Аутор Тема: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта  (Прочитано 204405 пута)

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #280 послато: Март 17, 2018, 02:56:58 поподне »
Mislim da Kremenovići nemaju veze sa ovom pričom. Prosto mislim da  su se mimoišli  vremenski. Ali ne možemo bit sigurni. Moraće Broj 1 i Siniša malo na turneju u ove krajeve...

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #281 послато: Март 17, 2018, 04:56:52 поподне »
Mislim da Kremenovići nemaju veze sa ovom pričom. Prosto mislim da  su se mimoišli  vremenski.

Могуће, сасвим. Свакако, треба нам још резултата.

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #282 послато: Март 22, 2018, 08:13:30 пре подне »
Самофалов, Свети Василије Велики, Београд

Припада хаплогрупи R1a-M458>L260>YP1337. Од необичних вредности поседује нешто вишу DYS481=27. Од тестираних на нашом Пројекту ближе поклапање има само са Драгичевићем из Хрватске, разликују се на 4 од 19 маркера, с тим што се на DYS481разликују за две вредности. Има велики број блиских поклапања из многих словенских земаља, највише из Русије и из Пољске, што и не треба да чуди јер су Самофалови даљим пореклом из Мелитопоља у украјинском Запорожју.

Самофалов је ближим поријеклом из Русије, прецизније потомак је руског емигранта након октобарске револуције. Слава Васиљевдан је од мајке која је Српкиња родом из Добоја.

Кад је у питању подграна R-YP1337, старости је 2.500 година, али заједнички предак је живио прије само 1.700 година, и с обзиром на такву младост, прилично раширена, од Италије до Русије. На Yfull је забиљежена код више тестираних из више земаља, од Хрватске, Чешке, Пољске, до Украјине и Русије. На мапи тестираних R1a-M458>L260, на истоку видимо да су позитивни на YP1337 заступљени око границе данашње Украјине и Русије, али ради се о чисто руском етничком простору, и с обзиром на предање о поријеклу из Мелитопоља, резултат је логичан.

https://s7.postimg.org/wvxag5eaj/R-_L260-_Geo-_Map-more-detail.png

Напомена: плаве звијезде су позитивни на R-YP1337. Јасно је да је присуство ове подгране у зони око Дњепра везано за козачку популацију.

Сад бих молио, иако ово није неки наш типичан српски резултат (српски родови), али важан како бисмо разумјели генетику и историју нашег братског руског народа, да видимо прво, који су то руски хаплотипови блиски Самофалову, а затим да дамо неки одговор на поријекло R-YP1337, те на поријекло ове гране код Руса. Да ли су и Руси у козачким крајевима имали неку врсту племенско-родовске организације као Срби, и да ли се овдје ради о неком племену. Видим да је ова подграна код Руса заступљена доста младим СНП-овима: R-Y37285 (TMRCA 225 ybp) и R-YP5945 (TMRCA 150 ybp).

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #283 послато: Март 22, 2018, 08:14:16 пре подне »

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #284 послато: Март 23, 2018, 09:53:22 пре подне »
Прво да се захвалим Црној Гуји, Сими и Невском на подацима који су допринијели да се анализира поријекло Самофалова. Укратко:

Најближи генетски рођак Самофалова би требао бити његов тестирани презимењак Самохвалов - Евдокимов (Самохвалов) - Самохвалов Ефим Павлович 1904-1982 (Russia south frontier settlers in the XV-XVIII centuries https://www.familytreedna.com/public/rsl?iframe=ycolorized). Самофалову су блиски (прилог) још 30 хаплотипова (разне базе), из Хрватске, Њемачке, Пољске, Србије (Русини и Словаци), али ћемо у анализи блиских поклапања узети у обзир само оне из Украјине и Русије.

Самофалов се од свог презимењака из Виногробла (Курска област) разликује на 2 од упоредивих 18 маркера. У односу на модални хаплотип за R1a M458>L260>YP1337 Самофалов (Београд) се разликује на DYS390=26, док се Самохвалов (Виногробл) разликује на DYS448=21. Из тог разлога, остали блиски хаплотипови су поређени са хаплотипом заједничког претка Самохвалова, будући да су промјене на DYS390 и DYS448 код њих двојице – скорашње мутације. Најближи хаплотип је анонимни из Украјине – пуно поклапање на упоредивих 17 маркера са заједничким претком Самохвалова. Такође, близак је и Ламонов из Орловске области, који као Самофалов из БГ има DYS390=26, али пошто ту вриједност нема Самохвалов из Виногробла, промјена се очигледно десила независно код Самофалова и Ламонова. Самохваловима су такође блиски и поједини анонимни хаплотипови из Ивановске, Тамбовске и Смоленске области.

С обзиром на поријекло тестираног презимењака Самохвалова из Виногробла, Самофалов из Београда је потомак "однодвораца" – слободних сељака, који су насељавали јужну границу у периоду XV-XVIII вијека, када су се границе руске државе прошириле према југу и формирали паравојне организације које су је штитиле. https://ru.wikipedia.org/wiki/Odnodvorcы

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #285 послато: Април 06, 2018, 08:04:36 поподне »
Јаковљевић, Петковдан, Велика Плана, Прокупље, раније село Десетак код Лепосавића

Припада хаплогрупи Е-V13, њеној Z5017>Z16988 грани, роду Бјелопавлића.

Јаковљевићи, познатији по породичном надимку Десечани су једна од три сродничких фамилија  (Јаковљевићи, Гајовићи и Вукомановићи) које су 1879. године досељене у Велику Плану.

Када је дошло до деобе Јаковљевића, Гајовића и Вукомановића је неизвесно, али пошто су Јаковљевићи и Гајовићи заједно досељени из Десетака, док су Вукомановићи досељени из суседног Горњег Крњина, може се претпоставити да су се Вукомановићи оделили раније, док су Гајовићи настали потоњом деобом од Јаковљевића у време Српско-турских ратова. У прилог томе говори и чињеница је на првом попису топличког округа из 1884/5 у Великој Плани пописана једна задруга Гајовића Петра,у којој је пописан отац Петров - Гајо.

Најстарији, до сада, писани документ у коме се помињу Јаковљевићи (Десечани) је Извештај о стању Горњокрњинског устаничког логора из 1877. године, који је Милошу Милојевићу упутио Деспот Баџовић (Задужбина Јована Хаџи-Васиљевића/Ратна Архова Милоша С. Милојевића).

У извештају се међу 20 војника које Баџовић упућује код Милојевића као помоћ наводе Луко Јаковљевић и Јеремија Вукомановић, чија се имена поново срећу у претходно поменутом попису из 1885. године.

У Великој Плани су тада пописане следеће задруге Јаковљевића - Десечана, Гајовића и Вукомановића под редним бројевима:

19. Нешо Јаковљевић, 42 године (рођен 1843. године у Десетку), жена Ђурица (30) и кћи Симона (3)

25. Цветко Вукомановић(48) (р. 1837, Горњи Крњин), жена Станија (45), брат Јеремија (35) (р.1850, Горњи Крњин), снаја Ђурђија (30, братанац Никола (8 ) (р. 1877, Горњи Крњин), братаница Кристијана (4) и слушкиња Николета (10)

44. Лука Јаковљевић (51) (р. 1831, Десетак), жена  Станојка (50), синови Дамњан (17) (р. 1868, Десетак),  Радојица (15) (р. 1870, Десетак) и  Милоје (8 ) (р.1977, Десетак), кћери Јагода (10), Маргита (6) и Милика (2), брат Ђорђо (45) (р.1840, Десетак), братанице Стојанка (8 ) и Босиљка (5), брат Василије (35) (р. 1850, Десетак), снаја Јована (30) и братаница Митра (2).

73. Стеван Јаковљевић (70) (р.1815, Десетак), жена Томанија( 70), брат Матеја (30) (р.1855, Десетак), снаја Гвоздена (30), унук Јеротије (2) (р. 1882, Велика Плана), брат Миладин (12) (р. 1873, Десетак) и сестра Достана (10)

79. Јован Гајовић (48) (р.1837, Десетак), жена Јеросима (47), син Антоније (14) (р. 1871, Десетак), син Михаило (9 ) (р. 1876, Десетак), син Недељко (7) (р. 1878, Десетку), син Нићивор (3) (р. 1882, Велика План), отац Гајо (70) (р.1815, Десетак), брат  Јосиф  (43) (р. 1842,Десетак), снаја Станија (43), братанац Новица (3) (р. 1881, Велика Плана), братанца Петрија (8 ), брат Вићеније (37) (рођен . године у Десетку), снаја Јелица (40), братанац Јеврем (6 ) (р. 1879, Велика Плана) и братанац Василије (3) (р. 1882,Велика Плана).

