Аутор Тема: Дубровник  (Прочитано 750 пута)

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Дубровник
« послато: Јул 20, 2022, 05:52:30 поподне »
Мала повијест о Дубровнику из записа из 1391. годишта која свједочи о поријеклу Дубровчана

Ва име оца и сина и светога духа, амин. Ва лето рожства христова 1 3 9 1 месеца априла ... а се всакому чловеку садашнему и после будућему до век векома навећуемо знание и видение паметју сијом повељом ии записанијем како ја жупан Бељак и војевода Радич, брат ми, Санковићи познасмо ваистину по старих писмих по старих паметарих, добрих људех, кои су чули од једнога колена до другога и по ведућијех белезех и знамењех: на Цаптате при мори јест бил град стари Дубровник полаг жупе Конавалске којему граду пристојаше жупа конаваоска и бише му племенито та жупа и друге земље и места и када се он стари град расу и опусте, тада господа рашка и хумска у ти дни кривином поседоше и по сили у узеше конавалску жупу и друга места тога града и тада грађане поидоше у тврдо место ( тврђаву ) и зидаше град Дубровник који јест и данас божијом милостју поштен и слободан од којих људи старога града јесу се родили и наследили властеле града Дубровника;
А сада ја жупан Бељак и војевода Радич, промисливше, јере право и достојно јест всакомоу вратити и дати своју прав и своју баштину племениту стару и познвше шти и службе које град Дубровник вазда јест учинил господи рашкој и босанској и хлмској а навлашт ( посебно ) нашему Санку и всијем нашијем родитељем и знајуће љубву и појазан коју наш отац Санко и наши стари и ми имамо и имали смо с градом дубровачцим, хотисмо њим вратити и дати њих баштину и племенито каконо јест вредно и право и сада од данас напреда дасмо и потврђујемо и сијом повељом записујемо у век векома обћини и властељем града Дубровника жупу Конавалску и с Дољњом Гором и град Сокол који је у њој и вса села и земље и горе и паше и воде и млине и доходке и все што пристоји жупе конавалској и са всеми међами и границами које су с Требињем и с Врсињем и до међе и границе Драћевичке и до Предградја Дубровачкога и до мора на Цаптат и около како је обтекло море до Молунта и оште онако дајемо и потврђујемо села и земље Виталине до својих међ и границ и до мора до пристаништа Молунта и с отоком који пристоји Виталини, на име Молунат.

Спомињу се имена Жун Соркочевић, Палко Гундулић...

И всему писаному присташе и потврдише наше госпође и драга наша сестра и наш стриц жупан Градоје, и Будела и Санчин наша братја за себе и за своју дјетци и вси наши властеле а навлаштито Миле Туклековић са својими сини и Вратоје Радонић са својими сини и Стјепко Озројевић са својими сини;

И с права срдца јесмо присегли нашом вјером и душом и нашега отца и родитељ наших и светим Јурјем и архангелом Михаилом нашими крстними имени...
« Последња измена: Јул 20, 2022, 05:54:16 поподне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Дубровник
« Одговор #1 послато: Јул 20, 2022, 06:17:54 поподне »
Мала повијест о Дубровнику из записа из 1391. годишта која свједочи о поријеклу Дубровчана

Ва име оца и сина и светога духа, амин. Ва лето рожства христова 1 3 9 1 месеца априла ... а се всакому чловеку садашнему и после будућему до век векома навећуемо знание и видение паметју сијом повељом ии записанијем како ја жупан Бељак и војевода Радич, брат ми, Санковићи познасмо ваистину по старих писмих по старих паметарих, добрих људех, кои су чули од једнога колена до другога и по ведућијех белезех и знамењех: на Цаптате при мори јест бил град стари Дубровник полаг жупе Конавалске којему граду пристојаше жупа конаваоска и бише му племенито та жупа и друге земље и места и када се он стари град расу и опусте, тада господа рашка и хумска у ти дни кривином поседоше и по сили у узеше конавалску жупу и друга места тога града и тада грађане поидоше у тврдо место ( тврђаву ) и зидаше град Дубровник који јест и данас божијом милостју поштен и слободан од којих људи старога града јесу се родили и наследили властеле града Дубровника;
А сада ја жупан Бељак и војевода Радич, промисливше, јере право и достојно јест всакомоу вратити и дати своју прав и своју баштину племениту стару и познвше шти и службе које град Дубровник вазда јест учинил господи рашкој и босанској и хлмској а навлашт ( посебно ) нашему Санку и всијем нашијем родитељем и знајуће љубву и појазан коју наш отац Санко и наши стари и ми имамо и имали смо с градом дубровачцим, хотисмо њим вратити и дати њих баштину и племенито каконо јест вредно и право и сада од данас напреда дасмо и потврђујемо и сијом повељом записујемо у век векома обћини и властељем града Дубровника жупу Конавалску и с Дољњом Гором и град Сокол који је у њој и вса села и земље и горе и паше и воде и млине и доходке и все што пристоји жупе конавалској и са всеми међами и границами које су с Требињем и с Врсињем и до међе и границе Драћевичке и до Предградја Дубровачкога и до мора на Цаптат и около како је обтекло море до Молунта и оште онако дајемо и потврђујемо села и земље Виталине до својих међ и границ и до мора до пристаништа Молунта и с отоком који пристоји Виталини, на име Молунат.

Спомињу се имена Жун Соркочевић, Палко Гундулић...

И всему писаному присташе и потврдише наше госпође и драга наша сестра и наш стриц жупан Градоје, и Будела и Санчин наша братја за себе и за своју дјетци и вси наши властеле а навлаштито Миле Туклековић са својими сини и Вратоје Радонић са својими сини и Стјепко Озројевић са својими сини;

И с права срдца јесмо присегли нашом вјером и душом и нашега отца и родитељ наших и светим Јурјем и архангелом Михаилом нашими крстними имени...
Вјерујем да би тестирањем Конављана бацили другу свјетлост на разумјевање средњег вијека али то ће бити немогућ подухват. И сам сам покушо врбовати једног желећи да проверим припадност мојој грани али без успјеха. У контакту сам са једним коректним човјеком који се бави историјом Конавала и тамошњих родова али тема о тестирању је табу, нажалост.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Дубровник
« Одговор #2 послато: Јул 26, 2022, 10:53:22 пре подне »
Мала повијест о Дубровнику из записа из 1391. годишта која свједочи о поријеклу Дубровчана

Ва име оца и сина и светога духа, амин. Ва лето рожства христова 1 3 9 1 месеца априла ... а се всакому чловеку садашнему и после будућему до век векома навећуемо знание и видение паметју сијом повељом ии записанијем како ја жупан Бељак и војевода Радич, брат ми, Санковићи познасмо ваистину по старих писмих по старих паметарих, добрих људех, кои су чули од једнога колена до другога и по ведућијех белезех и знамењех: на Цаптате при мори јест бил град стари Дубровник полаг жупе Конавалске којему граду пристојаше жупа конаваоска и бише му племенито та жупа и друге земље и места и када се он стари град расу и опусте, тада господа рашка и хумска у ти дни кривином поседоше и по сили у узеше конавалску жупу и друга места тога града и тада грађане поидоше у тврдо место ( тврђаву ) и зидаше град Дубровник који јест и данас божијом милостју поштен и слободан од којих људи старога града јесу се родили и наследили властеле града Дубровника;
А сада ја жупан Бељак и војевода Радич, промисливше, јере право и достојно јест всакомоу вратити и дати своју прав и своју баштину племениту стару и познвше шти и службе које град Дубровник вазда јест учинил господи рашкој и босанској и хлмској а навлашт ( посебно ) нашему Санку и всијем нашијем родитељем и знајуће љубву и појазан коју наш отац Санко и наши стари и ми имамо и имали смо с градом дубровачцим, хотисмо њим вратити и дати њих баштину и племенито каконо јест вредно и право и сада од данас напреда дасмо и потврђујемо и сијом повељом записујемо у век векома обћини и властељем града Дубровника жупу Конавалску и с Дољњом Гором и град Сокол који је у њој и вса села и земље и горе и паше и воде и млине и доходке и все што пристоји жупе конавалској и са всеми међами и границами које су с Требињем и с Врсињем и до међе и границе Драћевичке и до Предградја Дубровачкога и до мора на Цаптат и около како је обтекло море до Молунта и оште онако дајемо и потврђујемо села и земље Виталине до својих међ и границ и до мора до пристаништа Молунта и с отоком који пристоји Виталини, на име Молунат.

Спомињу се имена Жун Соркочевић, Палко Гундулић...

И всему писаному присташе и потврдише наше госпође и драга наша сестра и наш стриц жупан Градоје, и Будела и Санчин наша братја за себе и за своју дјетци и вси наши властеле а навлаштито Миле Туклековић са својими сини и Вратоје Радонић са својими сини и Стјепко Озројевић са својими сини;

И с права срдца јесмо присегли нашом вјером и душом и нашега отца и родитељ наших и светим Јурјем и архангелом Михаилом нашими крстними имени...

Медо Пуцић је објавио масу српских споменика из Дубровника у свом делу "Споменици србски од 1395. до 1423. Писма писана од Републике Дубровачке."

Такође познато је да су цетињски и други манастири у Црној Гори све до 19-ог века. редовно писали Дубровчанима да им помогну новчано позивајући се притоме на заједничко порекло, итд., но ствар је у 19-ом и 20-ом веку отишла у неповрат пре свега кроз религију "као вододелницу народа" како то Екмечић написа.

Ван мреже teatralnost

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Дубровник
« Одговор #3 послато: Август 25, 2022, 12:43:39 поподне »
Na faksu su stalno potencirali kako su Dubrovčani poreklom iz srpskih krajeva i da su pisali ćirilicom. Čak su i prvi zapisi iz Dubrovnika bili na ćirilici. Posle se sve iskvarilo naravno.