Аутор Тема: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године  (Прочитано 9253 пута)

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« послато: Децембар 17, 2020, 11:21:49 пре подне »
        У житију цара Уроша патријарх Пајсије је написао и кратку историју Срба и имена свих српских жупана, краљева и царева и давао опис свих значајних дешавања за историју Срба. Патријарх пајсије је био изузетно писмен човек и захваљујући њемудоста је манастира и цркава обновљено и много црквених књига сачувано. Житије цару Урошу написао је 1641. године и делове тог житија који се односи на рану историју Срба дајем у доњим редовим:

        Моје, дакле, не рекох ништа, као што рекох, већ од богонадахнутих пророка и богонаучених рибара и богоносних пастира и учитеља. с Богом изложих, колико могох, благодати његовом и ревношћу свемоћне царице и свете српске господе и учитеља наших. према томе, реч Божију нико није дужан тијати ради своје лености, нити скривати Божију истину. Тако и апостол Корићанима пише: Ја примих од Господа, што и вама предадох.
        У времену пак она мучитељска, када су сву васељену држали злочастиви и свирепи цареви, у Риму је био Максимилијан учитељ. На источној страни био Гал мучитељ Максимијан, а између њих царевао је Ликиније мучитељ северним и западним странама, које су Србија
        Тада засја благочастива грана, први међу хришћанима, велики цар Константин. Овај пак, благочастиви Константин присваја к себи Ликинија и даје му сесту своју Констанцију за жену. Овај благочастиви цар просејао је у побожности, од племена и гостопримства и родства Августа ћесара. У његово време роди се Господ наш Исус Христос. А овај Константин беше благочастив и кротак још као млад. Његови родитељи уручише му скиптар царства. И одмах устремљује се на стрица свога Максентија. и би сукоб ратни у странама византијским. Тада се и Константин одважи од јављеног знамења и победи Максентија. А ово чувши на истоку Гал Максимијан, подиже се на царство Максентијево и на царство Константиново. Устреми се цар Константин са војницима својим, призва к себи и зета свога Ликинија цара, који је војевао и борио се против Максимијана. Исекоше многе војнике Максимијанове, и сам зло пропаде и убоги свој живот сконча. И тада по свој земљи не нађе се мучење. Потом благочастиви Константин Велики остави зета свога Ликинија да царује у Риму, а он оде у источне крајеве. А Ликиније у томе мало проведе, преокрену се на идолослужење и поче мучити хришћане. Цар Константин (беше) у Византији са мајком својом. И посла мајку своју у Јерусалим на тражење часног крста Христовог, и нађе га и пренесе у Константинов град.
        А Констанција, сестра Константинова, роди синове и кћери. Роди кћер Филиминију, на светом крштењу названа Ирина. Отац ју је присиљавао на брак, и не повинова се и много мучена беше, и не покори се, и тако сконча у љутим мукама. А цар Константин чувши, поче слати зету своме Ликинију изабране слуге своје, једанпут молећи, други пут претећи му, писма пишући да престане са мучењем. Ликиније не хтеде послушати.
        Тада посла цар Константин преселити зета свога Ликиниа у Солун, како би се оставио мучења. А овај устреми се још на горе и док је био на реци Дунаву, мучио је Јермила и Стратоника и мноштво других. А цар Константин, чувши да је зет његов помаман према хришћанима, и полса те му одсекоше главу. ово видевши син његов, склони се, и у страху и ужасу пресели у Српску земљу и роди сина и назваше га именом Бела Урош, јер имаше власи беле како се родио. Будући да их изгна бугарски цар, побегоше у Зету, тврду земљу, која је Захумље, и ступи у брак и узе кћер франачког краља по имену Ану, и роди с њом два сина. Њихова имена су: првоме Тихомиљ, другом Чедомиљ. И ови живљаху не мало времена и подигоше цркву у шуми у име Светог првомученика Стефана. Тада гласовити људи земље те, у велехвалној својој гордости и у узношењу и порузи, назваше Чедомиља епископом а Тихимиља попом. Тихомиљ роди четири сина, сваким лепотом украшена и храброшћу и мужеством. Њихова имена су: Завида, Страцимир, Првослав, Стефан Немања.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #1 послато: Децембар 29, 2020, 12:55:46 поподне »
Указаћу само на то да је цар Константин живео у 3/4. веку, а Стефан Немања у 12-ом. Тако да је ово заиста једна доста "натегнута" (да не употребим неки озбиљнији израз) "Историја Срба".

