Сибињанин Јанко

[vidoje 013]

 Мађари уопште немају народних пјесама о Јаношу Хуњадију. Сибињанин Јанко је један од најзначајнијих јунака наших епских пјесама.

[Wolf Sagash]

Не могу да се сјетим, али сам сигурно негдје прочитао да је нека стара мађарска народни прича говорила како је Јанко ванбрачни син деспота Стефана.

[Nebo]

Позната је изрека у Србији Црној Гори : "касно Јанко на Косово дође."

Да, Јанко касно дође, али, изгледа, остаде његових, ни мање ни више него - у Шекулару!

[vidoje 013]

Да, Јанко касно дође, али, изгледа, остаде његових, ни мање ни више него - у Шекулару!
[/quot
 Има ту нешто. На теми  Шекулар било је ријечи о томе. Предања не мањка у вези  Јанка Сибињанина и Шекулара.

[Amicus]

Не могу да се сјетим, али сам сигурно негдје прочитао да је нека стара мађарска народни прича говорила како је Јанко ванбрачни син деспота Стефана.

Наилазих и ја негде на тај податак.

Али док се око Јанка ломе копља, Јован Запоља је канда био Бошњак, тај податак наиме помиње Ђуро Сремац, дворски капелан краља Матије Корвина, тј. каже за њега је био Sklav из Босне, из села Запуља.

http://govori.tripod.com/evetovic_bunjevci_sokci.htm

[vidoje 013]

Не могу да се сјетим, али сам сигурно негдје прочитао да је нека стара мађарска народни прича говорила како је Јанко ванбрачни син деспота Стефана.

Из историје не сазнајемо ништа поуздано о евентуалном познанству ова два јунака и ратника. То познанство, међутим, не би било немогуће, јер су живјели готово истовремено. Стефан је рођен 1374. или 1375. а умро је 1427. Сибињанин Јанко се родио око 1387. и живио је до 1456. Дакле, још пуних тридесет година послије деспота Стефана. Деспот Стефан није могао бити отац Јанку, осим по предању, и то српском. По мађарском предању Сигисмунд је отац ванбрачног сина Јаноша Хуњадија.
Кад је  деспот постао Сигисмундов вазал и угарски феудалац, Јанко је још био младић, али је већ учествовао у борбама против Турака. У заједничком непријатељу и једног и другог народа у Подунављу, и Срба и Угара, требало би тражити и узроке њиховог преплитања, па свакако и узроке  везивања мотива рођења за Стефана и Јанка.

[aleksandar I]

  Деспот Стефан није могао бити отац Јанку, осим по предању, и то српском. По мађарском предању Сигисмунд је отац ванбрачног сина Јаноша Хуњадија.

Oво је тачно. Мађарско предање (Гашпар Хелтаи) слично је са нашим (Вука Караџић, Ватрослав Богишић, Сима Милутиновић Сарајлија). Веома су јаки аргументи да је мотив о Јанковом рођењу дошао од Мађара и са краља Жигмунда (Луксембуршки) пренијет на деспота Стефана Лазаревића.
У српској варијанти Јанко Хуњади има сестру Јању:

"млада Маџарица (или Гркиња) рађа са Стефаном сина и кћер, који добијају, по Стефановом завету и жељи, имена Јанко и Јања. Тако се родио Сибињанин Јанко"

Ниједан од ова два владара није имао дјеце, и то је додатни мотив да се Јанко Хуњади прогласи ванбрачним сином. Ништа чудно има тих мотива колико хоћете (нпр. Шахнама Фирдусија)

Иначе се код каже: "Касно Марко на Косово стиже."

