Не можемо ни ништа да украдемо, ми добијамо дигиталне слике тих докумената.
А за Турке сам сигуран да чувају (без обзира што не користе).
http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/sta-novo-o-srbima-i-srbiji-otkrivaju-turski-arhivi_888975.htmlНешто више светлости на живот Срба у Османлијском царству сигурно ће бацити увид у преко 20 хиљада докумената колико је Архив Србије преузео у последње две године из турских архива, а део њих ишчитала и обрадила оријенталиста и архивиста Ениса Аломеровић-Хубанић.
Аломеровић-Хубанић, један од ретких познавалаца османског језика код нас, на коме су написана та документа.архивска грађа у Османском архиву раздвојена на појединачна документа и на дефтере који представљају богат и разноврстан извор за нашу историографију. Вилајетски пописи, спискови пореза и закупа, платни спискови, благајничке књиге, тимарски спискови...објашњава она, помажу да се добије слика о животу грађана, трговаца, занатлија и сељака.., економији, трговини,саобраћају...
Аломеровић-Хубанић посебно скреће пажњу на значај дефтера - пописних књига за градове као што су: Београд, Смедерево, Ужице, Пирот, Ниш, Крушевац, Чачак, Врање, Лесковац и многа друга места и насеља која су давно нестала или су некада постојала под другим називом.
"Дефтери су
статистички материјали. Одају структуру, број, садржај становништва. Карактеристично за турске дефтере је да се становништво пописивало са становништва давања дажбина.
Пописна јединица је било домаћинство, а не појединац појашњава.Она напомиње да дефтери посредно могу послужити да се добију приближно тачни подаци о структури, броју и саставу становништва, о топонимима, економском положају становништва, а важан су извор и за антропонимију и мноштво других тема.