Аутор Тема: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414  (Прочитано 93679 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #160 послато: Септембар 27, 2017, 08:50:29 поподне »
Мириловићи из Илирског грбовника су дио новог, влашког племства. А они кад су прелазили на аустријску или млетачку страну користили су управо предлошке из Илирског Грбовника. Примјер Предојевића у Жумберку.

То није спорно, поставља се само питање да ли су они утицали да се тај грб и нађе у грбовнику, или су само искористили његово присуство да потврде себи привилегије?



симо

  • Гост
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #161 послато: Септембар 27, 2017, 09:00:52 поподне »
То није спорно, поставља се само питање да ли су они утицали да се тај грб и нађе у грбовнику, или су само искористили његово присуство да потврде себи привилегије?

То не знам, колико се сјећам неких ранијих прича у Илирским грбовницима има и аутентичних и измишљених грбова. Претпостављам да су се у њему нашле и породице (или племенске скупине) које су биле утицајне половином 16. вијека (Храбрени, Предојевићи, Мириловићи). Не вјерујем да су ове породице раније имале неке грбове, али можда их је неко смислио за њих управо у том периоду.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5268
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #162 послато: Септембар 27, 2017, 09:48:19 поподне »
А да ли је некоме познато има ли презиме Мерловић некакве везе са Мириловићима? Наводно их је било и у Далмацији, можда негде око Сиња. Не знам ништа више о тој фамилији, чак ни да ли су православни или католици. У Републици Српској ово презиме се јавља у Прњавору а у Хрватској их има у обасти Сиска, мада не мора бити да су у некој вези.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #163 послато: Септембар 28, 2017, 01:26:58 поподне »
А да ли је некоме познато има ли презиме Мерловић некакве везе са Мириловићима? Наводно их је било и у Далмацији, можда негде око Сиња. Не знам ништа више о тој фамилији, чак ни да ли су православни или католици. У Републици Српској ово презиме се јавља у Прњавору а у Хрватској их има у обасти Сиска, мада не мора бити да су у некој вези.

У Далмацији је било и још има Нерловића из Дицма (Сичане), између Сиња и Сплита. Срби. Можда си њих побркао са Мерловићима. Никаквих Мерловића није било у Хрватској 1948, осим једног у Сплиту, који је сигурно Нерловић, али погрешно уписан.

Ван мреже Банија

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #164 послато: Септембар 28, 2017, 02:02:15 поподне »
А да ли је некоме познато има ли презиме Мерловић некакве везе са Мириловићима? Наводно их је било и у Далмацији, можда негде око Сиња. Не знам ништа више о тој фамилији, чак ни да ли су православни или католици. У Републици Српској ово презиме се јавља у Прњавору а у Хрватској их има у обасти Сиска, мада не мора бити да су у некој вези.

У вези помињања Сиска, биће да се ради о банијским Мириловићима (Острожин код Вргинмоста или Сјеверовац код Петриње). На око ми се чини да је Мерловић само написана варијанта изговора презимена Мириловић.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5268
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #165 послато: Септембар 28, 2017, 03:32:48 поподне »
У Далмацији је било и још има Нерловића из Дицма (Сичане), између Сиња и Сплита. Срби. Можда си њих побркао са Мерловићима. Никаквих Мерловића није било у Хрватској 1948, осим једног у Сплиту, који је сигурно Нерловић, али погрешно уписан.

Податак је из књиге Ратка Бабића "Колонисти Сечња". На списку фамилија досељених после Другог светског рата наведена је Милица, супруга Луке Шарића, рођена Мерловић.


Ради се о Шарићима из Бајагића код Сиња о којима је било речи на другој теми, па одатле и мој закључак да су могли бити у питању неки Мерловићи из околине. А може бити и да је у питању грешка у препису са оригиналног списка.


Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #166 послато: Септембар 28, 2017, 03:36:17 поподне »
Податак је из књиге Ратка Бабића "Колонисти Сечња". На списку фамилија досељених после Другог светског рата наведена је Милица, супруга Луке Шарића, рођена Мерловић.


Ради се о Шарићима из Бајагића код Сиња о којима је било речи на другој теми, па одатле и мој закључак да су могли бити у питању неки Мерловићи из околине. А може бити и да је у питању грешка у препису са оригиналног списка.

To je Nerlovic sasvim sigurno, samo greska u prvom slovu.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #167 послато: Септембар 28, 2017, 03:48:00 поподне »
"Leksik prezimena SR Hrvatske" 1976:

MERLO Dubrovnik 3 (1), Zagreb 2 (2)
MERLOVIĆ Split 1 (—)
MERLUSSI Rijeka 3 (1)
MERLUZZI Dubrovnik 3 (l)

Презиме Merlo постоји у Италији. Судећи према местима где налазимо презимена Мерло и Мерловић (и ова доле слична њима), биће да су то неки далматински Италијани.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #168 послато: Септембар 28, 2017, 04:03:43 поподне »
To je Nerlovic sasvim sigurno, samo greska u prvom slovu.

I ja sam prilično siguran da se radi o Nerlovićima. 

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #169 послато: Септембар 28, 2017, 05:45:19 поподне »
Ништа епохално, али за вас који проучавате Мириловиће, може бити, па да кажемо, занимљиво.

Сређујући табелу породица илирских грбовника и спискова средњовековног племства, малопре преписах и Мириловиће, па ево како се у тој скупини извора хронолошки јављају:



1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
Грбовници и спискови племства:

Corienich-Neorich (1595) / Загребачки грбовник I
Cod. I 120a (XVI-XVII в.) / Палинићев грбовник
Milienovich-Letiezza (кр. XVI в.) / Лондонски грбовник I
Radulovich (по. XVII в.) / Моденски грбовник
НБ бр. 683 (по. XVII в.) / Београдски грбовник I
НБ бр. 53 (пре 1603) / Београдски грбовник II
Skoroevich (1636-1638) / Бечки грбовник
Ms. Phill. 1892 (к. XVII в.) / Берлински грбовник
Фојница (1675-1688) / Фојнички грбовник
Списак племства из Фојничког грбовника (1675-1688)
Le Blason de la Noblesse (1678)
La Blason... (1678), tal.
Teatro della nobilta dell'Europa (1725)
Teatro della… (1725), tal.
Кевешић (око 1740) / Сплитски грбовник
Ševaljević (1748) / Макарски грбовник II
Senquicziensis chronicon militaris (1781) / Колиновићев списак племства
De Regno Bosniæ (1781) / Владимировићев списак племства
Knezovi I vlastela naroda Slovinskoga (1782) / Качићев списак племства
Synoptico-memorialis (1823) / Чеваповићев списак племства
Acta Bosnae (1892) / Ферменџинов списак племства
Пашковићев грбовник (1820-1825) / Београдски грбовник IV
Cod. 1055 (XIX в.) / Инсбрушки грбовник
Мириловић:

Mirilovich

Mirilovich
Mirilovich
Mirilouicchi
Mirolovich
Mirilouich
Mirilovich
Mirilovicch
Mirilović
Mirilovich

Mirilovich
Mirilovi
Mirilovich
Mirilovich
Mirilovich de Petrovo Polye, de Villa Mirilovich
Mirilovich, de Villa Mirilovich
Mirilovich od Mirolovicha
Mirilovich de Petrovo-Polye, et villa Mirilovich
Mirilovich de Petrovo Polye, de villa Mirilovich
Mirilović
Mirilovich



Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5268
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #170 послато: Септембар 28, 2017, 06:44:00 поподне »
Племство Илирског грбовника је опевао фрањевац Андрија Качић Миошић у "Писми од Стипана Кристића и његових сватова" објављеној 1756. године у делу "Разговор угодни народа словинског", где на једном месту помиње и Мириловиће:



Гиздаве је свате сакупио
све по избор бане и кнезове,
брзе коње прија неседлане,
а делије младе нежењене:

Од Вињана Крижића витеза
и Рупчића, од Мостара кнеза,
од Загорја два млада племића,
баш Бибића и Мириловића.



Наравно, ово није никакав доказ о стварном племству Мириловића, него се питам да ли се грб Мириловића из Охмућићевог грбовника могао ипак односити на далматинске Мириловиће (или Мирловиће?) а не на средњовековне, херцеговачке. Ако је до сеобе Мириловића из Херцеговине у Далмацију дошло почетком 16. века како се претпоставља, а Петру Охмућевићу племство потврђено 1594. године (од када вероватно датира и први извор за касније Илирске грбовнике) можда није искључено да су неки Мириловићи стекли племићке титуле у том међураздобљу?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #171 послато: Септембар 28, 2017, 07:17:02 поподне »
Vrlo zanimljivo. Bibici su plemickog porekla, Srbi originalno iz Mirlovic Polja kod Drnisa, odakle je jedan deo preselio u Velusic. Neki Bibic mi je pricao da su imali svoj grb i mislim da mi ga je i pokazao. Neka se Crncevic oglasi ako zna nesto vise.

Oduvek me nervirala osisana latinica!

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #172 послато: Септембар 28, 2017, 07:25:16 поподне »
Наравно, ово није никакав доказ о стварном племству Мириловића, него се питам да ли се грб Мириловића из Охмућићевог грбовника могао ипак односити на далматинске Мириловиће (или Мирловиће?) а не на средњовековне, херцеговачке. Ако је до сеобе Мириловића из Херцеговине у Далмацију дошло почетком 16. века како се претпоставља, а Петру Охмућевићу племство потврђено 1594. године (од када вероватно датира и први извор за касније Илирске грбовнике) можда није искључено да су неки Мириловићи стекли племићке титуле у том међураздобљу?

За грбовник нисмо сигурни, али за спискове властеле (+200 година), скоро несумњиво говоримо о далматинским Мириловићима. Петрово Поље је у Далмацији, и у њему лежи и село Мириловићи.

Први који овде помиње обе ове локације је Колиновићев списак из 1781. године.

Још пре Колиновића, имамо старије издање Качићевог дела (1756), које још нисам прекуцао, али мислим да се оно не разликује од овог из 1782. године, где стоји само натпис "од Мириловића".



Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5268
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #173 послато: Септембар 28, 2017, 07:55:46 поподне »
Vrlo zanimljivo. Bibici su plemickog porekla, Srbi originalno iz Mirlovic Polja kod Drnisa, odakle je jedan deo preselio u Velusic. Neki Bibic mi je pricao da su imali svoj grb i mislim da mi ga je i pokazao. Neka se Crncevic oglasi ako zna nesto vise.

Oduvek me nervirala osisana latinica!

Да, Бибићи јесу племство из Илирског грбовника. Ево им и грба из Коренић-Неорића:
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5268
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #174 послато: Септембар 28, 2017, 08:16:22 поподне »
За грбовник нисмо сигурни, али за спискове властеле (+200 година), скоро несумњиво говоримо о далматинским Мириловићима. Петрово Поље је у Далмацији, и у њему лежи и село Мириловићи.

Први који овде помиње обе ове локације је Колиновићев списак из 1781. године.

Још пре Колиновића, имамо старије издање Качићевог дела (1756), које још нисам прекуцао, али мислим да се оно не разликује од овог из 1782. године, где стоји само натпис "од Мириловића".

Са друге стране, кад боље размислим, ако грб Мириловића има историјско упориште не знам ко им га је могао дати у Далмацији у 16. веку. У то време осим дела уског приморског појаса Далмација је турска. Да ли би суседна Венеција или Угарска давале племство и грб тек пристиглим власима зарад неких сопствених интереса, нпр. као заслуга у борби против Турака? Може бити али чисто сумњам. Негде би ваљда у њиховим архивама остало трага да су им Мириловићи били толико значајни. Пре ће дакле ипак бити да се Охмућевић позивао на некакав грб средњовековних Мириловића (а највероватније лажан).
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #175 послато: Септембар 28, 2017, 08:21:00 поподне »
Са друге стране, кад боље размислим, ако грб Мириловића има историјско упориште не знам ко им га је могао дати у Далмацији у 16. веку. У то време осим дела уског приморског појаса Далмација је турска. Да ли би суседна Венеција или Угарска давале племство и грб тек пристиглим власима зарад неких сопствених интереса, нпр. као заслуга у борби против Турака? Може бити али чисто сумњам. Негде би ваљда у њиховим архивама остало трага да су им Мириловићи били толико значајни. Пре ће дакле ипак бити да се Охмућевић позивао на некакав грб средњовековних Мириловића (а највероватније лажан).

Ту је ствар таква, да су Мириловићи, или били некад племство које је имало грб, а о чему ми немамо никаквих сазнања, или су за своје потребе уложили прилог у Охмучевићев (?) подухват израде грбовника, па кад је устребало позивали се на тај "старински" извор.



Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #176 послато: Септембар 29, 2017, 02:03:25 пре подне »
Vrlo zanimljivo. Bibici su plemickog porekla, Srbi originalno iz Mirlovic Polja kod Drnisa, odakle je jedan deo preselio u Velusic. Neki Bibic mi je pricao da su imali svoj grb i mislim da mi ga je i pokazao. Neka se Crncevic oglasi ako zna nesto vise.

Oduvek me nervirala osisana latinica!

Неђе јесам забиљежио податке о племићима Бибићима из околице Дрниша, ну не могу их тренутно никако наћи, чак се и једна моја прабаба/тетка удала тамо у велушићке Бибиће ... , оно што сам на брзину пронашао је негација племићког поријекла Бибића, односно племство им је сведено на штампарску грешку ...
Цитирам Виктор Антона Кте Дуишина, из његова дјела Хералдички зборник, Том 1., 1938. г., 31.-32. страна :

"BABIĆ I. nazvan NUTRIZIO Praplemstvo (hrvatsko) podrijetlom od bosanskih knezova Babića. Kao trogirski vlastelini nazvani Nutrizio. Po Heyeru N. bi potjecali od Mihovila i sina mu Stjepana, »conte« Babića, koji da su u Trogir došli (g. 1317.) iz poljičke kneževine, (v H. AD.) Po svoj prilici ovaj datum nije točan, ili je pretjerano ran, jer u 14. i 15 v. ni po jednom od poznatih izvora (Monum. hist. jur. vol 10., Lucio i Andreis) ne spominju se u Trogiru B. ili N. ni kao članovi vijeća ... , ... Jedna grana B. I. nazvala se je Nutrizio. Josip, sin Jurjev (* 1792. — t 1849.), načelnik trogirski ... Filip B. zv. N. oženio se plem. Guidotti, nastanjenom u T. i spojio ime i grb. Šimun, sin F., oženio se posljednjom vlast. Grisogono-Bartulačić i spojio ime i grb (N.-Grisogono- B.). Š. je 22. IX. 1773. dobio mletački naslov grofa (conte). (H. AD.) U fojničkom zborniku grbova (R-KN. I.) pod imenom Bibić ima vrlo sličan grb grbu B. Bez sumnje je, da je Bibić pisarska pogreška, koja se uvukla i u druge prijepise. BABIĆ II.  ... "

Бибиће (нити Мириловиће) у списку далматинског племства не нађох поменуте ни у Wappenbuch des Königreichs Dalmatien (1857), Dalmatiner Adel, али податак да је Шимун Бабић 22. сеп. 1773. добио млетачки наслов конта стоји записано на 65. страници.

https://books.google.rs/books?id=PfMxAQAAMAAJ&pg

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #177 послато: Септембар 30, 2017, 11:18:16 поподне »
За грбовник нисмо сигурни, али за спискове властеле (+200 година), скоро несумњиво говоримо о далматинским Мириловићима. Петрово Поље је у Далмацији, и у њему лежи и село Мириловићи.

Први који овде помиње обе ове локације је Колиновићев списак из 1781. године.

Још пре Колиновића, имамо старије издање Качићевог дела (1756), које још нисам прекуцао, али мислим да се оно не разликује од овог из 1782. године, где стоји само натпис "од Мириловића".

Племство Илирског грбовника је опевао фрањевац Андрија Качић Миошић у "Писми од Стипана Кристића и његових сватова" објављеној 1756. године у делу "Разговор угодни народа словинског", где на једном месту помиње и Мириловиће:

од Загорја два млада племића,
баш Бибића и Мириловића.

