Аутор Тема: Српски ДНК месец 2021  (Прочитано 10974 пута)

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1223
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #180 послато: Октобар 22, 2021, 02:05:52 поподне »
Погледао сам мало Бјелиће из Бјелајског поља, али они славе Василијевдан и огранак су Вигњевића (дакле вероватно I2-PH908). То свакако не искључује сеобу из Бјелајског поља. Као што кажеш, највероватније да због славе и миграционог правца постоји нека веза са Бањцима и Латиновићима.

Да, нема их у Бјелајскогм пољу. Можда су узели ново презиме у време досељавања, као нпр. Пилићи, који би такође требали бити од Бањца. У Стабанџи поред Бјелића, има и Пилића и Бањца.

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 474
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #181 послато: Октобар 22, 2021, 03:41:26 поподне »
57. Миланов, Никољдан, Ковиљ, Нови Сад

Припада хаплогрупи I2-PH908. Због вредности 10 на 391 и 16 на 458, мислим да би могао бити повезан са Милићем из Јавнице код Двора, Ђурићем из Двора и Вујатовићем из Великог Градца код Глине. Милићи и Вујатовићи такође славе Никољдан, док Ђурићи славе Ђурђевдан (мада би ово требало проверити јер су у Двору доста бројни Ђурићи Никољштаци).

Тестирани наводи да могуће потичу из Решетара (вероватно се ради о Решетару код Коренице у Лици, на самој граници са БиХ). Уколико је ово заиста тачно, онда поклапање са родовима који су са подручја Баније и не чуди.

Овде би било интересантно открити време доласка из Лике у Ковиљ, пошто је неки број војника ту остао након револуције 1848/49. године, а дешавало се и да су тада мењали презимена.
Тај податак сам нашао код Милана Дивјака Личког, а такође се неки подаци могу наћи у књизи Читуља Тителског брега, која је рађена на основу црквених матичних књига.

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 782
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #182 послато: Октобар 22, 2021, 03:48:31 поподне »
Овде би било интересантно открити време доласка из Лике у Ковиљ, пошто је неки број војника ту остао након револуције 1848/49. године, а дешавало се и да су тада мењали презимена.
Тај податак сам нашао код Милана Дивјака Личког, а такође се неки подаци могу наћи у књизи Читуља Тителског брега, која је рађена на основу црквених матичних књига.

Тестирани смешта досељавање своје породице у средину или другу половину 18. века. Заборавих то написати.

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2531
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #183 послато: Октобар 22, 2021, 03:50:29 поподне »
64. Благојевић, Никољдан, Плетерница, Славонија

Припада хаплогрупи I1-P109>Y13930, добро профилисаном роду којем припада већи број породица у Херцеговини, Крајини, Србији. Благојевићев хаплотип се у потпуности уклапа у модлани хаплотип за овај род, тако да се на основу хаплотипа не може закључивати о евентуално ближим везама. Има пуно поклапање са Татарином из Барање који му је географски близу, с тим да Татарин слави Пантелиндан. Од тестираних који славе Никољдан, најближи му је Божовић из Лопаша/Пожега са којим има два маркера разлике, али географски стоје далеко.

По шематизму епархије пакрачке Благојевићи са славом Никољдан били су присутни у парохијама Боломаче и Кобаш. Парохија Боломаче није пуно удаљена од Плетернице, па је могуће да се ради о истим Благојевићима. Колико сам видио у попису из 1948. године, Благојевићи су били прилично бројни у насељу Ивaнин Двор у оквиру Плетернице. За то насеље се наводи да је новијег настанка, с краја 19. вијека, па није искључено да су Благојевићи оригинално са подручја парохије Боломаче.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1223
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #184 послато: Октобар 22, 2021, 04:11:48 поподне »
Овде би било интересантно открити време доласка из Лике у Ковиљ, пошто је неки број војника ту остао након револуције 1848/49. године, а дешавало се и да су тада мењали презимена.
Тај податак сам нашао код Милана Дивјака Личког, а такође се неки подаци могу наћи у књизи Читуља Тителског брега, која је рађена на основу црквених матичних књига.

У Решетару Никољдан славе: Студени, Радаковићи, Дошени, Ковачевићи, Лакићи, Драгојевићи, Грбићи и Главинићи.

Тестирани смешта досељавање своје породице у средину или другу половину 18. века. Заборавих то написати.

