни мање ни више него потомцима рода Котроманића.

Ово је најсликовитије изражено на њиховом грбу који ће 1894. године и службено бити заведен у Општи грбовник родова Сверуске империје.



Грб је представљен елементима грба Немањића (на црвеном пољу двоглави бели орао у канџама држи два златна крина), земаљским грбовима Босне (на црвеном пољу златна кринова круна) и Молдавије (на црвено-плавом пољу црна бивоља глава испод златне шестокраке звезде) које раздваја сребрни крст, те грбом Котроманића представљеним на најмањем штиту. На шлемовима могу се разликовати челенке Немањића, Котроманића и Бранковића, те једна челенка мени непознатог порекла. Грб држе два анђела са хералдичким стеговима Котроманића. А гесло испод грба гласи Тако хоће Бог.

Иако очигледно хералдички фалсификат, поставља се питање да ли су заиста били српског порекла, и ако нису који је повод за такво предање, поготово ако се зна да им је племство већ било признато?

О појединим члановима ове фамилије може се посебно писати, али за почетак вредело би утврдити колико има основа веровати да су Дабиже уопште били српског порекла.



Окир СРБ

  • Гост
Одг: Дабиже (Молдавија)
« Одговор #1 послато: Јун 07, 2014, 06:35:12 поподне »
Мене њихово презиме асоцира на краља Стефана Дабишу Котроманића (1391-1395), али мислим да он није имао мушких потомака.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Дабиже (Молдавија)
« Одговор #2 послато: Јун 07, 2014, 07:38:22 поподне »
Мислим да постоји цинцарска фамилија Дабижа. Ово би било много логичније, имајући у виду да су фанариотске аромунске породице владале углавном румунским и молдавским кнежевинама. Међутим само презиме је свакако славенофоно, па није искључена ни нека даља славенска веза. Мали јесте необично да се помињу у тој варијанти Котроманићи, који су ипак стајали далеко од овог централнобалканског аромунског круга.

Мало ван теме, али кад се већ поменуше Котроманићи, интересантно је да су Котроманићи имали свог свеца заштитника- св. Григорија Назијанзина или Богослова, неуобичајеног свеца за наше просторе, карактеристичног за источне православне области. Мошти светог Григорија су крсташи украли у Цариграду 1204. и однијели их у Рим, 2004. их је папа вратио Фанару. Не знам да ли поријекло Котроманића може имати везе са овом крсташком акцијом и какве би уопште везе Котроманићи могли имати са овим светитељем. Св. Григорије Богослов се спомиње у великом броју повеља Котроманића.

Интересантно је да данас , углавном ограничено на простору Средње Босне и некадашњих Доњих Краја, што и јесте најужа област Котроманића, постоји једна група стариначких српских породица које славе св. Григорија Богослова. И то је колико знам једини случај слављења ове славе код Срба. Па се питам, да ли је могућа каква веза ових породица са Котроманићима?

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Дабиже (Молдавија)
« Одговор #3 послато: Јун 07, 2014, 10:35:43 поподне »
Мене њихово презиме асоцира на краља Стефана Дабишу Котроманића (1391-1395), али мислим да он није имао мушких потомака.

О томе се изгледа заправо и ради. Нисам још нашао ниједан извор где се о томе конкретно говори, али овако по интернету и по разним чланцима, провлачи се та мисао да им је предак био Стефан Дабиша.

Мислим да постоји цинцарска фамилија Дабижа. Ово би било много логичније, имајући у виду да су фанариотске аромунске породице владале углавном румунским и молдавским кнежевинама. Међутим само презиме је свакако славенофоно, па није искључена ни нека даља славенска веза. Мали јесте необично да се помињу у тој варијанти Котроманићи, који су ипак стајали далеко од овог централнобалканског аромунског круга.

Мало ван теме, али кад се већ поменуше Котроманићи, интересантно је да су Котроманићи имали свог свеца заштитника- св. Григорија Назијанзина или Богослова, неуобичајеног свеца за наше просторе, карактеристичног за источне православне области. Мошти светог Григорија су крсташи украли у Цариграду 1204. и однијели их у Рим, 2004. их је папа вратио Фанару. Не знам да ли поријекло Котроманића може имати везе са овом крсташком акцијом и какве би уопште везе Котроманићи могли имати са овим светитељем. Св. Григорије Богослов се спомиње у великом броју повеља Котроманића.

Интересантно је да данас , углавном ограничено на простору Средње Босне и некадашњих Доњих Краја, што и јесте најужа област Котроманића, постоји једна група стариначких српских породица које славе св. Григорија Богослова. И то је колико знам једини случај слављења ове славе код Срба. Па се питам, да ли је могућа каква веза ових породица са Котроманићима?

О могућем цинцарском пореклу и ја сам налазио неких трагова, али овако наслепо нисам могао ништа конкретније из тога да извучем. Претпостављам да би се овде могло нешто више наћи, али је прилично компликовано овако на румунском.

