Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)

[Uzi]

40. Михајловић, Никољдан, Брезје, Лопаре

Припада хаплогрупи N2-FT182494. Од модала за N2-FT182494 хаплотип са разликује само на брзомутирајучем маркеру DYS576=18.

На основу славе и предања (из Херцеговине или Црне Горе) могло би се претпостављати да тестирани припада још нижој подграни FGC28435, и да постоји могућа веза са Пивљанима-Руђићима. На основу тога моја препорука би била да се тестира FGC28435.
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108772

Подаци о тестираном који је прикупио покретач овог пројекат Велибор Лазић:
Михајловић, Никољдан, Брезје, Лопаре – тестирани наводи уопштено предање о поријеклу из Херцеговине или Црне Горе. У монографији Миленка С. Филиповића „Мајевица“ за Михајловиће се каже да су непознатог поријекла, али да су вјероватно заједничког поријекла са Стевићима. Интересантно, када је Брезје у питању, јесте то што се појављују искључиво двије славе – Свети Никола (Мићићи, Ђукићи, Благојевићи, Давидовићи, Новаковићи, Јовићи) и Свети Јован Крститељ (Гашићи, Стокановићи, Рикићи), при чему само неке од породица имају предање о поријеклу из Херцеговине, али углавном без прецизирања мјеста из ког су се доселили на Мајевицу. Битно је истаћи да је Михајловић први тестирани са подручја општине Лопаре у овој акцији.

[Uzi]

37. Бобић, Лучиндан, Батковић, Бијељина

Тестирани припада хаплогрупи N2-FT182494. Има потпуно поклапање са раније тестираним Димитрићем (Лазаревдан), такође из Батковића.

27. Димитрић, Лазаревдан, Батковић, Бијељина

Тестирани припада хаплогрупи N2-FT182494

Тестирани има немодалне вредности DYS389i-ii=15-30, DYS449=29, DYS481=25. Вредности DYS389i-ii=15-30 дели са Благојевићем (Јовањдан) такође из Батковића, па постоји потенциална могућност о мало ближој повезанисти између њих.

Пошто ни Бобић ни Димитрић не славе једну од три основних слава за N2 (Јовањдан, Никољдан, Ђурђевдан), постоји могућност да је до промене славе дошло у време досељавања у Батковић. Било би добро да се Бобић или Димитрић тестира на грану FGC28435, јер би то помогло код потврђивања потенциалне раније славе Јовањдан.

Детаљни подаци о тестираном које је оставио Велибор Лазић:
Бобић, Батковић, Лучиндан – Радмила Кајмаковић у монографији „Семберија“ биљежи за Бобиће сљедеће: „Бобићи (Лучиндан) из Бачке су. По предању, они су прешли преко леда Савом на Благовести, када су досељавали.“ Сам тестирани наводи магловито предање о поријеклу из Лике. Ово уопште не мора бити у супротности једно са другим, чак би било интересантно провјерити има ли везе са Бачком и Ликом, јер ја већ неко вријеме, на основу досадашњих резултата овог тестирања, али и писнаих историјских извора, сматрам да је Семберија у доброј мјери била поприште како повратних миграција (преко Саве и назад), тако и бар једног таласа досељења становништва из Лике, са Баније, из Крајине, које је у Семберију дошло заобилазним путем, преко Славоније и Срема. Бобић је и први Лучинштак тестиран у овој акцији, па ће резултат бити занимљив и са те стране. Бобићи су насељени у засеоку Марићи, који је у претходних пар тура предмет интензивнијег тестирања. Занимљиво је да се ради о засеоку који је, уз Липовицу, вјероватно насељен нешто раније у односу на остатак села, те би и досељење Бобића било реално смјестити у другу половину 18. вијека. Већ у попису из 1851. срећемо два домаћинства са великим бројем мушких чланова, при чему су домаћини рођени крајем 18. и почетком 19. вијека, па је могуће за сада само претпоставити да је први досељеник могао бити и њихов отац (Јован Бобић, рођен око 1770. године).

[ВелиборЛазић13]

37. Бобић, Лучиндан, Батковић, Бијељина

Тестирани припада хаплогрупи N2-FT182494. Има потпуно поклапање са раније тестираним Димитрићем (Лазаревдан), такође из Батковића.

