Y-DNK Nemanjića

ДНК порекло > ДНК познатих личности

Y-DNK Nemanjića

<< < (2/78) > >>

Небојша:
Пример св. Саве и његове портретне трансформације надасве је значајан. Насликан од савременика, у Милешеви он је сав жив, индивидуалан: са јаким орловским носом (нимало византиски стилизованим), с изразитим и карактерним цртама и наборима по читавом лицу — нарочито се истичу подигнуте забринуте обрве и наборано чело.

Али у Милутиновој цркви у Студеници већ је помало светачки византиски стилизован; нос је сада раван и танак, лице продужено без набора, "очи голубиње" (како се Окуњев изражава) ореол светости лебди над његовом главом. Савременике је, дакле, живописац сликао реалистички; тек онда када није више имао претставе индивидуалног човека прибегавао је копирању и византиској Иконографској схематизацији. Важно је и ово: у портретним групама (као што је нпр. она Стефана Првовенчаног, Владислава и Радослава у Милешеви) јасно се разликује старост појединих лица: види се на оцу (Првовенчаном) да је човек зрелијих година, а на Владиславу да је млађи од Радослава.

Краљ Милутин - Живопис у Краљевој цркви у Студеници

Краљ Стефан Радослав, Стефан Владислав и Стефан Првовенчани - фреска из манастира Милешева крај Пријепоља

Из такве портретске уметности могу се стећи и извесне антрополошке импресије. У целости добија се утисак да византиско и српско-византиско сликарство у огромној већини стилски обрађује медитеранског и предњеазиског (арменоидног) човека. Пада у очи да се избегавају екстремно арменоидна и хетитоидна лица која би могла сувише јерменски или јеврејски деловати. Оријенталац са потезом медитеранског хеленизма изгледа да је претежан и меродаван модел. Црна, често коврчаста коса и крупне тамне очи истичу се једнако од александринизма до у касни византинизам.

У српском живопису јавља се и у томе погледу нешто ново. Као што у старијем византиском сликарству ликови дају медитерански и предњеазиски утисак, тако и овде можемо говорити о ликовима који делују динарски, а каткад и нордиски. Јак и повијен нос, оштрије црте динарске конструкције, обележавају видну разлику према старијем византиском сликарству са схематичним уским и дугим носевима и бледим укоченим лицима.

Најизразитији су портрети краља Милутина. Онај у Студеници (Краљева црква) изгледа уметнички и физиогномички најбољи. Лик делује индивидуално и изразито динарски, чак и у детаљима очних лукова и јагодица. Нос је кукаст и шиљат; има нешто од птице грабљивице у тој физиогномији која на гледаоца не делује нимало привлачно. И динарску несиметричност лица живописац је јасно назначио. На портрету у Хиландару све исто као у студеничком; сличност је фрапантна. И остали Милутинови портрети, нарочито онај у Грачаници, једнако су реалистични и физиогномички експресивни. Нешто мрачно и демонско вири из лица тога подмуклог сладострасника; ни светитељска поза ни ореол не може да ублажи тврдину израза. Тај лик уистини личи на познату биографију Милутинову.

Владимир Дворниковић - Карактерологија Југословена

Небојша:
Може се са сигурношћу рећи да је старо старо становништво Балкана припадало медитеранској и арменоидној раси.

Динарци су се вероватно формирали у оним крајевима где је било више Кромањонаца и Алпида, дакле у данашњој Црној Гори и Босни. Ове крајеве у 6. и 7. веку масовно насељавају Срби.

Видимо да и Дворниковић Србе уско везује за динарску расу, која се доласком Словена (Нордида) додатно изменила.

Brđanin:

--- Цитат: Небојша Јун 05, 2014, 09:37:05 пре подне ---Може се са сигурношћу рећи да је старо старо становништво Балкана припадало медитеранској и арменоидној раси.

Динарци су се вероватно формирали у оним крајевима где је било више Кромањонаца и Алпида, дакле у данашњој Црној Гори и Босни. Ове крајеве у 6. и 7. веку масовно насељавају Срби.

Видимо да и Дворниковић Србе уско везује за динарску расу, која се доласком Словена (Нордида) додатно изменила.

--- Крај цитата ---
ништа се не може са сигурношћу тврдити. Српски Динарски тип има доста Кромањонског утицаја, али то не значи да су Кромањонци и Алпиди најзаслужнији за његово стварање. Ја лично мислим да је био доминантан антрополошки тип још прије доласка Словена.

Небојша:
Управо то и ја тврдим. Динарци са јачим медитеранским утицајем су вероватно били бројнији у јужнијим крајевима Балкана (логично). Док је "чиста" динарска раса настала тамо где је било највише Кромањонаца (Босна и Херцеговина, Црна Гора).

Brđanin:
"Cisti" Dinarac je Dinarac iz Boke kojeg je Dineker opisao. Ako mozemo tako reci... Najbolje je koristiti pojam Dinaroid. makar ja tako mislim.

Навигација