[vidoje 013]

Oво је тачно. Мађарско предање (Гашпар Хелтаи) слично је са нашим (Вука Караџић, Ватрослав Богишић, Сима Милутиновић Сарајлија). Веома су јаки аргументи да је мотив о Јанковом рођењу дошао од Мађара и са краља Жигмунда (Луксембуршки) пренијет на деспота Стефана Лазаревића.
У српској варијанти Јанко Хуњади има сестру Јању:

"млада Маџарица (или Гркиња) рађа са Стефаном сина и кћер, који добијају, по Стефановом завету и жељи, имена Јанко и Јања. Тако се родио Сибињанин Јанко"

Ниједан од ова два владара није имао дјеце, и то је додатни мотив да се Јанко Хуњади прогласи ванбрачним сином. Ништа чудно има тих мотива колико хоћете (нпр. Шахнама Фирдуси
Иначе се код каже: "Касно Марко на Косово стиже."

Историјски је тачно: ни деспот Стефан  ни краљ Жигмундд нијесу имали потомство.
 У народу се чује и једно и друго. И како касно Марко, тако и  Јанко касно на Косово стиже или дође.

[НиколаВук]

И ја не мислим да има везе са Србима, али и то да је од servus, мало је чудно? Није ми познато да код нас рецимо неко носи лично име које асоцира на роба. На крају крајева, ни овде се нигде не помиње име Шербан, говори се само о врстама речи са кореном șerb-.

У средњем веку око тих ствари ништа није чудно, један становник дечанског властелинства је носио име Свињеглав.  Како год, пошто су били рођаци Басараба, можда име Шербан има неко значење у куманском језику, мада сам налетео на још један његов помен у књизи Милице Грковић:

Међу становницимаенцм,Дечанског властелинства
била су популарна старобалкаиска имена: Барбат, Букур, Бун, Врсајко,
Врсал, Дрокун, Кьндед, Maгoje, Пелегрин, Шарбан итд.

Изгледа да ипак нагиње на романску страну (иако није Шербан већ Шарбан, али мислим да је у питању само семантика); ако није имало значење "слуга" или нешто слично, немам представу шта би могло да значи...

[Amicus]

Ово ми већ личи на нешто, али око значења, мислим да још треба трагати. У сваком случају, браво за налаз Шарбана, слажем се да је вероватно у питању само сематника.

[drajver]

Данас сам био у дворцу Корвин у Хунедоари. Заиста импозантно и веома добро очувано здање. У дворцу је изложена и повеља Жигмунда Луксембуршког Хуњадијима. Човјек лијепо пише да се ради о Србима. 

[Селаковић]

‘One of the Most Epic European TV Productions of All Time,’ ‘Rise of the Raven’ Gets First-Look Image From Beta Film (EXCLUSIVE)

https://ca.sports.yahoo.com/news/one-most-epic-european-tv-073000054.html

"A highlight at Beta Film’s showcase this Tuesday at the London TV Screenings, “Rise of the Raven” turns on the extraordinary feat of Hungarian army commander Janos Hunyadi, played by discovery Gellért L. Kádár, who in 1456 won a bloody, brutal Battle of Belgrade against a vast Ottoman force twice the size of his troops who were often farm labourers armed with just slings and patriotic fervor."

"Also featured are multi-prized Czech actor Karel Roden (“Bourne Supremacy,” “Mr. Bean”), Serbian star Rade Serbedzija (“Batman Begins,” “Mission: Impossible II,” as well as Italian actors Thomas Trabacchi (“Studio Battaglia”) and Elena Rusconi (“6 Underground”)."

<a href="https://www.youtube.com/v/5s0vmNxy_0o" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/5s0vmNxy_0o</a>

[Бакс]

Раде Шербеџија ће гарант бити Ђурађ.

[Malesevic]

@ drajver

Moze li slika latinskog orginala i engleskog prevoda da se vidi ceo tekst.

Hvala.

[drajver]

@ drajver

Moze li slika latinskog orginala i engleskog prevoda da se vidi ceo tekst.

Hvala.

Покушао сам извући максимум са фотографија. Оригинал је у писаној варијанти (претпостављам на латинском, тешко могу ту шта прочитати) и изложени су још преводи на румунски, мађарски и енглески.

[drajver]

Иначе, примјетио сам да се румунски и мађарски истраживачи мало обазиру на овај облик имена најстаријег претка Хуњадија. Румуни често преводе то име са Сербан, наглашавајући  румунско поријекло Хуњадија, међутим то није облик који је записан у извору. Такође, нема ни јасног става да ли се ради о етнониму или личном имену, јер никакви други подаци о Србу или Србину, претку Хуњадија, сем помена у повељи из 1409. године, не постоје.

