Y-DNK Nemanjića

ДНК порекло > ДНК познатих личности

Y-DNK Nemanjića

<< < (3/78) > >>

Небојша:

--- Цитат: Brđanin Јун 24, 2014, 10:35:53 поподне ---"Cisti" Dinarac je Dinarac iz Boke kojeg je Dineker opisao. Ako mozemo tako reci... Najbolje je koristiti pojam Dinaroid. makar ja tako mislim.

--- Крај цитата ---

Више сам мислио на оно што се данас сматра динарском расом. Можемо то назвати и динароидном формом, слажем се.

Прави, "изворни" Динарци су вероватно изгледали попут Албанаца са севера Албаније, који подсећају на Бокеље из ове приче.

Deniker је Бокеље, односно Црногорце из Боке, описао као људе лепа узраста, мрке коже, тамне косе и тамних очију, дугачког лица са правим или орловски повијеним носом. Обрве су им праве и састављене.

Личе, каже Deniker, на онај словенски тип који се среће по Херцеговини и Црној Гори, а имају и по неку заједничку црту са својим суседима Арбанасима Миридитима.

Сол:
Занимљива паралела - дробњачко предање говори о четворици браће од којих потичу Новљани и могућег порекла из Чешке - са легендарним родословом Немањића где стоји -Техомиљ же појет даштер чешкога краља, и роди с њеју 4 сини добри и храбри и мужаствни, имаже имена сута сија: Завида, Срацимир, Првослав, Стефан Немања.

И царствује у њем (тј. у Риму) имаше (цар Константин) бољарина некојего Србина, именом Ликинија. И вдајет ему сестру своју Константију в жену... Константија же сестра Константинова, жена Ликинијева, роди Ликинију сина, емуже власи главе его бише бели, и нарекоше име ему Бела Урош... Цар же Константин видев Ликинијево жесточство и томитељство на христијанех, и почелевајет отсешти главу Ликинију мучитељу. Сија же видев син его Бела Урош и устрашив се, бегајет к тврдеј земли захлмској к западу. И појемљет себе к браку Ану, даштер франачаскаго краља, и роди с њеју два сина, имаже имена нарече првому Техомиљ, втотому Чудомиљ... Техомиљ же појет даштер чешкога краља, и роди с њеју 4 сини добри и храбри и мужаствни, имаже имена сута сија: Завида, Срацимир, Првослав,
Стефан Немања

--- Цитат: Nebo Септембар 30, 2015, 06:22:24 поподне ---
Помислио сам на тепачке Милићевиће из Дробњака, али они славе Ђурђев-дан. А билећки Милићевићи су стара фамилија. Дедијер је забележио предање да потичу од бана Будеча.

Занимљаива прича о бану Будечу са сајта фамилије Будеч из Мојдежа
(www.poreklo.rs/wp-content/uploads/.../Братство-Будеч-из-Мојдежа.pdf)

„Будечи из Мојдежа потичу од Бана Будеча. "Будечи воде порекло од чешких племића. Презиме су добили по племићком замку Будеч, који се налази у непосредној близини Прага...Познати чешки истраживач К.Јиричек истраживао је појам "будеч". По старосрпском језику овај појам значи будан (стражар). Он је истражио да назив Будеч датира из Чешке односно Бохемије код племена Лужана, па су тај назив узеле племићке породице као и њихова утврђења - замкове. Бан Будеч је у XVII веку живео у Билећким Рудинама а његово имање се протезало од Баћовог Мрамора на Вучјем Долу до Кењина Камена у Звијерини. Корени Будеча протежу много даље у прошлост о чему посве јасно говори најстарији писани документ о презимену Будеч. Поменути документ је из 1069. године и потиче из периода хрватског краља Петра Крешимира. На документу који се налази у самостану Светог Крешимира налазе се потписи краљевског племства а међу њима и потпис Брибирског Жупана Будец.“

Читам ово о наводном чешком пореклу бана Будеча, па се сетим шта је данас форумаш I-P109 написао о континенталном путу његове ХГ из немачких земаља на западни Балкан, па ми свакаве идеје падају на памет...

--- Крај цитата ---

Nebo:

--- Цитат: Сол Октобар 27, 2015, 09:25:17 поподне ---И царствује у њем (тј. у Риму) имаше (цар Константин) бољарина некојего Србина, именом Ликинија. И вдајет ему сестру своју Константију в жену... Константија же сестра Константинова, жена Ликинијева, роди Ликинију сина, емуже власи главе его бише бели, и нарекоше име ему Бела Урош... Цар же Константин видев Ликинијево жесточство и томитељство на христијанех, и почелевајет отсешти главу Ликинију мучитељу. Сија же видев син его Бела Урош и устрашив се, бегајет к тврдеј земли захлмској к западу. И појемљет себе к браку Ану, даштер франачаскаго краља, и роди с њеју два сина, имаже имена нарече првому Техомиљ, втотому Чудомиљ... Техомиљ же појет даштер чешкога краља, и роди с њеју 4 сини добри и храбри и мужаствни, имаже имена сута сија: Завида, Срацимир, Првослав,
Стефан Немања

--- Крај цитата ---

Да је овај родослов тачан, онда би испало да је Стефан Немања рођен средином 4. века ::)

Сол:

--- Цитат: Nebo Октобар 28, 2015, 01:53:39 поподне ---Да је овај родослов тачан, онда би испало да је Стефан Немања рођен средином 4. века ::)

--- Крај цитата ---

Мислим да не би требало ни једну опцију порекла олако одбацивати, знам да ако се дословце чита овај родослов, да би Завида, Срацимир, Првослав и Стефан Немања морали бити рођени у 4 или 5 веку. Састављач родослова је ипак уткао пар интересантних података - а ко колико ми је знано, српска историјографија иако јој је познат овој родослов од памтивека, није се претргла да подробније разгонетне ко су Бела Урош .....појемљет себе к бракуАну, даштер франачаскаго краља, и роди с њеју два сина, ....Техомиљ,, втотому Чудомиљ... Техомиљ же појетдаштер чешкога краља и роди с њеју 4 сини добри и храбри и мужаствни, имаже имена сута сија: Завида, Срацимир, Првослав и Стефан Немања.

Само да напоменем, име Бела је мађарска варијанта од германског Адалберт, а Ур на мађарском господин или господар. Зачуђујуће да се нико до сада није позабавио његовом женом Аном, кћери франачког краља , као и Техомиљом и његовом женом- кћери чешког краља (вероватно из династије Пшемисловића).

Nebo:
Наша црква данас прославља Светога краља Драгутина, у монаштву Теоктиста, брата му Милутина и мати им краљицу Јелену, преподобну Јелисавету.

Свети краљ Драгутин један је од узорних светих Немањића. Његово житије познато је. Оно што није толико познато следи.

Повредивши ногу при паду са коња, Драгутин остаде сакат, те 1282. године, после само шест година владавине, препусти србски престо брату Милутину. Неке поседе Драгутин је, у споразуму са братом, задржао себи, и томе придодао још и доста земље коју је добио у мираз, као зет угарског краља, те је тако запосео добар посед (Срем, Мачву, делове источе Босне, Дендру, Београд, Колубару, Подриње, Стари Влах), који је назвао Сремска краљевина. У његовим границама остала су два лепа манастира, два мезимца Драгутинова и његове жене Катарине: његова задужбина Рача и Манастир Троноша, који су били у заједници (осим њих, краљ Драгутин је ктитор и Манастира Светога Ахилија у Ариљу, са предивном црквом зиданом у рашком стилу, у којој се налазе две чувене фреске: "плавог анђела" и самог краља - ктитора).

Краљ Драгутин био је изузетно побожан, а још више је то постао после несрећног пада с коња који га је обогаљио за остатак живота. Сам је говорио да се тада освестио, и да му је одмах било јасно да је то праведна казна за оно што је учинио 1276. године, кад се побунио против свог оца Уроша и свргнуо га са престола. Зато је хтео остатак овоземног живота што више окајати тај грех. Чинио је то на неки свој испоснички начин, сасвим необичан за оновремене владаре. Остало је забиљежено да је испод раскошне краљевске одежде, уз голо тело носио рите које је скинуо са тела неког умрлог просјака на кога је негде наишао (а овога је достојно сахранио, обукавши га у своју скупоцену одећу) и појас од уплетене сламе, који му се био до крви усекао у тело. У обући је увек имао по неколико оштрих каменчића који су га повређивали при ходу, толико да су му некад стопала била сва крвава. Понекад би се облачио у хаљину скрпљену од оштре кудељне вреће, и тако полуодевен и бос, сам излазио ван двора, проводећи по целу ноћ са бескућницима, губавцима, или каквом другом слаботињом, а некад би одлазио на гробље, и ноћ пробдио у некој свеже ископаној раци... Иначе би ноћи проводио у молитви, а најлепше би се осећао одлазећи у манастире и разговарајући са калуђерима. У слободно време у двору би сам и са својом женом израђивао разне богослужбене сасуде и поклањао их својим манастирима и црквама. А много је и проповедао, нарочито међу богумилима којих је тада било доста с оне стране Дрине, и у његовој краљевини. И дао му је Господ мудрости и смирења, остао је Драгутин упамћен као речити хришћанин, па је, милошћу Божјом и трудом својим, многе заблуделе повратио правој вери. Драгутин није желео да се све то рашчује, али такви детаљи се брзо сазнају. Већина је Драгутина сматрала лудим. Није се гњевио то чувши. Напротив, био је радостан што га светина сматра таквим. Од Бога отпала светина од јуродивости види сумашедство, а јуродиви су они најчистије вере, они који одбацују добра овога света и углед у очима људи, зарад љубави Божје.

Драгутин је најпре оставио србски краљевски престо, у златним данима Србске државе. После је оставио и своју Сремску краљевину. Повукао се у Манастир Ђурђеви Ступови повише Раса, исходишта србске државе.

Док је још био србски краљ, Драгутин, последњи владар из лозе Немањића који је столовао у Расу, често је боравио у Ступовима и био велики заљубљеник у овај манастир. У време његове владавине изведени су обимни радови на манастиру. Једну кулу у манастирским зидинама претворио је у капелу. У њој је и сахрањен 1316. године по представљењу Господу. Гробницу су у 18. веку опљачкали Турци. Али, делови моштију су сачувани и налазе се у Ђурђевим Ступовима и у Манастиру Рача, подно најлепше србске планине Таре.

Навигација