Аутор Тема: Колективна адопција  (Прочитано 645 пута)

Ван мреже ZO

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 161
Колективна адопција
« послато: Октобар 21, 2022, 04:40:52 поподне »

На овој теми би се дискутовало о  случајевима колективне адопције код Јужних Словена (Србија, Црна Гора, Херцеговина и др.) и околних народа (Албанија и др.).

О овој теми је писао још 1954.године Богдан Шарановић у Аналима правног факултета и тај његов рад по називом Колективна адопција отвара ову тему која је, са становишта генетичке генеологије и "именовања родова, братстава и племена" више него актуелна и занимљива.

За разлику од индивидуалног усвојења, y ранијим временима постојало je и усвојење читавих колектива тако што   једна организована група, племе или братство, прими y себе другу неку групу, адоптира je.

"Познато je колику je улогу играло усвојење као правни инструмент при проширивању примитивних крвних заједница и при прелажењу крвних заједница y територијалне заједнице. Тај процес je одавно обављен. Међутим код нас ce налазе још свежи и интересантни трагови тога процеса. Ми ce нећемо бавити питањима која су y вези са тим. Ми ћемо ce ограничити да скупимо неколико факата, од којих неки још нису били објављени, a који могу бити од интереса за историчаре права и за социологе." -пише Б. Шарановић у свом раду.

Случајеви да једно племе или братство усвоји читаво братство или породицу, и на тај начин изједначи y свему чланове усвојене групе са својим члановима, и сматра их за свој саставни део, нису били ретки код нас до недавна.

Следом (трагом) његовог рада даље ћемо изложити те случајеве. Можда то изазове дискусију.


Ван мреже ZO

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 161
Одг: Колективна адопција
« Одговор #1 послато: Октобар 21, 2022, 04:50:20 поподне »
Као нарочито интересантан случај адопције Шарановић наводи случај адопције  Мадежана y Бјелопавлићима.

У селу Мадежима су живела три досељена братства: Прашчевићи, Вечковићи и Маликовићи.

Два племенска огранка - колена, Петрушиновићи и Павковићи, нису Мадежанима давали део y неке комуне, пошто ce они нису чврсто држали ни уз једне ни уз друге.

Због оскудице радне земље, Мадежани су били упућени готово искључиво на сточарство, па су без пашних површина тешко живели. Сва њиихова настојања да добију право коришћења неких планина остала су без
резултата. Због тога они 1872 године покрену парницу код началства Бјелопавлићског, тражећи да их или Петрушиновићи или Павковићи пусте y своје комуне. Началетво je расправило овај спор септембра месеца 1872.

Кога интересује може ближе да прочита рад - који се позива на извор - архив Валтазара Богишића y Цавтату
где се налази  препис извода из записника началства Бјелопавлићског за 1872 годину под бр. 100 од 15 септембра.

.....„Били y судницу на ову погодбу између Петушиновића и
Мадежане.

Потписујемо ce
Петушиновићи и Мадежани

Петушиновићи следују:
„Војвода Ристо Бошковић, кап. Радоја Пајовић., Коман, Мато Бошковић, Видо Бошковић, перјанин Бошко Шутов, барјактар Петар Шуњин. Стотинаш Томо. офицер Милош Тодоров,С. Јовица Бошков, Никола Радула Милованова, барјактар Максим Петров, non Вучур ии ce потписујемо за сву браћу Петушиновића.
Мадежани: Томица Милаковић, Максим Прашчевић,
Живко Вечковић и ми ce потписујемо за сву нашу браћу.
„Сведоци
„Началник С. Вукотић, капетан Јовица Радовић, кап. Драгоје Радојев, Поп Јован Јовановић, стотинаш Ташо Микоњин,
овицијер Максим Петров, овицијер Лазар Марков, овицијер Ристан Петков, перјанин Рашко Раеов. Сведок писар Јагош Радовић”.

"Из горњег акта ce види да ce овде ради о адопцији три усељеничка братства која je економски условљена.
Маликовићи, Прашчевићи и Вечковићи населили су ce y Мадеже пошто су два
огранка племена бјелопавлићког међусобом поделила комуне.. Мадежани због тога нису могли имати своје комуне, па самим тим ни развити сточарство које je требало, с обзиром да нису имали довољно зиратне земље, да им буде основна привредна грана."