Што се тиче Св. Григорија Богослова, тај податак је заиста занимљив, али ни ја не видим како бих то повезао. Те породице онда вероватно имају исто порекло као и Котроманићи. Не знам како бих другачије то објаснио.



Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Дабиже (Молдавија)
« Одговор #4 послато: Јун 07, 2014, 10:59:15 поподне »

О могућем цинцарском пореклу и ја сам налазио неких трагова, али овако наслепо нисам могао ништа конкретније из тога да извучем. Претпостављам да би се овде могло нешто више наћи, али је прилично компликовано овако на румунском.

Што се тиче Св. Григорија Богослова, тај податак је заиста занимљив, али ни ја не видим како бих то повезао. Те породице онда вероватно имају исто порекло као и Котроманићи. Не знам како бих другачије то објаснио.

Ово за Дабиже Цинцаре сам нашао на сајту цинцарског друштва Луњина, али нисам успио ништа више да нађем о овој цинцарској породици. Рекло би се да су из Македоније. Ево тог дијела:

"Moja familija je iz Kruševa. Otac Aleksandar (Leka) rođen je u Kruševu i kršten je u crkvi sv. Nikole na cincarskom jeziku. Moja baka Filomena je iz familije Halču (otac Mihajlo Halču). Bakina majka Sevastija je iz familije Dabiža, bakin ujak Taško Dabiža bio je jedan od učesnika Kruševske Republike. Pošto je bila jedinica koristila je prezime Halču Dabiža.
http://www.scd-lunjina.org/cincarka/index.html

Што се Котроманића и св. Григорија Богослова један чланак о томе је написао Васо Глушац
http://www.idoconline.info/digitalarchive/public/index.cfm?fuseaction=serve&ElementId=838788

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Дабиже (Молдавија)
« Одговор #5 послато: Јун 08, 2014, 12:14:42 пре подне »
За почетак смо онда утврдили да је ово презиме присутно код Цинцара. Сад се поставља питање да ли је оно само цинцарско? Овде се рецимо међу имена са словенским кореном убраја и Дабижа у неколико варијанти (Dabyživ, Dabiživ, Dabižva, Dabiža).



Извор: Joseph Hammer-Purgstall, Fortsetzung der Auszüge aus encyklopädischen Werken der Araber, Perser und Türken, 1859

Наравно, не треба искључити ни могућност да је род цинцарског, а њихово презиме словенског порекла.
« Последња измена: Јун 08, 2014, 12:26:38 пре подне Amicus »



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Дабиже (Молдавија)
« Одговор #6 послато: Јун 08, 2014, 09:20:23 пре подне »
Име "Дабижа" се веома често јавља у Травунији и Захумљу у периоду 14. и 15. века. Како се ово име најчешће везује за те крајеве, није искључена веза са Котроманићима.

У Фочи су ова села добила име према средњовјековним породицама које су их засновале и у њима боравиле: Бастаси према породици Бастас, Ђурђевац од Ђурђевић, Шиглица од Шиглица, Утуловићи од Утуловића, Славчићи од Славчића, Комјеновићи од Комјеновића, Даничићи од Даничића, Ковачићи од Ковачића, Рачићи од Рачића, Грдијевићи од Грдијевића, Дабижовићи од Дабижовића, Шадићи од Шадића, Колаковићи од Колаковића, Тахуљи од Тахуљића, Укшићи од Укшића, Коњевићи од Коњевића, Стојковићи од Стојковића, Миљевина од Миљевића и још нека.

Жупан Бељак и војвода Радич Санковић уступају Дубровчанима село Лисац повељом писаном 25. августа 1399. године. Један од сведока повеље је и  властелин: жупан Дабижив Чихорић (Чихорићи су од Друговића). Чихорићи су иначе пореклом из Попова.

16. јула 1415. године помињу се Прибисав Радосав и Богдан - Муржићи, који су задржали олово Дабижива Латинице дубровачког трговца, па их моле да му га поврате.

На надгробном натпису у Величанима у Попову налази се више имена Друговића - Чихорића, који су становали између Неретве и Бококоторског залива. Поред Ненчеве жене Радаче (монашко име Полихранија) којој је и подигнут стећак с натписом, помињу се и четири брата Друговића (Чихорића): Ненац, Вратко, Дабижив и Стјепко. Из натписа се види да је Радача кћи жупана Милтена Драживојевића из Хума и сестра казнаца Санка.

Споменик јој је подигао син Дабижив, жупан хумски у вријеме владавине господина краља Твртка.

Жупан Дабижив Чихорић имао је своје људе у Хумској земљи. Извори помињу Хранка Хранковића као човјека Дабижива Чихорића, што се види и из копије документа из 1382. године:

Жупан Дабижив син је Ненца Друговића - Чихорића и његове жене Радаче, који се помињу од 1383. до 1399. године. По Ненцу су се његови наследници прозвали Ненчићи, а и сам Дабижив помиње се као Дабижив Ненчић. Задњи пут се јавља као Дабижив Чихорић 1399. године као свједок у повељи Радича Санковића којом је уступио дубовачко село Лисицу.

Извесни Припко Охмућевић имао је своје људе 1377. године у Церници од којих се помиње Радич Кутинић, који је имао своје сведоке Богдана Ковачића и Дабижива Миљковића из Загорја.

Брајко Добрић и Дабижив Владуновић се помињу као људи властелинске породице Радиновић из Фатнице у Билећи.

Властелинско племе Љубибратићи господарило је у XIV и XV вијеку Травунијом (требињском облашћу). Племе је било подијељено на више грана: Љубишиће, Медвједовиће, Дабиживовиће, Радивојевиће и Добрушковиће.

ПРИБИЛОВИЋИ су властела из Врсиња. Помињу се људи Вукше Прибиловића: Шишман Стипановић и брат му Радослав, Ђурађ Миомановић и његов брат Томо, те Дапко и Дабижив Мирковићи, против којих је поднесена тужба у Дубровнику 1423. Године

РАДИВОЈЕВИЋИ су властела из Требиња. Међу људима Радича Радивојевића помиње се Дабижив Богетић који се настанио у Дубровнику

ДАБИЖИВОВИЋИ су властела из Мокрина у Драчевици. Против Ђалка Дабиживовића поднесена је тужба у Дубровнику због неког преступа.

1737. године против Дабижива Арборића поднесена је тужба у Дубровнику због неког преступа

Неки Дабижив Миљевић помиње се 1377. године као свједок Радичу Кутинићу из Цернице.

У Требињу се 1405. Године помиње Дабижив Бујеновић који продаје магаре у Дубровнику.

ДАБИЖИНОВИЋИ су из Попова. Радило Дабижиновић "из села Површи" у Попову прима стоку Божидара "краљевог слуге" на четвртину и то по "поповском обичају" (1406. године).
 
У изворима се помиње и породица Дабиживовић.

ДАБИЖИВОВИЋИ се помињу 1423. године у вези напада на царину у Дријевима. Браћа Вук и Влатко Дабиживовићи били су оптужени као нападачи

Дабижив Велковић обавезује се Павлу Соркочевићу да ће му у току августа 1429. исплатити 19 златних дуката.

Име Дабижив налазимо и код средњовековне породице Бјелановић. У једном извору помиње се Дабижив Бјелановић из Требиња који је оптужен због неког преступа 1445. год. Ови Бјелановићи су данашњи Билановићи у Херцеговини и у Крајинама.


Извор: "Српске породице Војводства Светог Саве", проф. Новак Мандић Студо, Гацко, 2000
« Последња измена: Јун 08, 2014, 12:50:02 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Дабиже (Молдавија)
« Одговор #7 послато: Јун 08, 2014, 09:36:52 пре подне »
Када је у питању веза Св. Григорије - Котроманићи, треба испитати порекло породица које данас славе ову славу, па онда донети неке закључке.

Наиме, Св. Григорије је слава која се простире једино у средњој Босни: Травник, Бугојно, Оброци, Ваган

Карактеристично је да се Св. Григорије прославља код више презимена у наведеним парохијама али је само за род Шатара (Бугојно, Оборци, Строице) основна слава.

У околини Травника ову славу славе Антонићи, Благићи, Гарићи, Дамљановићи. У Бугојну Бикићи, Дакићи, Драгичевићи, Јањани.

Неки родови из Герзова такође славе ову славу: Јефтенићи, Јевтићи, Квргићи и др.


Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Дабиже (Молдавија)
« Одговор #8 послато: Јун 08, 2014, 11:43:37 пре подне »
Када је у питању веза Св. Григорије - Котроманићи, треба испитати порекло породица које данас славе ову славу, па онда донети неке закључке.

Наиме, Св. Григорије је слава која се простире једино у средњој Босни: Травник, Бугојно, Оброци, Ваган

Карактеристично је да се Св. Григорије прославља код више презимена у наведеним парохијама али је само за род Шатара (Бугојно, Оборци, Строице) основна слава.

У околини Травника ову славу славе Антонићи, Благићи, Гарићи, Дамљановићи. У Бугојну Бикићи, Дакићи, Драгичевићи, Јањани.

Неки родови из Герзова такође славе ову славу: Јефтенићи, Јевтићи, Квргићи и др.