Изузетно занимљив резултат од великог локалног значаја. Иде у правцу потврде тезе да су Н2 у Батковић дошли са сјевера у 18. вијеку. Слава је и код Бобића и код Димитрића промијењена, то је јасно, и то прилично давно, јер ни једни ни други не чувају успомену на то, а код Димитрића сам већ образлагао да Крстићи из Велике Обарске (Лазаревштаци), за које турски попис из 1850/51 потврђује да су истог поријекла као Димитрићи, славе нову славу, а као грана су одвојени и географски дислоцирани на самом почетку 19. вијека, што значи да је до промјене славе дошло раније. Код Димитрића је јасно и да су узели славу Преловаца, за које се показало да су Шаренци и да им је Лазаревдан изворна слава, а код Бобића није лако рећи шта је у питању. Лучиндан у Батковићу од 19. вијека до данас осим њих не слави нико. Ово упућује на могућност да се ради о слави земље, тј. да је први Бобић био домазет у породици чија је слава била Лучиндан, а која је остала без мушких потомака. С тим у вези занимљива је и прича о настанку назива засеока Марићи, коју биљежи Радмила Кајмаковић, а према којој је куга затрла сво становништво засеока осим извјесне Маре и њене дјеце, па је засеок назван по њој Марићи. Познато је да је Семберију и Мајевицу 1780их погодила велика епидемија, која је затирала цијеле засеоке. Ни у попису из 1851. нема овог презимена у том засеоку, па је могуће изнијети претпоставку да су Марини потомци у мушкој линији до тада већ ишчезли, а ако је тако, можемо претпоставити да су Бобићи по женској линији њени потомци и настављачи њене крсне славе. Па, што би рекао Ђордано Бруно, se non e vero, e ben trovato. :-)
У сваком случају, битно је поменути и да је Н2 са овим резултатом Бобића, када га примјенимо на број мушких глава у Батковићу 1890их прешла 10-11%.

[Небојша]

42. Ранкић, Ђурђевдан, Батковић, Бијељина, J2b-M241

Подаци о пореклу Ранкића:

Ранкић, Ђурђевдан, Батковић, Бијељина – Радмила Кајмаковић у монографији „Семберија“ не помиње ни Ранкиће Ђурђевштаке, али ни Ранкиће Никољштаке (истог поријекла са тестираним Марјановићем), тако да се, у одгонетању њиховог поријекла морамо ослонити на доступне писане изворе. Црквене књиге парохије батковићке као најстаријег претка Ранкића Ђурђевштака наводе Ђоку Ранкића, чукундеду тестираног Ранкића, рођеног, по црквеним књигама 1825. године. Ранкићи су крајем 19. и почетком 20. вијека насељени у засеоку Гајићи, у чијем јужном дијелу и постоји једина значајна концентрација Ђурђевштака у Батковићу, али, по свему судећи не дијеле мушког претка ни са једним од њих (ту су већ тестирани Бирчаковићи и Јосиповићи и једни и други Ђурице, али Ђурђевштаци, као и Рончевићи, изворни Ђурђевштаци). Ово упућује на могућност да Ранкићима Ђурђевдан није изворна слава (појава са којом смо се у Батковићу већ сусретали), те да је можда баш Ђокина супруга Бојана поријеклом из неке од поменутих породица Ђурђевштака. Ђокин унук ће и сам бити домазет у засеоку Липовица, што ће довести до географског проширења ове породице и на тај засеок, а затим, изумирањем гране породице која је остала у Гајићима и до тога да Ранкића данас има само у Липовици.

Ранкић има најближа поклапања са породицама из Батковића, слава Стевањдан. Потпуно поклапање на 25 маркера са Јовићима и Мићићима из Батковића и Благојевићима (Алимпијевдан) из Велике Обарске.

[aleksandar I]

42. Ранкић, Ђурђевдан, Батковић, Бијељина, J2b-M241

Лијепо! Род J2b-M241 се у Семберији баш уобличио. Добро се сјећам када смо добили резултат Благојевића; дјеловао је тако усамљено.

[ВелиборЛазић13]

Ранкић има најближа поклапања са породицама из Батковића, слава Стевањдан. Потпуно поклапање на 25 маркера са Јовићима и Мићићима из Батковића и Благојевићима (Алимпијевдан) из Велике Обарске.

Додао бих само да сам, по добијању прелиминарних резултата, покушао додатно разјаснити мистерију поријекла Ранкића и да сам дошао до оквирног закључка да вјероватно потичу управо од Мићића, тестираних у овој тури. Наиме, Периша Мићић, рођен крајем 18. вијека, имао је четири сина. Тројицу сам јасно повезао са каснијим Мићићима, а за четвртог сам мислио да није имао (мушке) потомке. Тај четврти зове се управо Ђоко, као први познати предак Ранкића, а рођен је 1831, што је у границама разумног одступања у односу на црквене књиге (5 година). Већ сам раније изнио претпиставку да је данашња слава Ранкића заправо слава Ђокине жене, док је презиме мало теже објаснити. Неке од претпоставки би могле бити да је у питању матроним, или можда презиме по имену евентуалног очуха, или таста, али то ће бити тешко доказати.

[aleksandar I]

36. Новаковић, Јовањдан, Љесковац/Бијељина
Припада хаплогрупи I1-Z63, највјероватније грани I1-Z63>Y7627. У потпуности се уклапа у генетички профил род Миљанића и Росандића (обрађени у књизи о Херцеговцима). Још уже се може рећи да су огранак бањанских Миљанића. На то указује веома карактеристична вриједност DYS389-II=25, коју посједују само Миљанићи и њихов огранак Миловићи из околине Гацка. У односу на остале припаднике овог рода, Новаковићи посједују карактеристичну вриједност DYS643=12.

Рођак тестираног Новаковића, са којим сам разговарао дуже вријеме и који је је врло добро набројао своје претке а В. Лазић је то и потврдио, ми је навео да су поријеклом од Никшића. Гледајући Табелу ДНК порекла и позиционирање Новаковића изнад Миљанића (не знам који резултати још нису јавни) чини се да је предање тачно.

[aleksandar I]

34. Вучковић, Аранђеловдан, Црњелово Горње, Бијељина

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028>Y128480, највероватније подграни Y128646>Y128039>Y60799 односно роду Земуновића-Корјенића из околине Требиња.

Написах највероватније, јер без SNP потврде то не могу са апсолутном сигурношћу тврдити из разлога што највећи део припадника овог рода са матичног подручја поседује модалне хаплотипове балканске Y128480.

Мислим да овај резулат може бити јаван (ако не брисати поруку) али у групи са Марковићем и Вучковићем су и Бурлице са славом Аранђеловдан из околине Рогатице. Својевремено се на Форуму јављао још један Бурлица поријеклом из Дервенте код Власенице. Има ту и још један резултат из Берковића и Билеће , али их више не видим у Табели.

Ту би се могао назријети миграциони правац.

[aleksandar I]

Бурлице са славом Аранђеловдан из околине Рогатице. Својевремено се на Форуму јављао још један Бурлица поријеклом из Дервенте код Власенице.

Грешка Вучетићи Горажде; помијешао сам са тренутним пребивалиштем тестираног.

[Небојша]

32. Мићић, Јовањдан, Батковић/Бијељина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује нешто рјеђе вриједности DYS385ab=14-16 и DYS439=11. Има скоро потпуно поклапање са Стевановићем из Загона/Бијељина. Разликују се само у вриједности маркера DYS385ab. Иако не славе исту славу (Стевановић слави Ђурђевдан), с обзиром на географску и генетичку блискост, на табели су сврстани у исти род. Везу би требало додатно провјерити SNP тестирањем. Карактеристична вриједност DYS439=11 је досад најстабилнија у оквиру хаплогрупе I2-PH908>A13912, мада се спорадично појави и код I2-Y84307 и I2-Y52621. Савјет је да се провјери припадност I2-PH908>A13912.

Преносим забиљешке Велибора Лазића о Мићићима:

"Мићић, Батковић, Јовањдан – Монографија „Семберија“, аутора Радмиле Кајмаковић у дијелу у ком се бави поријеклом становништва Батковића, не помиње Мићиће Јовањштаке, чак ни у дијелу у ком наводи породице непознатог поријекла. Мићића Јовањштака (наводим ово да бисмо направили јасну разлику у односу на, вјерује да ће се управо сада показати, несродне Мићиће Стевањштаке), већст од почетка 20. вијека има у више заселака Батковића – Марићи, Гајићи, Мала Обарска, али им је извориште у засеоку Марићи. Тестирани припада грани која је настала када се његов предак Стеван, рођен 1884. године, иселио из Марића у тадашњи засеок Мала Обарска, на главни пут од Бијељине према центру Батковића. Сам тестирани нема сазнања о даљем поријеклу, нити сродству са другим породицама у Батковићу, док је, што се писаних извора тиче, могуће претпоставити да се Мићићи помињу већ 1851. Мићо Спасојевић – син Спасоје, а пописани су управо са осталим породицама из засеока Марићи. 1873. у Марићима се помиње Мићић Божо, а већ 1888. постоје два домаћинства – Боже и Живана Мићића. Управо Живанов син Стево биће оснивач гране којој припада и тестирани. Од одређеног значаја може бити чињеница да су Мићићи изворно из истог засеока из ког је и тестирани Димитрић (Н2), па, ако се узме у обзир крсна слава Мићића, не би могло бити претјерано изненађење уколико се утврди да припадају овој хаплогрупи."

На 23andMe постоји Мићић (Јовањдан), Суво Поље, Бијељина: I2-S17250.

Исто презиме, слава и хаплогрупа. Велибор и Ацо могу проверити да ли су ове породице међусобно повезане, или је у питању случајност.

[aleksandar I]

На 23andMe постоји Мићић (Јовањдан), Суво Поље, Бијељина: I2-S17250.

Исто презиме, слава и хаплогрупа. Велибор и Ацо могу проверити да ли су ове породице међусобно повезане, или је у питању случајност.

Мислим да је случајност, али никад се не зна?

[aleksandar I]

Рођак тестираног Новаковића, са којим сам разговарао дуже вријеме и који је је врло добро набројао своје претке а В. Лазић је то и потврдио, ми је навео да су поријеклом од Никшића. Гледајући Табелу ДНК порекла и позиционирање Новаковића изнад Миљанића (не знам који резултати још нису јавни) чини се да је предање тачно.

У табели из Миљановића је још једно презиме из околине Гацка, а то презиме је тренутно присутно у Модрану.

Лео Фефер у Истрази у сарајевском атентату за ту особу,  именом Јаков, на стр. 111/112. наводи да је родом из Бодежишта, Котар Гацко. Додуше, настањен у "Обријежју"; очигледно Обријеж код Јања.

Све је то јако близу.

[ВелиборЛазић13]

На 23andMe постоји Мићић (Јовањдан), Суво Поље, Бијељина: I2-S17250.

Исто презиме, слава и хаплогрупа. Велибор и Ацо могу проверити да ли су ове породице међусобно повезане, или је у питању случајност.

Занимљива коинциденција, али по свему што сам успио провјерити за сада, не ради се о истој породици. Наиме, батковљански Мићићи Јовањштаци имају релативно младо презиме, али је њихов предак Мићо пописан у Батковићу 1851, а већ 1873. јављају се његови синови са презименом Мићић. С друге стране, у попису Сувог Поља из 1851. нисам пронашао ни Мићиће ни Мићу, који би могао бити њихов предак, а први сигуран помен је у документацији из аустроугарског периода, гдје се помињу два припадника ове породице (презиме наведено као Мичић, што није од великог значаја јер лицу које је састављало документ српски није био матерњи језик).

Ипак, постоји један потенцијално занимљив траг. Наиме, због подударности имена млађих чланова породице са именима из каснијег аустроугарског документа, могући предак сувопољских Мићића је извјесни Митар (па хипокоризам Мићо), са презименом које би се могло читати као Бирчаковић/Брчаковић. У батковљанском засеоку Марићи, одакле су и Мићићи, данас живи породица Матић, Јовањштаци као и Мићићи, који према турском попису потичу од Матије Брчаковића. Покушаћу организовати да се тестира и неко од Матића, па уколико би резултат показао да они дијеле поријекло са Мићићима, не би било могуће искључити да батковљански и сувопољски Мићићи јесу сродни, али да заједнички предак није Мићо, него неко даље у 18. вијеку.

[ВелиборЛазић13]

Мислим да овај резулат може бити јаван (ако не брисати поруку) али у групи са Марковићем и Вучковићем су и Бурлице са славом Аранђеловдан из околине Рогатице. Својевремено се на Форуму јављао још један Бурлица поријеклом из Дервенте код Власенице. Има ту и још један резултат из Берковића и Билеће , али их више не видим у Табели.

Ту би се могао назријети миграциони правац.

Рекло би се да је код Вучковића ситуација са утврђивањем мјеста поријекла међу најчистијима у овој акцији и да се вјероватно ради о поријеклу од Вучковића из Богдашића код Билеће, који и јесу сродни са Бурлицама и другима које помињете.

[aleksandar I]

С друге стране, у попису Сувог Поља из 1851. нисам пронашао ни Мићиће ни Мићу, који би могао бити њихов предак, а први сигуран помен је у документацији из аустроугарског периода, гдје се помињу два припадника ове породице (презиме наведено као Мичић, што није од великог значаја јер лицу које је састављало документ српски није био матерњи језик).

Било је то давно али Небојша ће се сјетити јер се својевремено постављало питање да Мићић је Мићић из Сувог Поља родом из Звроника.

Што се тиче Мићића из Батковића занимљив је помен код Радмила Кајмаковић, за коју се оправдано тврди да је непоуздана, о Лајаковићима (помиње презиме Божић-Ђурђевдан) из Хаса у Остојићеву и Броцу. С обзиром на то да је поменути Мићић сврстан са Стевановићима из Загона, напомињем да је њихов породични надимак или старије презиме Лајак/Лајаковић. Стевановићи се сахрањују у Хасама мада је њихова прва кућа (покојни Војо Лајак) одмах из табле Загони.

Стевановићи немају тестиран DYS 449 а ту је код Мићића нешто нижа вриједност 29.

[aleksandar I]

Рекло би се да је код Вучковића ситуација са утврђивањем мјеста поријекла међу најчистијима у овој акцији и да се вјероватно ради о поријеклу од Вучковића из Богдашића код Билеће, који и јесу сродни са Бурлицама и другима које помињете.

Питање је да ли Вучковићи имају предање да су сродни са Бурлицама?

[ВелиборЛазић13]

Питање је да ли Вучковићи имају предање да су сродни са Бурлицама?

На жалост, као што је то често случај у Семберији, тако ни код Вучковића није сачувано неко претјерано детаљно предање о даљем поријеклу, али знају за Вучковиће у Херцеговини. Међутим, ова је тема детаљно обрађена у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине", тако да ту не би требало бити сумње у заједничко поријекло.

[ВелиборЛазић13]

Било је то давно али Небојша ће се сјетити јер се својевремено постављало питање да Мићић је Мићић из Сувог Поља родом из Звроника.

Што се тиче Мићића из Батковића занимљив је помен код Радмила Кајмаковић, за коју се оправдано тврди да је непоуздана, о Лајаковићима (помиње презиме Божић-Ђурђевдан) из Хаса у Остојићеву и Броцу. С обзиром на то да је поменути Мићић сврстан са Стевановићима из Загона, напомињем да је њихов породични надимак или старије презиме Лајак/Лајаковић. Стевановићи се сахрањују у Хасама мада је њихова прва кућа (покојни Војо Лајак) одмах из табле Загони.

Стевановићи немају тестиран DYS 449 а ту је код Мићића нешто нижа вриједност 29.

С обзиром на то да су Мићићи, што се Батковића тиче, поријеклом из најисточнијег засеока - Марићи, који је најближи Остојићеву и Броцу, не би било неко нарочито изненађење да имају везе са Божићима, али би онда ту требало тражити неко објашњење за промјену славе. С друге стране, за Божиће има индиција да су у Броцу бар од 1724/25, тако да би то била једна занимљива прича, уколико би се показала као тачна. Божићи би свакако требали бити мета за тестирање у наредном периоду.

[aleksandar I]

На жалост, као што је то често случај у Семберији, тако ни код Вучковића није сачувано неко претјерано детаљно предање о даљем поријеклу, али знају за Вучковиће у Херцеговини. Међутим, ова је тема детаљно обрађена у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине", тако да ту не би требало бити сумње у заједничко поријекло.

У сваком случају Вучковићи имају добар основ за истражовање јер код Петра Шобајића је забиљежено то презиме и слава уз опаску да од Вучковића воде поријекло још неки родови који су "Корјенићки Аранађеловшатаци" итд.

Још једна опаска, можда и без основа, код П. Шобајића се у истом раду спомињу и Бараковићи као "Корјенићи". Бараковића има у Бијељини (Томбак).

[aleksandar I]

С обзиром на то да су Мићићи, што се Батковића тиче, поријеклом из најисточнијег засеока - Марићи, који је најближи Остојићеву и Броцу, не би било неко нарочито изненађење да имају везе са Божићима, али би онда ту требало тражити неко објашњење за промјену славе. С друге стране, за Божиће има индиција да су у Броцу бар од 1724/25, тако да би то била једна занимљива прича, уколико би се показала као тачна. Божићи би свакако требали бити мета за тестирање у наредном периоду.

Аха сад видјех Бродац Горњи; Радићи Ђуђевдан од Лајаковића из Хаса.