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #2 послато: Децембар 29, 2020, 01:54:13 поподне »
Указаћу само на то да је цар Константин живео у 3/4. веку, а Стефан Немања у 12-ом. Тако да је ово заиста једна доста "натегнута" (да не употребим неки озбиљнији израз) "Историја Срба".
То знамо, али се поставља питање када је у средњем веку дошло до прекида у народном предању о доласку на Балкан, тј. повезивање са Ликинијем...(јер се не би повезивали са њим да није било те замисли да смо ту од вајкада). У средњем веку смо били аутохтонисти :) (а и перцепција протока времена је била другачија, чим се велики период "сабијао" да повеже Ликинија и Немањиће, по овоме је испало да је Немања чукунунук Ликинију...значи у 15. веку је у перцепцији постојао "мрак" између 4. и 11. века напр)
« Последња измена: Децембар 29, 2020, 02:02:55 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Nenad M

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • YDNA J2b1-Y22063+ mtDNA H6b1
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #3 послато: Децембар 29, 2020, 02:12:38 поподне »


То знамо, али се поставља питање када је у средњем веку дошло до прекида у народном предању о доласку на Балкан, тј. повезивање са Ликинијем...(јер се не би повезивали са њим да није било те замисли да смо ту од вајкада). У средњем веку смо били аутохтонисти :) (а и перцепција протока времена је била другачија, чим се велики период "сабијао" да повеже Ликинија и Немањиће, по овоме је испало да је Немања чукунунук Ликинију...значи у 15. веку је у перцепцији постојао "мрак" између 4. и 12. века)

Гледао сам, има томе можда и свих десет година, ону британску документарну серију у којој испитују порекло неке познате личности (Who do you think you are). Једна епизода била је посвећена неком њиховом познатом рагбисти. Испоставило се да је потомак неког од средњовековних краљева Енглеске, заборавио сам о ком је тачно било речи. Када су установили ту везу, извадили су породично стабло тог краља. Шта мислиш, ко је наведен као родоначелник? Па Исус Христ, а ко би други? Тако да је наш Немања са својим Ликинијем још и скроман. Сувишно је рећи да обичан сељак нит' је знао ко је Ликиније, нит' је чуо за ту "теорију".

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока


Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #4 послато: Децембар 29, 2020, 02:18:37 поподне »
Израда таквих родослова у то време је била крајње уобичајна. На тај начин су племићке породице "доказивале" своје право на трон (власт). А доводити нпр. родослов једне краљевске породице у питање није било претерано паметно, ни политички ни физички :)

На улазу у Аустријски национални архив на првом спрату може да се види "родослов" династије Хабзбург. Сеже до Адама, а није заобиђен ни Јулије Цезар :) 

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #5 послато: Децембар 29, 2020, 06:00:18 поподне »
    Доста сам времена провео на проучавању житија цара Уроша коју је написао патријарх Пајсије и ето желео сам да вама да поделим ово што мислим да је битно. Он је као што сам већ написао био веома писмен и начитан човек за то време и био је дуго на челу Пећке патријаршије а пре тога био митрополит Новобрдски која се налазила такође на Косову. Он је за ово житије поред предања о цару Урошу користио и све дотада доступне књиге, а он као патријарх је наравно могао имати увид у све. И сам у једном тренутку каже да је за писање ове историје користио старе летописе српске. Проверавао сам и сва имена које помиње су тачна и све те догађаје које је описао око цара Константина и Колика су тачне, тако да није могао да их измисли. Оно што сам ја хтео да нађем у томе је досељавање Срба али у овом делу нисам на то наишао чак мислим да уопште и текст не наводи на ту помисао већ да смо ми били овде. Морамо знати да су у то време биле још сачуване архиве манастирске и библиотеке те је он имао из чега да доноси ове закључке. Све у свему читао сам да још неким српски летописима Ликинија наводе као Србина. Не би било лоше кога интересује да погледа ово житије може да се скине на интернету. Поред тога он у једном тренутку помиње ГОТЕ а то чини и Стефан Првовенчани у житију Стефана Немање које је писао много пре Пајсије и такође сам приметио да се мисли када се о њима пише да се ради о другом суседним народу а не нашем. Требало би се мало посветити нашим старим летописима и житијима има ту да се нађе свега и свачега. О овом житију се веома мало зна и скоро га нико не помиње или је то врло ретко, а у њему је доста тога изнесено.

