Аутор Тема: Клетве, митови, легенде...  (Прочитано 9156 пута)

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Клетве, митови, легенде...
« послато: Октобар 28, 2016, 12:11:22 поподне »
Сад ћеш ми, Синиша, опет замерити што у оквиру нове теме износим текстове, али линка нема. И други то чине. Уосталом, зашто је и отворена ова подрубрика, ако не да би се проговорило о нечему што што већ подлеже духу заборава. Не инатим се. Ако није у реду, нека се брише. Можда и мене трајно избришеш са форума, због већ неколико опомена. Твоје право. Мислим да није форум само за генетику у коју се многи не разумеју, него и за већ постављене рубрике и подрубрике.

 КЛЕТВЕ, МИТОВИ, ЛЕГЕНДЕ…         
Клетве и јесу формуле, засноване на веровању да се и обистињују. Клетва се изриче с негативном намером: да се коме зло деси. Највиши ступањ клетве је проклетство... Изричу се непосредно и посредно. Да се клетва не обистини, ублажава се са "не" или се условно изриче. Клетве су доста истраживане у народној, усменој књижевности. Имамо и неколико антологија клетви у народној књижевности, али она постоји и у писаној књижевности од њених најстаријих записа. У Епу о Гuлгамешу који је настао 1700. године пре нове ере, Гилгамеш је проклет од богиње Иштар због одбацивања њене љубави. Грчки митови препуни су проклетстава, а најпознатија су она која прате највеће јунаке: Едипа, Сизифа, Прометеја. На њиховим судбинама заснива се цела западна књижевност. Грци су имали и божицу Хекату или Хекабу која је задужена за култно, мистично. Из старих цивилизација и нмогобожачке религија клетва прелази у монотеизам.                      
Клетве су пратиле људе од почетка цивилизације све до данас. Можемо рећи да првим библијским проклеством наведеним у уводу почиње историја цивилизације.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Клетве, митови, легенде...
« Одговор #1 послато: Октобар 28, 2016, 12:13:32 поподне »
                                 Српске клетве чије дејство траје вековима

Да би се остварила, клетва мора да буде набијена емоцијама и да има јаку енергију. Бачена клетва може да траје пуних шест генерација и тек седмо колено неће осећати последице "отровних" речи.
“Проклет ти био род и пород”, “Семе ти се затрло”, “Сунце те никад не огрејало”, “Не имао мушкога рода”, “Да бог да те стигла божја казна”, само су неке од клетви које су вековима у назад у највећим емотивним набојима Срби изрицали једни другима. До дана данашњег, тврде познаваоци овог поља ништа се није променило. Кунемо и даље и то са подједнаким жаром.
Традиција клетви постоји вероватно у свим културама света. Време настанка овог израза закључује се на основу њене садржине: пошто је основни подстицај за настанак клевете проклињање некога са жељом да му се нешто непријатно деси, јасно је да је настала у давна времена када се веровало у магичну моћ речи.
Према тумачењу Предрага Петковића, астролога и езотеричара, који се већ дуги низ година бави овим питањем клетва је увек везана за неку освету. Она мора да буде набијена емоцијама и да има јаку енергију да би се остварила.
Бачена клетва може да има потенцијал одређени период. Традиционално, важи до шестог колена и тек седмо колено не осећа последице, прича Петковић.
Он наглашава да се клетве испуњавају нарочито уколико имају велики енергетски потенцијал и уколико је особа која је изриче јако испровоцирана, а при том невина.
Често се дешава, објашњава наш саговорник, да клетве буду “породичне” и да се целој породици у истом временском периоду дешавају исте ствари – нпр. да ни једна жена из породице не рађа мушку децу, или да се неко “порклетство” понавља генерацијама.
Најтеже клетве су оне које “баци” родитељ, а у народној поезији као “опсане” клетве помињу се и оне које баца девојка, или сестра.
Клетва цара Лазара спада међу најстарије српске клетве. Многи верују да још увек нисмо “скнули” проклетство које нам је бачено пре скоро седам векова. Петковић сматра да су се многи догађаји у историји српског народа догодили управо на Видовдан захваљујући речима изреченим 27.06. 1389:
“Ко је Србин и српскога рода
и од српске крви и колена,
а не дош’о на бој на Косово
не имао од рода порода,
ни мушкога ни девојачкога!
Од руке му ништа не родило
рујно вино, ни пшеница бела,
Рђом капо док му је колена!
Бројни су они који верују да је клетва изговорена уочи Видовдана обележила кретање и судбину српског народа. Као пример често се наводи да је Гаврило Принцип извршио атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фрединанда управо на овај дан, а као пример из модерне историје наводи се изручење Слободана Милошевића Хашком трибуналу.
Кунемо и данас
Ништа се није променило ни седам векова након клетве цара Лазара. Према речима Петковића Срби су и даље склони томе да у набоју емоција бацају клетве.
– Људска природа се није променила, нити су се променили базични принципи. Исти је принцип и човек није променио свој склоп, те људи и данас куну – прича Петковић.
У модерном добу, једино што се можда променило јесте што је велики број људи престао да верује у магијска дејства, те су клетве добиле и шаљив карактер. На друштвеној мрежи Фејсбук постоји и страница “Све српске клетве”.
У модерне клетве, које на жалост важе већ неколико деценија спадју и “Дабогда своју правду тражили и остварили је у српским судовима”, “Дабогда живели од просечне српске плате и пензије”, “Дабогда Вам остало још 5 година стажа до пензије у Србији” .