У  раду "Matthias Hunyadi: from the Family Origins to the Threshold of Power" од Рада Лупескуа може се прочитати сљедеће:
https://www.researchgate.net/publication/316244001_Matthias_Hunyadi_from_the_Family_Origins_to_the_Threshold_of_Power

"Serb
Father of Vajk I, and the first known member of the family. His name appears  only in connection  with the land  grant charter  of  1409.  There  were  several  forms  of  the  name current  among  Romanians  in  the  Middle  Ages,  those perhaps closest to the Serb in the charters being Serb, Serbu and Serbea. The Romanian literary form is Serban. Nothing is known of his Wallachian roots or his role in the family’s history. As mentioned above, he almost certainly came from a high ranking Wallachian family. He had three sons: Vajk I, Magas and Radul II. A brother of his, Radul I, was also mentioned in 1409."

Још један скорији рад са новосадског универзитета гдје се такође посредно дотичу теза о поријеклу Хуњадија
https://intapi.sciendo.com/pdf/10.2478/ausp-2021-0025
John Hunyadi in Hungarian Folklore and Historiography

У суштини, преци Хуњадијевих јесу били власи, али мислим да треба оставити отвореним питање да ли се радило о статусним или етничким Власима. Да ли је постојала веза цијеле породице са српским земљама, с обзиром на име најстаријег претка, али и боравак младог Хуњадија на двору Стефана Лазаревића?

Како ствари тренутно стоје Хуњадији су генетички блиски српско-хрватским породицама из динарско-штокавског круга са којима дијеле заједничку мутацију E-FTC11923 (веза старости око 1000 година), иако сама узводна грана E-BY211533 показује приличну разноврсност међу Бугарима.

[Небо_Сав]

Ево, реко' да се пријавим у ред за престо, да ли код Жигмундовића, Корвина или Лазаревића - свеједно...  Мада је генетичка дистанца велика, први су ми на листи. 

Сетих се Др. Јоханеса Краузеа, са Планковог института за еволуциону антропологију,  и његовог става кад му неко каже да потиче по директној лози  од тих и тих краљева, из 1215 г. или слично: па шта, коментарише, др. Краузе, и ја исто имам исто толико,  по законима генетике,   као и остали становници  данашњи становници Централне  Европе чији су преци живели у Европи у то доба. Велики број наших предака  у последњих осам векова, и релативно мали број људи који су живели у то доба, гарантује нам, малтене, исти ниво генетичке средности као и директним потомцима. Наравно, не рачунајући Y хромозом.

[Imoćanin]

@ drajver

Moze li slika latinskog orginala i engleskog prevoda da se vidi ceo tekst.

Hvala.

Ovdje imate prepis latinskog originala:

https://www.digitale-sammlungen.de/de/view/bsb10009492?page=496,497

[drajver]

Мађарски клип о Сибињанин Јанку (има титл на енглеском), гдје у уводном дијелу набраја све теорије о његовом поријеклу, опредјељујући се на крају за куманску верзију. Имам осјећај да Мађари не могући доказати да се ради о мађарској породици, потенцирају куманску верзију, по принципу, ако већ није Мађар, дај онда да није ни Румун. И генерално, гледајући овај клип имам утисак да је тај мађарско-румунски ривалитет некако доминантан, тј. да су Румуни код Мађара нација са којом имају највише спора.

<a href="https://www.youtube.com/v/xa5-uvjdnqA" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/xa5-uvjdnqA</a>

[Драган Обреновић]

Књига из 1844. године под насловом

"GENUS, INCUNABULA ET VIRTUS JOANNIS CORVINI DE HUNYAD, REGNI HUNGARIAE, GUBERNATORIS, ARGUMENTIS CRITICIS ILLUSTRATA"

Доступна је у Америчкој конгресној билиотеци, на овом линку.

Пар интересантних страница: