Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Nebo]

http://www.poreklo.rs/2014/12/08/nova-digitalna-knjiga-prebilovci-naselje-porodice/

То је то. Благодарим, друже админе.

[vojinenad]

Добих неких десетак нових резултата и за велико чудо међу њима ниједан I2a Динарик.

Станишић, Савиндан, Винићи/Бјелопавлићи/ЦГ

Припадају хаплогрупи I1-P109, класичном роду Дробњака Новљана и судећи по слави повезани су са дробњачким Савинштацима, о којима баш јуче говорисмо. Све би ово било сјајно да Станишићи себе не сматрају потомцима Бијелог Павла. Станишићи су дио братства Бубића, који су у Бјелопавлиће дошли након доласка главнине Бјелопавлића. И сам Шобајић пише за Бубиће да многи сматрају да они нису потомци Бијелог Павла,тако да ови генетски резулатати потврђују ту причу. Сем тога прави Бјелопавлићи славе петковдан, а Станишићи Савиндан. не знам какав је случај са славом за остала братства Бубића тј. да ли су само Станишићи изузетак са славом, а самим тим могуће и генетиком или је читав род Бубића слави Савиндан.

Колико је поуздан податак да Станишићи славе Савиндан? Ја имам (додуше још увек  непроверен) податак да Станишићи из Винића славе св. Петку као и остали Бкелопавлићи.

[Синиша Јерковић]

Колико је поуздан податак да Станишићи славе Савиндан? Ја имам (додуше још увек  непроверен) податак да Станишићи из Винића славе св. Петку као и остали Бкелопавлићи.

Тако је тестирани оставио, ако и мјесто поријекла Винићи, али и мени је мало чудно да се појављује ова слава међу Бјелопавлићима. Можда би требало додатно провјерити са тестираним.

[Небојша]

Станисављевић из Срема, а Станковић из Мачве има неко предање да је из Срема (могуће је да је тачно, а опет могуће је и да није). Доста су близу на ДНК Пројекту. И презимена су слична - као да су настала од два брата. 

Не бих рекао да су у вези. Иако звучи слично Станко-Станислав.

Ови из Мачве су пореклом од неког Станка који је доселио из Срема, док се Станисављевићи у Срему помињу још средином 18. века. Треба проверити где их је све било.

[Небојша]

Нисам баш убеђен да је етимологија имена Буба и презимена које си навео иста.

Слава Савиндан може бити узета и у каснија времена, мислим да је не треба строго везивати за Херцеговину. Ево, ја познајем неколико људи који су узели да славе неку нову славу, мимо оне наслеђене од очевине. Замисли колико је таквих случајева било у последњих 5-6 столећа.

Није само слава у питању, овде треба сагледати и генетску слику.

Иако је хаплорупа I1 сасвим солидно заступљена код Албанаца (око 5%), некако је та дробњачка грана најмање присутна, тј. готово непостојећа.

Постоји неколико припадника L22, али рекло би се да су даљи рођаци. Ипак, помињали смо да због норманске теорије треба очекивати Новљане и у тим крајевима. Чини ми се да већ има неких Тоска и Грка који су доста слични.

Тешко је поверовати да Станишићи са славом Св. Сава и новљанским хаплотипом, немају везе са Дробњацима Косовчићима, али све је могуће.

[Небојша]

Капетановић, муслиман, Добраково/Бијело поље

Припада хаплогрупи J2a, веома ријетком хаплотипу без блиских поклапања, тако да не може да се одреди ни подграна. Капетановић о свом поријеклу не зна много, сем поријекла оца и деде из Добракова. Каже да нису у сродству са Капетановићима у Недакусима код Бијелог Поља.

Капетановићи из Недакуса су пореклом из Херцеговине (Ујтина?). Родоначелник им је неки Недо Капетан.

Ако тестирани каже да нису у вези са њима, онда лако могу бити у вези са Капетановићима из Берана. Они су пореклом из Вранеша.

Колико сам успео да видим (иако је у питању не тако чест J2a хаплотип) на 12 маркера им је најближи Италијан Натале (Кампања).

Ово Ујтина би заправо могло бити Витина (Љубушки), где је било Капетановића (Мехмед-бег Капетановић Љубушак).

[Wolf Sagash]

"Ћуци су прво су били на читлуку Ковачевића у Гњилиштима, да би једни одатле

прешли у Пребиловце, а други у Габелу. То се, вјероватно, десило у другој

половини 18. вијека. Славе Малу Госпојину па због тога није извјесна њихова

повезаност са Ћуцима из Храсна и Убоска, који славе Јовањдан. На

пребиловасчком гробљу очуван је споменик Раде Ћука, рођеног 1835, а умрлог

1898, жене му Јоке која је „живјела 35 година“ и сина му Јове , који је рођен

1865, а умро је 1919. Споменик су подигли синови Јовини и жена му Мара.

До другог свјетског рата су биле двије породице Ћук У Пребиловцима: Тодора

/Периног/ и Раде/Јовиног/. Тодор је имао сина Илију. Раде је имао Јовицу.

Послије Првог свјетског рата, у Руско Село, код Кикинде преселила се породица

Данила /Периног/ Ћука, солунског добровољца. Данилови синови су Владо и

Перо. Од 13 Ћука, усташки покољ Пребиловчана, преживио је само Илија, син

Тодора, који послије рата живио у Тасовчићима. Куће су послије рата купили

Трипковићи и Драгићевићи. Данас двије породице пребиловачких Ћука живе у

Руском Селу, а њих шест у Београду."

Из Миљенко Јахура, Пребиловци

Ћукови у Величанима у Попову славе Малу Госпојину и међу њима треба тражити поријекло Ћукова из Пребиловаца.

[Бакс]

Ови из Мачве су пореклом од неког Станка који је доселио из Срема,

Знам, тестирани Станковић ми је пријатељ. 
Та прича о досељавању из Срема можда и није тачна, јер код ових Станковића нико не зна ко је аутору који је то записао оставио те податке, нити им је познато то предање. Мада, можда је аутор знао нешто што ни они нису знали.
У истраживању порекла стигли смо до тог Станка (рођ око 1760.), који је највероватније дошао у Мачву у време Карађорђевог ослобођења Србије с децом, али није баш најјасније одакле. Можда и баш из Срема.
Дакле, један Сремац, један потенцијални Сремац, а блиских резултата. Рекао бих да ту има нешто. 

[Небојша]

Знам, тестирани Станковић ми је пријатељ. 
Та прича о досељавању из Срема можда и није тачна, јер код ових Станковића нико не зна ко је аутору који је то записао оставио те податке, нити им је познато то предање. Мада, можда је аутор знао нешто што ни они нису знали.
У истраживању порекла стигли смо до тог Станка (рођ око 1760.), који је највероватније дошао у Мачву у време Карађорђевог ослобођења Србије с децом, али није баш најјасније одакле. Можда и баш из Срема.
Дакле, један Сремац, један потенцијални Сремац, а блиских резултата. Рекао бих да ту има нешто. 

Бакс, можда има неке везе, али треба имати на уму да је J2b M205 код Срба из Војводине на једном истраживању 6.5%, а на другом 4.8%, тако да не верујем да су сви повезани, тј. да је реч о скоријој вези.

[Бакс]

Бакс, можда има неке везе, али треба имати на уму да је J2b M205 код Срба из Војводине на једном истраживању 6.5%, а на другом 4.8%, тако да не верујем да су сви повезани, тј. да је реч о скоријој вези.

Добро.

[Wolf Sagash]

Ћукови у Величанима у Попову славе Малу Госпојину и међу њима треба тражити поријекло Ћукова из Пребиловаца.

U ljubinjskom kraju žive tri vrste Ćukova. U Ubosku žive Ćukovi koji su došli u seobama Mirilovića iz Hrasna i slave Jovanjdan. U Ljubinju i Veličanima žive Ćukovi koji slave Malu Gospojinu. Oni se spominju kao priložnici manastira Zavale 1719. godine. Takođe u Ljubinju, Krajpolju i Ogradi žive Ćukovi doseljeni iz Ljubomira i slave Aranđelovdan. Od njih su navodno i Bjelobrci u Vođenima. Ćuka iz Krajpolja imamo testiranog pa će mo vidjeti rezultat.

[Wolf Sagash]

Ћук, Мала Госпојина, Пребиловци/Чапљина/Херцеговина

Припада хаплогрупи I2a Динарик Сјевер, нема потпуних поклапања, али није далеко од презимена из рода В. Милићевић наводи већи број Ћукова у Херцеговини, али нисам успио разабрати који припадају ови Ћукови.

Синиша, овај Ћук нема везе са родом Мириловића, гдје су тестирани Мирило, Михић и Глумац смјештени?

[vidoje 013]

 Небојша одакле вам податак да има  Капетановића из или од Берана? Изворно у вароши Беране међу муслиманским братствима није било Капетановића. Капетановића нема ни у селима Горњег Бихора, односно сада у општини Петњица. Не искључујем могућност да је   током индустијализације ( подизања фабике Целулозе и папира) и других фабрика којих више нема можда доселио неки Капетановић из Бијелог Поља или неког другог краја  бивше државе.

[Небојша]

Небојша одакле вам податак да има  Капетановића из или од Берана? Изворно у вароши Беране међу муслиманским братствима није било Капетановића. Капетановића нема ни у селима Горњег Бихора, односно сада у општини Петњица. Не искључујем могућност да је   током индустијализације ( подизања фабике Целулозе и папира) и других фабрика којих више нема можда доселио неки Капетановић из Бијелог Поља или неког другог краја  бивше државе.

Извор: Гласник Српског географског друштва, 1987.

[Ранко Бубања]

Небојша одакле вам податак да има  Капетановића из или од Берана? Изворно у вароши Беране међу муслиманским братствима није било Капетановића. Капетановића нема ни у селима Горњег Бихора, односно сада у општини Петњица. Не искључујем могућност да је   током индустијализације ( подизања фабике Целулозе и папира) и других фабрика којих више нема можда доселио неки Капетановић из Бијелог Поља или неког другог краја  бивше државе.

Капетановића има у Рожајама. Једна је самном студирала економију у Подгорици.

[vidoje 013]

 Старији аутори  у првих  тридесет година 20 ог вијека, наводе да је у вароши Беране, према подацима из општине било 85  муслиманских братстава ( многа са по једном или двије куће). Но,  сваки податак је добродошао. 

[vidoje 013]

Ови  или овај Капетановић је у Беране дошао  послије несрећног догађаја у Шаховићима (данас Томашева) односно Вранешу који је услиједио послије убиства Бошка Бошковића, убистава и пресељења муслиманског становништва, али да не ширим причу.
Небојша које аутор наведеног чланка?

[vidoje 013]

 Милован Јеврић аутор прилога  о Недакусима , приградском насељу Бијелог Поља, објављеног у Гласнику српског географског друштва, бр. 67, за 1987. годину не наводи извор или информатора да су Капетановићи у Беранама од 1924. године. С обзиром на то, претпостављам  да је у питању штампарска грешка.

[Bej Voč]

Могли би да кажете када се најраније спомињу као муслимани ? За сваки род , барем неки доказ , спомен , презимена , у том и том вијеку ... неки људи читају , а морају тражити дал је неко споменуо ... и дође до живцирања

[vidoje 013]

Радо бих рекао кад се први пут помињу. И у Црној Гори неки поисламљени родови не  знају кад су примили ислам.   Ако нешто сазнам јавићу.