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Клетве, митови, легенде...
« Одговор #2 послато: Октобар 28, 2016, 12:15:54 поподне »
Птица по којој је КОСОВО добило име. Симболише пролаз између овог и оног света!

Кос најчешће пева у зору и предвече, баш онда када се ноћ претвара у дан, односно дан у ноћ.
Због те своје карактеристике и мистичне црне боје, кос је птица која се симболично повезује са пролазом између видљивог и невидљивог света, између Неба и Земље, због чега и јесте света птица у фолклорима многих народа.
Зато и јесте необично што се Косово поље зове управо по њој, имајући у виду да се управо на том месту одиграла битка која се у српској митологији развила у концепт Небеске Србије; по легенди, кнез Лазар је између земаљског и небеског царства изабрао ово друго.
Да ли је ово веровање настало због тога што је обичан свет знао симболичну вредност коса, или је то случајност, или случајности не постоје?
Углавном, птица кос је живо отеловљење два фундаментална концепта  алхемије и  магије: транзиције и трансформације. Кос симболише живот на Небесима у смислу узвишеније интелигенције, узвишенијих идеала и мисли, и шире спознаје, док је њена црна боја симбол чистог потенцијала.
Комбинација свега тога брише границу људских способности и могућности.
Шведска ју је прогласила националном птицом.
Зар не би било много логичније да ми то учинимо?


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Клетве, митови, легенде...
« Одговор #3 послато: Октобар 28, 2016, 12:17:15 поподне »
                                               Легенда о Танталу
Према грчкој митологији, Тантал је био богат и моћан краљ града Сипила у Лидији, на малоазијској обали Егејског мора. Његов отац врховни бог Зевс га је од свих својих овоземаљских синова највише волео, окружио га је богатством и благостањем, отклонио од њега све несреће и бриге.
Тантал је често уживао са бесмртним боговима у најлепшим гозбама на Олимпу, али почео је себе да сматра надчовеком, а затим и равним свом оцу Зевсу. Одавао је тајне богова и делио пријатељима амброзију и нектар, божанску храну и пиће који чине смртнике бесмртнима. Тантал није озбиљно схватао очеве опомене и претње. Једна његова лудост је ипак прелила анфору. Наиме, Тантал је убио свог сина Пелопоса и месо послужио боговима, не би ли проверио да ли ће богови открити да је за трпезом послужено људско месо. Богови су Пелопоса поново оживели, али је Зевс Тантала сурово казнио.
Зевс је Тантала осудио на троструке муке - да вечно буде у самртном страху, вечно гладан и вечно жедан. Бацио га је у Хад, подземни свет, и осудио га да стоји у бистрој води до врата која би се повлачила када би покушао да је пије, а да му над главом висе гране пуне најлепших плодова воћа које би се подизале када би он покушао да их убере. Осим жеђи и глади, Тантала ће мучити и вечити страх. Изнад њега ће бити обешен огроман камен који сваког часа може да падне, што ће увећати Танталове муке, којих се никада неће ослободити.
И то је све! Прича је тиме завршена, али - нажалост - не и савремена стварност. У савременом друштву, наиме, човек још увек живи попут Тантала. И неће га спасити никакав бог, ако он неће себе да спаси. Савремени човек је некако у тежем положају од Тантала. Чак бисмо старог кривца Тантала могли утешити да је он за казну добио оно исто што је човек себи доделио као награду.
Иако су Зевсове речи већ одавно разнели ветрови, Танталова мука је до данас остала симбол најтежих патњи које могу снаћи човека. Као и Тантал и савремени човек је осуђен да тражи задовољење жеља које се не могу испунити, да следи циљеве који се не могу постићи, да трпи муке којих не може да се ослободи. Зато је Тантал симбол егзистенцијалне фрустрације савременог човека. Он се посматра и кроз људски понос без основа, али и као зачетник бескрајне породичне клетве.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Клетве, митови, легенде...
« Одговор #4 послато: Октобар 28, 2016, 12:18:22 поподне »
                                      Легенда о Сизифу - човек апсурда
По грчкој митологији, Сизиф је био оснивач града Коринта и његов први краљ. Ако је веровати Хомеру, Сизиф је био најлукавији и најмудрији човек на свету, док друга веровања кажу да је био склон превари и похлепи. Постоје различита мишљења и о томе зашто је он постао узалудан радник.
Легенда каже да је краљ Сизиф видео како је Зевс, претворен у орла, уграбио кћер речног бога Асопа. Асоп се жали Сизифу који нуди да му каже где му је кћер у замену за воду. Сазнавши за издајство Зевс се страховито наљутио и решио је да Сизифа казни пославши по њега Танатоса, бога смрти, да га одведе у Хад. Међутим, лукави Сизиф га је оковао, стрпао у гвоздено буре и бацио у најдубљи подрум своје палате. Људи су престали да умиру и да приносе боговима жртве. На тај начин био је уздрман поредак на којем је почивала постојаност богова и Зевс је послао Ареса, бога рата, да ослободи Танатоса, који је чим се ослободио однео Сизифову душу у подземно царство. Међутим, пошто је знао шта му се спрема, Сизиф је наложио својој жени да у случају његове смрти не приноси жртве боговима. Тако су Хад и његова жена Персефона, владари подземног царства, узалуд ишчекивали дарове. Сизиф им, правећи се да је веома тужан и несрећан, рече да је његова жена постала безбожна и богохулна, и да би било најбоље да га врате на Земљу како би је опоменуо. Сизифова речитост је постигла циљ, и он се вратио кући и наставио да ужива у животу. Бесан због таквог понашања, Хад је поново послао Танатоса бога смрти који је причекао да Сизифу вино ослаби моћ расуђивања после једне пијанке, па му је уграбио душу.
Пошто је постојала опасност да би људи угледајући се на Сизифа могли да извлаче корист из сумње у свезнање и ауторитет богова, богови су казнили Сизифа да непрекидно ваља огромни камен на врх једне планине, али тако да тај задатак никада не може испунити - сваки пут када би камен догурао до врха, он би се откотрљао низ другу страну планине, па Сизиф стално изнова започиње свој мукотрпни и узалудни посао.
Када се данас каже за нешто да је Сизифов посао, мисли се на неки тежак, узалудан и често бесмислен посао. Сизифова казна се обично види као суштина апсурда. Зато се може сматрати да апсурдно значи нешто што нема никакву логику, или нешто што се дешава упкос свакој логици и очекивању.
Ако је овај мит трагичан, то је зато што је његов херој Сизиф мудар. Савремени радник сваки дан ради исте послове, а његова вера није ништа мање апсурдна. Али, његова вера је трагична само у ретким моментима када он постане мудри Сизиф.
Разматрајући савремену индивидуу, укључену у бирократизовану структуру друштва, анализирајући духовни живот интелектуалца лишеног свих илузија о смислу сопственог постојања, чувени француски писац Албер Ками долази до закључка да је постојање човека апсурдно. Бесмисленост човековог живота у Камијевим текстовима оличава митолошки мит Сизифа. О човеку апсурда Албер Ками каже: "... он више воли своју храброст и логику. Прва га учи да живи без жалбе и да настави са оним што има, а друга га обавештава о његовим границама." А на крају он закључује: "Остављам Сизифа у подножју планине!... Сама борба да се стигне до врха довољна је да испуни људско срце. Сизифа треба да замислимо као срећног."
У животу свако гура мањи или већи камен. Сваки човек је бар мало Сизиф и гура даље. Али, човек је заиста слободан ако своје способности и могућности искористи да креира свој сопствени осећај и разлог постојања.


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Клетве, митови, легенде...
« Одговор #5 послато: Октобар 28, 2016, 12:19:26 поподне »
                                                     Пандорина кутија
Пандорина кутија је артефакт у грчкој митологији, који је узет из мита о стварању Пандоре из епа Радови и дани античког грчког песника Хесоида. Етимологија овог израза заснована је на старом грчком миту у коме Пандора отвара кутију која садржи сва зла овога света.
Према миту који приказује Хесоид кутија је била заправо велики ћуп који је садржао сва зла света. Он је дат Пандори, која је била радознала и отворила кутију и сва зла су излетела напоље: куга, туга, сиромаштво, злочин, очај, похлепа, старост, болест, лудост, пркос, глад, превара. Остала је само нада у кутији коју је она поново затворила. Свет је постао туробан, а онда је Пандора опет отворила кутију и нада је излетела напоље. Човечанство је и у тешким временима имало наду.
У класичној грчкој митологији, Пандора је била прва жена на Земљи, која је створена по наређењу врховног бога Зевса Хермесу. Да би је створио Хермес је морао да користи воду и земљу. Богови су је обдарили многим даровима: Атина је обукла, Афродита дала лепоту, Аполон своју музичку способност, а Хермес јој је дао говор. Према Хесиоду, када је Прометеј украо ватру са неба, Зевс се осветио тако што је Пандору упознао са Прометејевим братом Епиметејем који се заљубио у њу. Као свадбени дар Зевс им је дао кутију која је садржала сва зла овога света. Иако је била упозорена да не отвара кутију, Пандора је била радознала и отворила је, и сва зла су излетела и расула се на Земљи. Она је пожурила да затвори кутију, а на дну је остала само нада.
Данас се често користи израз "да је неко отворио Пандорину кутију", што значи да је извршио радњу која може изгледати као мала или невина, али може да се испостави да има изузетно штетне и далекосежне негативне последице.


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Клетве, митови, легенде...
« Одговор #6 послато: Октобар 28, 2016, 12:22:57 поподне »
Кума да немаш

Не проси девојку понедељкем
не проси је у рану зору јер још сви спаваду
само је она будна и изчаролијана
и тако омађија памет твоју.
Не говори девојки да је волеш
понедељкем и у рану зору,
јер се тек тад оне ноћне ватре гасе
и инструменти се ладе.
Понедељкем у рану зору они што су умрели у недељу
мрзе вас младе.

Не седлај коње уторкем
и не јаши их гараве усред лета зором.
Поља су уторкем слеђена, и у лето.
Уторкем у рану зору је и највећа војска побеђена,
и тада и вуци постају самотњаци.
Не говори драгој у ране уторничке зоре да је волеш и да је просиш,
јер се уторкем кријеш од униформу,
од влас и од врачару.
Од оних што ти понедељкем не даду да снијеш,
и од бабу гатару.

А средом никако не затварај очи
Средом само ћути и прати свет око тебе.
Средом нека тебе просе и нек те свашта питају,
нек те ране и нек те поју,
нек те по пољима голог носе.
Средом у рано јутро не затварај очи,
не сумивај се и не трљај зуби,
јер ноћом са уторничких зуба овај свет игра ко балерина,
јер само се средом умире од лепо,
и само средом колико носиш на леђима
толико идеш за стомаком.
Очи затвори тек са средским месецом,
тек тад душа закука за рођеним мраком.

А, тек четврткем!
Четврткем рано изјутра и немај девојку.
И да је имаш , четврткем је заборави.
Заборави и оца и мајку и сестру,
јер четврткем сви трговци низ поље шире шатре.
И цигани мечкари, и циганке из Босне
и грнчари, Штрикерај, медаџије, содаџије, румуњски вешерај.
Четврткем пијац дише кроз твоје очи.
И златне зубе мени да купиш,
и златну маказу, зулуфи да тањим,
и нове ципеле себи да испазариш, ил да украдеш
да нов и леп и са срећан корак у четвршки мрак да згазиш.
Четврткем само мрак и пијац постоје,
на пијац да се обновиш и сва чуда да видиш.
а мрак- да певаш
и сва чуда сто јутрем низ поља дођу
у четвршки мрак да испратиш.

Петкем не проси девојку.
Не обећавај никем да ће их жениш.
У рану петашку зору ти стижу гласови
што их мечкари са четвршке пијаце
под јастук ти гурају.
У петак скидај марке са писама што нису за тебе
и што их мечкари скупише низ ветар,
и лепи их на чело.
Тако ћеш цели свет да обиђеш
а да у њега ногом не крочиш.
Шешир да накренеш, а у море да се не смочиш,
Брљавку да загризеш и од смрта да се излечиш.
Брљавог живот да те воли.
Петкем не проси љубав твоју
јер у петашку ноћ ти си на путу,
путујеш кроз цел свет.
Из бунар зајити воду,
ако имаш мајку, нек умеси проју
и ајд, видимо се...

А субота? Субота ти није за женидбу,
јер како се окренеш, иза леђа ти је прошлос,
и у напред ти је прошлос.
Суботње рано јутро уморно од пута са тобом
леже у исти кревет са тобом.
И гледај да не спаваш, пусти суботу да спава.
Јер ако уснијете исти сан, оженићеш њу.
Не иде субота да ти буде жена.
Суботе су жене за банкари и општинари и за грађански свет.
И у мираз ћес да добијеш и ракију и кафану,
и још субота, и рану смрт и децу која не виду и не оду мракем.
А кад рано умреш у суботу,
ники нема из петашку ноћ да те сарани,
јер велики свет за тебе не мари.

А у недељу, слаба вајда за женидбу,
сви су на гробље.
ИЛ сарањују ове што помајкаше недељом у рану зору.
јер ми некако специјално волемо у недељу баш да умиремо,
Елегантно .
Ил се сетише ових што у прошлу недељу мајкаше.
У недељу нит једеш нит пијеш, нит песме певаш,
нит у клозет идеш - да простиш.
Не иде да на гробљу девојку просиш.

Па кад... Да извинеш децу да правим,
кад да се женим и свате у кућу да доведем?
Па,,, мож кад оћеш...
И бре... Кум да ми не будеш !


                                  Александар Павловић (Dylan Horman)


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Клетве, митови, легенде...
« Одговор #7 послато: Октобар 28, 2016, 01:00:43 поподне »
АХИЛОВА ПЕТА

Ахилеј, највећи и најцењенији грчи јунак, био је син краља Тесалије и принцезе Океана. Његова мајка, која је припадала породици богова Олимпа, желела је да њен син Ахилеј буде бесмртан као и она. Одмах након његова рођења, уронила га је у воду реке Стиг, која је имала моћ да му омогући нерањивост. Да дечак не би пао у воду и утопио се, ухватила га је за пету, која се тако није смочила.

Ахилеј је одрастао и постао непобедиви ратник. Носио је оружје које је посебно за њега израдио Хефест у својој радионици у срцу Етне. Тим оружјем борио се против тројанских јунака током опсаде Троје. Нико га није могао победити; чаробна вода реке Стиг штитила га је од копља и стрела. Но, Парис, тројански принц који је изазвао тај рат уграбивши лепу Хелену, знао је камо треба гађати непобедивог јунака.

Наоружан луком и стрелама, циљао је равно у пету. Тако је убио Ахилеја, којему су богови подарили кратак, али величанствен живот, и којега ће се заувек памтити као највећега међу јунацима.

И данас се користи израз Ахилова пета када се жели изразити нечија слаба или осетљива тачка.




Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Клетве, митови, легенде...
« Одговор #8 послато: Октобар 28, 2016, 01:22:15 поподне »
Сад ћеш ми, Синиша, опет замерити што у оквиру нове теме износим текстове, али линка нема. И други то чине. Уосталом, зашто је и отворена ова подрубрика, ако не да би се проговорило о нечему што што већ подлеже духу заборава. Не инатим се. Ако није у реду, нека се брише. Можда и мене трајно избришеш са форума, због већ неколико опомена. Твоје право. Мислим да није форум само за генетику у коју се многи не разумеју, него и за већ постављене рубрике и подрубрике.