Решетар је насељаван након 1791. године, 1795. године су у Решетару пописане следеће српске породице:
Чавлина, Веселица, Поповић, Ристић, Дејановић, Кесић, Бубало, Врањеш, Вукојевић, Богуновић, Ковачевић, Бркљач, Бабић, Чучак, Славујевић, Главинић, Грбић, Кантар, Репац и Перић.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6804
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #185 послато: Октобар 22, 2021, 04:49:39 поподне »
Данас је лабораторији прослеђена 5. тура узорака за Српски ДНК месец 2021. Следи списак кандидата из 5. туре:

153. Ђукарић, Часне Вериге, Горњи Очауш, Теслић;
154. Лончаревић, Јовањдан, Црљенице, Пљевља;
155. Остојић, Никољдан, Врбета, Кнић;
156. Грујић, Василијевдан, Вича, Лучани;
157. Кундачина, Ђурђевдан, Хатељи, Берковићи;
158. Ковачевић, Василијевдан, Доњи Граци, Мркоњић Град;
159. Станковић, Лучиндан, Губеревац, Лесковац;
160. Анђић, Аранђеловдан, Фојница, Гацко;
161. Станишић, Никољдан, Нови Сад;
162. Трубић, Лучиндан, Стражице, Рибник;
163. Малеш, Никољдан, Рилић, Купрес;
164. Џамић, Никољдан, Велика Врбница, Александровац;
165. Раковац, Аранђеловдан, Ниш;
166. Јанковић, Ђурђевдан, Горњи Вијачани, Прњавор;
167. Никић, Митровдан, Смолућа Доња, Лукавац;
168. Тешановић, Ђурђевдан, Кореташи, Лопаре;
169. Митрић, Јовањдан, Равни, Мостар;
170. Милаш, Стевањдан, Цетина, Цивљане;
171. Миливојевић, Никољдан, Церовица, Станари;
172. Мићић, Никољдан, Скиповац Горњи, Добој;
173. Савић, Јовањдан, Добрња, Бањалука;
174. Ђурин, Митровдан, Сакуле, Опово;
175. Јосиповић, Лазаревдан, Црвица, Сребреница;
176. Цветановић, Бели Поток, Лесковац;
177. Миленковић, Аранђеловдан, Клисурица, Прокупље.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Cvitkovac

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #186 послато: Октобар 22, 2021, 05:44:32 поподне »
Удаљеност је више од 4.600 година, јер је толико стара грана R1b-L51>U106 којој припада Петковић, а Цвитковци очигледно нису у њој. Такву прогнозу даје калкулатор, али ко зна, можда би тестирањем у иностранству било откривено да припадате њој, иако су мале шансе.
Cvitkovci i Petkovići se razlikuju za 8 mutacija. Ako potiču od istog pretka onda ih deli 4 mutacije tj. 1000g. Cvitkovci su testirani sa dve udaljene grane koje ne pamte srodstvo  a Petkovići sa samo jednim od tri roda koji ne pamte srodstvo. Pretpostavimo da nema drugiih razlika. Ozbiljnija provera sledi  kad malo bolje sagledamo Cetinsku krajinu.


Дакле, ово би требала бити хаплогрупа чувеног:

https://www.poreklo.rs/2020/06/30/poreklo-fudbalera-i-trenera-ilije-petkovica/

Најстарији познати је био Вучен Петковић Вујичин 1692.
Ilija Petković potiče od Miaila Petkovića pokojnog Radivoja a pripadnika banderije Stjepana Biokovića. Ovo su rezultati  potomka  Vučena Petkovića pokojnog Vujice  iz iste banderije. Verovatno su ista grupa, ali proverićemo Ilijinu stranu.  Godine 1692 u banderiji  Pavla Jurića zabeležen je Jakov Petković. 

Napred sam dao fotografije original građe iz zadarskog arhiva koje se odnose na Vrliku i Maovice. Ako imaš druge izvore voleo bih da znam koje. Mislim na ove razlike.
« Последња измена: Октобар 22, 2021, 05:55:58 поподне Cvitkovac »

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1663
  • G2a-FT221531
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #187 послато: Октобар 22, 2021, 07:13:55 поподне »
Овде би било интересантно открити време доласка из Лике у Ковиљ, пошто је неки број војника ту остао након револуције 1848/49. године, а дешавало се и да су тада мењали презимена.
Тај податак сам нашао код Милана Дивјака Личког, а такође се неки подаци могу наћи у књизи Читуља Тителског брега, која је рађена на основу црквених матичних књига.
Тестирани изводи претпоставку да је његов директни предак или сродник претка Илија Милановић који је уписан у мустерлистама Шајкашког батаљона, где се наводи да је у Батаљон доселио из личког Решетара. Не знам на којој се тачно од тих мустерлиста помиње Илија Милановић, али како су нам доступни пописи у распону од 1769. (када је Ковиљ припао Батаљону) и 1819. свакако је у питању период пре Маџарске буне. 1784. се у Доњем Ковиљу помиње и Тадија Милановић. Иначе мислим да су добре шансе да ови Милановићи јесу преци Миланова, јер сам гледајући мустерлисте и цивилне пописе увидео многа преклапања и континуитет са данашњим презименима по целој Шајкашкој, наравно често без наставка ић. У прилог томе да је предак Миланова заиста Илија Милановић који је доселио из Лике иду и поклапања у тим крајевима.

