Смоловић, Ђурђевдан, Мојковац
Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније "волго-карпатској" грани Y2902. Са раније тестираним Смоловићем из Добриловине код Мојковца има потпуно поклапање на 23 маркера, док се од Шпањевића из Гојаковића код Мојковца разликује на 2 од 23 маркера.
СМОЛОВИЋИ
(живе у Јасиковцу)
"Воде поријекло из околине Никшића од Петра Ивановића, који је имао сина Симуна, а овај Ивана и Арсенија. Браћа Иван и Арсеније због убиства Турчина у Никшићу бјеже у Дробњак и долазе у Тимар око 1710. године. Они купе земљу у Јасиковцу од Поповића — Кокура и прелазе у Јасиковац гдје су се настанили. Од Арсенија није остало потомства, а Иван је имао сина Петра који је доживио дубоку старост. Петар је имао два сина: Мира и Мата. Мато се бавио трговином. Прича се да је трговао смолом и да му је кабаница увијек била смолава. Тако је добио надимак „Смоло“, па Мирове и Матове потомке назваше Смоловићи око 1770. године. Мато је имао два сина. Ивана и Пера, Иван Димитрија и Неђељка, а Перо Видоја, Алексу, Мирка (од њих тројице није остало потомство) и Милана. Иван Матов погине у сукобу са Турцима, а његов брат Перо преузе бригу око подизања Иванових синова. Миро Петров, старији син, био је храбар и изузетно снажан. Имао је синове Јована, Милосава и Ђорђија. Јован Миров убије своју жену и шурјака, па са два малољетна сина и браћом Милосавом и Ђорђијем побјегне и насели се у Добриловини око 1800. године, гдје постају бројна породица. Тимотије, Јованов потомак, пређе из Добриловине у Прошћење, а Вилотије у Поља код Мојковца, тако да и од њих нарасте бројно братство. Неки од потомака Ђорђијевих и Милосављевих убије у једној свађи комшију Кандића, због чега бјежи у околину Пљеваља и од њега се формира огранак Крвавци. Потомци Ђорђијеви и Милосављеви око 1880. године селе у Гајтан, у бивши Јабланички срез, гдје и данас живе њихови потомци који се презивају Смоловићи."
Стојан Караџић, Вук Шибалић; Дробњак - породице у Дробњаку и њихово поријекло