Војиславе, ево ископирали сте десет текстова, ако сте. Јесте ли написали и једну реченицу вашег става, зашто то постављате, шта налазите интересантно у томе, јесте ли поставили питање везано за неки дио из тих текстова, на који би други чланови можда одговорили.

Нисте, ништа од тога. Једноставно сте прекопирали текст. Као што рекох и раније , то није суштина форума. Форум служи за комуникацију и разговор.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Клетве, митови, легенде...
« Одговор #9 послато: Октобар 28, 2016, 02:51:17 поподне »
Синиша, и прошог пута сам на тај начин отворио дискусију доста посетилаца о родбинским односима (јетрве,заове...).
Зар морам истицати своје мишљење о клетвама, Танталу, Сизифу...?
Мој циљ је да баш тим текстовима изазовем реаговање посетилаца форума. Многи појма немају шта значи "отварање Пандорине кутије" и слично.
Али, ако ти сматраш да грешим, прихватам.
Уколико је то за форум толико битно, одустајем од будућег јављања, и то, без љутње. Увек кажем да желим само најбоље, јер сам ту, са свима вама, скоро од почетка.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Клетве, митови, легенде...
« Одговор #10 послато: Октобар 28, 2016, 03:37:44 поподне »
Војиславе, ево ископирали сте десет текстова, ако сте. Јесте ли написали и једну реченицу вашег става, зашто то постављате, шта налазите интересантно у томе, јесте ли поставили питање везано за неки дио из тих текстова, на који би други чланови можда одговорили.

Нисте, ништа од тога. Једноставно сте прекопирали текст. Као што рекох и раније , то није суштина форума. Форум служи за комуникацију и разговор.

Па да, то је оно што недостаје овим текстовима, лични коментар постављача. Текстови нису спорни, чак ни дужи низ текстова (ископирани), али било би одлично када би се написао који редак личних осврта на тему која се покреће и потенцијалне текстове који следе.

Јер форум је место за дискусију, а кад изостане неки лични осврт, то је неправилно постављена тема. Ево, наслов је занимљив, тема је нешто о чему се може нашироко дискутовати и нешто што се стално може допуњавати, али за очекивати је било да нам аутор остави краћи осврт (може у једној реченици) на оно чиме је замислио да се руководи у овој расправи.

Иначе, на рачун теме, једна од чувених српских клетви, јесте и косовска клетва. Реч је наравно о клетви коју је изрекао кнез Лазар Хребељановић уочи Битке на Косову, што у смислу позива и претње бележи и Константин Филозоф, а што је народни епос препознао као клетву.

Мотив косовске клетве јавља се у песмама Мусић Стеван и Кнежева клетва, а где се проклињу они који не дођу у бој на Косово.

У песми Мусић Стеван стоји овако:

Ко је Србин и српскога рода,
И од српске крви и колена,
А не дош’о на бој на Косово:
Не имао од срца порода,
Ни мушкога, ни девојачкога!
Од руке му ништа не родило,
Рујно вино, ни шеница бела!
Рђом кап’о, док му је колена!


А у Кнежевој клетви овако:

Ко не дође на бој на Косово —
од руке му ништа не родило:
ни у пољу бјелица пшеница,
ни у брду винова лозица!


Прва је забележена и на Споменику косовским јунацима на Газиместану, који је подигнут 1953. године према нацртима Александра Дерока.




На мрежи Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Клетве, митови, легенде...
« Одговор #11 послато: Октобар 28, 2016, 03:46:17 поподне »
Овим смо се бавили када смо били у основној шлколи.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Клетве, митови, легенде...
« Одговор #12 послато: Октобар 28, 2016, 04:02:13 поподне »
Поштовани Амикусе,
све је то мени знано, али понекад и помало и глупо. Ја управо тим текстовима желим да подстакнем остале посетиоце форума да о поменутој теми проговоре. Успут, не љутите се, али предлози се увек употребљавају уз именице и заменице. Никада уз глаголе. Значи: "за очекивање", а не ""за очекивати". Вероватно то знате и још једном се извињавам на напомени. Што би Јовица рекао: "Праштајте". Заиста.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Клетве, митови, легенде...
« Одговор #13 послато: Октобар 28, 2016, 09:13:32 поподне »
Поштовани Амикусе,
све је то мени знано, али понекад и помало и глупо. Ја управо тим текстовима желим да подстакнем остале посетиоце форума да о поменутој теми проговоре. Успут, не љутите се, али предлози се увек употребљавају уз именице и заменице. Никада уз глаголе. Значи: "за очекивање", а не ""за очекивати". Вероватно то знате и још једном се извињавам на напомени. Што би Јовица рекао: "Праштајте". Заиста.

Поштовани Војиславе,

На вама је да процените, али моје мишљење је да би свака тема са том једном реченицом имала већег одзива, него без ње. Али како год ви одлучите, на мени је да скренем пажњу, као што се захваљујем вама што сте скренули мени, у вези правописа. :)

С поштовањем,
Amicus



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Клетве, митови, легенде...
« Одговор #14 послато: Фебруар 13, 2017, 06:35:35 поподне »
Занимљива мапа на којој су означене "постојбине" свих ликова из Хомерове Илијаде:


Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Клетве, митови, легенде...
« Одговор #15 послато: Фебруар 13, 2017, 06:53:30 поподне »
Хвала Небојша, на одличној карти!

Живо ме интересује, дал има J2b M205 око Crisa.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Клетве, митови, легенде...
« Одговор #16 послато: Фебруар 13, 2017, 07:02:05 поподне »
Хвала Небојша, на одличној карти!

Живо ме интересује, дал има J2b M205 око Crisa.

Нема на чему. Што баш око Crisa?:) Колико знам, нема. Има је у близини (Еубеја, анонимно истраживање).

http://amsdottorato.unibo.it/3628/1/Anagnostou_Paolo_tesi.pdf
http://www.nature.com/ejhg/journal/v24/n3/full/ejhg2015124a.html

- THE GENETIC SIGNATURE OF NEOLITHIC IN GREECE
- The Greeks in the West: genetic signatures of the Hellenic colonisation in southern Italy and Sicily

На грчком FTDNA пројекту има неколико M205. Скоро сви су са Пелопонеза. Постоји и један из Тесалије, као и један из Епира. По анонимним истраживањима група је забележена у Тесалији, међу Грцима из западне Анадолије, као и међу кипарским Грцима.

Ван мреже Јоти

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 24
  • R1a1 Z280 L1280
    • GAJ Ledinci
Одг: Клетве, митови, легенде...
« Одговор #17 послато: Фебруар 13, 2017, 07:02:43 поподне »
Занимљива мапа на којој су означене "постојбине" свих ликова из Хомерове Илијаде:


Јуче ју је објавио и "Аncient Hellas" :-)
Када год заискаш правду своју, зло чиниш!
Јер зли чини зло мешајући се са правим!

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Клетве, митови, легенде...
« Одговор #18 послато: Фебруар 13, 2017, 09:24:04 поподне »
Нема на чему. Што баш око Crisa?:) Колико знам, нема. Има је у близини (Еубеја, анонимно истраживање).

http://amsdottorato.unibo.it/3628/1/Anagnostou_Paolo_tesi.pdf
http://www.nature.com/ejhg/journal/v24/n3/full/ejhg2015124a.html

- THE GENETIC SIGNATURE OF NEOLITHIC IN GREECE
- The Greeks in the West: genetic signatures of the Hellenic colonisation in southern Italy and Sicily

На грчком FTDNA пројекту има неколико M205. Скоро сви су са Пелопонеза. Постоји и један из Тесалије, као и један из Епира. По анонимним истраживањима група је забележена у Тесалији, међу Грцима из западне Анадолије, као и међу кипарским Грцима.

Хвала Небојша!

Да ли случајност или не - античка Crisa /Krissa /Κρίσσα је разорена 590 п.Х, а Крички J2b M205 су од Бојера и Ламија око 2400г. удаљени

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Клетве, митови, легенде...
« Одговор #19 послато: Фебруар 13, 2017, 09:30:00 поподне »


Да ли случајност или не - античка Crisa /Krissa /Κρίσσα је разорена 590 п.Х, а Крички J2b M205 су од Бојера и Ламија око 2400г. удаљени

Мислим да су Французи и Грци M205, на већем броју маркера, удаљени више од Крича. Међутим, неким Грцима јесу најближи Французи M205 (Блаис и Лами).