''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1923
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #188 послато: Октобар 22, 2021, 07:46:42 поподне »
36. Ресановић, Никољдан, Закопа, Двор

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP951. Најближа поклапања има са тестиранима из општег рода, и то махом са онима крајишког порекла. Од Ђапе из Дољана код Доњег Лапца (Ђурђевдан) разликује се на 1 од 17 упоредивих маркера, а на 2 од 23 разликује се од неколицине тестираних, Гашића из Приједора (Никољдан), Медића из Бастаса код Дрвара (Ђурђевдан), Вјештице из Хашана код Крупе (Ђурђевдан), Топића из Лушци Паланке код Санског Моста и Вановца из Високог (Ђурђевдан). Једина нешто специфичнија вредност коју поседује је снижена DYS389II=29. Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1923
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #189 послато: Октобар 22, 2021, 08:04:59 поподне »
38. Матановић, Илиндан, Крањи До, Цетиње

Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће и млађој подграни CTS1211>YP237>L366. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А, са Драгутиновићем из Убе код Цетиња и још три нејавна резултата (два такође из околине Цетиња и један из Херцеговине) има потпуно поклапање на 23 маркера, док се од Вучетића из Кавча код Тивта, једног нејавног резултата из околине Цетиња и Ћеклића из Обрње код Калиновика разликује на само 1 од 23 маркера. Сви наведени осим Ћеклића такође славе Илиндан. Матановићи припадају братству Калуђеровића у оквиру племена Ћеклића:


Цитат
Калуђеровићи

Калуђеровићи се деле на следеће родове: Калуђеровиће, Матановиће (у Крајњем Долу), Томашевиће, Николиће, Радниће, Латковиће (Кућишта) и Домазетовиће (Петров До).

Слично као и предак Петровића, предак Калуђеровића, Стеван, добегао је из Бјелопавлића, према предању – због убиства неког спушког Турчина, у другој половини 17. столећа. Под старост се замонашио – закалуђерио, па су његово потомство Ћеклићи прозвали Калуђеровићима.

Син Стеванов, Павле, преотео је кнештво Бацуљима, али су га они убили[14], па је кнез постао његов брат Раде. Од половине 19. столећа, главарство у Ћеклићима опет је прешло на Калуђеровиће. Од њих је био чувени војвода Ђуро Матановић.

Од ћеклићких Калуђеровића су Калуђеровићи у Озринићима, Цетињу, Никшићу и Боки, а један од њих се вратио у Бјелопавлиће и од њега потичу тамошњи Калуђеровићи у Доњој Главици.

Калуђеровићи славе Светог Илију, што је родоначелник Стеван преузео од Ћеклића код којих се настанио, а ранија слава била му је бјелопавлићка – Света Петка.

https://www.poreklo.rs/2015/12/05/pleme-ceklici/


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11137
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #190 послато: Октобар 22, 2021, 08:19:05 поподне »
36. Ресановић, Никољдан, Закопа, Двор

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP951. Најближа поклапања има са тестиранима из општег рода, и то махом са онима крајишког порекла. Од Ђапе из Дољана код Доњег Лапца (Ђурђевдан) разликује се на 1 од 17 упоредивих маркера, а на 2 од 23 разликује се од неколицине тестираних, Гашића из Приједора (Никољдан), Медића из Бастаса код Дрвара (Ђурђевдан), Вјештице из Хашана код Крупе (Ђурђевдан), Топића из Лушци Паланке код Санског Моста и Вановца из Високог (Ђурђевдан). Једина нешто специфичнија вредност коју поседује је снижена DYS389II=29. Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу.

Постоји потврда и на 23andMe, Ресановић, Никољдан, Горњи Класнић, Глина, R1a-Z280>CTS1211>CTS3402.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11137
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #191 послато: Октобар 22, 2021, 08:21:30 поподне »
38. Матановић, Илиндан, Крањи До, Цетиње

Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће и млађој подграни CTS1211>YP237>L366. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А, са Драгутиновићем из Убе код Цетиња и још три нејавна резултата (два такође из околине Цетиња и један из Херцеговине) има потпуно поклапање на 23 маркера, док се од Вучетића из Кавча код Тивта, једног нејавног резултата из околине Цетиња и Ћеклића из Обрње код Калиновика разликује на само 1 од 23 маркера. Сви наведени осим Ћеклића такође славе Илиндан. Матановићи припадају братству Калуђеровића у оквиру племена Ћеклића:


https://www.poreklo.rs/2015/12/05/pleme-ceklici/

Такође тестирани преко 23andMe, Матановић, Илиндан, Крањи До, Цетиње, R1a-Z280>CTS1211>CTS3402.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 988
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #192 послато: Октобар 22, 2021, 08:35:36 поподне »
169. Митрић, Јовањдан, Равни, Мостар;

У колико је ријеч о истом роду, код Дедијера је забиљежено да је Митрић из коњичког краја доселио у невесињски, а славе Никољдан.

Студо биљежи друге Митриће у Изгорима поријеклом из Мратиња.  Не наводи славу.

О којим је ријеч?

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4011
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #193 послато: Октобар 22, 2021, 08:40:03 поподне »
169. Митрић, Јовањдан, Равни, Мостар;

У колико је ријеч о истом роду, код Дедијера је забиљежено да је Митрић из коњичког краја доселио у невесињски, а славе Никољдан.

Студо биљежи друге Митриће у Изгорима поријеклом из Мратиња.  Не наводи славу.

О којим је ријеч?

Ови би требали да су од Влачића, који су по предању сродни Колацима из Туља. Видећемо шта ће рећи тест.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1923
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #194 послато: Октобар 22, 2021, 08:40:09 поподне »
44. Јовановић, Вартоломијевдан, Велика Сугубина, Крагујевац

Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460. Тестирани има потпуно поклапање на 17 маркера са двојицом Дуњића из околине Александровца који такође славе Вартоломијевдан. Узевши у обзир истоветан хаплотип и исту ретку славу, велика је вероватноћа да Јовановић и Дуњићи припадају истом роду, али се због малог броја упоредивих маркера временска удаљеност до заједничког претка не може прецизније одредити.

Тестирани је у упитнику навео да су им преци досељени из Војводине, и то стриц и синовац, са презименом Мароши, које је касније промењено у Миловановић. Од синовца Јована су Јовановићи. По другом забележеном предању су даљим пореклом са Његуша.

У чланку о Великој Сугубини на порталу помињу се поименично само две породице за које се тврди да су старинци, док се за остале неименоване породице тврди да су каснији досељеници из рудничког и крагујевачког округа. Ипак, један од коментара на текст садржи списак домаћинстава из пописа 1863. на коме се налази и неколико Јовановића и Миловановића, од којих би неки могао бити и директни предак тестираног.

https://www.poreklo.rs/2014/11/28/poreklo-prezimena-selo-velika-sugubina-pivara-kragujevac/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11137
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #195 послато: Октобар 22, 2021, 09:31:14 поподне »
90. Петковић, Никољдан, Маовице, Сињ

Припада хаплогрупи R1b-L51>U106, новоформираном роду А11. Требало би да припада подграни Y6669 којој припадају Чокићи из околине Младеновца као и још неке породице из Старог Влаха попут Папића из Бучја код Прибоја и Цмиљановића из Јабуке код Пријепоља. Крсну славу Никољдан од припадника ове подгране на пројекту дели једино са Цмиљановићем. Због географског подручја порекла сврстан је у исти род са Кесићем из Гламочана код Лакташа (даљим пореклом би требало да је из села Кесићи код Босанског Грахова) мада би ову везу требало додатно испитати.

На попису из 1948. године у Маовицама су пописане 32 особе са презименом Петковић у 7 домаћинстава. У Маовицама су били присутни и у 18. веку.

R1b-U106 је на простору Крајине доста слабо заступљена, а изгледа разноврсна. Да споменем свакако две крајишке породице са 23andMe, које такође славе Никољдан. Можда може помоћи у вези дубљег SNP-a.

Ђаковић, Никољдан, Врбник, Книн: R1b-U106>Y3443
Маравић, Никољдан, Дрежница, Огулин: R1b-U106>L48>Z159

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 988
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #196 послато: Октобар 22, 2021, 09:39:31 поподне »
Ови би требали да су од Влачића, који су по предању сродни Колацима из Туља. Видећемо шта ће рећи тест.
Да, претпостављам да је то навео тестирани.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11137
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #197 послато: Октобар 22, 2021, 09:43:30 поподне »
R1b-U106 је на простору Крајине доста слабо заступљена, а изгледа разноврсна. Да споменем свакако две крајишке породице са 23andMe, које такође славе Никољдан. Можда може помоћи у вези дубљег SNP-a.

Ђаковић, Никољдан, Врбник, Книн: R1b-U106>Y3443
Маравић, Никољдан, Дрежница, Огулин: R1b-U106>L48>Z159

Заборавио сам једну породицу из Лике: Воркапић, Никољдан, Плашки, R1b-M405 (U106). Симпотматично је да практично сви крајишки R-U106 славе Никољдан.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9406
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #198 послато: Октобар 22, 2021, 09:51:38 поподне »
38. Матановић, Илиндан, Крањи До, Цетиње

Припада хаплогрупи R1a-Z280

Изгледа да су Ћеклићи генетички најхомогеније црногорско племе. И поред предања о разнородном пореклу.
"Наша мука ваља за причешћа"