„Динар” се међу Србима први пут помиње у архивским документима с краја 1214. године, у време Стефана Првовенчаног. Од тог времена, па све до пада деспотовине 1459. године,[40] у распону од 230 година, новац је ковало више од 20 српски владари 15 жупана и великаша и 10-так градова, а исковано је око 350—400 врста новца.[41]
Динар је представљао једно од најбитнијих обележја самосталности и државности српске државе у средњем веку. Сав средњовековни новац Србије се, због повлачења злата из оптицаја, појаве карактеристичне за тај период свуда у Европи, ковао у сребру.[40]
Мада се у разним средњовековним повељама помињу старосрпски перпер (као златни новац) и денари или грошеви (као сребрни новац), у оптицају је углавном циркулисао сребрни новац.[40] Назив перпера се употребљавао као обрачунска јединица новца. У Србији у 13. веку перпер је био одређена количина сребрног 12 сребрњака
Рудници[уреди]
За појаву српског кованог новца, осим економских и политичких услова, од великог значаја је било и богатство Рашке области сребром.[42]
Експлоатација рудника започело је средином 13. века у Брскову.[43] У писаним изворима се први пут помиње Рудник (1293), затим Трепча, Рогозна и Грачаница (1303), Ново Брдо (1308), Трешњица у Подрињу (1312), Липник (1319). До средине 14. века отворени су и рудници у Копаоничкој области: Копорићи, Плана (Копаоник) и Остраћа, затим јужније Јањево. Током 14. века са радом су започели и рудници у Македонији: Кратово и Злетово. У другој половини 14. века отворен је рудник у Железнику код Кучева.[44]
Технологија вађења руде и њена прерада је била таква да су рудници исцрпљивани након свега неколико деценија, па су многи од поменутих рудника затворени још у средњем веку.[44]
Уз богата рудишта формирана су насеља и тргови, центри тадашњег привредног живота.[45]
Најзначајније емисије српског средњовековног новца по обиму представљају ковања краља Милутина и ковања цара Душана,[66] која су настала у време највеће експанзије динара.[67]
Хронолошки гледано, могу се издвојити четири периода ковања новца[68]:
краљевски период 1276—1346, током владавине краљева Драгутина (1276—1282/1316), Милутина (1282—1321), Уроша III Дечанског (1321—1331) и за време краљевског периода Стефана Душана (1331—1346)
царски период 1346—1371, током владавине цара Душана (1346—1355), цара Уроша (1355—1371) и краља Вукашина (1365—1371)
период обласних господара 1371—1402, током владавине кнеза Лазара (око 1370—1389), Балше III (1403—1421), Вука Бранковића (око 1375—1396),
деспотски период 1402—1456, током деспотовања Стефана Лазаревића (1389—1427), Лазар и Ђурђе Бранковић (око 1402—1410).
Електрон - сребрни трахеј Стефана Радослава.
Динар краља Драгутина познат као први динар са ћириличним натписом и владаром који стоји. Владар са круном држи скиптар у руци са крстом на врху, док му друга рука почива на грудима.
Крстасти динар Стефана Дечанског.
Крунидбени динар цара Душана
Интересантна врста Душановог сребрног царског динара. Новчић је тежине 1,55 грама и пречника 20mm. Владар с круном на глави седи на коњу у скоку. Коњ је окренут удесно. Владар на глави носи круну. У десној руци владар држи жезло са крстом на врху[112]
Динар краља Вукашина
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%80#%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0
