Balkan u zagrljaju Rimljana

[robert w.]

U pitanju je tekst gospođe Anastasie Heidi Larvoll, jedan zabavan , naučno popularan pogled na život na Balkanu pod Rimljanima:

https://www.academia.edu/4912067/BALKAN_U_ZAGRLJAJU_RIMLJANA_-_Zivot_na_Balkanu_dok_su_Rimljani_vladali_njime

Ovaj deo je informativan i za današnje muškarce

Naročito su im privlačne bile mlade Ilirke, „quas virgines ibi appelant“, iako su bile mnogo jake i svojevoljne. Prema svojim običajima, već su se kretale bez pratnje i smele su da imaju decu nezavisno od drušvenoutvrđenih odnosa, što se ispostavilo vrlo zgodnim za ovu situaciju. I Dačanke su Rimljanima bile veoma slatke. Portretisali su ih kao krupne, jedre, rumene devojke, odevene u bogate, šarene tekstile, riđkastih i smeđih kosa upletenih vrpcama u frizure, dok se one lepo i zavodljivo smejulje Rimljanima koji ih crtaju, što znači da su posle sigurno našli neki „kompromis“ za opštu dobrobit zajednice.
Najkomplikovanije su Rimljanima, izgleda, bile Tračanke, koje su se tradicionalno tetovirale po licu i rukama, a i mnogo su pile. Ali, već u drugoj generaciji su se i one prilagodile novim trendovima mode i muškog ukusa, a naviknute na bigamiju, nije im smetalo da decu rađaju van okvira monogamnog braka. Uvidevši da vojska ipak stvara decu, nelegitimnu ali njima bitnu i često spominjanu u testamentima, nekoliko careva, počevši od Tiberija, pa preko Flavija 140. nove ere, koji je i sam bio iz provincije, i konačno Severiusa Septimiusa rodom iz najtamnije Afrike, dozvolilo je legalizaciju vojničkih ljubavnih veza i plodova tih veza sa nerimljanima.

[Be like Bill]

Pre neki dan je objavljen tekst u Večernjim novostima o istraživanjima na Viminacijumu:"I Rimljani su voleli slaninicu" 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:662930-I-Rimljani-su-voleli-slaninicu

Ove godine su izgleda dali veći značaj antropološkim istraživanjima, što bi moglo da donese i zanimljive rezultate (ali mi koji se bavimo genetikom već znamo za njih):

On trenutno radi na projektu trodimenzionalnog skeniranja 10 antropoloških tipova lobanja iz Viminacijuma i rekonstrukcije izgleda lica njegovih stanovnika koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja. Za ovaj projekat vlada izuzetno interesovanje u svetu.

- Ovde je živelo veoma heterogeno stanovništvo, od autohtonih naroda do pridošlica sa svih strana, uključujući i crnce

[Небојша]

Pre neki dan je objavljen tekst u Večernjim novostima o istraživanjima na Viminacijumu:"I Rimljani su voleli slaninicu" 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:662930-I-Rimljani-su-voleli-slaninicu

Ove godine su izgleda dali veći značaj antropološkim istraživanjima, što bi moglo da donese i zanimljive rezultate (ali mi koji se bavimo genetikom već znamo za njih):

"Ostaci stanovnika Viminacijuma iz poslerimskog perioda takođe su svetski kuriozitet. Ovde je pronađena jedinstvena grobnica ratnika germanskog plemena Gepidi sa jezivo deformisanim, izduženim glavama. Slične lobanje su u petparačkoj literaturi predstavljane kao ostaci vanzemaljaca."

Значи дефинитивно можемо отписати да је брахикефални Бореби тип стигао са Германима.

[Be like Bill]

"Ostaci stanovnika Viminacijuma iz poslerimskog perioda takođe su svetski kuriozitet. Ovde je pronađena jedinstvena grobnica ratnika germanskog plemena Gepidi sa jezivo deformisanim, izduženim glavama. Slične lobanje su u petparačkoj literaturi predstavljane kao ostaci vanzemaljaca."

Значи дефинитивно можемо отписати да је брахикефални Бореби тип стигао са Германима.

Ma to novinari malo naduvali. Ima takvih grobalja po Rumuniji i Mađarskoj koliko ti duša želi. Primetio sam da sa Viminacijuma vole da šalju takve vesti. Nešto je slično bilo i sa onim natpisima na zlatnoj i srebrnoj pločici. Izgledalo je da ih maltene nigde nema, da bih kasnije pronašao da nisu ni tako retke. U Velsu je pronađen sličan natpis isto na zlatnoj pločici.

No dobro je imati takvog šoumena, koji je i izuzetno dobar organizator i u stanju da stvori atmosferu. Šteta što nema više takvih ljudi koji su u stanju da popularizuju kulturu i nacionalnu baštinu

[НиколаВук]

"Ostaci stanovnika Viminacijuma iz poslerimskog perioda takođe su svetski kuriozitet. Ovde je pronađena jedinstvena grobnica ratnika germanskog plemena Gepidi sa jezivo deformisanim, izduženim glavama. Slične lobanje su u petparačkoj literaturi predstavljane kao ostaci vanzemaljaca."

Значи дефинитивно можемо отписати да је брахикефални Бореби тип стигао са Германима.

То су гепидске вештачки деформисане лобање, обичај који су преузели од Хуна и који је означавао припадност племству; формирале су се стезањем главе новорођенчета током првих годину-две живота са разним тракама и дашчицама, како би се добио жељени облик. Ево једне реконструкције, баш из Виминацијума:

[симо]

То су гепидске вештачки деформисане лобање, обичај који су преузели од Хуна и који је означавао припадност племству; формирале су се стезањем главе новорођенчета током првих годину-две живота са разним тракама и дашчицама, како би се добио жељени облик. Ево једне реконструкције, баш из Виминацијума:

То је отприлике ова готска љепотица. 

Реконструкција

[Be like Bill]

Knjiga Petra Skoka iz 1950 godine:"Slavenstvo i romanstvo na jadranskim otocima"

https://archive.org/details/PETARSKOKSLAVENSTVOIROMANSTVONAJADRANSKIMOTOCIMA

[Be like Bill]

Radjard Kipling je pre 1911 napisao Pesmu rimskog centuriona, delo koje govori o osećajima jednog rimskog vojnika 300 godine kad se njegova jedinica povlačila iz Britanije ka Rimu. Pesma ima finu melanholičnu notu, borbe za identitet i svrhu u ovom svetu koju je vojnik našao na mestu dalekom od mesta sa kog je potekao. Pretpostavljam da su slične emocije imali i preci nekih od nas koji su zbog službe došli na Balkan i ovde ostali

The Roman Centurion Speaks:
A Roman soldier who loves Britain.

Legate, I had the news last night. My cohort’s ordered home
By ship to Portus Itius and thence by road to Rome.
I’ve marched the companies aboard, the arms are stowed below:
Now let another take my sword. Command me not to go!

I’ve served in Britain forty years, from Vectis to the Wall
I have none other home than this, nor any life at all.
Last night I did not understand, but, now the hour draws near
That calls me to my native land, I feel that land is here.

Here where men say my name was made, here where my work was done,
Here where my dearest dead are laid—my wife—my wife and son;
Here where time, custom, grief and toil, age, memory, service, love,
Have rooted me in British soil. Ah, how shall I remove?

 For me this land, that sea, these airs, those folk and fields suffice.
What purple Southern pomp can match our changeful Northern skies,
Black with December snows unshed or pearled with August haze,
The clanging arch of steel-grey March, or June's long-lighted days?

You’ll follow widening Rhodanus till vine and olive lean
Aslant before the sunny breeze that sweeps Nemausus clean
To Arelate’s triple gate; but let me linger on,
Here where our stiff-necked British oaks confront Euroclydon!

Youll take the old Aurelian Road through shore-descending pines
Where, blue as any peacocks neck, the Tyrrhene Ocean shines.
Youll go where laurel crowns are won, but will you eer forget
Tre scent of hawthorn in the sun, or bracken in the wet?

Let me work here for Britain's sake—at any task you will—
A marsh to drain, a road to make or native troops to drill.
Some Western camp (I know the Pict) or granite Border keep,
Mid seas of heather derelict, where our old messmates sleep.

Legate, I come to you in tears—My cohort ordered home!
I’ve served in Britain forty years. What should I do in Rome?
Here is my heart, my soul, my mind—the only life I know.—
I cannot leave it all behind. Command me not to go!

https://en.wikisource.org/wiki/The_Roman_Centurion%27s_Song

[НиколаВук]

Radjard Kipling je pre 1911 napisao Pesmu rimskog centuriona, delo koje govori o osećajima jednog rimskog vojnika 300 godine kad se njegova jedinica povlačila iz Britanije ka Rimu. Pesma ima finu melanholičnu notu, borbe za identitet i svrhu u ovom svetu koju je vojnik našao na mestu dalekom od mesta sa kog je potekao. Pretpostavljam da su slične emocije imali i preci nekih od nas koji su zbog službe došli na Balkan i ovde ostali


https://en.wikisource.org/wiki/The_Roman_Centurion%27s_Song

Врло сликовито, као да је "знао" да је и он највероватније пореклом од неког римског "помоћног војника" (auxillia) који је дошао на службу у Британију, на Хадријанов зид.  WGS резултат Мучибабића је ово по свему судећи показао, с обзиром да су му најближи "рођаци" управо Киплинзи из околине Јорка (TMRCA би требало да је око 1700-1800 година), који су R1b-U152>Z193>PF4363. Више о томе ћу написати на посебној теми коју намеравам ових дана да отворим.

[Be like Bill]

 

Bogami, nije mala stvar imati Kiplinge u svom porodičnom stablu. Čudo jedno kakve otkrića genetika ume da izvuče na videlo, čovek se baš iznenadi.