Ван мреже Скардус

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 163
  • I2а1а-М26/L-158
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #6 послато: Децембар 29, 2020, 06:41:01 поподне »
Узалуд се трудиш земљаче.
Историја средњег века је написана и ту нема шта да се истражује. Онај ко то покуша биће жигосан као аутохтониста, исмејан, отеран са катедре и тд.
Мада, никад не реци никад.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #7 послато: Децембар 29, 2020, 07:26:06 поподне »
    Доста сам времена провео на проучавању житија цара Уроша коју је написао патријарх Пајсије и ето желео сам да вама да поделим ово што мислим да је битно. Он је као што сам већ написао био веома писмен и начитан човек за то време и био је дуго на челу Пећке патријаршије а пре тога био митрополит Новобрдски која се налазила такође на Косову. Он је за ово житије поред предања о цару Урошу користио и све дотада доступне књиге, а он као патријарх је наравно могао имати увид у све. И сам у једном тренутку каже да је за писање ове историје користио старе летописе српске. Проверавао сам и сва имена које помиње су тачна и све те догађаје које је описао око цара Константина и Колика су тачне, тако да није могао да их измисли. Оно што сам ја хтео да нађем у томе је досељавање Срба али у овом делу нисам на то наишао чак мислим да уопште и текст не наводи на ту помисао већ да смо ми били овде. Морамо знати да су у то време биле још сачуване архиве манастирске и библиотеке те је он имао из чега да доноси ове закључке. Све у свему читао сам да још неким српски летописима Ликинија наводе као Србина. Не би било лоше кога интересује да погледа ово житије може да се скине на интернету. Поред тога он у једном тренутку помиње ГОТЕ а то чини и Стефан Првовенчани у житију Стефана Немање које је писао много пре Пајсије и такође сам приметио да се мисли када се о њима пише да се ради о другом суседним народу а не нашем. Требало би се мало посветити нашим старим летописима и житијима има ту да се нађе свега и свачега. О овом житију се веома мало зна и скоро га нико не помиње или је то врло ретко, а у њему је доста тога изнесено.

Морате имати у виду да су у питању летописи из 17. века, који могу бити корисни само као прилози за изучавање историје идеја, а не као примарни историјски извор. Примарни историјски извор они могу бити само за раздобље које им је било блиско или њима савремено, а ту се не уклапају ни Константин ни Ликиније ни Стефан Немања. Препоручујем вам да се мало више информишете о основним постулатима методологије историчарских истраживања.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 623
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #8 послато: Децембар 29, 2020, 08:03:12 поподне »
У средњем веку смо били аутохтонисти :) (а и перцепција протока времена је била другачија, чим се велики период "сабијао" да повеже Ликинија и Немањиће, по овоме је испало да је Немања чукунунук Ликинију...значи у 15. веку је у перцепцији постојао "мрак" између 4. и 11. века напр)

Мало забаве кад се већ помиње другачија перцепција времена у средњем веку:

"Историја нове хронологије"  тврди управо то: да је стварно историјско време краће од оног што је званично прихваћено у историји!
Око овога је било, пре двадесетак година,  много полемика у Русији, углавном зато што је аутор теорије -Фоменко-врло познат руски математичар и члан Руске академије наука (РАН). 

https://sr.wikipedia.org/wiki/Nova_hronologija_(Fomenko)

Nova hronologija je istorijska koncepcija ruskih matematičara Anatolija Fomenka i Gleba Nosovskog.

Istorijski fakultet Moskovskog univerziteta i Odeljenja za istoriju Ruske akademije nauka su 1999. osudili Novu hronologiju kao „opasnu pseudonauku“.


Istorija Nove hronologije
Moderna opšteprihvaćena koncepcija istorije zasnovana je na radima Josifa Skaligera, „osnivača savremene hronologije kao nauke“.[8]

I pre radova Fomenka i Nosovskog postojale su različite kritike Skaligerove hronologije.

Isak Njutn je deo istorije antičke Grčke pomerio vremenski u proseku za 300 godina bliže nama. Istoriju Starog Egipta (koja, u skladu sa danas prihvaćenom verzijom, obuhvata nekoliko hiljada godina, počev od 3000. godine pne.), Njutn je pomerio naviše i sažeo u vremenski odsečak dužine svega 330 godina: od 946. godine pne. Pri tome je neke osnovne datume istorije Starog Egipta Njutn pomerio naviše za približno 1800 godina.[9] Mada su u svoje vreme izazvali veliku diskusiju, Njutnovi radovi su kasnije zaboravljeni.

Najveći pomak na polju hronološke nauke napravio je Nikolaj Aleksandrovič Morozov (1854-1946), ruski akademik, po kome se celokupna danas poznata istorija odigrala posle četvrtog veka nove ere. U razdoblju 1907-1932. godine, Morozov je objavio svoje radove o revidiranju hronologije, ali oni nisu bili prihvaćeni od strane sovjetskih istoričara.

