Форум - Порекло
Науке и научне дисциплине => Историја => Тему започео: aleksandar I Фебруар 13, 2017, 09:38:43 пре подне
-
Поздрав, г. Ацо!
Поздрав драги Живота!
Мало да скренемо са теме. Одређен податке о краљевској породици се могу наћи код Милана Стојадиновића "Ни рат ни пакт". Милан Стојадиновић је био предсједник Владе Краљевине Југославије и оснивач тзв. ЈЕРЕЗ-е. Ванредно образован, али и веома сујетан и велики женскарош.
Не бих о његовим описима кнегиње Јелене (односи се на нос), али Павла Карађорђевића није могао "очима да смисли"; очигледно је сматрао да жели да узурпира власт.
Краљицу Марију је обожавао и постоји више описа њене женствености. Успут тамо на крају погледајте посјету Анкари и сусрет са Кемал-пашом Ататурком (стр. 420). Централни дио јесте Ататурков однос са женама али и неумјерено конзумирање алкохола. На једном мјесту описује дјевојчицу (вјероватно унука) коју је водио свугдје са собом и коју је видио да потајно пије шампањац.
Касније је Милан Стојадиновић у емиграцији-Аргентина имао сусрете са Антом Павелићем (погледајте стр. 279; Пуниша Рачић и пуцњи у Скупштини)
-
Не бих о његовим описима кнегиње Јелене (односи се на нос), али Павла Карађорђевића није могао "очима да смисли"; очигледно је сматрао да жели да узурпира власт.
Касније је Милан Стојадиновић у емиграцији-Аргентина имао сусрете са Антом Павелићем (погледајте стр. 279; Пуниша Рачић и пуцњи у Скупштини)
Не знам пуно о Стојадиновићу, све у пар цртица, од којих сте већину набројали. Сусрет са Павелићем му је био баш "паметан" потез.
Код поступака и држања регента Павла свашта би се могло похвалити и покудити, али да једно је сигурно - он свакако није хтео да узурпира власт, мислим да је цело намесништво које му је допало било велики терет и нелагодност за њега и верујем да је једва чекао да Петар стаса.
-
Не знам пуно о Стојадиновићу, све у пар цртица, од којих сте већину набројали. Сусрет са Павелићем му је био баш "паметан" потез.
Код поступака и држања регента Павла свашта би се могло похвалити и покудити, али да једно је сигурно - он свакако није хтео да узурпира власт, мислим да је цело намесништво које му је допало било велики терет и нелагодност за њега и верујем да је једва чекао да Петар стаса.
Са свиме се слажем! Зато сам и навео да је, по мишљењу, био веома сујетан.
Добро је он познавао и Еду, кћерку Бенита Мусолинија. Пуниша Рачић му је водио кампању приликом избора за посланика у Црној Гори. Наводи да му је увијек за појасом био пиштољ. У општој гужви у Скупштини, децидно наводи да је једини све то мирно посматрао Анте Павелић.
Веома занимљиво штиво!
-
Са свиме се слажем! Зато сам и навео да је, по мишљењу, био веома сујетан.
Добро је он познавао и Еду, кћерку Бенита Мусолинија. Пуниша Рачић му је водио кампању приликом избора за посланика у Црној Гори. Наводи да му је увијек за појасом био пиштољ. У општој гужви у Скупштини, децидно наводи да је једини све то мирно посматрао Анте Павелић.
Веома занимљиво штиво!
