Као нарочито интересантан случај адопције Шарановић наводи случај адопције Мадежана y Бјелопавлићима.
У селу Мадежима су живела три досељена братства: Прашчевићи, Вечковићи и Маликовићи.
Два племенска огранка - колена, Петрушиновићи и Павковићи, нису Мадежанима давали део y неке комуне, пошто ce они нису чврсто држали ни уз једне ни уз друге.
Због оскудице радне земље, Мадежани су били упућени готово искључиво на сточарство, па су без пашних површина тешко живели. Сва њиихова настојања да добију право коришћења неких планина остала су без
резултата. Због тога они 1872 године покрену парницу код началства Бјелопавлићског, тражећи да их или Петрушиновићи или Павковићи пусте y своје комуне. Началетво je расправило овај спор септембра месеца 1872.
Кога интересује може ближе да прочита рад - који се позива на извор - архив Валтазара Богишића y Цавтату
где се налази препис извода из записника началства Бјелопавлићског за 1872 годину под бр. 100 од 15 септембра.
.....„Били y судницу на ову погодбу између Петушиновића и
Мадежане.
Потписујемо ce
Петушиновићи и Мадежани
„Петушиновићи следују:
„Војвода Ристо Бошковић, кап. Радоја Пајовић., Коман, Мато Бошковић, Видо Бошковић, перјанин Бошко Шутов, барјактар Петар Шуњин. Стотинаш Томо. офицер Милош Тодоров,С. Јовица Бошков, Никола Радула Милованова, барјактар Максим Петров, non Вучур ии ce потписујемо за сву браћу Петушиновића.
„Мадежани: Томица Милаковић, Максим Прашчевић,
Живко Вечковић и ми ce потписујемо за сву нашу браћу.
„Сведоци
„Началник С. Вукотић, капетан Јовица Радовић, кап. Драгоје Радојев, Поп Јован Јовановић, стотинаш Ташо Микоњин,
овицијер Максим Петров, овицијер Лазар Марков, овицијер Ристан Петков, перјанин Рашко Раеов. Сведок писар Јагош Радовић”.
"Из горњег акта ce види да ce овде ради о адопцији три усељеничка братства која je економски условљена.
Маликовићи, Прашчевићи и Вечковићи населили су ce y Мадеже пошто су два
огранка племена бјелопавлићког међусобом поделила комуне.. Мадежани због тога нису могли имати своје комуне, па самим тим ни развити сточарство које je требало, с обзиром да нису имали довољно зиратне земље, да им буде основна привредна грана."
ЕПИЛОГ је би тај да се, после ове нагодбе, Мадежани укључују y Петрушиновиће, зову ce Петрушиновићи, припадају војним и грађанским установама Петрушиновићким, примају поред главне славе и предславу Марковдан и y свим селима где ce доцније расељавају својакају ce с Петрушиновићима и с њима су y истим кметијама, капетанијама, имају заједничке скупове, договоре.