По једној верзији, старо презиме Јаковљевића – Десечана је Лакоњић, о којима је Драго Мићовић (Родослов –да се не заборави, Брњак: 1986) да су Бјелопавлићи, који су извесно време живели у Бишеву, одакле су се у Табалије (Нови Пазар) доселила три брата: Радован, Радосав и Милисав, где су се презивали Лакоњић.

Приликом неке свађе у Табалијама је погинуо Радосав, који је имао надимак „Гаљак“, чија се жена са три сина населила у Резалама (Зубин Поток). Милисав се одселило у Пантину (Вучитрн) са синовима, а његови потомци су се вратили и населили у Падину ( Зубин Поток)

Радован је радио на поседу неког аге у Анском Пољу и његов син, Петар је наследио његов занат и купио земљу у Брњаку. По Мићовићу, Петар је носио презиме Лакоњић, а његов син Јаков  је узео презиме Петровић, по оцу. Тек су Јаковљеви синови и потомци узели презиме Јаковљевић, а познати су такође по надимку „Матасукићи“.

Ову верзију предања о старом презимени Јаковљевића – Десечана ће потврдити или оповргнути налази Гаљака и Спасојевића (Падинаца) чији су узорци узети у оквиру акција Јужна Србија и Косово и Косовци.

У случају да се предање верификује, оно ће индиковати неку ранију сеобу становништва из Ибарског Колашина у правцу Горњег Ибра, која датира највероватније с краја 18. или почетка 19. века. 

Иначе, Десетак је, као и већина устаничких села из Српско-турских ратова, 1879. године остала без сталног становиништва, које је исељено у ослобођену Топлицу.
« Последња измена: Април 06, 2018, 08:07:44 поподне Equinox »

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #286 послато: Април 06, 2018, 08:31:09 поподне »
По једној верзији, старо презиме Јаковљевића – Десечана је Лакоњић, о којима је Драго Мићовић (Родослов –да се не заборави, Брњак: 1986) да су Бјелопавлићи, који су извесно време живели у Бишеву, одакле су се у Табалије (Нови Пазар) доселила три брата: Радован, Радосав и Милисав, где су се презивали Лакоњић.

Приликом неке свађе у Табалијама је погинуо Радосав, који је имао надимак „Гаљак“, чија се жена са три сина населила у Резалама (Зубин Поток). Милисав се одселило у Пантину (Вучитрн) са синовима, а његови потомци су се вратили и населили у Падину ( Зубин Поток)

Радован је радио на поседу неког аге у Анском Пољу и његов син, Петар је наследио његов занат и купио земљу у Брњаку. По Мићовићу, Петар је носио презиме Лакоњић, а његов син Јаков  је узео презиме Петровић, по оцу. Тек су Јаковљеви синови и потомци узели презиме Јаковљевић, а познати су такође по надимку „Матасукићи“.

Ову верзију предања о старом презимени Јаковљевића – Десечана ће потврдити или оповргнути налази Гаљака и Спасојевића (Падинаца) чији су узорци узети у оквиру акција Јужна Србија и Косово и Косовци.

У случају да се предање верификује, оно ће индиковати неку ранију сеобу становништва из Ибарског Колашина у правцу Горњег Ибра, која датира највероватније с краја 18. или почетка 19. века. 

Иначе, Десетак је, као и већина устаничких села из Српско-турских ратова, 1879. године остала без сталног становиништва, које је исељено у ослобођену Топлицу.
Требало би да је презиме Лаконић а не Лакоњић. Иако славе св. Петку мислим да се њихово порекло везује за област Катунске нахије и племе Бјелице, има их насељених у околини Никшића, а као најдаља старина помиње се област племена Кучи. Ово што се помињу Бјелопавлићи могло би да је због боравка у области Ибарског Колашина где има доста породица које такође славе св. Петку и чије је порекло заиста из Бјелопавлића, па није искључено да су од њих преузели тај део предања о пореклу.

Jelic

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #287 послато: Април 06, 2018, 08:34:27 поподне »
Требало би да је презиме Лаконић а не Лакоњић. Иако славе св. Петку мислим да се њихово порекло везује за област Катунске нахије и племе Бјелице, има их насељених у околини Никшића, а као најдаља старина помиње се област племена Кучи. Ово што се помињу Бјелопавлићи могло би да је због боравка у области Ибарског Колашина где има доста породица које такође славе св. Петку и чије је порекло заиста из Бјелопавлића, па није искључено да су од њих преузели тај део предања о пореклу.

Мислим да ови Лаконићи/Лакоњићи који се помињу у вези тестираних Јаковљевића немају везе са тим Лаконићима у околини Никшића. Ови тестирани Јаковљевићи са старим презименом Лаконић/Лакоњић су несумњиво Бјелопавлићи како им и предање каже, а Лаконићи из околине Никшића би требало да су иста хаплогрупа, али генетски сасвим други род.
« Последња измена: Април 06, 2018, 08:39:47 поподне Лука »

Ван мреже dionis

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
  • I2a1b3 PH908
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #288 послато: Април 07, 2018, 03:30:40 пре подне »
Veliki pozdrav od novotestiranog.Rezultat je I2a1b3.Ime mi je Nenad Radovic ,Trstenik,Kamenjaca, pod rednim brojem 174 u testiranim sa I Haplogrupom.Imam rodoslov od jedno 200 god.Na nagovor Vitomira Radovica sam uradio test.Ne znam koja je dalja procedura u ovakvom slucaju.Video sam da citiraju Todosijevica ali on raspolaze podacima u vezi moje familije koje sam mu ja dao.Slava Radovica je Sv. Kiril Slavenski 27.februar a preslava je Sv.Kiril i Julita 28.jul.
« Последња измена: Април 07, 2018, 03:40:24 пре подне dionis »

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #289 послато: Април 07, 2018, 11:21:39 пре подне »
Илић, Ђурђиц, Доња Сабанта, Крагујeвац, хаплогрупа J2b-M241>Z638


Илићи из Доње Сабанте су део шире групе Немањића - Миливојевића. Досељени су крајем 18. века из Жупе (Крушевац)
https://www.poreklo.rs/2015/05/17/poreklo-prezimena-selo-donja-sabanta-pivara-kragujevac/

Од Милојевића су настале породице Илићи, Јовановићи, Лукићи, Милетићи, Пантелићи, Сарићи, Савићи и Тодоровићи. Милојевићи потичу из Крушевачке жупе, а живели су поред речице Врбнице. Ту су имали велику кућу и воденицу са два витла. У то време то је била прилично имућна породица. Но, због турског зулума, Сава, „глава“ породице, са женом Петријом, звана Пена, пребегао је у Шумадију неколико година пре Првог српског устанка. Настанили су се на извору речице Осанице, на крајњем истоку Доње Сабанте, на око 3 километра удаљености од села.

У књизи „Лепеница“ Тодора Радивојевића, у прегледу породица (бр. 233/425) порекло породице Саве Милојевића означено је као Немањићи, са местом порекла Жупа (Крушевачко-жупски округ), а досељени су у периоду 1788-1803. године, са крсном славом Свети Ђорђе. У време истраживања професора Тодора Радивојевића, 1893-1903. године, наводи да је тада фамилија Милојевићи у Сабанти имала шест кућа: Илићи – 3 куће, Лукићи – 2 и Сарићи – 1 кућа.

Овде је било речи о тестираним Илићима:
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2884.msg78853#msg78853


Генетски су Илићима најближи Миленковићи из околине Александровца (Д. Ратаје) који такође славе Ђурђиц. Још једна породица из тог дела Србије сврстана је у овај општи J-Z631 род. То су Стевановићи из околине Бруса.
https://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=J2b


С обзиром на генетско поклапање и исту крсну славу, преко ових Миленковића треба тражити даље повезнице. Проблем је што у околини Александровца има пуно Миленковића, а нисам наишао конкретно на ове што славе Ђурђиц.

На YHRD и FTDNA, Илић природно има више ближих и даљих поклапања (широм Европе).

Yfull стабло J2b-M241>Z638:
https://www.yfull.com/tree/J-Z638/

Нешто сам гледао и пронађох за Миленковиће следеће у хроници Ратаја:

Предак им досељени из села Црнићи (Херцеговина), па по том месту родочелник Миљко узе презиме Црнић. Од Миљка и његових синова Миленка, Милете и Милисава насташе Црнићи, Миленковићи, Милетићи, Милисављевићи и Милосављевићи. Касније, по Миленковом сину Радосаву, узеше презиме Радосављевић. По Миленку носе надимак "Чепићи", по Милети "Липићи", а по Милисаву "Бошори" и "Туфутићи". Један предак "'Туфутића" по занимању ковач, увек када би се опекао врелим гвожђем узвикивао је "Та туф, та туф", па им то постаде надимак.

По другој верзији, Црнићи су Кучи из села Затријепча на граници са Албанијом, одакле су због убиства Турчина пребегли у село Липовац код Бруса. Да би што боље затурили траг, мењају славу, па уместо Св. Јована у Липовцу славе Св. Ђорђа и Ђурђевдан.


У раду о Копаонику Радослава Љ. Павловића код описа Липовца пише следеће:

У време покрета наших народа током 17. века доселили су се од племена Куча, из Затријепче са границе према Албанији, преци Ђокића (арб. Ђокаји) и Алексићи (33 куће, "Ђурђиц и Ђурђев дан). Њихови многобројни сродници су у селу Ратају (ном. Ратаје) у Александровачкој Жупи. Тамо су познати под заједничким презименом–надимком као Црнићи – Црнићка фамилија (око 150 кућа, што славе Ђурђиц и Ђурђев дан).
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #290 послато: Април 07, 2018, 12:40:36 поподне »
Нешто сам гледао и пронађох за Миленковиће следеће у хроници Ратаја:

Предак им досељени из села Црнићи (Херцеговина), па по том месту родочелник Миљко узе презиме Црнић. Од Миљка и његових синова Миленка, Милете и Милисава насташе Црнићи, Миленковићи, Милетићи, Милисављевићи и Милосављевићи. Касније, по Миленковом сину Радосаву, узеше презиме Радосављевић. По Миленку носе надимак "Чепићи", по Милети "Липићи", а по Милисаву "Бошори" и "Туфутићи". Један предак "'Туфутића" по занимању ковач, увек када би се опекао врелим гвожђем узвикивао је "Та туф, та туф", па им то постаде надимак.

По другој верзији, Црнићи су Кучи из села Затријепча на граници са Албанијом, одакле су због убиства Турчина пребегли у село Липовац код Бруса. Да би што боље затурили траг, мењају славу, па уместо Св. Јована у Липовцу славе Св. Ђорђа и Ђурђевдан.


У раду о Копаонику Радослава Љ. Павловића код описа Липовца пише следеће:

У време покрета наших народа током 17. века доселили су се од племена Куча, из Затријепче са границе према Албанији, преци Ђокића (арб. Ђокаји) и Алексићи (33 куће, "Ђурђиц и Ђурђев дан). Њихови многобројни сродници су у селу Ратају (ном. Ратаје) у Александровачкој Жупи. Тамо су познати под заједничким презименом–надимком као Црнићи – Црнићка фамилија (око 150 кућа, што славе Ђурђиц и Ђурђев дан).

Да, то би могло бити то. Доста су мењали славе у оквиру тог рода, па је тешко похватати. Видим да се ти Црнићи негде помињу и као староседеоци, што може значити да су стигли нешто пре других. Даље порекло - Херцеговiна, или Кучи. С обзиром на хаплогрупу, можда друга варијанта делује вероватније?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #291 послато: Април 07, 2018, 01:49:34 поподне »
Да, то би могло бити то. Доста су мењали славе у оквиру тог рода, па је тешко похватати. Видим да се ти Црнићи негде помињу и као староседеоци, што може значити да су стигли нешто пре других. Даље порекло - Херцеговiна, или Кучи. С обзиром на хаплогрупу, можда друга варијанта делује вероватније?

Кластер Хота припада подграни Z1295, али мислим да су негативни на Z631, којој тестирани највероватније припада. Такође има један резултат из Груда, он је Y23094, која је још удаљенија од Z631 (с обзиром да је Z1297+ Z1295-). Једини који је на албанском пројекту потврђени Z631 је Јонузи из Скопља, а пореклом из Љуме.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #292 послато: Април 07, 2018, 01:57:23 поподне »
У раду о Копаонику Радослава Љ. Павловића код описа Липовца пише следеће:

У време покрета наших народа током 17. века доселили су се од племена Куча, из Затријепче са границе према Албанији, преци Ђокића (арб. Ђокаји) и Алексићи (33 куће, "Ђурђиц и Ђурђев дан). Њихови многобројни сродници су у селу Ратају (ном. Ратаје) у Александровачкој Жупи. Тамо су познати под заједничким презименом–надимком као Црнићи – Црнићка фамилија (око 150 кућа, што славе Ђурђиц и Ђурђев дан).

Ђокаји из Затријепча су Бонкећи и тестирани су као Е-V13 (највероватније род Куча).

Ван мреже Милан Илић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 41
  • J2b2-M241>Z638>Z631
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #293 послато: Април 09, 2018, 08:32:36 пре подне »
Нешто сам гледао и пронађох за Миленковиће следеће у хроници Ратаја:

Предак им досељени из села Црнићи (Херцеговина), па по том месту родочелник Миљко узе презиме Црнић. Од Миљка и његових синова Миленка, Милете и Милисава насташе Црнићи, Миленковићи, Милетићи, Милисављевићи и Милосављевићи. Касније, по Миленковом сину Радосаву, узеше презиме Радосављевић. По Миленку носе надимак "Чепићи", по Милети "Липићи", а по Милисаву "Бошори" и "Туфутићи". Један предак "'Туфутића" по занимању ковач, увек када би се опекао врелим гвожђем узвикивао је "Та туф, та туф", па им то постаде надимак.

По другој верзији, Црнићи су Кучи из села Затријепча на граници са Албанијом, одакле су због убиства Турчина пребегли у село Липовац код Бруса. Да би што боље затурили траг, мењају славу, па уместо Св. Јована у Липовцу славе Св. Ђорђа и Ђурђевдан.


У раду о Копаонику Радослава Љ. Павловића код описа Липовца пише следеће:

У време покрета наших народа током 17. века доселили су се од племена Куча, из Затријепче са границе према Албанији, преци Ђокића (арб. Ђокаји) и Алексићи (33 куће, "Ђурђиц и Ђурђев дан). Њихови многобројни сродници су у селу Ратају (ном. Ратаје) у Александровачкој Жупи. Тамо су познати под заједничким презименом–надимком као Црнићи – Црнићка фамилија (око 150 кућа, што славе Ђурђиц и Ђурђев дан).

Поштовани, пре свега истраживање је одличноо, али морам да вас исправим. Илићи односно Милојевићи односно Немањићи су дошли из Велике Врбнице у Доњу Сабанту у периоду од 1788-1803. У велику Врбницу су дошли из околине старе Рашке. Са колена на колено су преносили причу о презимену Немањић а службено су имали друга презимена, обично по оцу. Велику Врбницу су напустила 4 брата. Један брат је дошао у Доњу Сабанту и то су били Милојевићи, други брат је дошао у Велику Сугубину и то су били Благојевићи, трећи брат у Јовановац а четврти у Букоровац. Не знам о трећем и четвртом брату ништа, али радим на томе. Информација да смо дошли из старе Рашке је податак који су Благојевићи писали и преносили са колена на колено.

Можда Миленковићи јесу наши далеки рођаци од пре више од 500 година (пошто не постоји потпуно поклапање са маркерима) али ја сам сигруан у причу да смо из старе Рашке прешли привремено у Велику Врбницу уз речицу Врбницу (тако су је звали мештани села) а потом у Доњу Сабанту (Сава), Велику Сугубину (Благоје), Јовановац (?) и Букоровац (?).

Такође породица Савић која је настала од Милојевића знају исту причу коју сам написао горе.

Проблем је што се књига "Жупа Александровачка - Мирослав Лутовац" фокусирала пре свега на становништво из друге половине 18. века када су већ званично уведени српски пописи становништва. Разговарао сам такође са историјским архивом Крушевца, али нису могли да пронађу био шта од пре пописа становништва, али обећава то да су из Турске послате 20000 књига Београду из 16. и 17. века и да ће то вероватно донети јако много нових информација.

Срдачан поздрав

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #294 послато: Април 09, 2018, 09:11:13 поподне »
Кластер Хота припада подграни Z1295, али мислим да су негативни на Z631, којој тестирани највероватније припада. Такође има један резултат из Груда, он је Y23094, која је још удаљенија од Z631 (с обзиром да је Z1297+ Z1295-). Једини који је на албанском пројекту потврђени Z631 је Јонузи из Скопља, а пореклом из Љуме.

Презиме Хота (муслимани) има у Прачи , садасу у Сарајеву... Дали има везе незнам...

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #295 послато: Април 09, 2018, 10:44:54 поподне »
На FTDNA се појавио неки Бибић из Босне, хаплогрупа J2a-M319

12 24 15 10 13-18 11 15 11 12 11 29 15 9-9 11 11 27 15 21 30 13-14-16-16 10 11 19-22 15 14 18 17 37-39 11 9 11 7 14-15 8 11 10 8 11 9 12 16-17-18 14 10 12 12 16 8 12 22 20 13 12 11 13 11 12 12 11

Име најстаријег претка - Arsenius (Арсеније?), па претпостављам да је Србин пореклом. Нема блиских поклапања на FTDNA/YHRD, а чини се ни у нашем пројекту.

Бибића Срба је једино било у Босанској Крајини, а презиме је присутно и код Срба из Северне Далмације.
Једна стара меленачка породица(Меленци близу Зрењанина) носи то презиме,чак мислим да су били племство у Аустрији,а касније су важили за богате трговце.Могао бих да сазнам и славу ,а обзиром да су у Меленцима још у 18.веку били присутни интересантно би било да се сазна одакле су дошли,дал из Босне или Далмације.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #296 послато: Април 09, 2018, 11:05:26 поподне »
Једна стара меленачка породица(Меленци близу Зрењанина) носи то презиме,чак мислим да су били племство у Аустрији,а касније су важили за богате трговце.Могао бих да сазнам и славу ,а обзиром да су у Меленцима још у 18.веку били присутни интересантно би било да се сазна одакле су дошли,дал из Босне или Далмације.

Племићи Бибићи се јављају у Илирским грбовницима. Наводно су били из Далмтинске загоре. Кратак чланак о њима имамо у нашем Грбовнику: https://grbovnik.poreklo.rs/index.php/Бибићи
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #297 послато: Април 10, 2018, 03:39:04 поподне »
Једна стара меленачка породица(Меленци близу Зрењанина) носи то презиме,чак мислим да су били племство у Аустрији,а касније су важили за богате трговце.Могао бих да сазнам и славу ,а обзиром да су у Меленцима још у 18.веку били присутни интересантно би било да се сазна одакле су дошли,дал из Босне или Далмације.

Делијо, јеси ли сигуран да се ради о Бибићима а не о Бибинима? Знам да у Меленцима постоје Бибини док за Бибиће нисам чуо.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #298 послато: Април 10, 2018, 03:45:20 поподне »
Делијо, јеси ли сигуран да се ради о Бибићима а не о Бибинима? Знам да у Меленцима постоје Бибини док за Бибиће нисам чуо.
Bibići su sigurno,hteo sam da pronadjem i zakačim nesto o njima,nisam našao ništa vezano za grb i rodoslov  ali pominje se kao jedan od starijih članova porodice upravo Pavle Bibić rodjen krajem 18.veka..za njega se kaže da je bio sveštenik u Melencima.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #299 послато: Април 10, 2018, 03:59:11 поподне »
Bibići su sigurno,hteo sam da pronadjem i zakačim nesto o njima,nisam našao ništa vezano za grb i rodoslov  ali pominje se kao jedan od starijih članova porodice upravo Pavle Bibić rodjen krajem 18.veka..za njega se kaže da je bio sveštenik u Melencima.
Sad vidim da Erdeljanović piše o tome da su samo 3 kuće Bibići a ostali Bibini(Sv.Paraskeva slava) i da su poreklom iz Jenopolja.Mislim da sam video stare nadgrobne spomenike na kojima stoji Bibić i rodoslov ceo na kojima stoji Bibić.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*