Жарић/Петковдан/Добруша/Пећ/КиМ
DYS576 18, DYS389I 13, DYS448 19, DYS389II 31, DYS19 15,DYS391 11, DYS481 30, DYS549 11, DYS533 13, DYS438 10, DYS437 15, DYS570 20, DYS635 23, DYS390 24, DYS439 13, DYS392 11, DYS643 10, DYS393 12, DYS458 17, DYS385a 14, DYS385b 15, DYS456 15, YGATAH4 12.
Жарићи су пореклом из села Бобуља у Мартинићима (Бјелопавлићи), а најдаљом старином из села Војинићи на Чеву. Почетком 19. века су због крвне заваде са Вукотићима напустили Чево и одселили најпре у село Глизица у Мартинићима, одакле се нешто касније када им је краљ Никола дао земљу протераних муслимана из околине Спужа и Мартинића, један део Жарића насељава се у село Бобуља такође у Мартинићима, други у Пећ где су примили ислам и од њих су данас шиптари са презименом Жарај, а трећи су одселили у Враку код Скадра. Године 1916. ови из Бобуље прелазе у Добрушу код Пећи. Постоји предање да су од Војиновића по којима и село Војинићи (некада Војиновићи) носи назив и данас. Оно је у турском попису из 1521. односно 1523. год. уписано као засеок (махала) и у то време бројало укупно 8 кућа и баштина. Према једној другој верзији предања које је такође запамћено они воде порекло од попа Шћепана (познат и као поп Прента), односно његовог унука Вукоте Драшкова. Ово је грана Озринића од које је и познато братство Драшковић са Чева.
Према овом резултату ДНК, овако на први поглед се види да они немају много блискости са потомцима кнеза Богдана Војинића који према предању такође води порекло са Чева из села Војинића, па би ово предање о пореклу од попа Шћепана (Озринићи-Драгојевићи) могло бити заиста тачно. Остављам то Синиши да да суд на основу упоређења са хаплотипом Озринића који су се већ тестирали и имамо их у табели српскох ДНК пројекта. Ови који су били у Добруши славе Петковдан пошто су ту славу преузели од Бјелопавлића када су доселили у Мартиниће, док они који су одселили у Враку код Скадра славе и данас св. Архангела Михаила, стару њихову славу коју су славили некада на Чеву.