ЕПИЛОГ је би тај да се, после ове нагодбе, Мадежани укључују y Петрушиновиће, зову ce Петрушиновићи, припадају војним и грађанским установама Петрушиновићким, примају поред главне славе и предславу Марковдан и y свим селима где ce доцније расељавају својакају ce с Петрушиновићима и с њима су y истим кметијама, капетанијама, имају заједничке скупове, договоре.
« Последња измена: Октобар 21, 2022, 04:55:41 поподне ZO »

Ван мреже ZO

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 161
Одг: Колективна адопција
« Одговор #2 послато: Октобар 22, 2022, 02:17:50 поподне »
О ГГ пореклу племена Бјелопавловића Е V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591 је писано овде

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=715.0

Слава Бјелопавловића је Света Петка, а преслава Свети Марко (како произлази из овог рада Колективна адоопција).

Занимљиво је знати ког су ГГ порекла "прибраћени" или "усвојени" Прашчевићи, Вечковићи и Маликовићи у Мадежима?

Извесни Прашчевићи се помињу као потомци Братоножићa (племе и истоимени род у Брдима, који су Q2-L245>Y2998>Y2209)

O ГГ пореклу Братоножића - више овде

https://poreklo4.rssing.com/chan-65540316/all_p58.html

О пореклу извесних Прашчевића више овде

https://www.poreklo.rs/2013/06/13/pleme-bratono%c5%bei%c4%87i/

Да је у негдашњим Братоножићима било још много више старих родова и породица, који су се одавно иселили, сведочи нам и то, што су нпр. испитивањем самих Васојевића пронађене неке породице, које су пореклом из Братоножића а за које народно предање у Братоножићима данас не зна. Тако имамо у раду Богдана Лалевића и Ив. Протића »Васојевићи у црногорској граници“ именоване ове породице и родове, који су пореклом из Братоножића: Кељановићи у Коњуху (стр. 680), Жмикићи и Станковићи у Полимљу (први на Улотини, други у Грачаници; стр, 595), а у њихову раду „Васојевићи у турској граници“: Гудовићи у Доњој Рдоаници, досељени с Пелева Бријега, славе Никољдан (с. 707); Барјактаровићи у Петњику, славе Никољдан (с. 711); Прашчевићи у Будимљи, досељени из Лутова славе Св. Николу (с. 713); Вујовићи у Дапсићима (с. 714), и у Полици (с. 716), славе св. Николу; Вељићи у Полици (с. 716) и у Доцу (с. 719); Бутрићи у Пешцима, славе Св. Николу (719); Докићи у Заостром, да који су, натерани сиромаштином, додигли овамо пре 300 година из Братоножића с Пелева Бријега. Славе Никољдан. Бисмиљаци су такође из Братоножића. Славе Св. Николу (с. 724).

Други пак (а можда су то исти) Прашчевићи се помињу у селу Будимља, Беране, у "Васојевићима" односно као "Васојевићи".
Извор- Порекло становништва села Будимља, општина Беране. Стање из 1903. године. Према студији „Васојевићи у турској граници” попа Богдана Лалевића и Ивана Протића.

О томе више овде

Прашчевићи су из Лутова, славе Св. Николу, а прислужак им је Св. Александар Невски

https://www.poreklo.rs/2013/08/01/poreklo-prezimena-selo-budimlja-berane/



« Последња измена: Октобар 22, 2022, 02:20:54 поподне ZO »

Ван мреже ZO

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 161
Одг: Колективна адопција
« Одговор #3 послато: Октобар 22, 2022, 02:31:21 поподне »
Опет, шта о Прашчевићима каже "књига староставна" тј. "Сва црногорска имена".

http://www.cgautentik.com/index_crnogorska_imena_prezimena_u_cg_p.php

Prašćević, Slatina (Medež), Bjelopavlići i od njih su u Vasojevićima, Soko Banji, Spuž i Konjarniku (Žitoradja), Srbija; kod Bijelog Polja (Polimlje)

Praščević, vidi: Prašćević, Vražegrmci (Medež u Slatini), Bjelopavlići pa jedni predju u područni Spuž, a poslije 1878. god. u Soko Banju i Konjarnik (Srbija), drugi u Zatrijebač (Kuči), pa Brezojevice, Meteh i Veliku (Plav), a treći u Vasojeviće niz Lim; Bratonožići, Matično, jedni u Budimlju (Polimlje)

Значи помињу се као Бјелопавлићи који се даље расељавају у Васојевиће, Затријебач и Братоножиће.