Matematička kritika hronologije Skaligera
U periodu od 1975. do 1981. godine Anatolij Fomenko i njegove kolege matematičari, proveli su statističku istragu Skaligerijeve hronologije. Naučnici sa Moskovskog univerziteta su prikupili dinastičke podatke brojnih kraljevskih porodica Evrope i Azije, analizirali ih i poredili rezultate. U analizu je uključivano nekoliko parametara – dužina vladavine pojedinog vladara, da li je umro prirodnom ili nasilnom smrću, ko ga je nasledio (rođak, oficir i sl.) Izveli su dva zaključka:

Biografije su se podudarale kod vladara koji su živeli pre 17. veka nove ere. Nakon 17. veka, nije uočena podudarnost. Na primer, biografije svih kineskih careva pre 17. veka tačno se preklapaju s biografijama srednjovekovnih evropskih vladara. Osim udvajanja jednih te istih heroja pod različitim imenima, uočeni su i ogromni pomaci u vremenu u kome su se (navodno) događaji zbivali. Među najznačajnijim primerima su brojna podudaranja brojnih karakteristika biografija egipatskih faraona i careva Svetog rimskog carstva. Analizirajući (matematičko-statistički) napise rimskog istoričara Josifa Flavija, jednog od klasika, čiji radovi opisuju solidne periode istorije i Izraela i drevnog Rima, Fomenko otkrio je da s tačke gledišta matematike-statistike, sve to je jednostavno ponavljanje Starog Zaveta s mešanjem imena i geografskog područja događanja. Tako, temeljito istraživanje pokazuje da doslovce ne postoje informacije koje se mogu pouzdano datirati, o događajima pre 10. veka nove ere.
...
Astronomska datiranja
A.T. Fomenko, G.V. Nosovski i V.V. Kalašnikov (1942-2001) detaljno su proučili Almagest antičkog astronoma Ptolomeja koji se smatra kamenom temeljcem klasične istorije i navodno je sastavljen 150. g.n.e. Po opisu rasporeda zvezda ruski istraživaci su proračunali da je Almagest sastavljen u 16-17. veku od astronomskih podataka iz 9-16. veka, iz čega su zaključili da je Ptolomej živeo u Srednjem veku. Na ovaj zaključak ih je navela i činjenica da ne postoji „original“ Almagesta na grčkom, već da su svi tekstovi na starogrčkom nastali nakon verzije štampane na latinskom.

...Isus Hrist
Rezultati Nove hronologije pokazuju da je Hrist živeo 1152-1185. g., da su Isus Hrist, vizantijski car Andronik I Komnin, apostol Andrej Prvozvani i ruski knez Andrej Bogoljubski jedna ličnost[11]. Poslednja hipoteza Fomenka i Nosovskog iz knjige „Zaboravljeni Jerusalim“ (Moskva, 2007) pokazuje da je jevanđeljski Jerusalim, u stvari, utvrđenje Joros.
...

Fomenko i Nosovski smatraju da su osvajanja Aleksandra Velikog, velika seoba naroda, invazija mongolskih hordi i turska osvajanja jedan isti događaj, koji je desio u 14. veku i predstavljao slovensko-turska osvajanja Evrope, Azije i Severne Afrike. Za mongolsku imperiju tvrde da je živela od 14. do kraja 16. veka i da je predstavljala konfederaciju Rusije i Turske sa kozacima kao vojskom. Zatim se, po hipotezi Fomenka i Nosovskog, krajem 16. veka, ta imperija raspala kao rezultat pobune zapadnoevropskih separatista. Raspad imperije je nama poznat pod imenom reformacija u Zapadnoj Evropi.

U Zapadnoj Evropi takođe su falsifikovali istoriju. U tom cilju događaji oko mongolskih osvajanja pod različitim naslovima bili su odgurani u izmišljenu prošlost. Velika slovenska osvajanja, odnosno preseljenja naroda, bila su pomerena na vremenskoj osi u 5. i 6. vek naše ere.

Uprkos „krivotvorenju“ tragovi „slovenskih osvajanja“ su se sačuvali. Na primer, etrurski natpisi u Italiji, koje su Tadeuš Volanjski i Valerij Čudinov dešifrovali pomoću slovenskih jezika.
..


На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #9 послато: Децембар 29, 2020, 08:26:44 поподне »
Мало забаве кад се већ помиње другачија перцепција времена у средњем веку:

"Историја нове хронологије"  тврди управо то: да је стварно историјско време краће од оног што је званично прихваћено у историји!
Око овога је било, пре двадесетак година,  много полемика у Русији, углавном зато што је аутор теорије -Фоменко-врло познат руски математичар и члан Руске академије наука (РАН). 

https://sr.wikipedia.org/wiki/Nova_hronologija_(Fomenko)

Nova hronologija je istorijska koncepcija ruskih matematičara Anatolija Fomenka i Gleba Nosovskog.

Istorijski fakultet Moskovskog univerziteta i Odeljenja za istoriju Ruske akademije nauka su 1999. osudili Novu hronologiju kao „opasnu pseudonauku“.


Istorija Nove hronologije
Moderna opšteprihvaćena koncepcija istorije zasnovana je na radima Josifa Skaligera, „osnivača savremene hronologije kao nauke“.[8]

I pre radova Fomenka i Nosovskog postojale su različite kritike Skaligerove hronologije.

Isak Njutn je deo istorije antičke Grčke pomerio vremenski u proseku za 300 godina bliže nama. Istoriju Starog Egipta (koja, u skladu sa danas prihvaćenom verzijom, obuhvata nekoliko hiljada godina, počev od 3000. godine pne.), Njutn je pomerio naviše i sažeo u vremenski odsečak dužine svega 330 godina: od 946. godine pne. Pri tome je neke osnovne datume istorije Starog Egipta Njutn pomerio naviše za približno 1800 godina.[9] Mada su u svoje vreme izazvali veliku diskusiju, Njutnovi radovi su kasnije zaboravljeni.

Najveći pomak na polju hronološke nauke napravio je Nikolaj Aleksandrovič Morozov (1854-1946), ruski akademik, po kome se celokupna danas poznata istorija odigrala posle četvrtog veka nove ere. U razdoblju 1907-1932. godine, Morozov je objavio svoje radove o revidiranju hronologije, ali oni nisu bili prihvaćeni od strane sovjetskih istoričara.

Matematička kritika hronologije Skaligera
U periodu od 1975. do 1981. godine Anatolij Fomenko i njegove kolege matematičari, proveli su statističku istragu Skaligerijeve hronologije. Naučnici sa Moskovskog univerziteta su prikupili dinastičke podatke brojnih kraljevskih porodica Evrope i Azije, analizirali ih i poredili rezultate. U analizu je uključivano nekoliko parametara – dužina vladavine pojedinog vladara, da li je umro prirodnom ili nasilnom smrću, ko ga je nasledio (rođak, oficir i sl.) Izveli su dva zaključka:

Biografije su se podudarale kod vladara koji su živeli pre 17. veka nove ere. Nakon 17. veka, nije uočena podudarnost. Na primer, biografije svih kineskih careva pre 17. veka tačno se preklapaju s biografijama srednjovekovnih evropskih vladara. Osim udvajanja jednih te istih heroja pod različitim imenima, uočeni su i ogromni pomaci u vremenu u kome su se (navodno) događaji zbivali. Među najznačajnijim primerima su brojna podudaranja brojnih karakteristika biografija egipatskih faraona i careva Svetog rimskog carstva. Analizirajući (matematičko-statistički) napise rimskog istoričara Josifa Flavija, jednog od klasika, čiji radovi opisuju solidne periode istorije i Izraela i drevnog Rima, Fomenko otkrio je da s tačke gledišta matematike-statistike, sve to je jednostavno ponavljanje Starog Zaveta s mešanjem imena i geografskog područja događanja. Tako, temeljito istraživanje pokazuje da doslovce ne postoje informacije koje se mogu pouzdano datirati, o događajima pre 10. veka nove ere.
...
Astronomska datiranja
A.T. Fomenko, G.V. Nosovski i V.V. Kalašnikov (1942-2001) detaljno su proučili Almagest antičkog astronoma Ptolomeja koji se smatra kamenom temeljcem klasične istorije i navodno je sastavljen 150. g.n.e. Po opisu rasporeda zvezda ruski istraživaci su proračunali da je Almagest sastavljen u 16-17. veku od astronomskih podataka iz 9-16. veka, iz čega su zaključili da je Ptolomej živeo u Srednjem veku. Na ovaj zaključak ih je navela i činjenica da ne postoji „original“ Almagesta na grčkom, već da su svi tekstovi na starogrčkom nastali nakon verzije štampane na latinskom.

...Isus Hrist
Rezultati Nove hronologije pokazuju da je Hrist živeo 1152-1185. g., da su Isus Hrist, vizantijski car Andronik I Komnin, apostol Andrej Prvozvani i ruski knez Andrej Bogoljubski jedna ličnost[11]. Poslednja hipoteza Fomenka i Nosovskog iz knjige „Zaboravljeni Jerusalim“ (Moskva, 2007) pokazuje da je jevanđeljski Jerusalim, u stvari, utvrđenje Joros.
...

Fomenko i Nosovski smatraju da su osvajanja Aleksandra Velikog, velika seoba naroda, invazija mongolskih hordi i turska osvajanja jedan isti događaj, koji je desio u 14. veku i predstavljao slovensko-turska osvajanja Evrope, Azije i Severne Afrike. Za mongolsku imperiju tvrde da je živela od 14. do kraja 16. veka i da je predstavljala konfederaciju Rusije i Turske sa kozacima kao vojskom. Zatim se, po hipotezi Fomenka i Nosovskog, krajem 16. veka, ta imperija raspala kao rezultat pobune zapadnoevropskih separatista. Raspad imperije je nama poznat pod imenom reformacija u Zapadnoj Evropi.

U Zapadnoj Evropi takođe su falsifikovali istoriju. U tom cilju događaji oko mongolskih osvajanja pod različitim naslovima bili su odgurani u izmišljenu prošlost. Velika slovenska osvajanja, odnosno preseljenja naroda, bila su pomerena na vremenskoj osi u 5. i 6. vek naše ere.

Uprkos „krivotvorenju“ tragovi „slovenskih osvajanja“ su se sačuvali. Na primer, etrurski natpisi u Italiji, koje su Tadeuš Volanjski i Valerij Čudinov dešifrovali pomoću slovenskih jezika.
..


Овај је вишеструко надмашио све наше езотеричне "историчаре" за више копаља.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #10 послато: Децембар 29, 2020, 08:35:56 поподне »
Pored čuvenog Fomenka , postoji i naš Todor Vulić koji se bavi cikličnim  ponavljanjem istorije.
Vrlo interesantno i ako se čovek udubi i krene u neka istraživanja ( na mikroplanu, npr. porodice ili rodoslova) ima tu nečega....

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 623
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #11 послато: Децембар 29, 2020, 08:55:30 поподне »
Овај је вишеструко надмашио све наше езотеричне "историчаре" за више копаља.  :)

link=topic=5773.msg150093#msg150093 date=1609270556]
Pored čuvenog Fomenka , postoji i naš Todor Vulić koji se bavi cikličnim  ponavljanjem istorije.
Vrlo interesantno i ako se čovek udubi i krene u neka istraživanja ( na mikroplanu, npr. porodice ili rodoslova) ima tu nečega.
...

[/quote]
Чланак на руској Википедији о концепту "Нове хронологије" је опширнији и детаљнији, са прегледом историје настанка концепта, као и са описом борбе  унутар научног корпуса у Русији током 80-их и 90-их година прошлог века. 

https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%8F_%C2%AB%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B9_%D1%85%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D0%B8%C2%BB_(%D0%A4%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE)

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #12 послато: Децембар 29, 2020, 09:06:57 поподне »
У време Патријарха Пајсија није постојао интернет и није имао доступност као ми данас. И није постављао теме на форумима и на основу њих склапао и писао историју, и није слушао свакога већ је писао из старих српских летописа. Ја само мислим да он није ништа измислио и писао нешто што не зна или није већ било написано пре њега. Од Ликинија до Немање има много генерација али он није помињао оне претке између њих већ да Стефан Немања потиче од њега. Готово у свим Немањићким повељама не пише име родитеља већ каже ПРАРОДИТЕЉ. Ми се данас бавимо документима с краја 19. и почетком 20. века када је све од тада почело и читамо и даље Ћоровића који је своју историју Срба писао пре 100 година. Много тога је за то време пронађено, доста докумената, писма, књига. Сада су нам доступне и стране библиотеке преко интернета итд итд. Нисам аутохтоност и не желим да ова тема иде у том правцу али се поставља једно питање: зашто су нам страни извори увек веродостојних и од наших? Ми имамо житија од Стефана Немање па наовамо, имамо повеље Српских краљева и царева, па касније деспота итд итд. Није пуно сачувано али опет има доста тога да се може колико толико види где смо били и када па би се овакви наводи патријарха Пајсија не бих требало тек тако занемарити већ поставити питање: која су стране где је СРБИЈА и да се то тумачи и одатле.покуша да се извуче нека смисао јер ти људи очигледно су хтели да нам оставе неку поруку коју ми данас треба правилно да тумачимо.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #13 послато: Децембар 29, 2020, 09:40:42 поподне »
У време Патријарха Пајсија није постојао интернет и није имао доступност као ми данас. И није постављао теме на форумима и на основу њих склапао и писао историју, и није слушао свакога већ је писао из старих српских летописа. Ја само мислим да он није ништа измислио и писао нешто што не зна или није већ било написано пре њега. Од Ликинија до Немање има много генерација али он није помињао оне претке између њих већ да Стефан Немања потиче од њега. Готово у свим Немањићким повељама не пише име родитеља већ каже ПРАРОДИТЕЉ. Ми се данас бавимо документима с краја 19. и почетком 20. века када је све од тада почело и читамо и даље Ћоровића који је своју историју Срба писао пре 100 година. Много тога је за то време пронађено, доста докумената, писма, књига. Сада су нам доступне и стране библиотеке преко интернета итд итд. Нисам аутохтоност и не желим да ова тема иде у том правцу али се поставља једно питање: зашто су нам страни извори увек веродостојних и од наших? Ми имамо житија од Стефана Немање па наовамо, имамо повеље Српских краљева и царева, па касније деспота итд итд. Није пуно сачувано али опет има доста тога да се може колико толико види где смо били и када па би се овакви наводи патријарха Пајсија не бих требало тек тако занемарити већ поставити питање: која су стране где је СРБИЈА и да се то тумачи и одатле.покуша да се извуче нека смисао јер ти људи очигледно су хтели да нам оставе неку поруку коју ми данас треба правилно да тумачимо.

Ја сам вам већ написао све око тога, само треба да прочитате. Уопште није реч о томе да ли више читамо "наше" или "стране" изворе, реч је о врсти историјског извора. Да ли исто тако треба да више пажње поклањамо астрономима који су пре Николе Коперника тврдили да се Сунце, Месец и све планете окрећу око Земље, а не Земља око Сунца, само зато што су они писали пре њега и што су се исто тако ослањали на предлошке старијих астронома? Еволуција идеја, како у природним тако и у друштвеним наукама - мислите о томе. Сем тога, Малешевић вам је већ написао шта је био циљ тих и таквих "родослова". Да ли онда требамо да мислимо да Хабзбурзи потичу од Јулија Цезара?  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #14 послато: Децембар 29, 2020, 10:36:18 поподне »
        Ми овде не причамо о Хазбурзима већ о Србима. Сви знамо како је запад функционисао у тим временима на лажима и преварама као и католичка црква. Зашто би један православни патријарх повезао Ликинија који је убијао и прогонио хришћане са СВЕТИМ Стефаном Немањи? И ако то није тачно од кад и зашто се то записивало у Српским летописима. Пајсије није написао да Немања потиче од славног цара Константина а ако сматрамо да су се измишљали родослови да бих фамилије биле популарније онда је логично да Пајсије и његови претходници узму рецимо Константина за прапоритеља Стефана Немање а не Ликинија.
      Добра је ово тема и као што рекох крије нешто што треба да се открије некада ако не сада.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #15 послато: Децембар 29, 2020, 10:53:07 поподне »
        Ми овде не причамо о Хазбурзима већ о Србима. Сви знамо како је запад функционисао у тим временима на лажима и преварама као и католичка црква. Зашто би један православни патријарх повезао Ликинија који је убијао и прогонио хришћане са СВЕТИМ Стефаном Немањи? И ако то није тачно од кад и зашто се то записивало у Српским летописима. Пајсије није написао да Немања потиче од славног цара Константина а ако сматрамо да су се измишљали родослови да бих фамилије биле популарније онда је логично да Пајсије и његови претходници узму рецимо Константина за прапоритеља Стефана Немање а не Ликинија.
      Добра је ово тема и као што рекох крије нешто што треба да се открије некада ако не сада.

Повезао га је зато што су сами средњовековни српски извори из времена Немањића говорили да је Ликиније предак Стефана Немање. Што је опет била мода родослова тог времена, као што је Малешевић већ написао и показао. Молим вас, без емотивних категорија "Запад и папа су безбожници и лажови, а православни никад не лажу". У питању је анализа средњовековних и нововековних списа, није у питању никакво надгорњавање.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #16 послато: Децембар 29, 2020, 10:58:00 поподне »
Кад смо већ код папе, који се често код Срба поистовећује са исконским злом, подсетићу да је током једног периода историје епископ Рима био ватрени бранилац православља у односу на цариградског патријарха, који је следио јеретичко учење иконоборства, те су због таквог свог става папе тог времена често биле прогањане од стране византијских иконоборачких царева. Немојмо чинити основну грешку пресликавања наших садашњих размишљања и искустава на прошлост, тзв. анахронизам.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 623
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #17 послато: Децембар 29, 2020, 11:03:23 поподне »
У време Патријарха Пајсија није постојао интернет и није имао доступност као ми данас. И није постављао теме на форумима и на основу њих склапао и писао историју, и није слушао свакога већ је писао из старих српских летописа. Ја само мислим да он није ништа измислио и писао нешто што не зна или није већ било написано пре њега. Од Ликинија до Немање има много генерација али он није помињао оне претке између њих већ да Стефан Немања потиче од њега. Готово у свим Немањићким повељама не пише име родитеља већ каже ПРАРОДИТЕЉ. Ми се данас бавимо документима с краја 19. и почетком 20. века када је све од тада почело и читамо и даље Ћоровића који је своју историју Срба писао пре 100 година. Много тога је за то време пронађено, доста докумената, писма, књига. Сада су нам доступне и стране библиотеке преко интернета итд итд. Нисам аутохтоност и не желим да ова тема иде у том правцу али се поставља једно питање: зашто су нам страни извори увек веродостојних и од наших? Ми имамо житија од Стефана Немање па наовамо, имамо повеље Српских краљева и царева, па касније деспота итд итд. Није пуно сачувано али опет има доста тога да се може колико толико види где смо били и када па би се овакви наводи патријарха Пајсија не бих требало тек тако занемарити већ поставити питање: која су стране где је СРБИЈА и да се то тумачи и одатле.покуша да се извуче нека смисао јер ти људи очигледно су хтели да нам оставе неку поруку коју ми данас треба правилно да тумачимо.

Што се мене тиче, основно питање које треба поставити, ако разговарамо са становишта (сваке) науке, па и историје,  - јесте питање истинитости и научне објективности. Наука се не бави тумачењем  порука коју су наши преци хтели да нам оставе. То већ спада у домен  митологије то јест спада у област којом се данас  баве  дисциплине попут социологије, антропологије, етнологије... Несумњиво је да су митови имали (и имају) важну друштвену, спознајну и емоционалну функцију у  животу не само наших предака него и данашњих  људи (углавном у облику  масовне културе, као  што видимо на друштвеним мрежама). У смислу да су митови , а посебно религиозни митови - били (и јесу) " ...потребни за интеграцију појединаца у друштво (групу, род, племе, народ...), у организовању и контролисању колективних осећања, у потпомогању породичне структуре и другим артикулацијама друштвеног живота...У митовима се разоткрива скривена структура... која пружа интелектуална оруђа  и која људи употребљавају у класификовању и објашњавању како природних тако и друштвених односа " (Колаковски, 1982). 

У том кључу, ако разговарамо о историји (не митовима) и  патријарху Пајсију, старим српским летописима, Ликинију и Немањи - мене занима одговор на питање: на основу чега Пајсије зна то што пише?! Пише у старим српским летописима? Добро,  а како знају ти што су писали у старим српским летописима?  Једва да знамо ко је био Немањин отац (да нема оног натписа на цркви код Бијелог Поља, не бисмо ни то знали) а ето -  Пајсије и летописци- знају да му је прародитељ -  Ликиније који је живео  700 година пре Немање. Тешко да се то може узети здраво за готово.  И Тибор Живковић  пише да су сви средњевековни списи писани по наруџбини. Па ако Немања наручи да му је Ликиније прародитељ- онда то има да се напише, наравно. Иначе, оде  писцу десница рука. 

Ја, на пример,  могу да претпоставим следеће: да је још од старог Египта  било широко пропагирано  од свештеника  да је "власт (феудалца) од Бога" не би ли се поредак одржао и раја држала у покорности...(Има нешто код Маркса о томе). И да је то била уобичајена пракса у феудалном друштву - да се феудалац позива на наводно наследно "божанско" право да влада (и тиме  присваја себи вишак производа који произведу кметови на "његовој" земљи). Отуда позивање на Мојсија, Аврама, Давида, Христа, римског цара,.... у свим тим "царским" родословима.  Мислим, када већ говоримо и о тим феудалним средњевековним "државама": ја то себи представљам као вид "бандитизма"- ти феудалци су обично окупљали ратничке дружине и терорисали народ убирањем "пореза". Зна се поуздано да су Рјурик, Свјатослав и остали руски феудалци (као оснивачи руске државе)   имали око 200 коњаника са којима су обилазили "своју територију" и издржавали се о трошку сељака. Па су побуне настајале обично када су феудалци заборављали да су већ направили круг, а нису скупили довољно пара. У мојој представи о том добу,  филм "Седам величанствених" лепо предочава ту "архетипску" ситуацију. Тек касније је Црква успела да се наметне феудалцима  као морални судија и да постепено захтева од њих увођење "правила игре" то јест неких основних закона (ако изузмемо донекле Римско царство - и источно, и западно, које су биле донекле уређене државе).       

Ван мреже Nenad M

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • YDNA J2b1-Y22063+ mtDNA H6b1
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #18 послато: Децембар 30, 2020, 12:28:08 пре подне »
Мени (али добро, то је "до мене") је логично да су средњовековна житија писана по наруџбини, као нека врста идеализоване представе која се имала дати о том (обично) владару. Има ли неког житија у коме се помиње икаква мана главног јунака? Не знам, ако има слободно нека неко наведе пример. Зна се да су средњовековни владари били људи од крви и меса, са људски уобичајеним бројем мана, па и почињених грехова, да не кажем злочина. А једино се у њиховим житијима нешто лоше може прочитати о њиховим непријатељима. Наравно да ово није никакав српски специјалитет, већ уобичајена пракса те епохе, али поштено је рећи да ни српски владари нису били имуни на њу.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока


Ван мреже Nenad M

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • YDNA J2b1-Y22063+ mtDNA H6b1
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #19 послато: Децембар 30, 2020, 12:57:43 пре подне »
И још да додам како схватам резон Неродимца: ако су измишљали, што узеше баш Ликинија, а не неку позитивнију личност. Али то је танко и недовољно да би се прихватило, нарочито имајући у виду горе наведену праксу.

Још нешто. Колико сам видео у првој поруци на овој теми, на крају пише да је Тихомиљ имао четири сина, међу њима Завиду и Стефана Немању. Ја сам мислио да је Завида Немањин отац, а и да је оно Стефан додато тек касније, кад је постао владар.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока