Аутор Тема: Рукавине-Владимировићи I2-PH908  (Прочитано 5629 пута)

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Рукавине-Владимировићи I2-PH908
« послато: Јул 27, 2013, 07:05:41 поподне »
Подаци преузети из књиге ''Племенски речник Личко-Крбавске жупаније'' Радослава М. Грујића, као и дела ''О пореклу Буњеваца'' од Јована Ердељановића.

Грујић се позива на рукопис из 18.в., насловљен ''Stammbaum'', а који је сачињен на основу бележака Илије Рукавине, преминулог 1796. године. На основу тог документа, род Рукавина као и још 12 личких родова, води порекло од неретванског властелина Гргура Владимировића званог Рукавина. Он је након пада Босне 1463. године са породицом пребегао у Далмацију. Ту је имао 7 синова.
Касније је Гргур примио мухамеданство и оженио се удовицом Огрешевића из Ливна с којом је имао 3 сина исламске вере, али традиција не познаје њихова имена. Приликом једног доласка у Далмацију, не желећи се одрећи исламске вере и у намери да се одсели у Турску, убије га најстарији син Вукеља.
По традицији, од Вукеље су:
-   ВУКЕЛИЋИ у Св. Јурју и Косињу,
-   БИОНДИЋИ у Мелницама.

Од другог Гргурова сина Милоша постадоше:
-   РУКАВИНЕ у Брлогу, Перушићу и Пазаришту и
-   БАЋИЋИ у Подгорју.

Од трећег сина Драгића развило се племе:
-   РУКАВИНА у Ражанцу и Трновцу
-   БОБИЋИ – РУКАВИНЕ у Пазаришту
-   ГЛАВАША у Јабланцу
-   БЕВАНДИЋА у Трновцу
-   ДРАГИЧЕВИЋА у Јабланцу, Грачацу и Св. Петру (Брувну).

Од четвртог сина Марка су:
-   РОНЧЕВИЋИ у Јасеници у Далмацији
-   МИХИЋИ у Метку
-   РУКАВИНЕ у Св. Року и Тересинополу.

Од петог сина Ивана су се развили:
-   ЖАЛОВИЋИ у Вукшићу.

Од шестог сина Николе су:
-   РУКАВИНЕ на Пагу и осталим острвима који изумреше почетком 19.века.

А од седмог Блажа су:
-   БЛАЖЕВИЋИ у Св. Михаилу (Ловинцу) и Вранику
-   МИШКУЛИНИ у Св. Јурју, Смиљану и Бужиму.

За Грујића, цит.: ''Ово предање, премда по својој прилици у многом није точно ипак нам може да послужи као лијеп примјер како се из једне породице, тијеком два и по вијека,  постепеним разграњивањем развише многа племена.''
Даље за род Рукавина, Грујић вели да су друго најраширеније племе и да су груписани у 3 групе:
1)   Најјача је она око Перушића и Трновца (120 к.)
2)   У Влашком Пољу, око Брлога и Пазаришта (107 к.)
3)   Око Св. Јурја у Подгорју (47 к.)
Из ових група издвојила се једна мања и населила се око Св. Рока и Личког Петровог Села те на Кордуну.
1683. године помиње се Јерко Рукавина од Ражанца који се у то доба преселио у Подгорје, а Грујић сматра да је то племе, Рукавина, и пре тога било врло раширено по северној Далмацији и острвима. Део трновачких и перушићких Рукавина је у 18.в. добило племство с предиктом од Љубачког – de Liebstadt (дан. Љубач), поред којег и данас постоји топоним Рукавина.

« Последња измена: Август 25, 2017, 12:08:10 поподне Лука »
Икавац

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Рукавине-Владимировићи I2a PH908
« Одговор #1 послато: Јул 27, 2013, 07:06:12 поподне »
Јован Ердељановић проширује истраживање порекла Рукавина и налази да РОНЧЕВИЋА старинаца православне вере има у Гатачкој Површи и од њих досељеника у Книн и Имотски. Такође, у источној Херцеговини има и МИХИЋА православних као и у Лици те да херцеговачки Михићи и Рончевићи славе Ђурђевдан.
Надаље, Ердељановић наводи православне и католике РУКАВИНЕ у Лици и Подгорју (без навођења конкретног места), као и католике у Новиграду и Ражанцу.
За БАЋИЋЕ вели да их има католика у Далмацији и околини Бенковца (Полача и Подлуг).
БЕВАНДИЋА и ВУКЕЛИЋА  у Лици и Подгорју има и католика и православних, док ГЛАВАША и БЛАЖЕВИЋА има на више места у Далмацији као католика.
За ДРАГИЧЕВИЋЕ, Ердељановић каже да их има католика на Брачу и Дубровнику, а православних у Голубићу код Обровца.
На основу изнетог, Ердељановић закључује да се именовани родови нису могли развити до седморице Гргурових синова тек у Далмацији и Хрватском Приморју већ да, ако су једног порекла, морали бити развијени још у источној Херцеговини где има Рончевића односно доњој Херцеговини где живе Михићи. Несумњиво је по Ердељановићу, да су сви ти родови били православне вере те да се из Херцеговине вероватно иселио већи део њих.
Икавац

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Рукавине-Владимировићи I2a PH908
« Одговор #2 послато: Јул 28, 2013, 09:51:57 пре подне »
Што се тиче херцеговачких Рончевића и Михића, Јевто Дедијер и Ристо Милићевић кажу следеће:
- Село Жањевица: најстарија породица Рончевићи с Пилатоваца у Рудинама; овдје им је најприје била планина. С њима су исто браство Савићи. Славе Ђурђевдан.
Милићевић још додаје да су били настањени и у Кутима (Дабар), ''гдје су неки помрли од куге, а неки утекли у Гацко''.

Дедијер налази Михиће у Доњем Поплату где постоји и Михића Махала с 11 кућа. За њих Дедијер тврди, цит.: ''И у Ружића Махали била је негда једна кућа Мирковића па се негда та махала звала Мирковина. Славе Ђурђевдан. Од његова сина су Михићи, а од његове кћери Ружићи.'' Произилази да би ови Михићи такође славили Ђурђевдан као и Рончевићи, али се не види међусобна веза.
Постоје код Дедијера и Михићи у селу Миљевац, али тамо славе Јовањдан и скорији су досељеници из Љубиња.
Милићевић помиње православне и католике Михиће. Православне наводи у Банчићима код Љубиња, Доњем Поплату код Стоца, Дабрици, Кобиљ-Долу, Предољу (Дабар), Миљевцу (Невесиње), Чавшу (Попово), Чапљини, Мостару, а живели су и у Горњем Храсну, тачније у засеоку Под Кулом где им је била ''матица''. Расељени су због убиства ''неког харачлије'', а некад су се звали Томићи. Презиме Михић су узели по неком свом претку Михи. У Банчићима (код Љубиња) има предање да су Турци узели Михиног сина од 10 година и одвели у Цариград. После се он вратио као паша. Постоје и мишљења да су Михићи старином од Васојевића и да су се тамо звали Орловићи, као и да су потекли од кнеза Мирила из Мириловића. Михићи у Дабру и Чавшу (порелом из Г. Храсна) славе Јовањдан, у Ортијешу (Бишће) славе Никољдан, дошли су из Дубрава. Католике Михиће, наводи у Илићима код Мостара и Мостару (дошли из Илића). У Илиће су дошли 1830. године, а од њих је и Марко Михић, солунски добровољац. И Ћоровић наводи Михиће као стару католичку породицу у Мостару.
Икавац

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Рукавине-Владимировићи I2a PH908
« Одговор #3 послато: Јул 28, 2013, 11:24:24 пре подне »
Александре,
добро је што си отворио ову тему. Знајући за ово предање Рукавина и везу са Владимировићима из долине Неретве ја сам тако и означио кластер на пројекту. Интересантно је да је личким Рукавинама управо генетски најближа католичка породица Вучић из Мостара, а ни Рукавине ни Вучићи нису далеко од кластера Озринића, који такође имају предање о поријеклу из долине Неретве (мислим да се спомиње Столац). Уопште узевши, њихов кластер који карактерише прије свега ниска вриједност на маркеру 449=29 има блиска подударања са западнословенским простором, прије свега са Пољском.

Знамо да су Срби Захумљани (њихов кнез Михајло Вишевић) по писању Константина Порфирогенита били од рода Лицика са Висле. Лицике многи поистовјећују са старословенским племеном Ленђана. Да ли су ове разгранате, генетски повезане породице из долине Неретве везане са овом причом, остаје да се види убудуће.

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Рукавине-Владимировићи I2a PH908
« Одговор #4 послато: Јул 28, 2013, 01:52:24 поподне »
Драго ми је да сам од користи  :D
Ако су Рукавине блиске мостарским Вучићима, ред је да се каже нешто и о том херцеговачком презимену. Дедијер налази Вучиће:
- област Зијемље, Вучића отац је дошао из Равчића. Слави Никољдан.
- за ове у Равчићу, Дедијер каже да су се доселили иза Антеља, а родом су из Љубомира. Наравно, славе Никољдан.
- село Пробој, љубушки котар, Вучићи (3 к.) су дошли пре 200 година из Блатнице, мостарска котлина. Има их још у Церњу, Блатници и Виду. С обзиром да слава није наведена и да су из љубушког краја, верујем да су ови Вучићи католици.
- село Радишићи, љубушки котар, Вучић (1 к.) је пореклом из Броћна, дошао пре 50 година (значи око 1850.). Живео је и у Пробоју, а има их у Виду и Прологу.  Рекао би да су ови исти род са Вучићима у Пробоју, само је питање да ли им је матица Блатница или можда Броћно тј. данашњи Бротњо.
- село Доња Јабланица (са Јеличићима и Златима), коњички котар, Вучић је од некаква Каравлаха који се у том крају изгубио пре 100 година, па остао. Испрва је носио вука па га прозвали Вучићем. Ова породица Вучић изгледа није у никаквој вези са претходно набројанима.

Ахмед Аличић у раду ''Прилог изучавању историје Љубушког и околице у 15. и 16. стољећу'', за поменуто село Блатница (код Читлука), позивајући се на турске документе, вели следеће, цит.: ''Село Блатница. Означено да припада Љубушком. За село је уписано да је то од давнина српска (рајинска) земља, а да Власи сада уживају у то село и дају десетину тимарнику.''
« Последња измена: Јул 28, 2013, 05:28:44 поподне Александар М. »
Икавац

Ван мреже KatunBukvić

  • Гост
  • *
  • Поруке: 8
Одг: Рукавине-Владимировићи I2-PH908
« Одговор #5 послато: Март 25, 2019, 12:13:57 поподне »
Za sve one, koji bi pratili pomenuti rod Vladimirovića/Vladmirovića/Vladmirovich-a

Cronaca della citta e territorio di Narenta
https://bit.ly/2HRxtdw

Breve Compendium arboris genealogici familiae comitum Vladimirovich
https://bit.ly/2H3FwUU

Rukavine
http://www.cro-eu.com/forum/index.php?topic=1777.0

Za mene jako interesantna priča koju duži niz godina pratim, te kako su pojedini članovi verovali o starosedelaštvo svojih predaka te o tome štampali i zapisivali.
Kasnije su se sa njihovim stavovima o starini obračunali Austrijanci,Mađaroni,Hrvati u 19. veku ... pa i Vid Vuletić Vukasović.
Zanimljivo je da su članovi te porodice upravljali gradovima, regijama(Lika, Dalmacija,Južni krajevi...) za razne kraljeve i vladaoce ovih prostora u periodu od barem hiljadu godina što je impresivno u bilo kojem okviru, a po Luki Vladmiroviću i 1500 godina duže.


Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Рукавине-Владимировићи I2-PH908
« Одговор #6 послато: Март 25, 2019, 03:09:45 поподне »
Врло интересантни наводи, поготову што у СНП мечевима имам једног Драгичевића из Јабланца... Управо одох код једног Драгичевића са границе Далмације и Велебита да преговарам за дубински тест јер је скоро изјавио да је врло заинтересован. Захваљујем на овом материјалу да бих му имао шта презентовати... Али је извјесно да су И2-ПХ908.