Краљ Александар изашао је из Балканских ратова и Првког светског рата као поглавар осакаћеног, али победничког народа. Постао је регент пре ових ратова, увелико замењујући остарелог оца, и био "главни" и за време победе на Куманову (освета за Косовску битку), успешне опсаде Једрена чија се посада на крају предала Србима уместо Бугарима (освета за Маричку битку), за време победа на Колубари, Церу, при пробоју Солунског фронта. Трагично и епско повлачење краља, војске и народа зими преко Албаније, неправедно нападнутих од стране три царевине, давало је целој епопеји неку узвишену димензију, макар у очима будућих нараштаја, а на правди Бога растурише се и Аустроугарска и Немачка Царевина. Вратио је или припојио Србији градове из снова националног романтизма - Пећ, Призрен, Скопље, Прилеп, Цетиње, Боку, Дубровник, Мљет, Пељешац, Нови Сад, Суботицу, Милешеву, Грачаницу, Морачу, приморје, за мало и Скадар... У себи је имао крв и Карађорђа по оцу и краља Николе по мајци. Све је могло да буде прилично срећно за тај народ на челу са Александром од 1918. Али, авај! Настаде "Југославија" и упропасти нас за наредних 100 година.
-
У општој гужви у Скупштини, децидно наводи да је једини све то мирно посматрао Анте Павелић.
Ацо, за којег Анту Павелића пишеш да је све мирно посматрао у Скупштини?
-
Ацо, за којег Анту Павелића пишеш да је све мирно посматрао у Скупштини?
Зубар! Али људи се петљају у свашта.
-
Зубар! Али људи се петљају у свашта.
Мислим да је тај Анте био један од Југословена.
-
Ацо, за којег Анту Павелића пишеш да је све мирно посматрао у Скупштини?
У време атентата је посланик био и Павелић, будући поглавник НДХ.
-
У време атентата је посланик био и Павелић, будући поглавник НДХ.
Ma јок бре. То је један умеренији усташа, зубар др Анте Павелић.
https://sh.wikipedia.org/wiki/Ante_Paveli%C4%87_(stariji)
-
Погрешио сам. Изгледа да је стварно поглавник Павелић био посланик скупштине 1929. у име града Загреба.
Само, није био присутан на седници на дан убиства хрватских посланика. Нажалост.
-
Погрешио сам. Изгледа да је стварно поглавник Павелић био посланик скупштине 1929. у име града Загреба.
Само, није био присутан на седници на дан убиства хрватских посланика. Нажалост.
Да.
-
Ацо, за којег Анту Павелића пишеш да је све мирно посматрао у Скупштини?
Живота је у праву!!! Доктор (титула за правника) дакле тријеч је о поглавнику!!!
Уффф; једва учита!
(https://s31.postimg.org/5tp8ao0ez/Ante_Pavelic.jpg)
Ево и линка за књигу:
https://www.scribd.com/doc/88902050/Milan-Stojadinovic-Ni-Rat-Ni-Pakt-Jugoslavija-Izmedju-Dva-Rata-2
-
У овим текстовима често, без јасног контекста, тешко се може закључити о коме се Павелићу ради.
-
Живота је у праву!!! Доктор (титула за правника) дакле тријеч је о поглавнику!!!
Занимљиво, из овога, Анте Павелић као да је пратио развој неког плана, у ком је и он био играч... који је чекао фазу у којој он ступа на сцену... на крају крајева, Павелић се и није спасао сам од сигурне смрти, извукли су га Британци (http://NOVI DOKUMENTI CIA-e 'Britanski tajni agenti jedva su spasili Pavelića od hapšenja').
-
Питање само колико је поуздано Стојадиновићево сећање и присећање. Можда је поглавником који посматра из прикрајка мало нафиловао причу, убацивши мало "поетике". Иначе на википедији пише да је у ноћи 19-20. јануара побегао у Беч, тобож због лечења, а у априлу се тек састао са Михајловим у Софији.
-
Једино ако се у скупштини још чувају папири са евиденцијом у присуству седницама.
За мене је довољно поражавајућа чињеница да је Павелић био посланик града Загреба.
Јесте приметили како је и предак Пернара био скандал мајстор? Исти ген.
-
Можда је поглавником који посматра из прикрајка мало нафиловао причу, убацивши мало "поетике".
Причу јесте можда јесте "нафиловао", али у основним стварима није гријешио. Уосталом био је присутан на Скупштини.
Милан Стојадиновић је има велико поштовање према краљу Александру. Историја је доказала да су мјере безбједности у Марсеју биле катастрофалне. Наравно усташе су за тај прљави посао нашли прфесионалне убице; а то су били припадници ВМР-а. Ванчо Михајлов и његоова супруга су били кућни пријатељи Павелића. Не морате читати Б. Кризмана (обиман је); довољна је Фикрета Јелић-Бутић.
Да мало олакшам поглавље "Трагедија краља Александра" стр. 308-313.
(https://s22.postimg.org/bqixl3xwx/Marsej.jpg)
-
Једино ако се у скупштини још чувају папири са евиденцијом у присуству седницама.
За мене је довољно поражавајућа чињеница да је Павелић био посланик града Загреба.
Јесте приметили како је и предак Пернара био скандал мајстор? Исти ген.
Слажем се, а и што се тиче данашњег младог посланика Пернара, непада ивер далеко од кладе.
-
Једино ако се у скупштини још чувају папири са евиденцијом у присуству седницама.
За мене је довољно поражавајућа чињеница да је Павелић био посланик града Загреба.
Јесте приметили како је и предак Пернара био скандал мајстор? Исти ген.
Да, и мени паде на памет. Каква историјска позорница у том тренутку у Скупштини:
Иван Пернар, Стјепан Радић, Павао Радић, Анте Павелић, Светозар Прибићевић, Милан Стојадиновић, Пуниша Рачић, и ко знај још ко је ту био. Можда и Иван Рибар? Покушао сам ад нађем списак посланика у том сазиву, али нисам успео.
-
Мени омиљени посланик у том сазиву Василије Трбић (Стојадиновић помиње да није мирисао Рачића).
На сајту скупштине нема помена о периоду између два светска рата. Невероватно.
-
Ванчо Михајлов и његова супруга су били кућни пријатељи Павелића.
Додуше, удовица Еугена Диде Кватерника тврди супротно и очигледан је њен анимозитет према поглавнику,
Мало стегните стомак нећу више! Ко овог друго линка (Стана Година) сам се дуго премишљао; али може да се прочита само завршни дио; тј од "дјевојка Ванча Михајлова".
http://www.tomislavjonjic.iz.hr/IV_kvaternik.html
http://www.hazud.ch/tag/stana-godina/
-
Мени омиљени посланик у том сазиву Василије Трбић (Стојадиновић помиње да није мирисао Рачића).
На сајту скупштине нема помена о периоду између два светска рата. Невероватно.
Nihil novi sub sole. ::)
-
А овако је све почело...
Пребачено је у форум историје : Краљевина Југославија-политичке игре
Ајд' може ал' нисам завршио Gesta Regum Sclavorum, а чика Ацо чита све редом ;D
-
Додуше, удовица Еугена Диде Кватерника тврди супротно и очигледан је њен анимозитет према поглавнику,
Мало стегните стомак нећу више! Ко овог друго линка (Стана Година) сам се дуго премишљао; али може да се прочита само завршни дио; тј од "дјевојка Ванча Михајлова".
http://www.tomislavjonjic.iz.hr/IV_kvaternik.html
http://www.hazud.ch/tag/stana-godina/
Занимљив интервју Кватерникове удовице, необјективан наравно. На другим мјестима се може прочитати да је Кватерник имао одређени комплекс свог јеврејског поријекла, па је стално морао доказивати своје хрватство, што је Павелић знао искористити...
Укупно гледано, занимљив је тај јеврејски допринос усташкој и хрватској националистичкој политичкој мисли почевши од Франка, Кватерника, горе помињаног Владе Сингера или у крижарима, католичког блаженог Ивана Мерца.
У врху НДХ је био и приличан број православних Срба, али нико од њих није био усташки идеолог.
-
Укупно гледано, занимљив је тај јеврејски допринос усташкој и хрватској националистичкој политичкој мисли почевши од Франка
У ствари тај низ националистичке политичке мисли почиње са Антом Старчевићем, па онда Јосип Франк (франковци), Анте Павелић и даље......
Успут, без гледања Википедије, отац Еугена Диде Кватерника, Славко Кватерник (супруга Олга Франк-кћерка Ј. Франка) је 10. априла прогласио НДХ.
-
Укупно гледано, занимљив је тај јеврејски допринос усташкој и хрватској националистичкој политичкој мисли .
Умало да заборавимо Марију Мару Павелић. Мајка Ивана Херцфелд.
-
Вероватно овој причи није место на овој теми (мада...), али сам пожелео да са другима поделим ову београдску причу из периода између светских ратова. Двобој између Милоша Црњанског и Тадије Сондермајера. Пречанског Србина који је, силом прилика, у Првом светском рату био АУ војник, и Пољака чија је породица Србији у оба светска рата дала све што се могло дати:
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:543450-Kako-je-Crnjanski-promasio-Sondermajera
(http://www.novosti.rs/upload/images/2015//04/14n/bg-Crnjanski.jpg)
-
Нешто из овог раздобља, из данашњих "Новости":
СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Павелићеве усташе шверцовале дрогу за Ал Капонеа
Прича о Владети Милићевићу, важном обавештајцу прве Југославије
http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:764981-SUSRET-SA-ISTORIJOM-Paveliceve-ustase-svercovale-drogu-za-Al-Kaponea
-
Идеја о стварању Југославије, као и сама њена историја је тако актуелна ових дана, па сам по други пут прочитао неке старије књиге, неколикок новијих есеја и понешто чланака на интернету, па о свему томе некако формирао нешто другачије мишљење, у односу на оно које сам имао раније. Историја ми је иначе повремени хоби, а посебно историја Југославије, које се своди на то да понекад прочитам понешто из наше новије историје, па ћу можда изнијети ставове који су формирани на основу погрешних претпоставки и нетачних података - али то неће бити из зле намјере. На крају крајева форуми и нису научне дебате, претпостављам да већина овдје нису историчари.
Изгледа да је била осуђена на пропаст. Од почетка. Ушло се у њу са погрешним претпоставакама. У тих пар ријечи се може свести та нека моја промјена става према Југославији.
У принципу ми је идеја југословенства увијек била блиска, па сам, вјероватно због те необјективности, превиђао неке ствари а које су се показале као врло важне. Разлике су биле у самом почетку врло велике, што је сигурно лоше утицало на развој односа. Под разликама не сматрам само религијске, које су сигурно много важне, већ можда важније културолошке разлике.
Мислим да се идеја југословенства не би требала посматрати мимо тада актуелних, или нешто ранијих, идеја њемачког и италијанског уједињења. Код нас се то често превиђа. Срби, било вољни или невољни, носиоци тих идеја нису имали довољно ширине да то спроведу у дјело. Идеја српства је требала бити напуштена, да остане више регионална, а да уступи мјесто идеји југословенства. Србија је требала да има улогу Пруске у уједињењу Њемачке. Пруска је била већински лутеранска, док је југ био католички. Њемачка, то је био појам сличан појму Југославије. Постојали су народи: Баварци, Саксонци, Пруси и др. Језичке баријере између тих разних "њемачких" народа су биле далеко веће него што је језичка баријера између Македонаца и Словенаца нпр. Пруски краљеви су свој регионални (пруски) идентитет готово потпуно напустили зарад новог њемачког идентитета. Сметње нису уопште биле мале: католичка црква није благонаклоно гледала на уједињење (као што није гледала ни на стварање Југославије), проблеми са разним локалним интересима јер је до тада територија била расцјепкана на разне грофовије, војводства итд. Замислите тај ниво пруске толеранције када се за званични њемачки језик усваја варијанта која највише личи јужној, Баварској варијанти (hochdeutch), док су пруски краљеви и њихов народ говорили неразумљиву верзију Niederdeutsch или Plattdeutsch. Замислите да смо ми Срби, зарад неког економског интереса сами одредили да је нпр. словеначки званични језик краљевине СХС? То је аналогно овоме што се десило у Њемачкој.
Оно што хоћу да кажем јесте да је појам Њемачке био исто тако конструкт као и појам Југославије, с тим што су разлике између тадашњих Њемаца биле чак и веће него разлике између Југословена разних сорти.
Ево дао сам тему за размишљање, да резимирам: умјесто да смо инсистирали на југословенству, ми смо инсистирали на српству. Тако се не граде велике државе.
-
Додао бих нешто што је било карактеристично за Балкан, а што није постојало у Немачкој - судар цивилизација. Упркос томе што су били регионално, језички и верски подељени, ипак су сви Немци били припадници једне западно-средњоевропске цивилизације, док на Балкану то није био случај. Друга ствар, у првим годинама Краљевине СХС се управо и ишло на идеју југословенства, троједног народа и слично, али се то није одржало; није тачно да се инсистирало на српству. Управо због такве политике и каснијег наставка у оквиру комунистичке Југославије, где се српство још више гушило науштрб југословенства (осим када су у питању несрпски народи којима је уствари подгреван или стваран сопствени национализам) смо и дошли до садашњег тренутка, када је некима скандал ако се јавно истакне српска застава или пева национална химна. Управо тај покушај сједињавања у југословенство, коме су само Срби искрено и наивно приступили, нас је скупо коштао.
-
Додао бих нешто што је било карактеристично за Балкан, а што није постојало у Немачкој - судар цивилизација. Упркос томе што су били регионално, језички и верски подељени, ипак су сви Немци били припадници једне западно-средњоевропске цивилизације, док на Балкану то није био случај. Друга ствар, у првим годинама Краљевине СХС се управо и ишло на идеју југословенства, троједног народа и слично, али се то није одржало; није тачно да се инсистирало на српству. Управо због такве политике и каснијег наставка у оквиру комунистичке Југославије, где се српство још више гушило науштрб југословенства (осим када су у питању несрпски народи којима је уствари подгреван или стваран сопствени национализам) смо и дошли до садашњег тренутка, када је некима скандал ако се јавно истакне српска застава или пева национална химна. Управо тај покушај сједињавања у југословенство, коме су само Срби искрено и наивно приступили, нас је скупо коштао.
Слажем се. Још нешто бих додао....Срби уопште нису ушли у Југославију неупућени и несвјесни да је због припадности различитим цивилизацијским круговима коегзистенција Срба и Хрвата у истом државном оквиру немогућа и да представља буре барута бачено на ломачу. Искуство из тек окончаног Првог свјетског рата је сваком нормалном човјеку било поука. Па у том су рату Срби и Хрвати пуцали једни на друге и били на супротним странама. Зашто ми често понављамо како смо "ослободили" Хрвате од "аустроугарске окупације", кад су они у аустроугарским униформама ратовали против нас? Не знам ја јесу ли они према Аустроугарској гајили позитивна или негативна осјећања, али је кристално јасно да им је чак и таква Аустроугарска била срцу дража од некаквог панславистичког пројекта који би обухватио нас и њих.
Наша национална елита је све то одлично знала.
-
Вероватно овој причи није место на овој теми (мада...), али сам пожелео да са другима поделим ову београдску причу из периода између светских ратова. Двобој између Милоша Црњанског и Тадије Сондермајера. Пречанског Србина који је, силом прилика, у Првом светском рату био АУ војник, и Пољака чија је породица Србији у оба светска рата дала све што се могло дати:
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:543450-Kako-je-Crnjanski-promasio-Sondermajera
(http://www.novosti.rs/upload/images/2015//04/14n/bg-Crnjanski.jpg)
У вечерашњем "ОКО Магазину" (1К РТС 18:30) био је одличан прилог управо о овом двобоју који се одиграо пре 95 година, тачније 26. септембра 1926. године код Манастира Месић у Банату.