Наравно, ово није никакав доказ о стварном племству Мириловића, него се питам да ли се грб Мириловића из Охмућићевог грбовника могао ипак односити на далматинске Мириловиће (или Мирловиће?) а не на средњовековне, херцеговачке.
Ако је до сеобе Мириловића из Херцеговине у Далмацију дошло почетком 16. века како се претпоставља, а Петру Охмућевићу племство потврђено 1594. године (од када вероватно датира и први извор за касније Илирске грбовнике) можда није искључено да су неки Мириловићи стекли племићке титуле у том међураздобљу?

Биљешку-повезницу о племићком поријеклу велушићких Бибића нашао сам својевремено код Јована Едељановића, О пореклу Буњеваца, СКА Београд, 1930., на 96. страни дјела:

"Бибићи, Бибани у Суботици од 1686 год. (Danica 1891 23; ... ); прав. у Лици (Grujić 288; ... ); кат. у далматинском Загорју (Rječn.); велики православни (?) род у селу Велушићу код Дрниша, старином из Мирловић-поља код Дрниша (рукоп. непозн. писца); прав. у Дрнишу (Б. Десница); негдашњи племићски род у краљевини Босни „Bibich de Vacuovo apud Mideno Berdo in Zagoria“ (Fermendžin 560); прав. у бањалучком крају и мух. у Поуњу у западној Босни (Шем. дабр. 37, 98, 99, 101; ... ) "
(http://www.4shared.com/office/IVNyJ7Z5/Jovan_Erdeljanovi_-_O_poreklu_.html)

Ердељановић је овдје цитирао Ферменџинов Acta Bosnae (Zagreb, 1892.), који је списак племства радио и на основу Corienich-Neorich (1595.) грбовника (Cod. msc. adversar libr. VIII. num. 21. bibliothecae ..)?, гдје стоји за Бибиће "de Vacuovo apud Mideno Berdo in Zagoria", Мидено брдо у далматинској Загори, означено на приложеној карти, окружено је релевантним топонимима Велушић, Мирловић Загора, Мирловић Поље, Баљци (Петрово поље) у кругу од 10 км, које би тако било подручје племићког поријекла 16.-ог вијека Бибића (Мириловиће не бих раздвајао од Бибића).
(https://www.scribd.com/document/194295125/Acta-Bosnae-potssimum-eccelesiastica-Eusebius-Fermend%C5%BEin-1892)

Потврду земљишног подручја као и потпуније податке о Бибићима (као и Мириловићима) налазимо код Срђана Рудића у дјелу Властела Илирског грбовника, Београд 2006., на страни 103-104.

"Бибиће је Крешимир Кужић идентификовао као породицу која је живела у Далматинској Загори. У изворима их налазимо тек почетком XVIII века. Радин Бибић је 1709. године био власник земљишта у селу Мириловић и био настањен на Свилаји, планини између Дрниша и Сиња289 И Андрија Качић-Миошић помиње једног племића Бибића из Загоре290 ... У списковима средњовековне властеле породица Бибић је смештена на подручју Миденог Брда у Загори292
289 K. Kužić, Migracije, 203.
290 A. Kačić-Miošić, Razgovor, 90.
292 Bibić od Midenoga Brda iz Zagorja, A. Kačić-Miošić, Razgovor, 239; .., Prudentio Narentino, .., 48; .., Г. Чеваповић, .., 266; .., E. Fermendžin, Acta Bosnae, 560; Мидено Брдо се налази између Шибеника и Дрниша."
(https://books.google.rs/books?id=FHB6BwAAQBAJ&pg)

Овдје имамо прилику кориговати Рудића са биљешком из рада Кристијана Јурана, Morlaci u Šibeniku između Ciparskoga i Kandijskog rata (1570. – 1645.), Šibenik 2015., гдје Јуран помиње у селу Баљке (означено на приложеној карти уз Мирловић поље) године 1620. Radivoj Bibić (59-60, 60a, 59v), и године 1628. Radivoj Bibić i Pavao Gredeljević (50/IV, C, 149r), односно констатујемо да се Бибићи јављају у изворима у трећој деценији XVII. вијека на граничном подручју између Млетачке републике и Турске царевине.
Име села Баљци у Петровом пољу код Дрниша се у литератури повезује са истоименим селом у билећком крају у Херцеговини, као и миграцијским помјерањем становништва са југа ка сјеверу које је доносило собом и нову топографију у крајеве које је насељавало под освајачким притиском Турака.


Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #178 послато: Октобар 01, 2017, 12:21:29 пре подне »
Ердељановићеву невјерицу у постојање Бибића "великог православног (?) рода у селу Велушићу код Дрниша, старином из Мирловић-поља код Дрниша", са предањем о племићком поријеклу, образлажем његовом спознајом о племству буњевачких Бибића (из Чеваповића ?) или личним познанством са њима, а о којима можемо посредно дати неке податке цитирајући из критичког чланка Драгомира Ацовића Једна пропуштена прилика Др Марко Атлагић, Грбови племства у Славонији и Војводини .., ИЧ 45-46, Броград 1999., са стране 363-364.

"Код Бибића, аутор на страни 185 не прави никакву разлику између породице из "Илирских грбовника" и других племићких породица истог презимена, али без стварне родословне везе (Бибићи који су добили потврду "старог племства" 1722. године и Бибићи који су прогласили племство у жупанији Хуњад 1724. вероватно припадају истој породици и на њих се односи предикат "од Деве", али за Бибиће који су стекли племство преко свештеника Павла из Меленаца 1866. године, са предиктом "од Јенопоља", нема података да са претходнима стоје у било каквом сродству)."
(https://books.google.rs/books?id=IpEyCgAAQBAJ&pg)

Податке о Бибићима "старим племићима од Деве" из 1722. године доносим из Племство, др Јован Радонић, објављено у Војводина : Од велике сеобе (1690) до темишварског сабора (1790), Том 2, 1939., стране 120 и 139.

".. -1704. Арсеније Чарнојевић, патријарх - 1706. Јован Поповић-Текелија, заповедник Поморишке Границе - 1717. Илија Јакшић, капетан у Острогону - 1722. Никола Атанасковић, Бибић, Сима Доросавчић, Василије Јулинац (Ђулинац), војвода у Сегедину - 1723. Стеван Степић - 1724. Дамњан Жарковић. Међу овим породицама биле су најугледније Чарнојевића и Текелијина. Од 1730. до 1750. добило је опет десетак српских породица племство. .."
"Бибић. Племићки лист, грбовница и потврда старог грба (угарско-ердељски) дани су у Бечу 30 октобра 1722 Луки и Јовану, те Антонију, Јакову и Фрањи Бибићу "племићима из Илирског краљества", настањеним у Ердељу. Индигенат (у жупанији Хуњад) дан у Бечу 30 марта 1724 Луки и Јовану, Ђорђевим синовима Антонију, Јакову и Фрањи Бибићу, те Гргуровој жени Маргити иначе Митровић .."

Дата је и нејасна слика грба Бибића у наведеном дјелу, потписана "Бибић Војводина II (Дуишин, Племићке породице)", што нам онемогућава поређене са грбом Бибића из Илирских грбовника. Сличност тих грбова оснажила би Veliborovu тезу о стицању племићке титуле и Мириловића и Бибића прије времена састављања Охмућевићевог грбовника, односно њихово средњевјековно племићко поријекло стечено на подручју Херцеговине, као и потврду свијести православних далматинских Бибића о племићком поријеклу које су њихови буњевачки презимењаци, одселивши се на Поморишку крајину, потврдили почетком XVIII. вијека у Бечу?

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Мириловићи I2-CTS10228>Z17855>PH3414
« Одговор #179 послато: Октобар 01, 2017, 10:26:32 пре подне »
Племство Илирског грбовника је опевао фрањевац Андрија Качић Миошић у "Писми од Стипана Кристића и његових сватова" објављеној 1756. године у делу "Разговор угодни народа словинског",
Велиборе, да ли ме можеш доставити целу песму или да ли је негде има у електронској форми?
Веома ми је важно јер Озринићи Ристићи који су прешли у католичанство узели су презиме Кристић.
Унапред хвала!

Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!