У раду Јањ од Раде Раките, обрађено је више ових породица које славе св. Григорија. Оно што је заједничко за све ове породице јесте да су најстарије у селима и да су за разлику од осталих породица које су радиле на беговској земљи, оне имале своју земљу. Подударност славе ових породица и свеца заштитника Котроманића- Св.Григорија, наравно да не значи и заједничко поријекло, али сама чињеница да се по свему судећи ради о породицама које су ту живјеле прије Турака, да су имале своју земљу и да су је под Турцима задржале, могло би да говори о неком старом, босанском , племићком поријеклу. Сем тога, можда су и Котроманићи били дио ширег рода које је имао и своје бочне, мање важне гране, али са сачуваном свјешћу о родовској блискости. Да св. Григорије није тако специфичан сватац за наше просторе, можда ова теза не би ни имала смисла, али...

Шта каже Ракита за ове породице:

Св. Григорија на подручју Јања славе сљедеће породице: Џакићи, Гутићи, Керелци, Квргићи, Мајсторовићи, Максимовићи, Мршићи, Панџићи, Панићи, Пеће, Поњевићи, Попржани, Радмани, Радованци,Столићи, Тешићи.

Изгледа да је област Јања (ту спада и Герзово) матична за ове родове, а они код Бугојна и Травника су исељеници из овог краја.

"На својој земљи живјели и Мршићи (Радмани) и Јефтенићи у Бабином долу."

"Божићи и Квргићи су најстарији родови у селу Подовзиру и у њиховом посједу је некада било цијело ово село. Раније презиме Квргића је било Шаторићи."(јасна веза са Шатарама из Бугојна)

"У Стројицама своју земљу имају Тешићи, Миловци, Максимовићи и Тодорићи."

"Једино Радованци истичу да су старосједиоци и да живе на својој земљи."

Као што видимо из приложеног, породице које славе св. Григорија су по свој прилици једног поријекла, матична област им је Јањ. Све породице имају предање да су на својој земљи, још од прије Турака.

Ове породице у потпуности улазе у онај круг становништва које је Карановић описао као босанске старинце. Најбоље су се очували управу у области Јања, Купреса, Пливе, Врбаса, горње Сане. Учествовали су значајно у етногенези данашњег српског крајишког становништва, јер многе ове породице су се касније расељавале у Банију, Кордун, Лику, Славонију и Далмацију. Преци Николе Тесле су били међу њима, писао сам у томе у свом тексту о поријеклу Тесли. Можда је могуће и веза Тесли са овом групом породица које славе св. Григорија и то преко Мршића.

Битно је рећи и да породица Шебез/Шебец на Купресу која слави св. Григорија, по предању доселила је у 18.вијеку из Бабића на Јању гдје су имали "своју земљу од старине", а раније су се презивали Лабудићи.

Негдје сам читао, не могу се сјетити гдје, да неки аутори поријекло Котроманића вежи и за Доње Краје, област којима и Јањ припада. То би можда могло повезати ове породице са Котроманићима.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Дабиже (Молдавија)
« Одговор #9 послато: Јун 08, 2014, 01:01:04 поподне »
Још један податак у прилог могуће везе Котроманића са области Јања је и повеља првог познатог Котроманића бана Пријезде I, којом дарује као мираз жупу Земуник у Доњим крајима (област Змијања) свом зету, сину Стјепана III Бабонићу. Жупу дарује као земљу своју и својих предака. Жупа Земуник је гранична жупа Пливи и Јању.
https://www.academia.edu/2534838/Povelja_bana_Prijezde_I_kojom_dodeljuje_zupu_Zemunik_svojoj_cerki_i_zetu_sinu_bana_Stjepana_III_Babonica


Најбоље би било сада да имамо неке старе кости Котроманића, неколико добровољаца из поменутих породица што славе св. Григорија и наравно, новца, па да се уради  тестирање и да се види да ли веза постоји. Оно што имамо од података показује велику подударност.
« Последња измена: Јун 08, 2014, 01:28:14 поподне Синиша Јерковић »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Дабиже (Молдавија)
« Одговор #10 послато: Јун 08, 2014, 01:07:18 поподне »
Велике су шансе да веза постоји. Ђорђе Јањатовић сматра да су читава села у том крају "преузимала" ову славу, цитирам: "Изгледа да су овде поједина села у знак захвалности за помоћ у несрећи узимала за славу овог свеца".

Треба генетска потврда наравно, која ће по свему судећи изостати. :)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Дабиже (Молдавија)
« Одговор #11 послато: Јун 08, 2014, 05:12:56 поподне »
Изводима из Мандићеве књиге направљен је одличан преглед властитих именица са кореном Дабижив.

Малопре нађох два извора који би нам вероватно могли више рећи молдавским Дабижама, али нажалост ниједан изгледа да није доступан на интернету. Други је тротоман и у једном од томова налази се и детаљан родослов Дабижа.

1. Роман Иванович Эрмерин, Герб и родословие князей Дабижа, Котроманичей Боснийских, Петербург, 1898
2. Роман Иванович Эрмерин, Annuaire de la noblesse de l'Empire de Russie, St.-Petersbourg, 1900

Што се тиче слављеника Св. Григорија Богослова, надати се да ће се неко сетити да у међувремену тестира Котроманиће, а онда и да ће се јавити и неко из горе поменутих породица за тестирање или са већ готовим резулататима.



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Дабиже (Молдавија)
« Одговор #12 послато: Јун 08, 2014, 10:15:43 поподне »
Сазнах сад да поред Дабижа постоји још једна породица са готово истим предањем. Реч је о племенитом роду Пејачевића, који своје даље порекло такође изводе из наводног потомства босанског краља Стефана Дабише.

Цитат
Prema toj predaji, Pejačevići potječu od bosanskog kralja Stjepana Dabiše Kneževića (vladao 1391. – 1396.), čiji je sin Parčija zbog sudjelovanja u uroti protiv Turaka pobjegao u Bugarsku, gdje je postao praotac obitelji Parčevića iz roda Kneževića. U drugoj polovici 15. st. Ivan (Gyoni) barun Parčević dijeli svoje imanje na četiri sina, koji su utemeljitelji novih obitelji. Ivanov sin Dmitar prozvao se po gradu Pejačevu u Bugarskoj i tako postao praotac obitelji Pejačević.

Извор: Renata Bošnjaković.  Knjižnica obitelji Pejačević u Našicama i njezina muzealizacija. Muzeologija. 2011/2012; br. 48/49

Иако ни у њиховом случају не постоје неки конкретнији докази до самог предања, занимљиво је да се и овде понавља теза о мушком потомству Стефана Дабише, кога према званичној историографији није било, као и веза тог потомства са источним деловима Балкана, што је у овом случају Бугарска.

Пошто се о Пејачевићима може наћи више него од Дабижама, успео сам да нађем један често навођен извор за историју ове породице. У питању је Зборник Архива за аустријску историју, у коме се налази и цела једна хроника посвећена њима. Иако из пера једног од Пејачевића, занимљива као извор из прве руке, а осим тога доноси и родослов породице, почевши од родоначелника Котроманића.



Извор: Archiv für österreichische Geschichte, Wien, 1880, том 59, стр. 466

На њему видимо да се после Стефана Дабише издвајају тројица његових синова: Владислав, Парчија и Вук. Парчија се узима као предак Пејачевића, док се за Владислава каже да је био ослепљен од стране Твртка, а за Вука да је био бачен у тамницу.



Колико сам разумео, Вук ће касније постати родоначелник лозе Кнежевића у Босни, док ће Парчија заувек остати у Бугарској. Према приложеном родослову Парчија је имао двојицу синова, од којих један наставља родослов на другој страни.



Под претпоставком да је веродостојан, иако се нигде више не спомиње име Дабише, види се да ће поједини даљи потомци наставити да користе презимена Кнежевића и Томашевића, као јасне асоцијације на Котроманиће, а што онда оставља простора да се можда неко од потомака Парчијиног првог сина можда презивао и Дабиша.



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Дабиже (Молдавија)
« Одговор #13 послато: Јун 09, 2014, 07:47:59 пре подне »
Занимљива прича, пуно тога се подудара, а сетимо се и оног грба молдавских Дабижа који упућује на Босну, Немањиће, Котроманиће...

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Дабиже (Молдавија)
« Одговор #14 послато: Јун 09, 2014, 11:20:32 поподне »
Занимљива прича, пуно тога се подудара, а сетимо се и оног грба молдавских Дабижа који упућује на Босну, Немањиће, Котроманиће...

Што се тиче грба молдавских Дабижа, за сада нам није од веће помоћи. Он је производ предања и као таквог га треба посматрати. Не ради се о класичном маршалованом породичном грбу, већ о комбинацији више различитих типова грбова.

По том питању би било можда занимљивије сазнати ко га је састављао и на основу којих извора, с обзиром да су неки детаљи на том грбу нарочито специфични. Извор за те специфичности у то време могла би бити једино мађарска хералдичка литератруа, с обзиром да су они отприлике у то време посебну пажњу били посветили проучавању хералдичке повести Босне.

Али сад бих се још једном вратио на горе поменути Зборник. У њему се поред осталог налази још један необичан податак. Наиме, на 450. страни у једној реченици спомињу се молдавски кнез Eustach Dabisia и молдавски бољар Stephan Petraitschik.

Извор: Archiv für österreichische Geschichte, Wien, 1880, том 59, стр. 450

Први је без сумње већ поменути Еустратије Дабижа, док за другог не могу са сигурношћу да тврдим, јер ни аутор то нигде експлицитно не наводи, али то презиме немало подсећа на Пејачевиће. Ако би се то испоставило да је тако, имали бисмо двојицу Дабишиних потомака на молдавском двору у исто време, наравно под претпоставком да су предања њихових породица аутентична.



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Дабиже (Молдавија)
« Одговор #15 послато: Јун 19, 2014, 03:37:44 поподне »
Први је без сумње већ поменути Еустратије Дабижа, док за другог не могу са сигурношћу да тврдим, јер ни аутор то нигде експлицитно не наводи, али то презиме немало подсећа на Пејачевиће. Ако би се то испоставило да је тако, имали бисмо двојицу Дабишиних потомака на молдавском двору у исто време, наравно под претпоставком да су предања њихових породица аутентична.

Претпоставка да је Petraitschik од Пејачевића ипак не стоји. Реч је о једном од молдавских владара из рода Петричејку (рум. Petriceicu), који је владао Молдавијом у три наврата после владавине Еустратија Дабиже, а у Дабижино време већ је био присутан на молдавском двору.

Међутим, сведочанства о везама Пејачевића са Молдавијом, ипак је постоје. Петар Парчевич (1612-1674), потомак горе поменутог Парчије, исто као што су то и Пејачевићи, у историји је остао упамћен као марцианополски архиепископ, апостолски викарий и администратор в Молдова, български интернунций при Императорския двор и императорски пратеник до Богдан Хмелницки, хетман на казаците.

Извор: Лука Касъров, Енциклопедически речник, Пловдив, 1905

Осим тога, за Петра Парчевича се још каже, да је због својих политичких идеја и дипломатских делатностио био компромитован пред султанским двором, те да је већину свог живота провео изван матичне Бугарске, углавном у Влашкој и Молдавији.

Извор: Мария Атанасова. 400 години от рождението на Петър Парчевич. ФАКТИ. 7. 9. 2012.

Његово присуство у Молдавији значајно је због тога што се поклапа и са владавином Еустратија Дабиже, с обзиром да је овај постао архиепископом већ 1658. године, a Дабижа је владао Молдавијом од 1661. до 1665. године. То сведочи да су везе између ових наших крајева и Молдавије у то време постојале, а што онда оставља простора и могућности српског порека Дабижа.

У међувремену сам, заједно са једном колегиницом, истраживао и наводно потомство Стефана Дабише. Оно што сам успео да нађем јесте да су најстарија позната сведочанства о том потомству, односно о вези тројице браће са краљем Стефаном Дабишом, она која доноси Мавро Орбини у свом делу Краљевство Словена. Он тамо каже:

Цитат
... Nešto kasnije Tvrtko je ponovo otišao u Ugarsku, ostavljajući umesto sebe na upravi svoju majku.
Time su strahovito bili nezadovoljni Dabišini sinovi Vladislav, Purćija i Vuk, koji su drţali mnogo zemlje
na reci Drini, i u Bosni, i u Usori;...

А из свега се види да је реч о борби за престо међу самим Котроманићима, односно између Твртка и његовог брата Вука, а у чему наводни Дабишини синови помажу овог другог. Оно за шта нисмо знали са сигурношћу јесте да се тројица браће Дабишића, Владислав, Парчија и Вук, заиста могу наћи у историјским изворима тога времена. У коментарима исте књиге наводи се:

Цитат
Vladislav, Purćija i Vuk Dabišići su poznate liĉnosti iz dokumenata toga vremena sa posedima zaista u oblasti Drine i Usore. Up. M. Dinić, Za istoriju rudarstva srednjovekovne Srbije i Bosne I'', Beograd 1955, 48—49.

Поред Динића, о њима још пишу и Фердо Шишић и Павао Анђелић. Да не претрпавам поруку, оставио сам везице на којима се ти делови лако могу наћи уз помоћ претраживача. Осим тога, колегиница се потрудила и у прилог томе пронашла и једну повељу из 1357. године, у којој се помиње Владислав Дабишић са браћом:

Цитат
У име Бога свемогућег. Вера господина Твртка, милошћу Божјом бана босанскога и његовог срдачног брата, господина кнеза Вука и њихове мајке поштоване госпође Јелене и њихове властеле, по имену: казнаца Болеслава и тепчије Ивахна и кнеза Владислава Дабишића с браћом и кнеза Влаја Добровојевића и војводе Твртка и његовог брата, жупана Новака и кнеза Мркоја и кнеза Вукца Хрватинића и кнеза Владислава Обрадовића и жупана Брајана Прибиновића и кнеза Милоша Дивошевића и његовог брата, кнеза Сладоја и кнеза Влатка Обриновића и госпође Јелене Остојинице – кнезу Влатку Вукославићу и његовом сину Вукославу и осталим његовим. Да му не буде кривице због његовог братучеда Гргура Павловића, и да му не буде ништа рђаво због Гргуреве невере, нити због којег Гргуревог рђавог чињења, ни за једна зладела Гргурева, ни за једно зло чињење Гргурево, да не буде кнезу Влатку и његовом детету од нашег господства никаквог рђавства нити каквог бешчашћа, и да му се због тог разлога не учини никада. Да му је на то вера наша господска и наше властеле, ових који су ту уписани и именовани, те да живи у тој вери нашој, коју је пре нашао у нашем господству. И сада ти потврђујемо ону веру нашом вером господском и наше властеле, ове која је ту уписана. А служи верно нашем господству.
А овоме је ручник и пристав војвода Пурћа са браћом и кнез Вукац Хрватинић.
А ово писа Дражеслав дијак од лета рођења Божјег 1357. лето.

Извор: http://www.anurs.org/sajt/doc/File/casopisi/GPB4_(2011).pdf

Осим Шишића и Анђелића, на ову тему су писали и Вјакослав Клаић и Фрањо Рачки, а као учеснике политичког преврата, спомиње их именом све тројицу и Руварац.

Извор: http://www.filozof.org/pdf/sarsrb/filozofske%20nauke/djuro%20tosic%206.pdf

Траженог одговора и даље нема, али је значајно што су потврђена ова имена, као аутентична и као историјска.

Што се пак ових Молдавских Дабижа тиче, нашао сам два лепа апокрифна ћирилична докумена, где се спомињу Еустратије Дабижа и његова жена Дафина, а могуће и њихови потомци. На изворном сајту кажу да су то документи на бугарском? Први се налази чува у Șcheii Brașovului, а други у Biserica Sfinții Teodori din Iași, дакле централна и источна Румунија.



Први извор: http://tiparituriromanesti.wordpress.com/2014/04/15/pomelnicul-bisericii-din-scheii-brasovului-1753/
Други извор: http://tiparituriromanesti.wordpress.com/2013/07/18/pomelnicul-bisericii-sfintii-teodori-din-iasi-1842/
« Последња измена: Јун 19, 2014, 03:39:36 поподне Amicus »



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Дабиже (Молдавија)
« Одговор #16 послато: Фебруар 22, 2016, 03:01:05 поподне »
Добре вести, синоћ налетех на очигледно недавно скениран осми том Општег грбовника, тако да сада имамо комплетан извод из грбовника са блазоном и кратким обавештењем о потврђењу кнежевске титуле Василију Дабижи (23. новембра 1892.), сину Димитрија Дабиже раније примљеном у службу Русије.




Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Дабиже (Молдавија)
« Одговор #17 послато: Фебруар 24, 2016, 12:47:24 поподне »
Мало ван теме, али кад се већ поменуше Котроманићи, интересантно је да су Котроманићи имали свог свеца заштитника- св. Григорија Назијанзина или Богослова, неуобичајеног свеца за наше просторе, карактеристичног за источне православне области. Мошти светог Григорија су крсташи украли у Цариграду 1204. и однијели их у Рим, 2004. их је папа вратио Фанару. Не знам да ли поријекло Котроманића може имати везе са овом крсташком акцијом и какве би уопште везе Котроманићи могли имати са овим светитељем. Св. Григорије Богослов се спомиње у великом броју повеља Котроманића.

Да и ја мало скренем са теме, али св. Григоријем као свецем заштитником Котроманића сам се бавио ових дана, а све у склопу проучавања култа св. Василија.

Овом приликом ћу да користим Дубравка Ловреновића, а у мањој мјери Наду Клаић и Иван Мужића. Покушаћу да одаберем најбоље цитате, уз напомену да ћу покушати избјећи извлачење одређених цитата из контекста цјелокупног текста.

Зато укратко о ауторима. Дубравко Ловреновић заједно са Срећком Џајом се бавио феноменом крстјана и уопште Цркве босанске. Њихово писање, у за наведног Мужића, је из темеља уздрмало неке стереотипе "новије бошњачке историограрфије",  а нарочито о њеном богумилском карактеру и  богумулима као носиоцима "културе стећака. О томе сам раније писао.

Да не би упао у замку "истргнутог цитата" напоменућу да је прије 2000. године Дубравко Ловреновић "ревитализовао" теорију Пава Анђелића о Милама код Високог, а не манастиру Милишеви, као мјесту крунисања Твртка II Котроманића. Е сад историјски је утврђено да је Твртко II Котроманићје краљ Србљем, Босном, Поморју и Западним странама и круном овјенчан, дакле Стефан.Ипак, аутор се доследно држи тезе о припадности католичкој вјери Котроманића, уз опаску, што је видљиво из понуђеног линка г. Синише о Васи Глушцу, да су је тек Стјепан Томаш радикално раскрстио, па чак не у потпуности, са Црквом босанском. Разлог је османска најезда и покушај "лобирања" Римске курије за крсташки рат.

Међутим, његово писање о св. Гргуру Чудотворцу(св. Григорију Назијанском) као заштитнику Котроманића, уз опаску да је то "источњачки култ" и неки начин копирање немањићке државотворне идеје са аутокефалном црквом као носиоцем самосталне државе, очигледно доводи у везу Котроманиће са Немањићима (наравно ту постоји и крва веза преко кћерке краља Драгутина Јелисавете).
Ипак аутор је "горљиви" заступник тезе да је у средњовјековној Босни било врло мало православних, сем, можда, источног Хума.
 Хм! Чини ми се да су сви влашки катуну управо ту концентрисани.

Ево мог избора цитата:

1."Štovanje istočnjačkoga sveca Grgura Čudotvorca i njegova državotvorna promocija raširili su se preko Crkve bosanske. Ne nalazimo, inače, da je neka europska zemlja tomu svecu dodijelila tako počasno mjesto kao što je to učinila Bosna. Kao nekad u Egiptu i Babilonu, zatim u Bizantu, Bugarskoj i Srbiji cara Dušana, gdje je vladar još za života oslovljavan kao “sveti”, proglašava se bosanski ban inkarnacijom jednoga sveca."

2. Сад један извод из књиге Наде Клаић Средњовјековна Босна, са примјером  даровница Стјепана II Котроманића кнезу Вукославу сину кључког кнеза Хрватина.

"Sudeći, naime, po podacima ove isprave vladari su kod kuće čvrstostajali uz crkvu bosansku, ali su prema vani, izvan svoje zemlje, uvijek djelovali i nastupali kao katolici."

»Az Stipan a zovom svetoga Grgura rab. Ja ban Stipan milostju božijom i moj brat knez Vladislav vsih zemel bosanskih gospodin, i Usore i Hlmske zemle i Dolnib kraj«.

Књига Наде Клаић је иначе доста контраверзна, али сам је, због радикалних идеја, са великим интересовањем прочитао.

Да све то уклопимо, ево још неколико цитата ("опрости ми Катрин-мада нисам крив" јер на овом рачунару немам могућност уметања цитата ;D) Дубравка Ловреновића.

3."Zato se najozbiljnije mora uzeti u obzir navod M. Orbinija da je do institucionalne instalacije franjevaca u Bosni 1340. Stjepan II. Kotromanić bio “odan grčkom obredu i stoga nepodložan papi”. Dodatni dokaz o tome pruža suvremena Franjevačka kronika (dovršena 1374.), koja bilježi da je bosanskoga bana fra Gerald Odonis“obratio vjeri i vratio crkvenom jedinstvu”.
Konfesionalno laviranje bosanskih vladara postoji sve do službenoga prihvaćanja katoličanstva kralja Stjepana Tomaša 1445., čak i nakon toga, pa to govori u prilog toj pretpostavci."

4."Pojava lika Sv. Grgura Nazijanskog  na novcima Tvrtka II. i Stjepana Tomaša svojedobnog biskupa te bliskog suradnika i učenika Sv. Bazilija ( govori o uspostavljanjukulta (n)ovog istočnjačkog sveca i daje do znanja da usprkos svim pastoralnim uspjesima franjevaca bosanski vladari nisu raskinuli drevne veze s Crkvom bosanskom."

5.S obzirom da je Crkva bosanska po svom duhovnom ustrojstvu pripadala ogranku istočnoga reda bazilijanaca, a jurisdikcijski bila neovisna od Rima i Carigrada, ne može biti daleko od istine da je njezin episkop (djed) biran između monaha. Na takvu mogućnost navodi Farlatijev iskaz koji izjednačava mitropolita (episkopa) s poglavarom samostanske zajednice bazilijanaca.

Негдје сам прочитао да је манастир Милешева Базилијански/Василијански манастир. Један такав је био у нашем Sirmiumu. Овај култ је важан за много историјске процесе, па и за покрштавање западних и источних Словена, Ужгородску унију и уопште заоставштину Ћирила и Методије. Али о томе касније након свеобухватне припреме теме и више слободног времена.

На крају линкови:
www.iis.unsa.ba/pdf/fenomen_krstjani.pdf
www.muzic-ivan.info/vjera_crkve%20bosanske.pdf
http://www.bosniafacts.info/downloads/elibrary/finish/16-knjige/242-nada-klaic-srednjovjekovna-bosna









Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Дабиже (Молдавија)
« Одговор #18 послато: Фебруар 24, 2016, 12:52:52 поподне »
Карактеристично је да се Св. Григорије прославља код више презимена у наведеним парохијама али је само за род Шатара (Бугојно, Оборци, Строице) основна слава.

Још и ово! Секретар нашег локалног планираског друштва је Гордана-Гоца Шатара. У Бијељину су избјегли из Котор Вароши, али им је отац поријеклом из села Пљева, Општина Шипово. То презиме нисам нашао у попису презимена села, али зашто јој не би вјеровао

Јуче сам је питао која им је породична слава. Одговор "експресан" св. Григорије Чудотворац.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Дабиже (Молдавија)
« Одговор #19 послато: Фебруар 24, 2016, 03:30:16 поподне »
Браво Ацо! :)

Таква једна расправа могла би да разјасни нека питања која се провлаче кроз разне друге теме које се дотичу улоге и функције Василијанског реда. Нека питања и прилоге ћемо припремити и ми остали који се често сретасмо са тим не баш јасним Ordom (нарочито у поимању Римске цркве).